Karnivor dijeta – Kada meso postane lek!

Karnivor dijeta – Uvod u jedan od najekstremnijih načina ishrane

Da li ste znali da su pojedine Arktičke populacije preživele generacijama na ishrani zasnovanoj na namirnicama životinjskog porekla? Zapravo, oni i dan danas žive tako, a karnivor dijeta nastoji da donekle predstavlja repliku ovakvog načina ishrane.

Pravo pitanje je – da li je carnivore dijeta održiva na duži rok? Da li je karnivor ishrana, zapravo, zdrava ishrana?

Iako je karnivor dijeta ekstreman i restriktivan način ishrane, s jedne strane, desetina hiljada (i više) ljudi može se zakleti u neverovatne prednosti karnivor ishrane – počev od izlečenja metaboličkih bolesti, poput dijabetesa, reume i ulceroznog kolitisa, sve do mršavljenja.

Isključivanje biljaka iz ishrane kao osnova zdravlja karnivor dijete

Eliminacija biljaka iz ishrane smatra se ključem svih zdravstvenih (naročito imunoloških) prednosti koje se pripisuju karnivor ishrani, a koja se često promoviše kao efikasno sredstvo protiv autoimunih stanja.

S druge strane, ne postoje sveobuhvatna naučna istraživanja koja bi potvrdila anegdotalnu delotvornost ovog načina ishrane.

S tim u vezi, najveći deo lekara i nutricionista ne bi preporučio praktikovanje ove dijete – makar ne na duži rok – najpre iz zdravstvenih razloga.

Karnivor dijeta je veoma restriktivan režim ishrane koji eliminiše svu biljnu hranu, oslanjajući se isključivo na životinjske namirnice kao što su meso, riba, iznutrice, morski plodovi, jaja i mlečni proizvodi.

Doduše, postoje oprečna shvatanja pobornika karnivor dijete po pitanju konzumacije mlečnih proizvoda.

Jedni smatraju da se na karnivor dijeti mogu koristiti svi mlečni proizvodi, ali umereno.

Drugi smatraju da na karnivor dijeti treba koristiti samo pojedine mlečne proizvode (poput putera), dok najradikalnije pristalice karnivor dijete odbacuju svaku upotrebu bilo kog mlečnog proizvoda.

U široj društvenoj, ali i u načnoj javnosti, postoji ozbiljna zabrinutost o dugoročnim efektima ove ishrane, uključujući adekvatnost hranljivih materija, balans crevnog mikrobioma, uticaj na kardiovaskularno zdravlje i sveukupnu održivost.

Najvećim delom ova pitanja proizlaze iz činjenice da karnivor dijeta, iako nije najnoviji koncept u oblasti nutricionizma, predstavlja opštu nepoznanicu najvećem broju ljudi.

Šta je karnivor dijeta?

Karnivor dijeta (carnivore dijeta ili mesožderska dijeta) je jedan ekstremni način ishrane gde se konzumiraju namirnice isključivo životinjskog porekla.

Takođe, na karnivor dijeti se u potpunosti isključuju sve namirnice biljnog porekla.

Na karnivor dijeti se konzumira pre svega meso, i to prvenstveno meso preživara, odnosno meso koje potiče od životinja koje se hrane isključivo travom.

Takođe, na karnivor dijeti jedu se jaja, riba, morski plodovi, iznutrice, koštana ili kostna srž, i, kako pristalice ove dijete kažu – jede se sve od njuške do repa.

Kada su u pitanju karnivor dijeta pravila, o kojima ćemo detaljnije govoriti kasnije, na karnivor ishrani se može uključiti i mala količina punomasnih mlečnih proizvoda, ali ne kao dodatak proteina, masti ili drugih hranljivih materija, nego kao dodatak ukusa.

Dakle, na karnivor dijeti se mlečni proizvodi, poput punomasnih sireva ili putera, više posmatraju kao vrsta začina, ali postoje i pristalice ovog režima ishrane koji uopšte ne konzumiraju bilo koje mlečne namirnice.

Interesantno je da pojedine pristalice karnivor dijete u ovom režimu ishrane koriste i med, budući da je i to hrana životinjskog porekla.

Akcenat kod karnivor dijete je na konzumaciji mesa!

Karnivor dijeta u potpunosti odbacuje konzumaciju hrane biljnog porekla.

Dakle, na karnivor dijeti se ne jedu voće, povrće, mahunarke, žitarice, semenke i orašasti plodovi.

Postoje i tamne strane biljaka, o kojima se malo priča, zbog kojih ljudi na karnivor ishrani uopšte ne kozumiraju bilo kakve biljke.

Više o tome smo pisali ranije i možete pročitati OVDE.

Na karnivor dijeti se ne jedu namirnice biljnog porekla jer se na taj način isključuju gotovo svi alergeni iz ishrane.

Kada pogledate koje namirnice izazivaju autoimuna oboljenja i alergije, uglavnom su to u pitanju biljke – najviše žitarice i mahunarke.

Tek kasnije, na 7. i 8. mestu, dolaze jaja i mlečni proizvodi kao izazivači alergija.

Međutim, ovde treba naglasiti da jaja i mlečni proizvodi koji izazivaju alergije uglavnom potiču od životinja hranjenih na farmama i sa žitaricama.

To znači da u 99% slučajeva jaja i mlečni proizvodi neće izazvati alergijske reakcije ukoliko potiču od životinja u slobodnom uzgoju i koje jedu hranu koja je za njih prirodna.

Na prvih 5 ili 6 mesta namirnica alergena su definitivno biljke, i tu se prvenstveno podrazumevaju biljke koje sadrže gluten, lektine, fitinsku kiselinu i ostale antinutrijente, i koji se predominantno nalaze u žitaricama.

Karnivor dijeta isključuje gotovo sve vrste alergena, čime se omogućava imunom sistemu da se oporavi.

Pobornici karnivor dijete kažu da treba prihvatiti “izazov” od 30 dana, odnosno da svako treba da bude u ovom periodu vremena na karnivor dijeti i da vidi kakve će zdravstvene prednosti iskusiti.

Uspon karnivor dijete

Kako je uopšte karnivor dijeta postala jedna od svetski najpopularnijih (ali i dosta kritikovanih) načina ishrane?

Uvek treba imati na umu da carnivore dijeta nije režim ishrane koji je otkriven nedavno.

Štaviše, karnivor ishrana postoji od pamtiveka, odnosno naši praistorijski preci su se nekada hranili isključivo mesom i iznutricama od životinja koje su mogli da ulove, uz sporadičnu prehranu bobicama i vrlo retko medom.

Drugim rečima, carnivore dijeta proizlazi iz verovanja da su naši preci nekada jeli uglavnom meso i ribu, kao i iz uverenja i da je ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata glavni krivac za današnje visoke stope hroničnih bolesti.

Druge popularne dijete sa malo ugljenih hidrata, poput keto ishrane i paleo ishrane, značajno ograničavaju, ali ne isključuju unos ugljenih hidrata.

Međutim, karnivor dijeta je način ishrane sa praktično nula ugljenih hidrata (ako se ne konzumiraju mlečni proizvodi).

U današnje vreme kada veganska ishrana, odnosno ishrana zasnovana na namirnicama biljnog porekla, nikada nije bila popularnija i koja je praktično poprimila svu moguću medijsku, nutricionističku i lekarsku pažnju i naklonost, uspon karnivor dijete može izgledati malo verovatno.

Međutim, neminovno je da je sve više pristalica karnivor ishrane.

Neki smatraju da je u pitanju trendy dijeta, odnosno dijeta koja trenutno pridobija kontroverznu pažnju javnosti i da će i taj trend proći.

Drugi su, pak, na ovoj dijeti godinama i decenijama – čak i pre nego što je uopšte počelo da se priča o njoj.

U najvećoj meri, uspon karnivor dijete duguje zahvalnost društvenim mrežama.

Onaj koji je najodgovorniji za popularizaciju ovakvog načina ishrane je dr Šon Bejker, američki ortpotedski hirurg, koji je, gostujući u svetski najgledanijem podcastu kod Džo Rogana, izneo neke osnovne smernice o karnivor dijeti (karnivor dijeta pravila).

Od tada pa do dana današnjeg, karnivor dijeta postaje jedna od najpopularnijih, ali i najpraktikovanijih dijeta na globalnom nivou.

Pre gostovanja dr Šon Bejkera u pomenutom podcastu vrlo malo se znalo o ovakvom načinu ishrane i vrlo malo – gotovo nimalo – se govorilo o tome.

Ono što je još uvek kamen spoticanja kod karnivor dijete je činjenica nema dovoljno naučnih istraživanja koje bi opovrgle/demantovale ili potvrdile Bejkerove tvrdnje, kao i tvrdnje svih drugih ljudi po pitanju benefita ili prednosti karnivor dijete.

Naravno, daleko od toga da je dr Šon Bejker izmislio karnivor dijetu, ali je jedan od prvih koji je napisao knjigu o karnivor dijeti.

Dr Šon Bejker je naveo brojna svedočenja onih koji se pridržavaju karvnivor dijete kao dokaz da ona može izlečiti depresiju, anksioznost, artritis, gojaznost, dijabetes i još mnogo toga.

Ali, kao što smo istakli, nijedna kontrolisana studija nije analizirala efekte karnivor dijete.

Jedna studija¹ koju je promovisao Bejker tražila je od sledbenika karnivor dijete da popune anketu o svojim navikama u ishrani i zdravlju. Ispitanici su prijavili veliko zadovoljstvo i blagotvorne efekte ovakvog načina ishrane.

Međutim, brojni nutricionosti i lekari izrazili su zabrinutost u vezi sa zdravstvenim tvrdnjama navedene studije.

Vreme opsednutosti proteinima

Postoji još jedan faktor koji može objasniti uspeh karnivor dijete – a to su protein i mršavljenje.

Nesumnjivo je da su proteini u hrani esencijalna hranljiva materija, da su nam neophodni i da zaista u svakom pogledu predstavljaju čuvare našeg zdravlja.

Međutim, stiče se utisak da živimo u dobu opterećenosti proteinima.

Ne samo da se proteini naveliko promovišu u brojnim receptima na društvenim mrežama (čak i u veganskoj zajednici), već su i rafovi u prodavnicama i supermarketima postali preplavljeni namirnicama sa ambalažama gde se gotovo na svakoj ističe (mahom krupnijim slovima) – visok sadržaj proteina.

Bez ičega na meniju – osim uglavnom mesa, kao i jaja, ribe, morskih plodova i iznutrica – ne možete da ne konzumirate mnogo proteina, i to potpuno bez bilo kakvog unosa ugljenih hidrata.

Ishrana bogata proteinima, u kombinaciji sa ishranom bez ugljenih hidrata, gotovo sigurno dovodi do gubitka težine.

U tom smislu, karnivor dijeta postala je oslonac mnogih koji žele da smršaju, svrstavajući ovaj način ishrane u dijetu za mršavljenje.

Protein je hranljiva materija koja podstiče sitost, a ishrana veoma bogata (životinjskim) proteinima, kao što je karnivor dijeta, vrlo brzo dovodi do sitosti i, posledično, do smanjenja unosa kalorija – i samim tim do mršavljenja.

Gotovo je nemoguće naći nekoga ko se pridržava pravila karnivor dijete, a da jede 4 do 5 puta dnevno, uz grickanje između obroka.

Verovali ili ne, ljudi na karnivor ishrani jedu najviše 2 puta dnevno (ponekad i 3), a veterani karnivor dijete, koji su adaptirali svoj organizam na ovakav način ishrane, vrlo često imaju i samo jedan obrok dnevno.

To dovoljno govori u prilog tome koliko je karnivor dijeta, zapravo, zasitna.

Šta se (ne) jede na karnivor ishrani – Opšti pregled

Karnivor dijeta podrazumeva eliminaciju svih biljnih namirnica iz ishrane, dok se isključivo jedu meso, riba, iznutrice, jaja i, generalno, male količine mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem laktoze (mlečnog šećera).

Ponovimo još jednom da jedan broj pristalica karnivor dijete smatra da ne treba jesti ni mlečne proizvode, već samo meso, vodu i so, dok se puter ili ghee mogu koristiti samo za kuvanje ili pečenje.

Ali, budući da su i mlečni prozivodi namirnice životinjskog porekla, nemali broj pobornika ove dijete vrlo rado uključuje i ograničene količine punomasnih mlečnih proizvoda.

Karnivor dijeta dozvoljene namirnice uključuju govedinu, piletinu, svinjetinu, jagnjetinu, ćuretinu, iznutrice (naročito jetru), sve vrste ribe (naročito losos i sardine) i morskih plodove, kao i male količine punomasne pavlake i tvrdog sira.

Dozvoljeni su i puter/maslac, ghee, mast (prvenstveno svinjska, ali može i guščja ili pačja) i koštana srž.

Na karnivor dijeti treba jesti masne komade mesa, kako bi se zadovoljile dnevne energetske potrebe), kao i iznutrice kao što je jetra (uglavnom goveđa), kako bi se obezbedio unos hranljivih materija (kao što je vitamin C) kojih ima manje u drugim delovima mesa.

Kada su tečnosti u pitanju, carnivore dijeta generalno dozvoljava konzumaciju samo vode i supe od kostiju.

Iako se na striktnoj karnivor dijeti (tzv. lavlja dijeta ili mesna dijeta) ne piju čaj i kafa (jer potiču od biljaka), brojne pristalice karnivor ishrane, ipak, smatraju da se mogu piti nezaslađeni biljni čajevi i crna kafa.

Dakle, u pitanju je stvar preferencija i ličnog odabira.

Nema brojanja kalorija na karnivor dijeti

Ono po čemu se karnivor dijeta razlikuje od svih ostalih načina ishrane je to što se na ovom režimu ishrane, generalno, ne broje kalorije, ne prate se veličine porcije, niti postoji pravilo koliko obroka u toku dana treba jesti.

Na karnivor dijeti se jede onoliko koliko želite da jedete, odnosno jede se dok ne postignete punu sitost.

Imajući u vidu da je karnivor dijeta izuzetno zasitna –ponekad i u manjim porcijama – nećete biti u stanju mnogo da jedete, niti ćete želeti da grickate između obroka, i to je glavni razlog zašto se, načelno, na karnivor dijeti ne prati unos kalorija i makronutrijenata, niti se vagaju porcije.

Karnivor dijeta se fokusira na namirnice životinjskog porekla – najpre meso!

Dakle, karnivor pristup ishrani je usredsređen isključivo na hranu životinjskog porekla.

Zasnovan je na filozofiji da su ljudska tela optimizovana za konzumiranje i varenje namirnica životinjskog porekla, kao i da su brojne moderne hronične bolesti pogoršane – ali i uzrokovane – konzumiranjem hrane biljnog porekla zasnovanom na visokom unosu ugljenih hidrarta.

U osnovi, karnivor dijeta uključuje konzumiranje mesa, ribe, jaja i ograničenih mlečnih proizvoda.

S druge strane, carnivore dijeta isključuje svo voće, povrće, orašaste plodove, semenke, žitarice i mahunarke, što je čini ishranom sa nultom ili skoro nultom količinom ugljenih hidrata.

Naglasak je na visoko-kvalitetnim životinjskim proteinima i mastima, uključujući iznutrice koje se vrlo cene zbog bogatstva nutritivnih, odnosno hranljivih materija.

Treba znati da se ovaj pristup ishrani ne odnosi samo na eliminaciju biljaka i ugljenih hidrata, već i na pojednostavljivanje izbora hrane.

Zagovornici karnivor dijete tvrde da ovaj način ishrane može dovesti do poboljšanja zdravstvenog statusa, uključujući gubitak kilograma, povećan nivo energije, i poboljšanja mentalnog, kao i zdravlja digestivnog sistema.  

Postoji, zapravo, mnoštvo prednosti karnivor ishrane koje vredi istražiti, a o kojima će kasnije biti više reči.

Karnivor dijeta se često upoređuje sa drugim režimima ishrane sa malo ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti kao što su keto ishrana ili paleo ishrana, ali ove dve potonje, ipak, uključuju konzumaciju biljaka u određenoj meri.

Dok carnivore dijeta predstavlja radikalno odstupanje od konvencionalnih i uobičajenih smernica za ishranu, ovaj mesožderski režim ishrane stekao je sledbenike među onima koji žele da se pozabave specifičnim zdravstvenim problemima ili da pojednostave svoje obrasce ishrane.

To je dijeta koja zahteva značajnu promenu navika u ishrani i značajno preispitivanje konvencionalnih verovanja o ishrani i zdravlju.

Koje su karnivor dijeta dozvoljene namirnice?

Meso

Kada su u pitanju karnivor dijeta dozvoljene namirnice, osnova karnivor dijete je, dakle, meso, koje uključuje govedinu, svinjetinu, jagnjetinu, teletinu i živinu (piletina, ćuretina, pačetina…).

Idealno bi trebalo da se karnivor dijeta dozvoljene namirnice konzumiraju u svom najprirodnijem obliku (što ne treba poistovećivati sa sirovom ishranom, odnosno sirovim mesom).

To znači da treba jesti meso životinja koje su se hranile onim što je za njih najprirodnije, a to su trave i pašnjaci.

Dakle, na karnivor dijeti se favorizuje meso preživara, što znači da bi trebalo jesti lokalno, odnosno organsko meso, ali to nije neophodno.

Često se postavlja pitanje da li se na karnivor dijeti mogu jesti suhomesnati proizvodi, kao oblici prerađenog mesa.

Odgovor je i – i da i ne.

Ukoliko neki suhomesnati proizvod ima mnogo aditiva i drugih hemikalija koji se prirodno ne bi našli u životinjskom carstvu, onda takvo prerađeno meso ne treba jesti.

S druge strane, najveći broj zagovornika karnivor dijete smatra da se mogu jesti minimalno prerađeni i domaći mesni proizvodi, kao što su domaća slanina ili domaći čvarci.

Riba i morski plodovi

Ribe, posebno masne sorte kao što su losos i skuša, takođe predstavljaju glavnu namirnicu na karnivor ishrani, obezbeđujući esencijalne omega-3 masne kiseline.

Iznutrice

Iznutrice, kao što su jetra, srce, želudac i bubrezi, takođe ulaze u karnivor ishranu.

Štaviše, iznutrice se naročito preporučuju na karnivor ishrani zbog bogatog nutritivnog profila, odnosno iznutrice nude brojne vitamine i minerale sa velikom bioraspoloživošću koji nisu toliko zastupljeni u mesu.  

Jaja

Karnivor dijeta podrazumeva konzumaciju jaja.

To ne moraju biti samo kokošja jaja, već mogu biti guščija jaja, pačjia jaja, prepeličija jaja i slično.

Mlečni proizvodi

Sir, kefir, mleko, i mlečni prozivodi, kao namirnice životinjskog porekla su generalno dozvoljeni, ali i u vrlo limitiranim količinama.

Na karnivor dijeti se podstiče konzumacija punomasnih mlečnih proizvoda i niskim sadržajem laktoze, kao što su maslac, ghee i određeni sirevi.

Važno je da konzumirate prave vrste sira i mleka, držeći ugljene hidrate na minimumu.

Masti

Karnivor dijeta naglašava važnost konzumiranja životinjskih masti, uključujući loj, svinjsku mast, guščiju mast, pačiju mast i masne komade mesa, za energiju i sitost.

Karnivor dijeta dozvoljene namirnice – Lista

• Meso: govedina, piletina, ćuretina, jagnjetina, svinjetina…
• Iznutrice: jetra, bubrezi, srce, mozak…
• Riba i morski plodovi: losos, skuša, sardine, rakovi, jastog, tilapija, haringa…
• Ostali životinjski proizvodi: jaja, svinjska mast, koštana srž, supa od kostiju itd.
• Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem laktoze (u malim količinama): Punomasna pavlaka, tvrdi sir, puter, ghee..
• Voda.
• So.

Prema nekim zagovornicima dijete, dozvoljeni su, pored soli, i drugi začini (bez kalorija i ugljenih hidrata) kao što je biber, ali su, generalno, dozvoljeni i drugi začini poput bosiljka, origana, mirođije, belog luka u prahu, đumbira u prahu…

Pored toga, neki ljudi na karnivor dijeti biraju da konzumiraju jogurt, mleko i meki sir, ali ove namirnice obično nisu uključene u ovaj način ishrane zbog sadržaja ugljenih hidrata.

Koje su zabranjene namirnice na karnivor ishrani?

Sada kada znate koje su namirnice dozvoljene na karnivor dijeti, hajmo da pogledamo šta ne možete da jedete na ovoj ishrani.

Zabranjeno je jesti voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke, semenke, žitarice, hleb ili testeninu. Dakle, sve namirnice biljnog porekla se ne jedu na karnivor dijeti.

Bilo koji oblik ugljenih hidrata, čak i onih iz biljnih izvora sa malo ugljenih hidrata, isključen je na karnivor ishrani.

Ovo takođe obuhvata hranu koja se obično smatra zdravom u drugim dijetama, kao što su avokado, maslinovo ulje i sve vrste zeleniša i salata.

Isto tako, moraćete da izbegavate voćne sokove, zaslađene gazirane napitke, energetska pića, kao i alkohol.

Ultra-procesuirane i industrijski prerađene namirnice se takođe ne jedu na karnivor dijeti, uključujući i većinu suhomesnatih proizvoda.

Ali, kao što smo naveli, domaća slanina i domaći čvarci ponekad dolaze u obzir, i ovo je stvar lične preferencije.

S druge strane, prerađeno meso koje je zabranjeno na karnivor dijeti uključuje viršle, kobasice, pljeskavice, roštilj, pečenice, mesne odreske, salamu, parizer i slične vrste “delikatesnog mesa”.

Prerađena hrana je loša i štetna iz mnogo razloga.

Kada jedete industrijski prerađenu hranu, jedva da više jedete originalni proizvod, jer on sada sadrži nezdrave nivoe soli, masti, dodatih šećera, aditiva i hemikalija kako bi se produžio životni vek namirnice.

Svaka hrana koja je jako industrijski obrađena je nezdrava.

Prerađena hrana može dovesti do povećanja telesne težine i zdravstvenih problema, od ozbiljnih bolesti (kao što su dijabetes i srčana oboljenja) do toga da se jednostavno užasno osećate sve vreme.

To može uključivati bolove u stomaku, gasove i nadimanje ili probleme zbog visokog nivoa glutena, šećera, soli ili laktoze.

Dakle, samo zato što se čini da je nešto meso ili proizvod na bazi mesa, to ne znači da bi to trebalo da jedete na karnivor dijeti.

Zato je savet da uvek, pre kupovine nekog suhomesnatog proizvoda, pročitate deklaraciju kako biste videli u kojoj meri je ta namirnica obrađena i koje sastojke sadrži.

Kafa, čaj, začini i med na karnivor dijeti

Brojni pojedinci žele da znaju da li je dozvoljeno piti kafu i čaj na karnivor dijeti.

Striktno i religiozno primenjujući pravila karnivor ishrane – ne, ne mogu se piti ni čaj, ni kafa, jer su to namirnice biljnog porekla.

Ipak, umerenija ili modifikovana verzija karnivor ishrane dozvoljava konzumaciju ova dva napitka, jer gotovo da ne sadrže ugljene hidrate i vrlo su niski u sadržaju kalorija.

S tim u vezi, dozvoljeno je piti nezaslađeni biljni (ne voćni) čaj i crnu kafu.

Mnogi ljudi imaju običaj da na karnivor dijeti piju tzv. bullet-proof crnu kafu, a to je crna kafa sa mešavinom putera, zbog dugotrajnijeg osećaja sitosti.

Ovo je nešto o čemu sami možete da odlučite.

Kada su začini u pitanju, jedini sigurno dozvoljen (i neophodan i preporučljiv) začin je so.

Videćemo kasnije da je unos soli na karnivor dijeti bitan iz brojnih razloga.

Drugi začini se u striktnoj karnivor dijeti izbegavaju.

Ipak, umerenija verzija karnivor dijete dozvoljava unos i drugih začina i začinskog bilja, poput bibera, kurkume u prahu, đumbira u prahu, belog luka u prahu, origana, bosiljka, mirođije….

Dok je med tehnički hrana životinjskog porekla, on je bogat ugljenim hidratima i šećerima – i stoga se obično izbegava na karnivor ishrani.

Mada, pojedinci ipak u vrlo limitiranim količinama konzumiraju i med na karnivor ishrani (verovali ili ne – kao dodatak mlevenoj govedini).

Karnivor dijeta zabranjene namirnice – Lista

Dakle, na karnivor dijeti se ne jedu bilo koje namirnice biljnog porekla. Isključena je sva hrana koja ne potiče od životinja.

To su, između ostalog, sledeće namirnice

• Povrće: brokoli, karfiol, celer, krompir, paprika, spanać, sremuš, beli luk, crni luk, praziluk, špargla…
• Voće: jabuke, kruške, banane, dinja, bobice, kivi, pomorandže, smokva, avokado, mandarine, šljive, urme…
• Mlečni proizvodi sa visokim sadržajem laktoze: mleko, jogurt, meki sir…
• Mahunarke: pasulj, leblebije, sočivo, boranija, kikiriki, grašak…
• Orašasti plodovi i semenke: bademi, lešnici, orasi, seme bundeve, laneno seme, seme suncokreta, seme susama, čia semenke, pistaći, indijski orah, brazilski orah, pekan orah…
• Žitarice: pirinač, pšenica, ovas, ovsene pahuljice, hleb (i beli i integralni), kinoa, proso, ječam, raž, spelta, testenina itd.
• Alkohol: pivo, vino, rakija, šampanjac, likeri, vodka i sva ostala alkoholna pića
• Šećeri: beli stoni šećer, smeđi šećer, urmin šećer, kokosov šećer, javorov sirup, agavin sirup, malteks, med…
• Pića osim vode: Gazirani sokovi, kafa, čaj, voćni sokovi, energetski napici…

Dok neki ljudi uključuju neke od ovih namirnica (med, nezaslađena kafa i čaj), stroga karnivor ishrana (tzv. lavlja dijeta ili mesna dijeta) to ne dozvoljava.

Zašto bi bilo ko praktikovao karnivor dijetu?

Ako imamo u vidu da je karnivor dijeta ekstreman oblik ishrane, ali i restriktivan, jer se cele grupe namirnica izbacuju, kao i kompletna kategorija makronutrijenata – ugljeni hidrati – postavlja se pitanje: zbog čega bi iko poželeo da se hrani na ovaj način?

Ljudi koji prvi put čuju za karnivor dijetu, ovaj tip ishrane gledaju sa velikom podozrivošću, čuđenjem, i, naravno, odbojnošću, pitajući se – zbog čega bi iko bio na ovako ekstremnom načinu ishrane (koji je, po njihovom mišljenju, ekstremniji čak i od veganske ishrane)?

Dakle, zašto bi neko hteo ili želeo da jede samo meso, jaja, ribu, morske plodove i maslac?

Ovo pitanje naročito dobija na značaju ako uzmemo u obzir činjenicu da najveći broj tradicionalnih, ali i modernih nutricionista savetuje univerzalno pravilo – raznovrsnost u ishrani.

Karnivor ishranu u najvećem broju praktikuju ljudi koji žele da reše određeni hronični zdravstveni problem.

Možda će se sada mnogi među vama zapitati – kako je moguće da karnivor dijeta reši bilo koju zdravstvenu komplikaciju?

Drugim rečima, zar je moguće da izbacivanjem svih biljaka iz ishrane, koje su bogate vitaminima, mineralima, antioksidansima, polifenolnim jedinjenima, fitonutrijentima i drugim za zdravlje korisnim materijama, bude izlečena neka bolest i trajno rešeno neko zdravstveno stanje?

Odgovor je jednostavan – da, i te kako je moguće.

Naime, na ovom tipu ishrane nalaze se ljudi koji su (ekstremno) osetljivi na bilo koju vrstu biljaka, odnosno na određene materije iz biljaka, te se oni prebacuju na karnivor dijetu.

Ali, zašto bi iko praktikovao karnivor dijetu, kada postoje low-carb dijeta i keto ishrana (režimi ishrane sa vrlo niskim unosom ugljenih hidrata), koje su umerenije od karnivor dijete i lakše za praćenje i održavanje?

Pa, ispostavilo se da određeni ljudi koji su ekstremno osetljivi (ljudi koji prvenstveno imaju autoimuna oboljenja, kao što su reumatoidni artritis, lupus, upalne bolesti creva, multipla skleroza, vitiligo…) nisu mogli da postignu zadovoljavajuće rezultate sa keto ili low-carb ishranom.

Dobre rezultate su postigli tek kada su prešli na karnivor dijetu.

Na karnivor dijeti, videli smo, ne jedu se žitarice, mahunarke, voće, povrće, koštunjavi plodovi, i sve što možete da zamislite da je biljnog porekla.

Čak i oni koji religiozno prate karnivor dijetu, kao ultimativnu eliminacionu dijetu sa 0% ugljenih hidrata, ne piju kakao, čaj ili kafu, ne koriste ni biber, ni bilo koje začinsko bilje.

Ljudi na ekstremnom tipu karnivor dijete jedu isključivo meso, so iznutrice, i piju vodu, i ovaj tip karnivor dijete se naziva mesna dijeta (lavlja dijeta).

Prema tome, zdravstveni razlozi predstavljaju predominantan motiv za praktikovanje karnivor režima ishrane.

Ređe će čuti da neko prelazi na karnivor ishranu da bi nabacio mišićnu masu ili da bi smršao i izgubio kilograme.

Naravno, i to je moguće i očekivano na karnivor dijeti (dobitak mišićne mase i gubitak kilograma), a čak i postoje ljudi, koji aktivno treniraju, i koji prelaze na karnivor ishranu upravo da bi dodali mišiće i skinuli tvrdoglavo salo.

Međutim, isti ovi efekti se mogu postići i na low-carb ishrani, keto dijeti i drugim vrstama dijeta.

Definitivno se na karnivor dijeti lako gubi višak masti i višak kilograma, ali pored toga se dobija na mišićnoj masi.

Karnivor dijeta remodeluje telo – Gube se masti, nabacuju se mišići

To znači da karnivor dijeta deluje kao način ishrane koja remodeluje vaše telo, jer svako bi voleo da ima više mišića, a manje masti – a upravo se to postiže na karnivor ishrani.  

Štaviše, na karnivor dijeti može doći do povećanja mišićne mase čak i ako ne trenirate ništa, što je od velikog značaja, s obzirom na to da je dokazano² da su mišići organ dugovečnosti, odnosno da je veća mišićna masa prediktor dužeg životnog veka.

Karnivor dijeta je takođe i dijeta za mršavljenje, jer se na ovom režimu ishrane gotovo ne unose ugljeni hidrati, a ono malo ugljenih hidrata koji se unose potiču od mlečnih proizvoda.

S druge strane, pojedinci na karnivor dijeti uopšte i ne unose mlečne proizvode, i u tom smislu se može reći da je karnivor ishrana, zapravo, ishrana sa 0 ugljenih hidrata.

Karnivor dijeta rezultati – Ovaj način ishrane kao lek za autoimune i druge bolesti?

Ali, karnivor dijeta iskustva su pokazala da se najbolji rezultati sa ovakvim pristupom ishrani postižu kod autoimunih poremećaja, kao i kod poremećaja koji su povezani sa sindromom propusnih creva ili tzv. “curećih” creva.

Kada su autoimuna oboljenja u pitanju, a kod kojih su se uspešno pokazali karnivor dijeta rezultati, tu se pre svega misli na lupus, psorijazu, multiplu sklerozu, različite vrste ekcema i bolesti kože.

Osim toga, karnivor dijeta rezultati su se uspešno pokazali, naravno, i kod različitih upalnih bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis, Kronova bolest, sindrom iritablnih creva, celijakija i slično.

Druga vrsta bolesti, gde su se takođe uspešno pokazali karnivor dijeta rezultati, jesu različiti psihički problemi, kao što su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj i poremećaji pažnje.

Interesantno je da kod muškaraca na karnivor dijeti dolazi do povećanog stvaranja testosterona, što je veoma značajno kod muškaraca koji ne mogu ili teško podižu nivo testosterona u organizmu ili imaju problem sa neplodnošću.

Ovo je, inače, još jedan od razloga zašto muškarci na karnivor dijeti, pored visokog unosa proteina, mogu nabaciti mišićnu masu, jer je muški polni hormon testosteron od ključnog značaja za hipertrofiju (rast mišića).

Još jedna grupa bolesti kod kojih se karnivor dijeta povezuje sa značajnim poboljšanjem zdravlja jesu različite bolesti lokomotornog sistema.

Tu se pre svega misli na reumatoidni artritis, različite oblike osteoartritisa, osteoporozu (smanjenje gustine kostiju), osteomalaciju (omekšavanje kostiju), fibromialgiju i slično.

Dakle, kod ovakve grupe bolesti značajno dolazi do poboljšanja stanja i ublažavanja simptoma.

Karnivor dijeta i autofagija

Ako se carnivore dijeta kombinuje sa povremenim suzdržavanjem od hrane (post ili tzv. intermitentni fasting), pokrenuće se proces autogafije, odnosno proces čišćenja organizma od starih i oštećenih ćelija, što takođe ima veliku ulogu u lečenju brojnih upalnih i drugih zdravstvenih stanja.

Ovo je, inače, veoma lako sprovesti na karnivor dijeti, jer se ljudi na karnivor dijeti duže vremena osećaju sitim.

Drugim rečima, zbog velikog unosa proteina i masti lakše se postiže osećaj sitosti, a dolazi do smanjenja apetita.

Zato je veoma lako na karnivor dijeti preskočiti makar jedan obrok u toku dana.

Ljudi koji dugo vremena praktikuju karnivor ishranu i čiji se organizam adaptirao na ovu dijetu neretko jedu samo jedan obrok dnevno, zbog lakšeg postizanja osećaja sitosti.

Može se reći da karnivor dijeta, zahvaljujući procesu autofagije, može imati i antiageing efekat, odnosno može podmladiti organizam i spolja i iznutra.

Karnivor dijeta iskustva su takva da ljudi tvrde da se bolje osećaju sa 50 godina nego sa 30 godina.

Koliko dana traje karnivor dijeta?

Ukoliko je karnivor dijeta toliko restriktivni i eliminacioni tip dijeta, postavlja se pitanje – koliko dana traje karnivor dijeta?

Da li je moguće (i preporučljivo) doživotno biti na karnivor dijeti?

I, da li je uopšte carnivore dijeta za svakoga?

Na pitanje “koliko dana traje karnivor dijeta” nije moguće dati jedinstven odgovor.

Iako svako može da pokuša karnivor dijetu, ruku na srce, karnivor ishrana nije za svakoga.

Takođe, nema ni potrebe da svako bude na karnivor ishrani, jer nisu svi ljudi osetljivi na hemikalije iz biljaka, niti svi ljudi boluju od autoimunih poremećaja.

Uz adekvatan plan ishrane za mršavljenje, sasvim je moguće smršati i bez karnivor dijete, a ujedno je moguće nabaciti mišićnu masu i na drugačijim režimima ishrane.

Prema tome, odgovor na pitanje “koliko dana traje karnivor dijeta” zavisi od osobe do osobe.

Dužinu trajanja karnivor dijete možemo podeliti u 3 kategorije.

• Kratkoročna karnivor dijeta
• Dugoročna karnivor dijeta
• Doživotna karnivor dijeta

1) Kratkoročna karnivor dijeta (30-90 dana)

Ukoliko želite da pružite šansu karnivor dijeti i da vidite kakva su karnivor dijeta rezultati, kao što mnogi iz karnivor zajednice pričaju, onda planirajte da se ovakvom režimu ishrane posvetite najmanje 30 dana.

To je minimalni period koliko dana traje karnivor dijeta i koliko je organizmu potrebno da prođe kroz fazu adaptacije.

U idealnom slučaju, karnivor dijeta na kratak rok bi trebalo da traje najmanje 2 do 3 meseca (60 do 90 dana), da biste osetili pune i prave efekte ovakvog režima ishrane.

Naime, 90 dana ili 3 meseca je dovoljno dugačak period da se creva potpuno resetuju uklanjanjem iritansa, odnosno antinutrijenata poput biljnih lektina i oksalata.

U periodu od samo nekoliko nedelja na karnivor dijeti ćete najverovatnije početi da primećujete smanjen bol u zglobovima i čistiju kožu.

Međutim, prelazak sa standardne zapadnjačke ishrane bogate ugljenim hidratima na karnivor dijetu može biti šok za organizam.

Ako prekinete sa ovom dijetom nakon jednog ili dva meseca, vraćanjem na stare prehrambene navike, sasvim je moguće da se vrate upalni procesi i da se ponište svi korisni efekti koje ste postigli ovakvim načinom ishrane.

Zato se često ljudima, naročito pojedincima sa navedenim autoimunim poremećajima, preporučuje dugoročna karnivor dijeta.

2) Dugoročna karnivor dijeta (6+ meseci)

Ako se pitate koliko dana traje karnivor dijeta, razmislite prvo o tome kakva je vaša ishrana trenutno, odnosno da li se hranite zdravo ili ne.

Ukoliko dugo vremena (godinama, pa i decenijama) nemate sređenu ishranu i konzumirate hranu sa visokim sadržajem mahom industrijski prerađenih ugljenih hidrata, biće potrebno vremena da se “sanira sva šteta” koju ste organizmu i zdravlju naneli nezdravim načinom ishrane.

Možete li zaista očekivati ozbiljan napredak u pogledu zdravlja za samo nekoliko meseci, ako ste godinama nanosili štetu sopstvenom organizmu? Malo je verovatno.

Da bi se postigli značajni rezultati ili efekti na karnivor dijeti i da bi se poboljšala određena hronična zdravstvena stanja i ublažili njeni simptomi, potrebno je više vremena od svega nekoliko meseci.

Zato se često preporučuje karnivor dijeta na duži rok od minimum 6 meseci do godinu dana, kako biste uočili kakvu razliku ova ishrana može da učini po pitanju vašeg zdravlja, izgleda i opšteg blagostanja.

Vremenski period od 30 dana se smatra ne samo vrlo kratkim rokom za karnivor dijetu, već je to istovremeno i eksperimentalni period kako bi ljudi mogli da vide da li i kako mogu da funkcionišu na karnivor ishrani.

Dakle, 30 dana karnivor dijete ne predstavlja ništa više od toga, jer se prvi efekti mogu videti nakon 2 do 3 meseca.

Ali pravi karnivor dijeta rezultati se mogu postići tek na duži rok, odnosno tek nakon perioda od 6 meseci do godinu dana.

3) Doživotna karnivor dijeta

Mnogi nutricionisti i lekari smatraju da apsolutno niko ne treba da praktikuje karnivor dijetu na duži rok, a naročito ne kao doživotnu ishranu.

Međutim, da li je to baš tako?

Kao što smo rekli – istina, karnivor dijeta nije za svakoga, niti svako treba i može da bude na ovom načinu ishrane.

Uvek treba imati na umu da ne postoji jedan, jedini, univerzalni i jedinstveni najbolji režim ishrane koji odgovara svima.

Svako od nas je različit i, shodno tome, svako treba da usvoji onaj režim ishrane koji njemu/njoj najbolje odgovara.

Ono što funkcioniše kod jedne osobe ne znači da će istovetno funkcionisati kod drugoga.

Ali, šta je sa karnivor dijetom?

Ako nekome odgovara ovakav režim ishrane, ako vidi drastična poboljšanja u svom zdravstvenom statusu, bez bilo kakvih štetnih efekata, onda tehnički nema potrebe za prekidanjem ovakvog režima ishrane.

Iskustva ljudi na karnivor dijeti kažu da su mnogi već decenijama na ovom režimu ishrane

Karnivor dijeta iskustva i govore u prilog tome da su neki ljudi godinama, pa i decenijama na karnivor dijeti, bez bilo kakvih nuspojava ili negativnih efekata.

Dakle, sasvim je moguće i izvodljivo biti doživotno na karnivor dijeti, odnosno moguće je usvojiti karnivor dijetu kao stil ishrane svakog dana, bez ograničenja.

Ali, da bi se to postiglo, vrlo je važno da se poštuju određena karnivor dijeta pravila, o kojima će uskoro biti više reči.

Doživotna carnivore dijeta bi bila od koristi ljudima koji pate od autoimunih poremećaja, poput lupusa, artritisa, psorijaze, multiple skleroze i drugih sličnih stranja.

Čak i oni koji se pridržavaju karnivor ishrane za dijabetes, sindrom iritabilnih creva, giht ili ulcerozni kolitis, trebalo bi dva puta da razmisle pre nego što prestanu sa ovakvim tipom ishrane.

Jednom kada dođete do tačke da se nalazite na karnivor dijeti 6 do 12 meseci, malo je verovatno da ćete želeti da prestanete.

U najvećem broju slučajeva, ljudi će se u ovom periodu ne samo privići na karnivor ishranu, već će se osećati energičnije, zdravije i sa većom mentalnom bistrinom.

Samo je neophodno da budete sigurni da preduzimate sve korake da biste rešili sve eventualne i potrencijalne nedostatke dugoročne karnivor dijete, a to se pre svega odnosi na nutritivnu deficijenciju, odnosno nedostatak hranljivih materija.

Sasvim je moguće uneti sve esencijalne hranljive materije (dakle, i vitamine i minerale) kroz karnivor ishranu, samo treba biti dobro upućen u to šta se treba jesti na ovom načinu ishrane.

Sve u svemu, ne postoji jedinstven odgovor na pitanje “koliko dana traje karnivor dijeta”.

To je u potpunosti na vama.

Slušajte svoje telo i ponašajte se u skladu sa tim.

Niko ne treba da praktikuje karnivor ili bilo koju drugu dijetu, ako mu takav režim ishrane ne odgovara.

Karnivor dijeta kao restart sistema

Ako imate navedena zdravstvena stanja (psorijaza, lupus, multipla skleorza, giht, dijabetes, ulcerozni kolitis, sindrom iritabilnog creva…) i ako su vam lekari rekli da treba da imate hroničnu terapiju (doživotno lečenje medikamentima, odnosno da treba da pijete lekove do kraja života) kako biste upravljali simptomima (a ne zaista lečili uzrok oboljenja), vredi pokušati biti na karnivor dijeti 30 do 90 dana.

Dakle, karnivor dijetu treba posmatrati kao reset ili restart sistema – isto kao i kada vam računar zablokira, te ništa drugo ne pomaže nego da pritisnete restart taster.

Smatra se, kao što smo rekli, da je 30 dana period koji je potreban za adaptaciju organizma na ovaj način ishrane.

Prvi valjani efekti i koristi od karnivor dijete mogu se iskusiti tek nakon 90 dana, odnosno nakon 3 meseca, a puni efekti se postižu u periodu od 6 meseci do godinu dana.

Ako ste zainteresovani za ovakav način ishrane, pripremite se da ćete prvih 30 dana biti na nekom prelaznom (eksperimentalnom) periodu, i ne morate odmah preći na to da jedete samo i isključivo meso, već i druge karnivor namirnice (jaja, ribu, puter, domaću slaninu…).

Karnivor dijeta – Bez nedostatka vitamina C, hroničnih bolova i promena raspoloženja

Interesantno je da brojna karnivor dijeta iskustva ljudi kažu da se pojedinci nalaze već decenijama na karnivor dijeti i da kod njih nije primećen nedostatak ili deficijencija vitamina C (stanje poznato kao skorbut), niti je primećeno da imaju problem sa probavom, zbog toga što ne jedu biljna vlakna.

Oni koji se dugoročno nalaze na karnivor dijeti tvrde da nije problem ako u prvih 30 dana ovakve ishrane postoje mala odstupanja od striktnog karnivor režima ishrane, odnosno u periodu kada se vaše telo navikava na povećan unos mesa i namirnica životinjskog porekla.

Ljudi često prijavljuju da im na karnivor dijeti, čak nakon 7 dana nestaju hronični bolovi koje su godinama osećali u različitim delovima tela (kolena, kičma, ramena, šake…).

Najveći broj svedočanstava, odnosno pozitivnih iskustava ljudi sa karnivor dijetom povezana su sa reumatoidnim artritisom.

Drugim rečima, ljudi koji su praktikovali karnivor dijetu primetili su znatna poboljšanja po pitanju reumatoidnog artritisa.

Takođe, kod ljudi na karnivor dijeti često dolazi do stabilizacije rapoloženja, odnosno nema promena ili poremećaja raspoloženja, kao što su anksioznost i depresija.

Karnivor dijeta pravila i smernice – Najvažnije stvari koje treba znati

Ovo su najrelevantnija karnivor dijeta pravila koja treba poštovati ako odlučite da pružite šansu ovom režimu ishrane.

1. Jedite dok ne budete siti

Ovo možda zvuči suludo spominjati, budući da svaki obrok na bilo kom režimu ishrane treba jesti do granice sitosti.

Ali, vrlo je važno istaći ovo kod karnivor dijete, imajući u vidu da se radi o ultimativnoj eliminacionoj dijeti.

Prvih nekoliko dana i nedelja na karnivor dijeti treba da jedete, verovali ili ne, više nego što mislite.

U poređenju sa drugim režimima ishrane, na karnivor ishrani nema brojanja kalorija ili makronutrijenata, nema kontrole porcija.

Pravilo je da jedete dok se ne osetite skroz sitim (udobno sitim).

Zašto je ovo važno pravilo kod karnivor dijete?

Ako pogledamo nutricionističku propagandu u poslednjih nekoliko decenija, videćete i po sebi da smo celog života učeni da treba da ograničimo porcije, da limitiramo unos hrane, da vodimo računa da jedemo nemasno meso i slično.

Usled toga, danas ljudi često i na nesvesnom nivou jedu, recimo, samo pileće belo meso, odvajajući kožicu, ili jedu samo belanca, bez žumanca – jer su tako učeni ili su tako čuli, pročitali i takvo uverenje imaju, ne preispitujući validnost istog.

Slično je i sa brojanjem kalorija ili makronutrijenata.

Naši davni praistorijski preci, kada su jeli meso i iznutrice, nisu birali koji deo životinje će jesti, a koji neće. Jeli su sve – od njuške do repa.

Osim toga, oni nisu brojali kalorije, već su jeli dok nisu bili siti.

Zato je prvo i najvažnije pravilo karnivor dijete da jedete dok ne budete siti.

Nemojte da brinete da li ćete se prejesti, to je malo verovatno, budući da je carnivore dijeta prilično zasitna i organizam će vam jasno dati znak kada treba da prestanete sa obrokom.

2. Jedite 1 do 3 obroka dnevno

Ako na karnivor dijeti jedete dok ne budete siti, onda nećete imati potrebu da grickate bilo šta između obroka.

Osim toga, kao što smo naveli, karnivor dijeta je vrlo zasitna, jer se unose velike količine proteina, pa i masti, tako da nećete ni moći da imate problem sa prejedanjem.

Često ljudi koji su duže vreme na karnivor dijeti čak i nenamerno preskaču obrok i najčešće imaju 1 do 2 obroka dnevno.

Ukoliko jedete jedan veliki obrok u toku dana, tako da do kraja dana ne osećate glad uopšte, i to je u redu.

Svakako, nije neophodno da imate jedan obrok dnevno na karnivor dijeti.

Sve u svemu, ne postoji ograničenje ili limit broja obroka, već se, kao što smo rekli, jede do sitosti.

Na karnivor dijeti se unosi dovoljno proteina i masti, što podstiče dugotrajan osećaj sitosti.

To znači da će apetit biti dosta zauzdan.

Najčešće ljudi na karnivor dijeti imaju dva obroka dnevno – kasniji doručak (oko 11 ili 12 sati) i kasniji ručak (oko 18 ili 19 časova).

Velika prednost karnivor dijete je ta što se ne oseća bilo kakva glad, niti postoji potreba da se gricka bilo šta između obroka.

Jedino što je potrebno jeste da se pije dosta vode da ne biste dehidrirali.

Obratite pažnju i na boju urina.

Ako primetite da vam je boja urina tamnija, a miris intenzivnij, to je znak dehidriranosti i da morate pojačano da unosite vodu.

Većina ljudi na karnivor dijeti kaže da u proseku unosi između 500 grama i 1 kilogram mesa dnevno.

Na početku ove ishrane ćete teško moći da pojedete ovoliku količinu mesa.

Ako pre karnivor ishrane niste jeli mnogo mesa, onda je savet da malo po malo povećavate unos mesa, i polako ćete se navići na veće količine.

3. Fokusirajte se na masno meso

Jedna od najčešćih grešaka koje ljudi mogu napraviti na karnivor ishrani je da nesvesno biraju nemasne komade mesa (zbog višedecenijske indoktrinacije da su masti životinjskog porekla nezdrave i da ih treba izbegavati).

Fokusirajte se na masno meso. To mogu biti masni delovi životinjskog mesa, kao i masna riba (losos…).

Poželjno je da odnos masti i proteina u karnivor dijeti bude 1:1.

Ako imate utisak da jedete previše masti, onda smanjite njihov unos. Ako stičete utisak da unosite manje masti, onda slobodno ih povećajte.

Na vama je da eksperimentišete u tom pogledu.

Ako biste jeli samo nemasno meso (krtinu), unosili biste mnogo proteina, a nedovoljno masti.

Preporuka je da se unosi oko 50 odsto proteina i 50 odsto masti na karnivor dijeti.

Ovo je vrlo važno kako ne biste došli u situaciju tzv. “zečjeg gladovanja”. Naime, kod ljudi koji su jeli isključivo zečetinu, došlo je do različitih zdravstvenih poremećaja.

Na kraju se ispostavilo da je u pitanju nedostatak esencijalnih masnih kiselina, odnosno vitalnih masnoća.

Važno je da birate masno meso, da ne odvajate kožicu od piletine, i da jedete crveno meso na karnivor dijeti.

Kada je u pitanju kvalitet mesa, birajte što kvalitetnije (organsko) meso, ako vam to finansije dozvoljavaju.

To je meso od životinja koje su hranjene travom, meso od životinja na slobodnoj ispaši, na slobodnoj ishrani.

Isto važi i za jaja.

Čak i lekari koji se bave karnivor dijetom kažu da nije bitno da vodite računa da jedete samo organsko meso, jer bi onda vrlo mali broj ljudi uopšte pokušavao da bude na ovako ekstremnom načinu ishrane.

Dovoljno je to što je ova dijeta toliko restriktivna, što znači da nije bitno birati samo organsko meso – iako to jeste poželjno, ako vam finansije dozvoljavaju.

Izaberite najkvalitetnije meso koje možete izabrati u trenutku i ne opterećujte se time.

4. Napravite lagani prelaz ka karnivor dijeti

Ne morate preko noći promeniti način ishrane i napraviti radikalni zaokret.

Kada prelazite na karnivor dijetu prvi put, preporuka je da se to ne čini naglo.

Ovo se naročito odnosi na ljude koji su godinama i godinama jeli mnogo ugljenih hidrata, žitarica, mahunarki, voća i povrća.

Napravite lagani prelaz u roku od jedne do 3 nedelje.

Polako izbacujte namirnice biljnog porekla iz ishrane, sve dok vam se ishrana ne svede na namirnice životinjskog porekla.

Na primer, prvo izbacite sve prerađene ugljene hidrate i žitarice (hleb, pirinač, testeninu…). Zatim, druge nedelje izbacite sve mahunarke, semenke i koštunjavo voće.

Na kraju, treće nedelje, možete izbaciti voće i povrće iz ishrane.

Onima koji su pre karnivor dijete bili na keto ishrani, Atkinsovoj dijeti, paleo ishrani, ketovor dijeti ili nekoj drugoj verziji low-carb dijete biće značajno lakša tranzicija na mesožderski tip ishrane.

5. Dajte svojoj jetri, žučnoj kesi i stomaku vremena da se adaptiraju na karnivor dijetu

Kada su karnivor dijeta pravila u pitanju, ovo je jedno od veoma važnih normi ove ishrane.

Naime, ako ste godinama imali ishranu bogatu ugljenim hidratima, a siromašnu mastima i proteinima, najverovatnije imate lenja creva i stomak, dok želudac ima blagu želudačnu kiselinu.

Vaš želudac treba da ima jaku želudačnu kiselinu, od 1.3 do 2.0 na pH bazno-kiselinskoj skali.

Ali, ako ste godinama jeli uglavnom ugljene hidrate, žitarice, voće i ultra-procesuiranu hranu, vrlo je verovatno da vaša želudačna kiselina ima indeks od 3 ili 4 na pomenutoj skali, i u tom slučaju nećete moći da varite meso adekvatno.

Zato je neophodno da date stomaku vremena da se adaptira, da ponovo počne da proizvodi intezivnu želudačnu kisleinu.

Funkcija žučne kese je da skladišti žuč.

Ukoliko ste godinama jeli hranu bogatu ugljenim hidratima, odnosno hranu koja ima nizak sadržaj masti, onda su glatki mišići u žučnoj kesi verovatno postali vrlo slabi, zajedno sa kapacitetom žučne kese da skladišti i koncentriše žuč.

Zato je neophodno da i žučnoj kesi date vremena da se adaptira, da ojača ove mišiće.

Kada jedete punomasne obroke, žučna kesa mora da kontrahuje ove mišiće i otpušta žuč po potrebi u tanko crevo.

Zato ljudi koji prvi put prelaze na karnivor dijetu mogu osetiti bolove u žučnoj kesi, upravo zbog aktivacije mišića i otpuštanja žuči.

To ne znači da treba da prestanete sa karnivor dijetom, već naprotiv – da nastavite, jer je to period adaptacije žučne kese, odnosno period u kojem se žučnoj kesi vraća sposobnost koncentracije i otpuštanja žući.

Ljudi koji nemaju žučnu kesu moraju da daju jetri vremena da se adaptira i da obnovi svoje kapacitete skladištenja žuči unutar žučnih kanala (jer jetra proizvodi žuč).

Potrebno je nedelju do dve da se jetra privikne na novu ishranu i u ovom periodu je moguće imati dijareju.

Neke osobe na početku karnivor dijete mogu iskusiti dijareju, odnosno steatoreju (masna stolica), naročito ljudi koje nemaju dovoljno žuči ili ljudi koji su izvadili žučnu kesu.

Dajte svom telu minimum 30 dana da se adaptira na nov način ishrane.

Kada je u pitanju pomenuti period adaptacije na karnivor dijetu od 30 dana, tu dolazi i do adaptacije želudačne kiseline i različitih enzima koje vare hranu, kao i žuči.

Dakle, morate dopustiti telu da se navikne na novi način ishrane.

Kada jedete mnogo proteina, a imate slabu želudačnu kiselinu (ako ste bili na antacidima – lekovima za smanjenje želudačne kiseline), ili imate GERB (gastroezofagealna refluksna bolest), odnosno gorušicu, biće vam potreban i duži period vremena da jedete više proteina i da pravilno varite proteine, jer je jaka želudačna kiselina neophodna za dobro varenje prpoteina.

Osobe koje unose mnogo ugljenih hidrata, ili one koje su bile na veganskom ili vegetarijanskom načinu ishrane, imaju problem da se naviknu na karnivor dijetu zato što imaju slabu želudačnu kiselinu koja nije dovoljno jaka da razradi proteine živoitnjskog porekla.

Dakle, telu će biti potrebno najmanje 30 dana da se adaptira na novi način ishrane.

Ako znate da imate sve ove probleme, možete da probate da pre obroka popijete supenu kašiku sveže ceđenog limunovog soka u pola čaša vode, iako to nije tipično za karnivor ishranu.

Vredi pokušati da vidite da li ćete na ovaj način lakše variti proteine i kako ćete podneti povećan unos mesa.

6. Hranu pripremajte, odnosno termički obrađujte u životinjskim mastima

Izbacite sva biljna ulja i margarine iz ishrane.

Ovo se odnosi, između ostalog i na maslinovo ulje koje u najvećem broju nutricionističkih smernica slovi za najzdravije ulje na svetu i koje predstavlja okosnicu mediteranske ishrane.

Dakle, nema ni kokosovog, avokadovog, lanenog, ili bilo kojeg drugog biljnog ulja.

Hranu termički obrađujte u svinjskoj masti, loju, ghee, puteru, odnosno maslacu.

Ovo će vam povećati i poboljšati odnos između proteina i masti u ishrani, a takođe će predstavljati odličan izvor vitamina i minerala koje možda na drugačiji način ne biste uneli.

7. Obavezno koristite so!

Uprkos tome što smo svi mi, slično mastima, indoktrinirani po pitanju soli da predstavlja “belu smrt”, ovo je jedna od najvećih zabluda tradicionalnog i modernog nutricionizma.

So nije loša i nemojte se plašiti soli.

Dakle, so nije “bela smrt”, kako mnogi tvrde.

Na karnivor dijeti začinite meso ili jaja solju do mere do koje vam je ukusno.

Ovo je, između ostalog, veoma važno kako biste se suprotstavili simptoma apstinencijalne krize od ugljenih hidrata, jer često žudnja za ugljenim hidratima i šećerima (što je, zapravo, samo drugi naziv za zavisnost od šećera) predstavlja nedostatak soli i elektrolita u organizmu.

Drugim rečima, žudnja za ugljenim hidratima i šećerima je uglavnom znak da vam nedostaju minerali i soli, što znači da slobodno možete malo više posoliti hranu koju jedete ili da pijete mineralnu vodu.

Osim nedostatka soli i elektrolita, ukoliko imate žudnju za ugljenim hidratima, onda treba da jedete više, odnosno to je znak da ne unosite dovoljno proteina.

Pored toga, so je vitalni elektrolit u našem organizmu.

Prilikom izbacivanja ugljenih hidrata iz ishrane – što je osnovna prezumpcija karnivor ishrane – dolazi i do gubitka viška vode iz organizma koju ugljeni hidrati vežu za sebe.

Upravo zato, bez unosa soli na karnivor dijeti može doći do dehidriranosti.

Prema tome, vrlo je važno da dobro solite hranu na karnivor ishrani.

Da ne bi došlo do manjka ili deficita elektrolita, vrlo je bitno soliti hranu na karnivor dijeti i nemojte da izbegavate so, jer će u suprotnom možete ući u neku hipotenziju, imati vrtoglavice, omaglice i da se generalno ne osećate dobro.

8. Napravite kutak u frižideru za svoju hranu i obavestite prijatelje i porodicu

Kada pređete na karnivor dijetu, dobra ideja je da obavestite sve vama bliske ljude da ćete minimum 30 do 90 dana biti na karnivor dijeti,

Ako praktikujete karnivor dijetu da biste izbgubili kilograme, ne morate to nužno da im kažete, već im recite da počinjete sa ovom dijetom iz zdravstvenih razloga, da imate alergije na određenu hranu ili na šećere.

Osim toga, važno je da obavestite rodbinu i prijatelje o svojim namerama po pitanju prelaska na karnivor ishranu, jer će sigurno neko od njih pokušati da vam kaže da treba da jedete hleb ili salatu.

U Srbiji, ali i generalno u regionu, često se sa podozrivošću gledaju ljudi koji jedu jaja ili meso bez hleba.

Ali, budite hrabri i oduprite se svim pritiscima, jer se putem karnivor dijete mogu staviti pod kontrolu, pa čak i izlečiti, kako tvrde mnogi ljudi, bolesti za koje moderna medicina tvrdi da su neizlečive.

Lakše će vam biti da imate svoj deo u frižideru za svoje karnivor namrinice, jer je tada manja šansa da ćete posegnuti za “nekarnivor” namirnicama.

9. Fokusirajte se na elektrolite i minerale!

Unos minerala i elektrolita će vam, kako smo rekli, pomoći da se izborite sa simptomima apstinencijalne krize od ugljenih hidrata.

Dovoljan unos soli, odnosno minerala i elektrolita na karnivor dijeti će vam pomoći da se borite protiv žudnje za šećerima i procesuiranom hranom.

Ova žudnja je vrlo često znak nedovoljnog unosa minerala.

Neki ljudi koriste elektrolitske rastvore u ovom pogledu, ali i suplemente minerala koji obezbeđuju sve elektrolite.

Ljudi na karnivor dijeti zaista moraju da efektivno razmišljaju o unosu elektrolita.

To je zato što ugljeni hidrati vežu vodu u organizmu.

Ako ste pre karnivor dijete imali ishranu bogatu ugljenim hidratima, verovatno ste imali mnogo viška vode u organizmu (čak i do nekoliko kilograma viška vode).

U toj vodi se takođe nalaze i elektroliti.

Kada započnete sa keto ishranom, low-carb ishranom ili karnivor ishranom, onda dolazi do izbacivanja svog tog viška vode, zbog drastično smanjenog unosa UH.

Kada nema ugljenih hidrata, nema ni zadržavanja vode.

Sa vodom, zajedno se otpuštaju iz organizma i elektroliti koji se nalaze u njoj.

Svako ko pređe na keto ili karnivor ishranu, u prvoj nedelji izgubi mnogo kilograma – ali ti kilogrami su uglavnom voda, a ne masne naslage, a do toga dolazi zbog smanjenja lučenja insulina, stabilizacije šećera u krvi i smanjenja upalnih procesa u telu.

Naime, kada se drastično smanji proizvodnja insulina, kada šećer u krvi postane stabilan i kada insulin nema više potrebe da zadržava natrijum (so) u organizmu, onda se izbacivanjem viška natrijma povlači i zadržana voda u telu,

To znači da ćete u prvih mesec dana karnivor dijete pojačano gubiti vodu koja se zadržava u telu i koja je patološka tvorevina.

Zato je bitno obratiti pažnju na unos elektrolita i minerala u karnivor dijeti,

Kada smo kod minerala i elektrolita, na karnivor ishrani mogu se jesti supe i čorbe od šupljih kostiju.

Naši preci su jeli mnogo iznutrica i krv životinja, i na taj način unosili ogromne količine minerala.

10. Jedite najkvalitetnije meso koje možete da priuštite

Ako možete da, u okviru svojih finansijskih sredstava, priušite kvalitetno i organsko meso, onda to i uradite, jer će to biti bolja opcija nego manje kvalitetno meso.

Težite ka tome da kupujete kvalitetnije meso, od proverenog proizvođača ili lokalnog i pouzdanog mesara.

Najkvalitetnije je meso životinja koje se hrane travom, kao što su govedina, jagnjetina i jaretina, pa tek onda ide svinjsko meso, i na kraju piletina, ćuretina, pačetina i slično.

Treba jesti meso koje se nalazi oko rebara (rebarca), krilca, različite delove koji imaju dosta zglobova u sebi, nogice, butkice, jer se na taj način unose i velike količine kolagena.

Treba jesti sardine i to više nego tunjevinu, jer kada unosite sardine, onda pojedete i kožu i kost, čime se unosi i značajna količina minerala.

Mesne prerađevine i suhomesnate proizvode generalno treba izbegavati.

Ali, pojedine mesne prerađevine se mogu ponekad jesti, kao što su domaća slanina, čvarci, domaće kobasice i slično.

Obavezno čitajte sastav proizvoda ako jedete mesne prerađevine.

Možete ih jesti ako u toj mesnoj prerađevini ima više od 90% mesa.

11. Jedite jaja, iznutrice, ribu i morske proizvode, a ne samo meso

Svaka namirnica koja potiče od životinja je karnivor namirnica, načelno posmatrano.

Verovali ili ne, neki ljudi jedu i insekte i bube na karnivor dijeti, koliko god to suludo zvučalo.

Striktna karnivor ishrana podrazumeva konzumaciju samo mesa (soli i vode). Ali, nije nužno da jedete samo meso na karnivor ishrani.

Jedite jaja, a naročito goveđu jetru (džigericu), koja, uslovno rečeno, predstavlja super-hranu, bogatu svim esencijalnim hranljvim materijama (proteinima, mastima, vitaminima i mineralima).

Savet je da se goveđa jetra (mada, može i pileća) jede 2 do 3 puta nedeljno.

Ne treba brinuti zbog skorbuta, odnosno hroničnog nedostatka vitamina C na karnivor dijeti.

Postoje ljudi koji su decenijama na karnivor dijeti, koji nisu pojeli bilo šta biljnog porekla što sadrži vitamin C, niti su uzimali suplemente.

Vitamin C je prisutan u jetri – goveđoj jetri, pilećoj jetri, i bilo kojoj drugoj jetri, kao i jetri bakalara.

Dakle, važno je obratiti pažnju da se jedu i različite vrste iznutrica – pre svega goveđa jetra (džigerica), pa onda svinjska, i na kraju pileća.

Odličan izvor vitamina, masti i drugih esencijalnih hranljivih materija koji su važni u karnivr dijeti možete pronaći ne samo u džigerici, već i u masnoj ribi.

Akcenat je da birate divlje ribe, odnosno ribe iz divljeg ulova.

Imajte u vidu da se vitamin C u organizmu “takmiči” sa glukozom.

Kada jedete ugljene hidrate, apsorpcija i bioraspoloživost vitamina C će biti znatno manja, jer će telo pokušavati da izvlači prvenstveno glukozu iz ugljenih hidrata.

Kada ne unosite ugljene hidrate, onda je bioraspoloživost vitamina C iz džigerice na neverovatno visokom nivou, i to je još jedan od razloga zašto ljudi, koji su godinama, pa i decenijama na karnivor dijeti, nemaju hroničan nedostatak ovog vitamina.

Jaja treba da budu iz slobodnog uzgoja.

Preporučljivo je da jaja budu organskog porekla.

Jaja jesu odlična visoko-proteinska namirnica i mnogi je nazivaju “super-hranom” (jer sadrži sve esencijalne hranljive materije osim vitamina C).

Ali, na karnivor dijeti se ne treba oslanjati (samo) na jaja, već i na mesu.

Ljudi na karnivor dijeti, kao i na keto ishrani ili low-carb ishrani, jaja jedu uglavnom za doručak.

Pomenuti dr Šon Bjeker, glavni promoter karnivor dijete, kaže da za doručak pojede i do 12 jaja.

12. Pijte vodu, čaj ili kafu

Što je više moguće pijte vodu na karnvior dijeti.

Naravno, nemojte piti vodu ako niste žedni, nemojte da silite sebe da pijete vodu, ali potrudite se da vam najveći deo tečnosti potiče iz vode.

Dozvoljena je mineralna voda, nezaslađeni čaj ili kafa, iako pojedini ljudi na karnivor ishrani ne piju ni čaj, ni kafu, ni kakao (jer su biljnog porekla), već striktno vodu.

Dakle, na karnivor dijeti se pre svega pije voda.

Oni koji se strogo pridržavaju karnivor dijete ne piju ni čaj, ni kafu, a oni koji su na blažem režimu karnivor ishrane piju nezaslađeni čaj i kafu.

Često možete videti da ljudi na karnivor ishrani piju tzv. bullet-proof kafu, a to je kafa u koju se stavlja maslac, odnosno puter, zbog dugotrajnijeg osećaja sitsosti.

Svakako, u prvih 30 do 90 dana karnivor dijete ne treba unositi ni kafu, ni čaj, ni kakao, ni začine (osim soli), poput bibera, kurkume, bosiljka, vlašca, mirođije – dakle, ništa biljnog porekla.

13. Upoznajte se dobro sa svojim lokalnim mesarom

Kada pronađete pouzdanog mesara, pokušajte da se dobro upoznate sa njim.

To je zato što on može da vam pomogne da saznate više o delovima mesa za koje možda nikada niste čuli, nikada niste probali, a trebalo bi – naročito na karnivor dijeti.

Neretko mesari bacaju određene delove masti ili kostiju, zato što ljudi mahom to ne kupuju.

Razgovarajte sa mesarom i kažite mu da sačuva te delove za vas, kako biste mogli da termički obrađujete meso u toj masti ili da pravite supu od kostiju, ili da vam sačuva kosti zbog koštane srži.

Na karnivor dijeti ljudi jedu sve od “njuške do repa”, a mesari često bacaju rep životinja koji, ako se pripremi na pravi način, može biti pravi delikates za ljude na karnivor dijeti.

Rep sadrži mnogo kolagena i brojne druge materije koje su važne za zglobove i vezivna tkiva.

14. Pokušajte da pronađete lokalnog uzgajivača/proizvođača mesa

Možda su ovakvi proizvođači u manjini, ali ako se potrudite, možete pronaći lokalnog proizvođača mesa koje je uglavnom organsko.

To znači da se te životinje uglavnom hrane onim što je prirodno za njih (trava za goveda, recimo).

Ne samo da je takvo meso kvalitetnije, već vas može i manje koštati kod lokalnog proizvođača.

Osim toga, lokalni proizvođači mesa imaju i kvalitetne izvore iznutrica.

15. Kada jedete meso, fokusirajte se na meso preživara

Karnivor dijeta se “vrti” oko mesa.

Ali, kada kažemo da je akcenat na mesu, to znači da prvenstveno treba da se foksuirate na goveđe, kozije, ovčije, jagnjeće meso, srnetinu.

Kada ove životinje jedu travu (koja je prirodna hrana za njih), stvara se neverovatno kvalitetno meso.

To ne znači da ne treba da jedete svinjetinu, ribu, piletinu ili ćuretinu, već da većinu mesa na karnivor ishrani treba da čini meso preživara.

16. Jedite sve – od njuške do repa

Na više mesta smo spomenuli da se na karnivor dijeti jede sve – od njuške do repa.

Ovo je vrlo bitna stavka, jer naši praistorijski preci kada su jeli meso, gotovo da ništa nisu bacali.

Jeli su jetru, jeli su koštanu srž, jeli su mozak, i ovo su sve stvari koje su veoma bogate hranljivim materijama.

17. Ne brinite ako ponekad “skrenete sa karnivor putanje”

Ako u nekom slučaju pojedete za obrok parče torte, kolač ili bilo šta drugo što nije u sklopu karnivor dijete, nemojte se lupati o glavu. To neće pokvariti vaš napredak.

Ali, svakako ne želite da se taj jedan nekarnivor obrok pretvori u svakodnevni obrok u narednih 5, 7 ili 10 dana…

Dakle, ne brinite, već se setite zašto se započeli sa karnivor dijetom na prvom mestu, i već sledećeg dana ili od sledećeg obroka vratite se karnivor načinu ishrane.

18. Eksperimentišite sa začinima

Veliki broj ljudi na karnivor dijeti izbacuje sve začine, osim soli.

Međutim, na karnivor dijeti nije striktno zabranjeno korišćenje i drugih začina, kao što su biber, origano, beli luk u prahu, mirođija, bosiljak i slično.

19. Eksperimentišite sa odnosom između proteina i masti

Kao što smo rekli, negde bi optimalan odnos ili srazmera između masti i proteina bila 1:1, ali neki ljudi bolje funkcionišu kada povećaju unos masti naspram proteina.

To zavisi od osobe do osobe, a na vama je da vidite kako vam najviše odgovara.

20. Eskperimentišite sa unosom mlečnih proizvoda

Mlečni proizvodi predstavljaju “sivu zonu” ili “klizavu putanju” karnivor dijete.

I dok jedni smatraju da su na karnivor dijeti svi mlečni proizvodi zabranjeni (zbog laktoze, mlečnog šećera), drugi pak podržavaju umerenu upotrebu mlečnih proizvoda, poput tvrdih sireva, putera, ghee, kefira i slično.

Mlečni proizvodi jesu namirnice koje potiču od žiivotinja, ali su isto tako namirnice koje sadrže ugljene hidrate, odnosno mlečne šećere (laktozu).

Prekomerni unos mlečnih proizvoda na karnivor dijeti može u dobroj meri poništiti efekte karnivor dijete, naročtito ako vam je cilj da smršate na karnivor ishrani.

Takođe, mlečni proizvodi mogu izazvati i alergijske reakcije kod pojedinih ljudi, a jedan od zdravstvenih ciljeva karnivor dijete, kao ultimativno-eliminacionog režima ishrane, jeste smanjenje ili kompletno oslobađanje od svih upalnih i alergenih procesa u organizmu.

Postoje ljudi koji odlično funkcionišu na karnivor dijeti sa mlečnim proizvodima, dok isto tako postoje ljudi koji, uprkos izbacivanju svih ostalih namirnica i ugljenih hidrata, ne vide zdravstvena poboljšanja kod sebe zato što konzumiraju upravo mlečne proizvode.

U tom slučaju, preporuka je da izbacite mlečne prozivode ili da u najmanju ruku zadržite puter ili ghee za kuvanje ili pečenje.

Ukoliko mlečni prozivodi ne uzrokuju bilo kakve alergijske reakcije kod vas na karnivor dijeti, niti predstavljaju prepreku ka gubitku viška kilograma, onda ih možete koristiti.

Mlečne proizvode na karnivor dijeti treba tretirati kao “začin”

Samo se potrudite da to bude umerena konzumacija, odnosno da mlečne proizvode više koristite i tretirate kao “začin” glavnim jelima (mesu, jajima i ribi), a ne kao celokupan obrok.

To je zato što su osobe sa autoimunim oboljenjima neretko osetljive na mleko i mlečne proizvode, na laktozu, na kazein, na proteine surutke (whey protein).

Ako ste na karnivor dijeti, a ne vidite rezultate u pogledu poboljšanja zdravstvenog statusa, pa čak i po pitanju mršavljenja, izbegavajte mlečne prozivode, i vidite da li ćete se osećati bolje.

I ako koristite mlečne proizvode, onda neka to budu punomasni mlečni proizvodi.

Mlečni proizvodi koji najmanje iritiraju imuni sistem su upravo najmasniji mlečni prozivodi, poput putera i ghee-a, tako da ova dva mlečna prozivoda možete ostaviti, a da sve ostale (mleko, grčki jogurt, sirevi…) izbacite.

21. Čuvajte i ne bacajte kosti od životinja

Bez obzira na to koje meso jedete, nemojte da bacate kosti (čak i riblje kosti).

Odvojite jednu posebnu posudu za kosti, tu ih stavljajte, napravite mesto u zamrzivaču, i kada se posuda napuni, napravite od ukusnu supu od kostiju.

Ne samo da je supa od kostiju ukusna, već time možete značajno povećati unos vitamina, minerala i drugih esencijalnih hranljivim materija, pa i kolagena.

Sigurno je da mnogima karnivor dijeta izgleda ekstremno, štaviše – esktremnije od bilo koji drugih tipova ishrane.

Ali, kada je u pitanju borba sa hroničnim oboljenjima kojima zvanična medicina ne daje šansu za izlečenje, vi možete sebi pružiti tu šansu tako što ćete pokušati sa karnivor ishranom.

Carnivore dijeta i mršavljenje – Koliko se kilograma gubi karnivor dijetom?

Kao što smo i ranije naveli, carnivore dijeta, kao način ishrane sa praktično 0% ugljenih hidrata, sigurno dovodi do gubitka masnih naslaga – čak i onih najtvrdoglavijih. Ali, postavlja se pitanje koliko se kilograma gubi karnivor dijetom?

Pre nego što odgovorimo na to pitanje, hajmo malo detaljnije da se pozabavimo time kako karnivor dijeta utiče na mršavljenje.

Dakle, izvesno je da određeni aspekti karnivor ishrane mogu dovesti do gubitka težine.

Konkretno, i studije³ su pokazale da dijete sa visokim sadržajem proteina i malo ugljenih hidrata mogu podstaći gubitak težine.

To je uglavnom zato što proteini, kao i masti, mogu pomoći u osećaju sitosti nakon obroka, što može dovesti do smanjenog unosa kalorija i kasnijeg gubitka težine.

Proteini u hrani takođe mogu ubrzati metabolizam, pomažući vam da sagorete više kalorija.

Prema tome, karnivor dijeta će dovesti do toga da se osećate siti, da imate manji apetit i da jedete manje kalorija u celini, makar kratkoročno.

Šta kažu studije?

Jedna tromesečna studija⁴ na 132 odrasle osobe sa viškom kilograma ili gojaznošću upoređivala je efekte mršavljenja četiri dijete sa ograničenim unosom kalorija koje sadrže različite količine ugljenih hidrata i proteina.

Oni koji su imali ishranu sa visokim sadržajem proteina – 0,9 do 1,3 grama po kilogramu telesne težine dnevno – izgubili su znatno više kilograma i masnih naslaga od onih koji su jeli 0,5-0,9 grama po kilogramu telesne težine dnevno.

Druge studije⁵ pokazuju slične rezultate, sugerišući da povećanje unosa proteina i masti u ishrani može dovesti do gubitka težine i pomoći u smanjenju ponovnog dobitka kilograma tokom vremena.

Naravno, nije neophodno da izbacite sve ugljene hidrate iz ishrane da biste smršali.

Pokazalo se da druge dobro proučene dijete, kao što su keto ishrana i low-carb ishrana podstiču gubitak suvišnih kilograma.

Na primer, u keto dijeti, namirnice sa visokim sadržajem masti zamenjuju ugljene hidrate kao izvor energije i doprinose sitosti i gubitku težine.

Osim toga, veoma restriktivna priroda karnivor ishrane može otežati nekim ljudima dugoročno pridržavanje ovakvom pristupu ishrani.  

Mehanizmi putem kojih karnivor dijeta dovodi do mršavljenja

Postoje različiti mehanizmi zahvaljujući kojim dolazi do gubitka kilograma na karnivor ishrani.

Međutim, svi ti mehanizmi ne rade zasbeno, već u sinergiji, zbog čega su često karnivor dijeta rezultati po pitanju mršavljenja impresivniji u poređenju sa drugim dijetama.

Hajmo da pogledamo jedan po jedan mehanizam, kako bismo vam pomogli da u potpunosti uvidite potencijal karnivor dijete za mršavljenje.

1) Izbacivanje viška vode iz organizma

Kada se nakon obilnog obroka bogatog ugljenim hidratima broj na vagi povećao, to nije znak da je došlo do prekomerne akumulacije masti, već do retencije vode.

Kao što smo ranije istakli, ugljeni hidrati vezuju vodu u organizmu, čineći da se osoba oseća težom, sporijom i/ili tromom.

Na karnivor dijeti može se videti gotovo instant razlika u načinu na koji izgledate jednostavno zato što ćete izgubiti svu tu težinu vode koju trenutno držite.

Eliminisanje ugljenih hidrata iscrpljuje zalihe glikogena u jetri i mišićima. Za svaki gram glikogena, vaše telo skladišti oko tri grama vode.

Glikogen je, inače, oblik glukoze koji se skladišti u telu, prvenstveno u jetri i mišićima, i koji se otpušta kada je organizmu potrebna brza energija.

Eliminacija ugljenih hidrata i izbacivanje viška vode iz organizma pomaže u otklanjanju problema kao što su nadimanje, nadutost i gasovi.

Zato često možete čuti da ljudi na karnivor dijeti uopšte nemaju gasove, niti imaju osećaj nadutosti u stomaku.

Međutim, pravi gubitak masti dolazi kasnije.

2) Pokretanje ketoze za sagorevanje masti

Na karnivor dijeti se unosi gotovo 0 ugljenih hidrata. Ovo je naročito slučaj sa ekstremnim tipom karnivor dijete – mesna dijeta – gde se jede samo meso, so i voda.

Kada se ne unose ugljeni hidrati, telo je “primorano” da se oslanja na masti kao gorivo – bilo na masti koje potiču iz ishrane, bilo na rezerve masti (salo) u organizmu.

I kada telo koristi masti kao izvor energije, a ne ugljene hidrate, to je proces ili stanje koje se naziva ketoza.

Ketozu, kao mehanizam sagorevanja masti, upravo pokreću određeni načini ishrane kao što su keto ishrana i karnivor dijeta.

Ali, ketoza ne pomaže samo da se sagorevaju masne naslage, već takođe pomaže u stabilizaciji šećera u krvi i nivoa energije.

To znači da na ovaj način ne morate da se nosite sa skokovima i padovima energije povezanim sa ishranom bogatom ugljenim hidratima.

3) Sprečavanje prejedanje uz veliku sitost

Prelazak na bilo koju novu dijetu za mršavljenje i pridržavanje iste može biti veoma izazovno, zbog konstantne borbe sa žudnjom za šećerima i ugljenim hidratima.

Međutim, upravo je ovo manji ili nepostojeći problem u karnivor dijeti, jer hrana koju jedete podstiče visok osećaj sitosti.

Namirnice životinjskog porekla su prirodno zadovoljavajuće i zasitne zbog visokog sadržaja proteina i masti.

Proteini se vare duže, dok masti obezbeđuju stabilnu energiju, održavajući vas sitim tokom dužeg vremenskog perioda.

4) Poboljšanje hormonalne regulacije za kontrolu apetita

Carnivore dijeta pomaže u regulisanju hormona poput insulina, grelina i leptina, od kojih svaki igra ulogu i u gladi, sitosti i skladištenju masti.

Na primer, niži nivoi insulina podstiču sagorevanje masti, dok poboljšana osetljivost na leptin (“hormon sitosti”) pomaže vašem telu da prepozna kada ste siti.

U međuvremenu, grelin („hormon gladi“) smanjuje nepotrebne žudnje za ugljenim hidratima, što olakšava praktikovanje karnivor dijete.

5) Pojednostavljenje planiranja obroka i smanjenje raznovrsnosti hrane

Još jedan izazov sa standardnom ishranom, kao i brojnim drugim dijetama za mršavljenje, predstavlja planiranje obroka, što može dovesti do preopterećenosti i neodlučnosti.

Međutim, karnivor dijeta jelovnik i plan ishrane na karnivor dijeti je daleko jednostavniji sa mnogo manje namirnica koje možete izabrati – jaja, meso, riba, iznutrice.

Međutim, to ne znači da je karnivor dijeta jednolična, monotona ili dosadna. 

Sve što je neophodno je da budete kreativni kada su u pitanju karnivor dijeta recepti, o kojima ćemo kasnije više govoriti.

6) Eliminacija industrijski prerađene hrane koja sadrži skrivene kalorije

Mršavljenje na karnivor dijeti nije samo ono što jedete, već i ono što više ne jedete, a to je ultra-procesuirana i industrijski obrađena hrana koja sadrži mnogo skrivenih kalorija.

Standardna zapadnjačka ishrana, koju i mi u Srbiji i na Balkanu mahom, nažalost, prihvatamo, sadrži mnogo dodatih šećera, rafinisanih ulja i aditiva koji mogu poremetiti vaše napore da smršate.

Carnivore ishrana u potpunosti eliminiše ultra-proceusiranu hranu, slatkiše, slaniše, konditorske proizvode i slično, ostavljajući vam celovite opcije bogate hranljivim materijama koje obezbeđuju energiju bez viška kalorija.

Koliko se kilograma gubi karnivor dijetom?

Sada kada smo videli kako karnivor ishrana utiče na gubitak kilograma. Ali, pravo pitanje je koliko se kilograma gubi karnivor dijetom?

Postoje određeni faktori koji utiču na to koliko se kilograma gubi karnivor dijetom.

Mršavljenje je generalno toliko individualizovan proces, da je nemoguće dati jednoobrazan i univerzalan odgovor na to koliko kilograma možete smršati na ovom tipu ishrane.

Recimo, jedna osoba bi mogla da smrša 10 do 15 kilograma u periodu od 6 do 12 meseci, dok bi druga osoba u istom periodu mogla da smrša manje ili više, i da bude zadovoljna.

Faktori koji utiču na to kolikom se kilograma gubi karnivor dijetom uključuju:

• Početna težina. Oni sa više telesne masti mogu videti brže početne rezultate po pitanju gubitka telesne težine.
• Nivo aktivnosti. Redovne fizičke aktivnosti i treniranje sa težinskim opterećenjem podstiču sagorevanje masti i zadržavanje mišićne mase.
• Metabolizam. Starost, pol i genetika utiču na to koliko brzo vaše telo sagoreva kalorije.
• Doslednost u ishrani. Strogo pridržavanje navedenih pravila karnivor dijete daje bolje rezultate od povremenih odstupanja ili praktikovanja potpuno modifikovane karnivor dijete.

Na gubitak težine na ovoj dijeti takođe će uticati individualni hormonalni balans, nivoi stresa i kvalitet sna, što sve utiče na skladištenje masti i regulaciju gladi.

1) Početni gubitak težine na karnivor dijeti (prve 1-2 nedelje)

Nije neuobičajeno da se u prve dve nedelje na karnivor dijeti izgubi od 1 do 4 ili 5 kilograma.

Ali, treba imati u vidu da najveći deo tih izgubljenih kilograma čini voda, kao što smo i ranije spomenuli.

Dakle, morate imati na umu da ovo nije gubitak masti. Pravi rezultati dolaze tek nakon stalnog pridržavanja ove dijete tokom dužeg vremenskog perioda.

2) Trajni gubitak težine tokom vremena na karnivor dijeti

Pravi gubitak masti je mnogo sporiji i metodični proces.

Zaista je moguće da prosečna osoba na karnivor dijeti izgubi 0.5 do kilogram masti nedeljno, bez gubitka mišićne mase.

Takođe ćete primetiti da što se više približavate svojoj ciljnoj težini ili građi iz snova, napredak može postati sporiji, zbog adaptacije organizma.

Važno je ostati dosledan tokom ovih platoa i prepoznati da je to normalno.

3) Kada se mršavljenje na karnivor dijeti uspori

Možda ste već 6 meseci na karnivor dijeti i pitate se zašto više ne mršavite?

Upravo je ovo “tačka” kada neki odustaju od karnivor dijete, praveći veliku grešku, s obzirom na to da je sasvim normalno da nakon određenog perioda dostignete “plato” ili nultu tačku u gubitku težine.

Na kraju krajeva, osnovni cilj održivog gubitka težine je kalorijski deficit – gde vaše telo sagoreva više kalorija nego što ih unosite tokom dana.

Zauzvrat, kalorijski deficit podstiče organizam da se okrene sopstvenim zalihama masti kao izvoru energije, odnosno kao gorivu.

Kada, dakle, dostignete taj nivo sa karnivor dijetom da više ne gubite masne naslage, onda možete implementirati i strategije za mršavljenje, kao što su povremeni post, više fizičkih aktivnosti, obraćanje pažnje na odnos ili srazmeru između proteina i masti i slično.

Ali, kao što smo naveli, kalorijski deficit igra veliku ulogu.

Da, na karnivor dijeti se ne broje kalorije, i možete jesti intuitivno i slušati signale gladi i sitosti svog tela.

Ali ako želite da eliminišete nagađanja i da budete sigurni da postavljate osnovu za dosledan, održiv gubitak težine, kalorijski deficit je neophodan.

Kalorijski deficit, zajedno sa ketozom, ono je što na kraju primorava vaše telo da sagoreva masne naslage.

Izračunajte svoje osnovne kalorijske potrebe koje su vam potrebne za održavanje telesne težine i oduzmite bilo gde od 200-500 kalorija, u zavisnosti od toga koliko “agresivni” želite da budete u kalorijskom deficitu.

Da li je i koliko karnivor dijeta zdrava?

Iako postoji vrlo mali broj ograničenih studija po pitanju zdravstvenih efekata karnivor dijete, mnogi ljudi na karnivor dijeti tvrde da im je ovaj tip ishrane rešio brojne zdravstvene probleme.

Anegdotalni karnivor dijeta rezultati su pokazali da se ovaj tip ishrane prvenstveno uspešno pokazao u rešavanju problema gojaznosti.

Drugim rečima, ljudi na karnivor dijeti drastično gube kilograme, a objasnili smo kakav je mehanizam ovog režima ishrane u vezi sa mršavljenjem.

Zatim, brojna karnivor dijeta iskustva govore u prilog tome da ovakav način ishrane rešava i leči zdravstvene probleme sa kožom (ekcemi), varenjem, bolovima u zglobovima, kao što su reumatoidni artritis.

Videli smo da su rezultati karnivor dijete prilično uspešni prilikom rešavanja i lečenja brojnih autoimunih oboljenja, poput lupusa, multiple skleroze, dijabetes tipa 1, upalnih bolesti creva i slično.

Na karnivor dijeti, tvrde pobornici ove ishrane, dolazi do poboljšanja raspoloženja, dok se simptomi depresije i simptomi anksioznosti smanjuju.

Karnivor dijeta isključuje ugljene hidrate, što znači da ona eliminiše kolače, slatkiše, sokove, peciva, čipseve, kekseve i sličnu hranu sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i dodatih šećera.

Navedne ultra-procesuirane namirnice imaju zanemarljiv, gotovo neznatan broj korisnih hranljivih materija, uz istvoremeno visok sadržaj kalorija, i kao takve su apsolutno nepotrebne u našoj ishrani.

Hrana sa visokim sadržajem šećera (prirodnih i dodatih) je problematična i za zdrave osobe, a naročito za ljude sa dijabetesom tipa 2, predijabetesom, insulinskom rezistencijom, zbog nezdravih skokova šećera u krvi.

Zbog uklanjanja ovakvih namirnica, ljudi na karnivor dijeti vrlo rano mogu primetiti određene zdravstvene prednosti kao što su poboljšanje krvnog pritiska, smanjenje masnih naslaga, regulisanje šećera u krvi i poboljšano kardiovaskularno zdravlje.

Karnivor dijeta kao “poslednja slamka spasa” za zdravlje…

Postoji više hiljada ljudi koji su sproveli karnivor dijetu na sebi i postali su zdraviji, a ne bolesniji.

Kod njih je došlo ne samo do ublažavanja i poboljšanja stanja, već i do preokretanja u potpunosti svih simptoma oboljenja, zbog kojih su i započeli karnivor dijetu.

Treba imati u vidu da su u najvećem broju u pitanju ljudi koji su pre karnivor dijete probali sve.

Drugim rečima, najveći broj ljudi ne prelazi na karnivor dijetu preko noći, naročito ako imaju standardnu zapadnjačku ishranu.

Pre karnivor dijete oni pokušavaju i eksperimentišu sa raznoraznim stvarima.

Ukoliko nešto drugo ili neka druga dijeta dovodi do poboljšanja zdravstvenog statusa, onda uglavnom ne prelaze na karnivor tip ishrane.

To je još jedan od razloga zašto je karnivor dijeta ekstreman vid ishrane – ne samo zbog načina kako se ljudi hrane, već i zbog toga što mnogim ljudima carnivore dijeta predstavlja “poslednju slamku spasa” za zdrvalje.

Ko je u pravu – Pozitivna iskustva ljudi sa karnivor dijetom ili negativno mišljenje lekara o karnivor dijeti?

S druge strane, rukovođeni zvaničnim medicinskim narativom i propagandom, veliki broj lekara i nutricionista će reći da ne treba jesti meso, naročito crveno meso ili da ga u najmanju ruku treba ograničiti u ishrani.

To je zato što, navodno, crveno meso izaziva upalne procese u organizmu, zato što sadrži zasićene masti, povećava nivo triglicerida i LDL holesterol, povećava rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i raka.

Čak i najveća regulatorna tela širom sveta kažu da treba povećati unos voća i povrća, da ih treba jesti svakog dana, dok se meso – naročito crveno – treba jesti retko.

Meso koje treba da se jede, po mišljenju tradicionalnih lekara i nutricionista, treba da bude nemasno, kao što su piletina, ćuretina i nemasna riba.

Oni čak navode da treba izbegavati zasićene masti,

Međutim, ranije smo pisali o tome i razbili mit o zasićenim mastima u ishrani.

Čak su i nedavne studije⁶ pokazale da ne postoji snažna veza između zasićenih masti i kardiovaskularnih oboljenja, kao što se to decenijama unazad verovalo.

Postavlja se pitanje – kako je moguće da imamo ova dva različita pola po pitanju zdravstvenih efekata karnivor dijete, koja su toliko suprotna i oprečna jedan drugom?

S jedne strane – imamo brojna karnivor dijeta iskustva koja su pozitivna i tvrdnje da je ljudima carnivore dijeta spasila život.

S druge strane – imamo brojne lekare i nutricioniste koji odbacuju bilo kakvu mogućnost da ishrana zasnovana na mesu može poboljšati zdravstveno stanje.

Hajmo da pokušamo da razrešimo konfuziju oko mesa koje je epicentar karnivor dijete.

• Da li meso sadrži ili ne sve hranljive sastojke neophodne čoveku?
• S obzirom na to da u mesu nema vlakana, da li na karnivor dijeti dolazi do poboljšanja ili pogoršanja varenja?
• Zašto ljudi na karnivor dijeti osećaju poboljšanja zdravstvenog statusa?
• Ko su ljudi koji mogu imati zdravstvenih koristi od karnivor dijete?
• Ako čak i dođe do poboljšanja zdravlja, da li to znači da je karnivor dijeta optimalna i najbolja dijeta za svakoga na duži rok?
• Koliko dugo treba praktikovati karnivor dijetu – da li je to privremeno ili rešenje za ceo život?

1) Da li meso ima sve ili većinu esencijalnih hranljivih materija?

Najveći prigovor koji ljudi imaju po pitanju karnivor dijete jeste da ako jedete samo jednu vrstu namirnica (meso), onda može doći do nutritivne neuhranjenosti.

Drugim rečima, često se karnivor dijeti, kao ultimativno-eliminacionom tipu ishrane, zamera da se ovaj način ne mogu uneti svi esencijalni nutrijenti – prvenstveno vitamini i minerali – i da posledično može doći do brojnih zdravstvenih problema.

Ali, da je to uopšte tačno?

Kada su u pitanju minerali i vitamini, još od malena su nam pričali da se ovi mikronutrijenti nalaze u voću i povrću.

Iako to jeste istina, voće i povrće zaista sadrži minerale i vitamine, to ne znači da meso uopšte nema minerale i vitamine.

Meso ima mnogo vitamina i minerala, naročito kada jedete veću količinu mesa.

Tu ne govorimo o tome da pojedete do dva parčeta mesa dnevno, već govorimo o tome da celokupan unos vaših kalorija potiče upravo iz mesa.

Čak i tada ne možete da preterate sa unosom proteina, jer ako jedete meso koje ima 15 do 20 odsto masti – što je preporučljivo – unećete veliku većinu kalorija iz masti.

Ako pojedete kilogram mesa dnevno, onda ćete uneti 60% tiamina (B1), dok ostale vitamine iz grupe B ćete uneti u opsegu od 150 do čak neverovatnih 920 odsto preporučenih dnevnih količina.

Imajte na umu da to što je nešto “preporučeno” ne znači automatski i da je “optimalno” za naše zdravlje.

“Preporučeno” u pojmu “preporučena količina” u najvećoj meri odnosi se na unos dovoljne količine određene hranljive materije kako ne došlo do izgladnelosti, odnosno nutritivne deficijencije.

Osim toga, “preporučeni dnevni unos” je nepoznanica za veliki broj ljudi i mi ne znamo, zapravo, kolika je to doza ili količina, zapravo, preporučljiva za naš organizam, jer svi smo različiti.

Isto tako, kada je kreiran pojam “preporučeni dnevni unos”, nije uzet u obzir celokupan unos hrane, odnosno esencijalnih hranljivih materija iz hrane, već su u laboratoriji stvoreni sintetički izolati nutrijenata – hemikalije koje su ekvivalent vitaminima i mineralima – a onda su ih testirali na životinjama, odnosno miševima.

Različite grupe miševa su hranjene veoma deficitarnim dijetama i te dijete, zapravo, nisu bile prava hrana.

Onda su jednoj grupi miševa dodali navedene sintetičke izolate vitamina i minerala, i posledično je primećena razlika između dve grupe miševa.

Ona grupa koja nije dobila sintetičke izolate vitamina i minerala razvila je brojne nutritivne deficijencije i oboljenja.

Zatim su toj grupi dali sintetičke izolate sve do mere dok nutritivna deficijencija nije nestala.

Tada se došlo do zaključka kolika je “preporučena dnevna količina” vitamina i minerala koja je potrebna kako ne bi došlo do oboljenja i nutritivnh nedostataka.

Dobijene cifre za miševe su određenim kalkulacijama pretočili u cifre za ljude i na taj način su došlo do broja koji predstavlja “preporučeni dnevni unos”.

Ali, karnivor dijeta iskustva su pokazala da mnogi ljudi imaju tendenciju da ne budu u bilo kakvoj nutritivnoj deficijenciji.

U čemu se sastoji razlika između celovite hrane i sintetičkih izolata?

Celovita hrana ima kompleksnu sadržinu.

Posmatrajte to kao neki starinski časovnik.

Kada otvorite ovaj časovnik, videćete vrlo složen mehanizam i mehaničke delove koji rade zajednički, u simbiozi. Kada se svi ovi delovi postave pravilno, tek tada časovnik može funkcionisati i otkucavati vreme.

Ali, pitanje je – koji je najvažniji deo mehanizma ovog časovnika koji nam govori koliko je, zapravo, sati?

Naravno, ovo pitanje je suvišno, jer svaki deo ovog časovnika ne funckioniše sam za sebe, već je to jedan celokupni kompleksni mehanizam koji zajednički funckoniše.

Isto je i sa hranom.

Ne možete izabrati jedan deo hrane i reći “ovo je najvažniji deo hrane za to i to”, zato što sve esencijalne hranljive materije rade zajednički, u simbiozi.

Prema tome, pojam “preporučenog dnevnog unosa” nije skroz beskoristan, ali je vrlo robustan i predstavlja neodređenu procenu.

Organizam na karnivor dijeti bolje iskorišćava hranljive materije!

Dalje, konzumacijom jednog kilograma do kilogram i po mesa dnevno, unećete kalijum i do 120 odsto preporučenog dnevnog unosa (PDU), magnezijum 75% PDU, gvožđe 200% PDU, a vitamin C 30% PDU.

Često kažu da meso nema vitamin C, što, zapravo, nije tačno.

Istina, meso nema veliku količinu ovog vitamina, ali ako u karnivor ishranu ubacite goveđu jetru (oko 250 grama džigerice dnevno), onda ćete uneti čak 100 preporučenog dnevnog unosa C vitamina.

Dakle, vidimo da neke cifre, ipak, nisu na 100% nivou preporučenog dnevnog unosa, kao što su tiamin (vitamin B1) i magnezijum.

Ali, činjenica je da telo mnogo bolje i efikasnije iskorišćava navedene nutrijente, zbog visoke bioraspoloživosti ovih hranljivih materija kada se unose iz namirnica životinjskog porekla.

Na primer, kada istovremeno unosite glukozu/šećer/ugljene hidrate i vitamin C, onda u organizmu dolazi do “takmičenja” u tome šta će se više asporbovati.

Drugim rečima, što više ugljenih hidrata i šećera jedete, to će apsorpcija vitamina C biti manje efikasnija.

Kada ne unosite ugljene hidrate, a samim tim i glukozu, onda će telo mnogo bolje koristiti dostupan vitamin C.

Isto važi i za magnezijum i tiamin, jer ljudi na karnivor ishrani najčešće nemaju bilo kakvih nutritivnih deficijencija, odnosno ne razvijaju skorbut (dugotrajni i hronični nedostatak vitamina C).

Tehnički posmatrano, nema esencijalnih hranljivih materija koje se ne mogu naći u bar nekoj količini u namirnicama životinjskog porekla.

Većina hranljivih materija je dostupnija iz životinjskih izvora, odnosno njihova bioraspoloživost je visoka, budući da organizam bolje iskorišćava nutrijente iz namirnica životinjskog porekla.

Ovo, zapravo, znači da stopa iskoristljivosti (bioraspoloživosti) određene hranljive materije nije nužno proporcionalna njenoj količini u određenom izvoru.

Dakle, ako neka namirnica ima visok sadržaj gvožđa ili cinka, na primer, to ne znači da će naš organizam iskoristiti celokupno dostupno gvožđe i cink.

Štaviše, bilo bi pogrešno automatski pretpostaviti da se svi hranljivi sastojci efikasno mogu iskoristiti iz datog izvora.

Uopšteno govoreći, za ljude, većina potrebnih hranljivih materija je dostupnija i bioraspoloživija iz namirnica životinjskog porekla nego iz biljnih izvora.

Da li je moguće dobiti adekvatne nivoe svih hranljivih materija bez suplementacije je sporno čak i unutar karnivor zajednice, delom zato što potrebe za hranljivim materijama zavise od konteksta.

Kao što smo i ranije pisali, sve biljke, a naročito žitarice i mahunarke, sadrže antinutrijente – materije koje usporavaju, ometaju ili onemogućuju apsorpciju hranljivih sastojaka (vitamina i minerala).

Te antinutritivne materije su, između ostalog, lektini, saponini, fitinska kiselina, fitati, oksalati i slično.

Najčešće su dejstvom antihranljivih materija pogođeni cink i gvožđe, odnosno ova dva minerala se jako slabo koriste u telu u prisustvu antinutrijenata.

Procenjuje se da oni koji se hrane veoma visokim sadržajem žitarica i mahunarki mogu da apsorbuju manje od jedne trećine ukupno dostupnog cinka.

Čak i konzumacija vlakana, pokazuju studije⁷, može negativno uticati na apsorpciju mnogih vitamina i minerala, što bi moglo smanjiti potrebe za vitaminima i mineralima kod onih koji ne konzumiraju vlakna.

Zaključak za meso i hranljive materije

Svaki esencijalni nutrijent može se naći u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, riba…), ali ne uvek u visokim nivoima u onim delovima životinjske hrane koji se obično jedu.

Neki hranljivi sastojci su ređi od drugih i zahtevaju znanje i planiranje obroka, kada treba ispuniti preporučene (ili optimalne) količine dnevnih unosa nutrijenata.

Primer za to je vitamin C koga nema u velikim količinama u mesu (u jajima ga nema gotovo uopšte), ali ga zato ima u velikim količinama u goveđoj jetri.

Istorijski i klinički podaci sugerišu da se sve akutne potrebe za mikronutrijentima mogu zadovoljiti na karnivor ishrani, ali za sada, dugoročne posledice, osim anegdotalnih iskustava, nisu poznate.

2) Karnivor dijeta i nedostatak vlakana – Mana ili prednost?

Hrana bogata vlaknima nesumnjivo ima svojih prednosti po zdravlje.

Vlakna, kao nesvarljivi ugljeni hidrati koji pospešuju zdravlje creva i zdravo pražnjenje creva, nalaze se samo u biljnoj hrani.

S obzirom na to da karnivor dijeta ne sadrži vlakna, mnogi smatraju da ovaj nedostatak može dovesti do brojnih problema sa zdravljem probave, uključujući opstipaciju (zatvor).

Pored toga, vlakna su važna, smatra se, za pravilan balans bakterija u crevima.

Zapravo, neadekvatna crevna flora može dovesti do brojnih problema, i čak može biti povezana sa rakom debelog creva (kolorektalni kancer).

Jedno istraživanje⁸ je došlo do zaključka da ishrana sa visokim sadržajem proteina i niskim sadržajem ugljenih hidrata može povećati rizik od upalnih bolesti creva.

Navodno, kada telo vari velike količine proteina, ono stvara potencijalno štetne nusproizvode u crevima.

Kao rezultat, ovi nusproizvodi mogu imati negativan uticaj na zdravlje creva.

Ovo je vrlo interesantno, jer su dati nalazi u potpunoj suprotnosti sa iskustvima ljudi na karnivor dijeti koji su upravo zahvaljujući ovom načinu ishrane izlečili upalne bolesti creva!

Zato se i ovde postavlja pitanje – šta je tačno?

Da li je nedostatak vlakana u karnivor dijeti blagoslov ili prokletstvo?

Meso nema vlakana, i to je činjenica.

Tradicionalno, učeni smo da su dijetalna vlakna neophodna za zdravlje probave, da jedina omogućavaju zdravo varenje, povećanje zapremine stolice, redovnu i normalnu stolicu.

Dakle, učeni smo da su vlakna apsolutno neophodna u ishrani i da bez njih digestivni sistem može patiti, najviše u pogledu stolice koja će biti čvrsta (zatvor).

Međutim, karnivor dijeta rezultati pokazuju da ljudi na ovom tipu ishrane u najvećem broju slučajeva nemaju problema sa stolicom usled nedostatka vlakana.

Štaviše, kod njih se ispostavilo i suprotno – da je nulti unos vlakana čak i bolji za zdravlje creva.

Naravno, neki ljudi na karnivor dijeti mogu imati problema sa stolicom, i to najčešće u vidu zatvora.

Ali, ovo je privremeni efekat karnivor dijete dok se telo privikava na novi način ishrane.

Osim toga, neki ljudi u početku karnivor dijete mogu imati i dijareju, što je takođe posledica privikavanja ili adaptacije tela na novi način ishrane.

Međutim, postoji i veliki broj ljudi koji nisu na karnivior dijeti i koji zapravo unose mnogo vlakana, a koji takođe imaju problem sa zatvorom.

Šta se zaista dešava sa crevima i probavom na karnivor dijeti?

Možda će mnogi biti iznenađeni, ali povećani unos biljnih vlakana kod osetljivih ljudi može čak izazvati opstipaciju, odnosno zatvor.

Uglavnom slušamo savete da ljudu koji imaju zatvor i koji imaju problem sa pražnjenjem creva treba da unose više vlakna.

Lekari koji promovišu karnivor dijetu, videli smo, smatraju da treba biti na ovoj dijeti najmanje 30 dana da bi se telo adaptiralo, a da bi se iskusili prvi pravi efekti, neophodno je biti do 3 meseca, odnosno 90 dana.

Šta će se desiti sa crevima ako se u periodu od 90 dana ne unose vlakna i hrana biljnog porekla uopšte?

Postoje svedočanstva ljudi koji se na ovom režimu ishrane nalaze ne godinu, ne dve godine, već decenijama.

U prvih 30 dana dolazi do adaptacije crevne mikroflore na novi način ishrane, odnosno na pojačan unos proteina bez biljnih vlakana.

U ovom periodu automatski dolazi do izbacivanja mikroba koji fermentišu ugljene hidrate i koji žive od fermentacije biljnih vlakana.

Biljna vlakna naš organizam ne može da koristi kao izvor energije.

Jedino ko može da razloži biljna vlakna su određene crevne bakterije. U procesu razlaganja biljnih vlakana dolazi do fermentacije istih, a posledica fermentacije su gasovi, nadutost, nadimanje i sve ostale nelagode vezane za varenje. 

Naravno, neće svi ljudi iskusiti promene sa varenjem (nadutost i gasove) kada pojačano unose billjna vlakna.

Ima onih koji su bolje adaptirani, a ima i onih koji su loše adaptirani na biljna vlakna.

Međutim, generalno posmatrano ljudi koji jedu mnogo pasulja, leblebija ili drugih mahunarki verovatno će iskusiti nadimanja, gasove, bolove u stomaku i slično.

Dakle, na karnivor dijeti, sve te crevne bakterije koje žive od ugljenih hidrata polako napuštaju sistem.

Preciznije rečeno, na karnivor dijeti dolazi do povećanog stvaranja dobrih ili korisnih crevnih bakterija, ali koje kao izvor hrane koriste proteine, a ne vlakna.  

Šta ljudi mogu iskusiti u svojoj probavi u prelaznom periodu karnivor dijete, naročito u prvih 7 do 10 dana?

Kao što smo rekli, neki ljudi na početku karnivor dijete mogu imati zatvor, što je posledica nedovoljno unosa masti.

S druge strane, neke osobe mogu da iskuse (eksplozivnu) dijareju.

Joe Rogan na svom podcastu (koji je, inače, najzaslužniji za promociju karnivor ishrane, i smatra se da je njegov podcast gledaniji od BBC-a i CNN-a) bio je na karnivor dijeti od 30 dana i milionski auditorijum je pratio ovaj njegov izazov sa karnivor ishranom.

U prve dve nedlje na karnivor dijete, Joe Rogan je, prema sopstvenim rečima, imao neverovatno pražnjenje creva i da “eksplozivna dijareja” ne može da opiše dovoljno dobro šta se sa njim dešavalo.

Kako je rekao Rogan, ništa više neće šokirati sistem od karnivor dijete.

Dijareja u prelaznom periodu karnivior dijete je uobičajena kod ljudi koji naglo pređu na ovaj režim ishrane, a koji su pre toga imali ishranu bogatu ugljenim hidratima, buduću da to predstavlja svojevrstan šok za organizam.

Ako se ovo i vama desi u adaptacionom periodu karnivor dijete, ne brinite, to je prolazno i može maksimalno trajati dve nedelje.

Pojedina karnivor dijeta iskustva kažu da dijareja u ovom početnom periodu od 7 do 10 dana čoveka može probuditi iz sna i da mora da trči u kupatilo da isprazni creva.

Ali, isto tako, brojni ljudi na karnvior dijeti nisu imali, niti će imati bilo kakvih problema sa stolicom kada prelaze na ovaj način ishrane.

To znači da su ovakva i slična iskustva na karnivor dijeti potpuno individualna.

Ljudi koji su već bili u ketozi i koji su probali low-carb ishranu verovatno će imati manji proces adaptacije crevnih bakterija u poređenju sa ljudima koji su pre karnivor dijete jeli mnogo ugljenih hidrata.

Zašto neki ljudi mogu iskusiti retku stolicu (zatvor) u prelaznom periodu karnivor dijete?

Naime, glavna funkcija debelog creva je da upija vodu iz tog otpadnog materijala koji se nađe u debelom crevu. Apsorpcija hranljviih materija se odvija u tankom crevu.

Drugim rečima, sve što je organizmu potrebno od hranljivih materija, uzeće se iz tankog creva, a ono što je otpad završava u debelom crevu.

Jedna od najvažnijih funkcija debelog creva je da izvlači višak vode iz crevnog sadržaja.

Kada jedete mnogo biljnih, dijetalnih vlakana, ova vlakna upijaju dosta vode u sebe i usporavaju funkciju debelog creva da izvlači vodu iz crevnog sadržaja.

To znači da će osobama koje dugo vremena unose biljna vlakna biti potreban duži period da se naviknu da debelo crevo ponovo počne da rade ono što treba da radi, odnosno da efikasno upija višak vode iz crevnog sadržaja.

Dok creva ne počnu da obavljaju ovu funkciju, može doći do retke stolice u periodu od 7 do 10 dana povremeno na karnivor dijeti.

Karnivor dijeta je, dakle, dobar restart sistema.

Videli smo da vredi pokušati biti makar 30 dana na karnivor dijeti, a to se naročito odnosi na ljude koji imaju određene hronične ili autoimune bolesti.

Pomenuti Joe Rogan (koji ni po kakvom osnovu nije specijalista ili doktor za karnivor dijetu, već samo osoba koja je u svom podcastu popularizovala ovaj način ishrane i koja je bila jedan period na ovom režimu ishrane) kaže da biste dugoročno održavali karnivor dijetu i da biste iskustili sve njene zdravstvene koristi, možete biti 6 dana na karnivor ishrani, a onaj jedan dan u toku nedelje da ostavite da jedete šta god želite.

Suštinski, ovo je dobra strategija, jer taj jedan dan – šta god da pojedete ili popijete što nije u okviru karnivor dijete, ali da, naravno, nije prejedanje – neće narušiti vaš napredak u karnivor dijeti, pod uslovom da se već od narednog dana vratite karnivor navikama u ishrani.

Prema tome, ništa spektakularno loše se neće desiti zbog tog jednog “nekarnivor dana”, ali će vam taj jedan dan omogućiti da duže vremena budete na karnivor dijeti i da iskustie sve te zdravstvene koristi.

Šta očekivati sa varenjem i crevima na karnivor dijeti nakon adaptacionog perioda od 30 dana?

Imajući u vidu da je carnivore dijeta visoko-proteinski način ishrane koji neće oštetiti bubrege (što je i naučno dokazano⁹), kao što se pogrešno misli, unos veće količine prpoteina, koji su izuzetno hranljivi i potrebni našem organizmu, za posledicu će imati to da će vrlo malo otpada ostati u crevima kada jedete namirnice životinjskog porekla.

Dakle, kada ne unosite vlakna, a telo maksimalno koristi hranu životinjskog porekla, prosto, neće imati šta mnogo da popuni creva.

Ne možete očekivati da ćete na karnivor dijeti svakoga dana imati pražnjenje creva.

Ako se i desi da svakog dana imate pražnjenje creva, to će biti oskudna stolica sa malo volumena, i to je sasvim normalno.

To je zato što se većina hrane koja se konzumira na karnivor dijeti maksimalno iskorišćava za energetske potrebe našeg organizma i vrlo malo ostaje otpada koji treba da se izbaci napolje.

Inače, i u klasičnoj medicini kažu da je normalno fiziološko pražnjenje creva od 1 do 3 dana.

Prema tome, čak i ako imate pražnjenje creva na svaka tri dana na karnivor dijeti, ne brinite, jer je to sasvim u redu.

Suštinski, sve zavisi od toga koliko količinski jedete mesa.

Ima ljudi koji jedu od pola kilograma do kilogram mesa dnevno.

Ne zaboravite da na karnivor dijeti treba da jedete i iznutrice, koje su jako važne za unos specifičnih minerala i vitamina.

Makar tri puta nedeljno treba jesti iznutrice, a najhranljivija iznutrica je goveđa džigerica.

Bitno je da jedete veću količinu mesa i nemojte da gladujete na karnivor dijeti.

Jedite kad god ste gladni, a jedna od najvećih prednosti karnivor dijete je u tome što ćete dugo osećati sitost, jer su masti i proteini veoma zaistni.

Obavezno imajte bar dva velika obroka tokom dana, gde ćete jesti od 500 grama do kilogram mesa, a količina mesa koju ćete konzumirati zavisi od mnogih faktora (koliko ste visoki, koliko kilograma imate, nivo fizičkih aktivnosti i slično.

Da li biljna vlakna mogu da budu uzrok lenjih creva i zatvora?

Za biljna dijetalna vlakna se prvi put čulo 70-ih godina prošlog veka.

Do tada su biljna vlakna bila nepoznat pojam za lekare i nutricioniste. Tek tada su vlakna počela da posmatraju kroz prizmu ljudskog zdravlja.

Od tog perioda, pa sve do dana današnjeg, gotovo da ne postoji lekar koji ne preporučuje pacijentima da povećaju unos biljnh vlakana u slučaju konstipacije (zatvora), odnosno lenjih creva.

Hrana bogata vlaknima – žitarice, mahunarke, zeleno lisnato povrće, voće, orašasti plodovi, semenke – namirnice su biljnog porekla.

Dijetalna vlakna se dele na rastvorljiva i nerastvorljiva.

Nerastvorljiva vlakna služe kao “čistač” naših creva, dok rastvorljiva vlakna deluju sa vodom i u crevima formiraju neku vrstu gela koji usporava varenje.

Dakle, s jedne strane imamo nerastvorljiva vlakna koja ubrzavaju rad creva i čiste ih, dok s druge strane imamo rastvorljiva biljna vlakna koja usporavaju varenje.

To može dovesti do konfuzije i pitanja – koja su onda dobra biljna vlakna?

Lekari i nutricionisti će ljudima uglavnom reći da su i jedna i druga vrsta vlakana dobra.

Ali, da li je zaista dobro nešto što nam usporava varenje? Da li je zaista dobro nešto što nam “riba” creva i ubrzava varenje?

Postoje naučni dokazi¹⁰ da nizak unos vlakana nije znak da će osoba imati zatvor.

Pacijenti sa hroničnom opstipacijom mogu takođe imati pogoršanje simptoma kada se poveća unos vlakana u ishrani, što pokazuju istraživanja¹¹.

Iskustvo pokazuje da mnogi pacijenti sa opstipacijom već konzumiraju veliku količinu vlakana pre nego što potraže medicinsku pomoć.

Prestanak ili smanjenje unosa dijetalnih vlakana ublažava i leči zatvor?

Kada ovo imamo u vidu, vredi objasniti šta kaže jedno vrlo interesantno istraživanje¹² na temu – kako biljna vlakna, zapravo, mogu uzrokovati lenja creva, zatvor (opstipaciju) kod ljudi koji imaju usporen rad creva, bez poznatog uzroka zatvora (takozvanu idiopatsku opstipaciju).

Grupa lekara koja radi na gastroentereologiji skupila je grupu dobrovoljaca koji imaju opstipacju (zatvor) nepoznatog uzroka.

Ispostavilo se po laboratorijskom i kliničkim nalazima da su dobrovoljci zdrave osobe, ali koji imaju problem sa usporenim radom creva.

U ovo istraživanje nisu ušle osobe koje imaju bilo koje oboljenje creva, jer su svi ispitanici prošli kolonoskopiju pre nego što su “regrutovali” za ovo istraživanje.

Dakle, svi učesnici navedenog istraživanja su bile zdrave osobe sa zdravim crevima, ali lekari nisu mogli da nađu uzrok opstipacije kod njih.

Svi koji su bili bolesni, odnosno koji su imali poremećaj creva, nisu ušli u ovo istraživanje.

Učestvovalo je 63 dobrovoljca, i ovo istraživanje je rađeno 2 godine – od maja 2008. godine do maja 2010. godine.

Svim pacijentima je objašnjena uloga biljnih vlakna i oni su zamoljeni da prve dve nedelje u potpunosti izbace biljna vlakna iz ishrane.

Dakle, oni nisu jeli uopšte hranu bogatu vlaknima u ovom periodu.

Njihova ishrana je bila karnivor dijeta (jaja, riba, meso, mleko), dok je manjoj grupi vegana bilo preporučeno da jedu beli hleb, beli pirinač, da piju samo ceđene sokove bez pulpe, i da mogu da jedu bistre čorbe od povrća.

Nakon 2 nedelje, ovi ispitanici su zamoljeni da sledećih 6 meseci koliko god je moguće smanje unos biljnih vlakana.

Najbolje bi bilo, savetovali su ih, da uopšte ne unose vlakna.

Uprkos ovoj preporuci, izdvojile su se 3 grupe ispitanika.

Prva grupa od 41 osobe je potpuno isključila biljna vlakna, jer je bila zadovoljna rezultatima koje je postigla u roku od 2 nedelje kada nije jela biljna vlakna.

Druga grupa od 16 osoba je drastično smanjla unos biljnih vlakana, ali je ipak jela određenu količinu žitarica, povrća i voća.

Treća grupa od 6 ispitanika je nastavila da unosi veliku količinu biljnih vlakana, kao inače.

To su bili vegani koji su iz nekih ličnih ili religijskih ubeđenja nastavili da jedu samo biljnu hranu koja je bogata vlaknima.

U toku ovih 6 meseci, kod ispitanika su praćeni unos vlakana, simptomi zatvora, poteškoće u pražnjenju creva, analano krvarenje, bolovi u stomaku i drugi efekti.

Ko je najbolje porošao od ove tri grupe u roku od 6 meseci?

Naime, 41 osoba (većina ljudi od onih 63 ukupno) potpuno je isključila biljna vlakna iz ishrane i oni su imali najbolje rezultate po pitanju rada creva. Njima se drastično poboljšala probava i varenje.

Pre ispitivanja, oni su imali prosečno pražnjenje creva na svaka 3,7 dana, što znači da su otprilike svakog 4. dana imali pražnjenje creva.

Kada su izbacili biljna vlakna iz ishrane, oni su u proseku imali pražnjenje creva svakog dana.

Druga grupa od 16 ispitanika koja je smanjila unos biljnih vlakana, ali su ipak jeli određenu količinu biljnih vlakana, pre ispitivanja je imala pražnjenje creva u proseku svakog 4. dana.

Kada su smanjili unos biljnih vlakan, u proseku su imali pražnjenje creva svakog 2. dana.

Treća grupa od 6 ispitanika, koja je jela najviše biljnih vlakana i koja nije htela da menja ishranu, u proseku je imala praženjenje creva jedanput nedeljno pre ispitivanja i ništa se nije popravilo kod njih.

Dakle, i dalje su imali stolicu jednom u 7 dana.

Naučnici su takođe pratili osećaj nadimanja i da li postoji napinjanje pri prolasku stolice.

Ljudi koji nisu unosili biljna vlakna imali su tačno 0% nadutosti, odnosno niko od njih nije imao problem sa nadutošću.

Ispitanici koji su smanjili unos vlakana imali su u 43,8% slučajeva problem sa nadutošću i naprezanjem, a treća grupa koja nije izbacila uopšte biljna vlakna imala je u 100% slučajeva naprezanje i nadutost.

Zaključak studije je bio sledeći.

Idiopatski zatvor i sa njim povezani simptomi mogu se efikasno smanjiti ili eliminisati smanjenjem ili eliminacijom unosa biljnih vlakana.

Prema tome, ako imate problem sa pražnjenjem creva bez poznatog uzroka, bez dijagnostikovane bolesti creva, ako imate idiopatski zatvor (zatvor bez poznatog uzroka), vredi pokušati da u periodu od 30 dana u potpunosti izbacite biljna vlakna i pređete na karnivor dijetu.

Inače, raspon godina među ispitanicama u navedenom istraživanju bio je od 20 do 80 godina.

Prosek godina je bio 47, ali je primećeno da su mlađi ispitanici pre prihvatali izbacivanje biljnih vlakana iz ishrane nego stariji.

Takođe, svi učesnicima u navedenoj studiji bilo je strogo zabranjeno da koriste laksative.

Kada su naučnici pitali ljude iz treće grupe zašto nastavljaju da jedu biljna vlakna kada vide da im to ne rešava problem, neki su rekli da to čine iz religijskih uveđenja, neki su rekli da su vegani, a neki su rekli da su zbog uticaja porodice i pritiska okoline počeli da jedu više vlakana.

Zato se sa razlogom postavlja pitanje – da li je pametnije i svrsishodnije slušati svoje telo i sebe ili je pametnije slušati okolinu (roditelje, babe, dede koji pričaju da treba jesti što više žitarica, voća i povrća), pa i lekare koji neretko imaju zastarele preporuke.

Smanjenjem volumena stolice olakšava se i pražnjenje creva!

Interesantno je i objašnjenje koje su naučnici, koji su sproveli navedenu studiju, pružili i koji smatraju da treba u potpunosti izbaciti unos biljnih vlakana kada je u pitanju opstipacija, usporen rad creva i usporeno pražnjenje creva.

Laički i naivno se smatra da ćete većim volumenom stolice (što čine biljna vlakna u crevima) olakšati i izbacivanje stolice.

Ali, to ne ide baš tako.

Naučnici kažu, kada su u pitanju zatvor i unos biljnih vlakana, da unos dijetalnih biljnih vlakana treba da posmatrate kao saobraćajnu gužvu.

Kako ćete rešiti saobraćajnu gužvzu?

Pa, sigurno ne tako što ćete dodati u saobraćaj još više automobila (u slučaju opstipacije – još više biljnih vlakana).

Drugim rečima, kada se smanji volumen stolice, olakšava se i izbacivanje stolice, odnosno pražnjenje creva.

Povećan unos vlakana, koja će samo povećati volumen ili zapreminu stolice kada je u pitanju zatvor, može samo pogoršati, a ne poboljšati situaciju.

Crevima treba omogućiti da lakše izbacuju otpad, jer stolica nije ništa drugo nego otpad.

U tom smislu, biljna vlakna, naročito nerastvorljiva, predstavljaju otpad koje naše telo ne može da iskoristi.

Takođe, naučnici iz navedene studije kažu da, iako u udžbenicima medicinske fiziologije piše da se poveća unos vlakana da bi pražnjenje creva bilo bolje, ne postoji nijedan jedini eksperimentalmni dokaz koji bi potvrdio ove navode.

Iako se smatra da se rastvorljiva vlakna pretvaraju u gel u crevima, a nerastvorljiva vlakna služe kao “čistač“ creva, kao vrsta metle, stvar je u tome što je sadržaj creva tečan sve dok ne dođe do silaznog dela debelog creva.

Dakle, ne može se pričati ni o kakvom čišćenju creva ili stvaranju gela dok je hrana u tankom crevu i u početnom delu debelog creva.

Stolica se formira tek u završnom delu debelog creva!

Prema tome, ako u završnom delu debelog creva postoji previše biljnih vlakana, odnosno previše otpada, onda će doći do problema velikog volumena stolice koji se teško izbacuje napolje.

Biljna vlakna podležu fermentaciji u debelom crevu, dovodeći do stvaranja gasova (ugljen dioksid, metan i neki drugi) koji izazivaju nadimanje i bol u stomaku, što može biti veoma nezgodno i nelagodno, a ponekad može i dugo trajati.

To se može pretvoriti u hroničan problem koji posledično može loše uticati na psihičko stanje, uzrokujući depresiju i anksioznost.

Dakle, kada se izbaci unos biljnih vlakana, kao što je slučaj sa karnivor dijetom, nema krvarenja, nema analnih fisura, i drastično se poboljšava stanje sa hemoroidima.

Prema tome, sve neke muke i poteškoće koje su vezane za varenje se drastično poboljšavaju na karnivor dijeti.

Rezultati ove studije treba da nas uvedu u duboko razmišljanje o tome kako da lečimo opstipaciju.

Postoji i jedna meta-analiza¹³ koja kaže da visoki unos biljnih vlakana nije povezan sa smanjenim rizikom od raka debelog creva, a ova meta-analiza (kao skup brojnih naučnih studija, odnosno analiza objedinjenih studija na istu ili sličnu temu) bila je navedena u referencama prethodnog istraživanja o tome na koji način biljna vlakna izazivaju lenja creva.

3) Zašto se ljudima na karnivor dijeti poboljšava zdravlje?

Najveći broj ljudi neće promeniti bilo šta u ishrani sve dok se ne razbole.

Ljudi se mogu razboleti iz mnogo razloga, ali kada govorimo o ishrani i nutricionizmu, onda do bolesti dolazi usled nepravilne ishrane koja je bogata šećerima, ugljemnim hidratima, aditivima, hemikalijama, konzervansima…

Prvo što ljudi uglavnom menjaju kada se razbole jeste ishrana, a savet koji je prevazišao granice svih komercijalnih saveta po pitanju zdravlja i bolesti jeste “jedi više voća i povrća”.

Nekome taj savet može da pomogne, a nekome ne.

Nakon toga sledi savet “izbaci procesuiranu hranu, jedi što više svežeg voća i povrća”.

Nekome to može da pomogne, a nekome ne.

Zatim sledi savet “unosi manje šećera i ugljenih hidrata, pređi na low-carb ili ketogenu dijetu” ili “pređi na isprekidani post i autofagija dijetu…”.

Do ove tačke, većina ljudi će se osećati bolje i rešiti svoje probleme.

Ali, šta ako se uprkos svim ovim merama neko i dalje ne oseća dobro?

To onda znači da kod njih zdravlje ne zavisi samo od toga da li će izbaciti lošu hranu ili jesti više svežeg povrća i voća, već da je njihov zdravstveni status uslovljen nekim metaboličkim stanjem.

U tom trenutku neko može preći na “keto-paleo” dijetu, gde se uglavnom izbacuju ne samo ugljeni hidrati, već i mlečni proizvodi, pa čak i pojedino povrće koje iritira imuni sistem.

Ako i to ne pomogne, naredni korak je tzv. autoimuni protokol, a to je ishrana gde se izbacuju sve antinutrivine materije (lektini, recimo) koje mogu iritirati imuni sistem.

Na kraju, ako ništa pod navedenog ne daje rezultate, ljudi prelaze na karnivor dijetu.

Zašto bi karnivor dijeta bila uspešna kao “poslednja slamka spasa”?

Zato što je karnivor dijeta ultimativna eliminaciona dijeta.

Izbacuju se sve namirnice, osim praktično jedne namirnice – a to je meso (slučaj kada govorimo o striktnoj, “lavljoj” ili mesnoj karnivor dijeti).

Do prelaska na karnivor dijetu, ljudi su eliminisali različite vrste namirnice.

Obično se počinje sa eliminacijom šećera i uiltra-procesuirane hrane, a onda se eksperimentiše sa različitim namirnicama koje se izbacuju, sve do trenutka gde se iz ishrane izbacuje čak i zeleno-lisnato povrće, i gde se jede samo jedna namirnica, a to je meso.

Meso je, zapravo, najneutralnija namirnica koja postoji.

Meso je hrana koja, na spisku svih namirnica, ne izaziva ili najmanje izaziva bilo kakve alergijske reakcije.

Iako postoje određene toksične supstance, kao što su plutonijum i arsen, većinu problema ne proizvodi supstanca sâma po sebi, već reakcija organizma na tu supstancu.

Kada telo reaguje na određenu supstancu, prepoznajući je kao neprijatelja ili strano telo, onda će doći do upalnih procesa u organizmu.

Upala je ta koja izaziva sve ostale zdravstvene probleme.

Meso, kao najneutralnija namirnica, ne izaziva ili izaziva najmanji broj ovakvih (upalnih) reakcija tela.

Jedine osobe koje mogu imati problem sa konzumacijom mesa jesu osobe koje nemaju jaku ili nemaju dovoljne želudačne kiseline da mogu da svare meso.

Mehanizmi i posledice delovanja karnivor dijete

Kao što smo rekli, na karnivor dijeti može se izgubiti mnogo kilograma, ali se višak kilograma (masnih naslaga) može izgubiti i na drugim dijetama za mršavljenje ili jednostavnim kalorijskim deficitom.

Ako osoba konstantno u jednom periodu mršavi, a onda dostigne plato, odnosno trenutak kada metabolizam više ne reaguje na određenu dijetu za mršavljenje, tu može pomoći karnivor dijeta.

Karnivor dijeta je ishrana sa, u teoriji, 0% ugljenih hidrata, odnosno sa ekstremno niskim sadržajem ugljenih hidrata, a visokim sadržajem masti.

I ne samo to, ako karnivor ishrana može smiriti imuni sistem i reakcije imunog sistema, i ako može smanjiti, posledično, upalne procese u organizmu, onda postoji i manja tendencija ka insulinskoj rezistenciji.

Vredi zapamtiti da su zapaljenski procesi značajni okidači ili pokretači insulinske rezistencije.

Ukoliko imate zdravstvenih problema sa probavom i crevima, to je najverovatnije zbog toga što jedete nešto što izaziva iritaciju u stomaku, reakciju imunog sistema ili upalni proces, ili jednostavno unosom pogrešne hrane, hranite i pogrešne (loše, nekorisne) bakterije u crevima, što može uznemiriti mikrobiom.

To može dovesti do sindroma propusnih ili “curećih” creva, što može uzrokovati i kožne probleme.

Osim toga, sindrom propusnih creva je takođe povezan i sa bolovima u zglobovima, kao što je reumatoidni artritis, zato što može doći do hipersenzibilnosti organizma na čestice koje se nađu u drugim delovima tela, zbog “curećih” creva.

Dalje, zdravlje digestivnog trakta je značajno povezano i sa raspoloženjem, i sa stanjima kao što su anksioznost i depresija.

Ako imate upalne procese u digestivnom sistemu, najverovatnije ćete imati i inflamatorni proces u mozgu, što može dovesti do anksioznosti i depresije, kao i slabijeg funckionanja mozga.

Ko želi da bude pojeden?

Niko ne želi da bude pojeden, ni životinje, ni biljke. ž

Životinje se brane od predatora tako što beže, sikću, pomeraju se, ali biljke ne mogu da se pomeraju.

Biljke imaju drugačije odbrambene mehanizme.

Jedan od njih bi bili trnovi ili bodlje (ruže ili kaktusi).

Drugi mehanizam su određene hemikalije ili pomenute antinutritivne materije, a to su prirodni toksini koje biljke proizvode.

Verovali ili ne, čak 80 odsto svih biljaka u prirodi je otrovno, u navedenom pogledu.

Između ostalih, ovi antinutrijenti uključuju lektine, oksalate, fitine (fitinska kiselina), saponine, gliadine…

I dok neki ljudi mogu dobro tolerisati navedene materije, drugi mogu imati burne reakcije na njih.

Ideja hormeze

Hormeza se definiše kao fenomen u kojem štetna supstanca može biti stimulativna i proizvesti pozitivne i korisne efekte živim organizmima kada je količina štetne supstance mala.

Dakle, u malim dozama, štetna supstanca neće proizvesti štetu, već može imati i prednosti.

To je inače ideja koju zastupa homeopatija.

Štetna supstanca se daje u toliko malim količinama da ne može izazvati ili uzrokovati štetu, već “provocira” organizam da proizvede reakciju koja će organizam učiniti jačim.

Ista je ideja i sa biljkama i navedenim biljnim toksinima (antinutrijenti).

Ako se ne unose biljke uopšte – organizam nema nikakav odgovor.

Ali, ako se poveća unos biljaka do jedne mere, onda može doći do zdravstvenih prednosti.

Što se više povećava unos biljaka, i dalje postoje benefiti, ali se te prednosti povećavanjem biljaka smanjuju, sve do jedne mere kada kada nema ni štete, ni benefita.

Kada se i ova tačka pređe i još više poveća unos ili konzumacija biljaka, onda antinutritivne materije postaju toksične za organizam.

Svi ljudi su različiti, i to uvek treba imati na umu.

Dok neki ljudi mogu tolerisati veći unos antinutrivnih materija iz biljaka (koji za njih može biti i koristan), drugi ljudi imaju nizak prag tolerancije na antinutrijente iz biljaka, što znači da za njih čak i mala doza antinutrijenata može biti toksična.

Na kraju, postoje čak i ljudi koji su hipersenzitivni na antinutrijente iz biljaka, što znači da oni gotovo uopšte ne mogu tolerisati antinutrijente.

Čim pojedu bilo kakvu biljku, oni imaju snažnu i intenzivnu reakciju organizma.

4) Kome je namenjena karnivor dijeta?

Širok je spektar ljudi koji mogu imati koristi od karnivor dijete.

Pre svega, karnivor dijetu treba da pokušaju ljudi koji često imaju problema sa nadimanjem, nadutošću i gasovima, koji su, videli smo, izazvani unosom biljnih vlakana.

Karnivor dijeta je namenjena i ljudima koji imaju idiopatsku opstipaciju (zatvor bez utvrđenog razloga).

Ljudi koji imaju SIBO (Small Intestine Bacterial Overgrowth ili prekomerno razmnožavanje i neravnoteža bakterija u tankom crevu) takođe bi trebalo da pokušaju sa karnivor dijetom.

Ako prestanete da hranite ove bakterije onim što one vole, a to su vlakna i ugljeni hidrati, onda one neće imati šta da jedu, i nestaće, odnosno izbaciće se iz sistema.

Carnivore dijeta je namenjena i ljudima sa sindromom iritabilnih creva, ljudima koji imaju razne upalne bolesti u crevima (ulcerozni kolitis, Kronova bolest…), što pokazuju i studije¹⁴.

Ljudi sa sindromom propusnih ili “curećih” creva bi trebalo da se takođe okušaju u karnivor dijeti.

Na kraju krajeva, ljudi koji su “zaglavljeni” u određenim autoimunim oboljenjima, poput reumatoidnog artritisa, lupusa, Hašimotovog sindroma, vitiliga ili psorijaze, takođe mogu da probaju karnivor dijetu.

Ljudima sa kožnim problemima (učestale akne, ekcemi, osipi…) takođe se preporučuje karnivor dijeta.

Ljudi koji su hipersenzibilni na bilo šta šta unesu u organizam trebalo bi da probaju karnivor dijetu.

Na kraju krajeva, karnivor dijetu može da proba svako ko želi da iskusi benefite ove dijete, poput stabilizacije raspoloženja, stabilnih nivoa energije, povećanja mišićne mase, gubitka suvišnih kilograma, boljeg kvaliteta sna, stabilizacije šećera u krvi i slično.

Da li se karnivor dijeta preporučuje dijabetičarima?

Zvanična medicina i nutricionističke preporuke čvrsto stoje u stavu da povećani unos (crvenog) mesa i drugih namirnica životinjskog porekla može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, kao i da može pogoršati ovo stanje, zbog sadržaja zasićenih masti.

Međutim, ranije smo pisali o tome kako izgleda jedina prava ishrana kod dijabetesa, gde smo videli da dijabetičari i te kako smeju da jedu crveno, ali i sve ostale vrste mesa.

Brojni karnivor dijeta rezultati u praksi su pokazali da je ovaj tip ishrane preporučljiv za dijabetičare zbog stabilizacije šećera u krvi.

Pored toga, postoje dokazi¹⁵ da ishrana sa veoma malo ugljenih hidrata može biti od koristi za ljude sa dijabetesom tipa 2.

To je zato što ove dijete sadrže hranu sa vrlo niskim sadržajem ugljenih hidrata koja ima najveći uticaj na nivo šećera u krvi i insulina.

Ako osoba praktikuje karnivor ishranu, unos ugljenih hidrata bi bio minimalan, gotovo jednak nuli, a nivo šećera u krvi i oslanjanje na lekove za dijabetes mogu se značajno smanjiti, pokazuju studije¹⁶.

Naime, u jednoj studiji¹⁷ otkriveno je da su učesnici sa dijabetesom tipa 2 iskusili smanjenje nivoa hemoglobina A1c (HbA1c) – glikozilirani hemoglobin, kao dugoročni marker kontrole šećera u krvi – kao i značajno smanjenje upotrebe lekova za dijabetes.

U stvari, među 262 učesnika sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2, čak 84% njih je prekinulo da upotrebljava oralne lekove za dijabetes, a 92% učesnika sa dijabetesom tipa 2 je prestalo da koristi insulin.

Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebno je više istraživanja da bi se istražila efikasnost i bezbednost karnivor dijete za dijabetes.

Karnivor dijeta nije preporučljiva za određene ljude

Bez obzira na to što carnivore dijeta može poboljšati zdravstveno stanje, ona se, ipak, ne preporučuje svakome.

Na primer, oni koji treba da ograniče unos proteina, uključujući osobe sa hroničnom bolešću bubrega, ne bi trebalo da praktikuju karnivor dijetu.

Takođe, oni koji su osetljiviji na holesterol u hrani, ili oni koji ne reaguju dobro na holesterol iz hrane, trebalo bi da budu oprezni u konzumiranju toliko hrane sa visokim dijetalnim holesterolom.

Karnivor dijeta se takođe ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci u razvoju.

Konačno, oni koji imaju anksioznost u vezi sa hranom ili imaju istoriju poremećaja u ishrani, poput bulimije ili anoreksije, ne bi trebalo da praktikuju karnivor dijetu.

5) Da li ljudi treba da jedu samo meso do kraja života i budu karnivori?

Govorili smo ranije o tome koliko dana traje karnivor dijeta, odnosno koliko dugo treba praktikovati ovaj način ishrane.

Ljudi generalno imaju tendenciju da se dele i da budu polarizovani u svim segmentima života.

Eklatantan primer za to je podela na vegane i karnivore, gde praktično i jedni i drugi sopstveni režim ishrane mogu posmatrati religiozno, kao jedini najbolji i jedini ispravan način ishrane, gde vegani neretko ne prezaju od toga da kritikuju karnivore, ali gde su karnivori skloni da kritikuju i odbacuju svaki oblik veganstva.

Smatrati jedan režim ishrane superiornijim, nadmoćnijim i boljim od svih drugih načina ishrane je pogrešno gledanje na stvari,

Svako od nas je različit, i ono što odgovara jednoj osobi ne mora nužno odgovarati drugoj osobi.

Ako neko dobro funkcioniše na karnivor ishrani, to ne znači da će neko drugi takođe uspešno funkcionisati na tom ovom režimu ishrane.

Dakle, da li je karnivor dijeta optimalna za ljude?

Videli smo da karnivor dijeta može pomoći mnogim ljudima u brojnim zdravstvenim aspektima, ali da li to znači da svako treba da se hrani na ovaj način?

Ako pogledamo ljudsku prehranu kroz istoriju, naši preci su bili lovci-sakupljači, poljoprivrednici, ribari, i u svim ovim oblastima ljudi su se privikavali i bili funkcionalni.

Preterano je, pa i netačno reći da svako treba da bude mesojed (karnivor) ili vegan (biljojed).

Kao što i vegani mogu biti izuzetno zdravi i poboljšati svoj zdravstveni status, makar na određeno vreme, tako i ljudi na karnivor dijeti mogu biti izuzetno zdravi i pospešiti brojne zdravstvene parametre, makar na neki vremenski period.

Neki ljudi mogu ostati čak i doživotni karnivori ili doživotni vegani, bez značajnih zdravstvenih problema.

Ali, kao što je naša crevna flora raznovrsna, jer se sastoji iz miliona različitih i raznovrsnih bakterija, tako bi načelno i ishrana trebalo da sadrži elemente varijeteta.

Ako imate zdravstvene probleme o kojima smo govorili, dobra je ideja probati karnivor dijetu, makar na 30 dana, sve do 90 dana, čisto da vidite kako vaš organizam reaguje.

Ukoliko reaguje dobro i ako se simptomi vašeg zdravstvenog stanja povlače, možda ćete želeti da budete na karnivor dijeti i duže – možda i 6 meseci, pa čak i godinu dana.

Postepeno ubacivanje povrća i drugih biljaka u karnivor ishranu…

Ipak, ne postoji dovoljno istraživanja u oblasti karnivor dijete, tako da na duže staze, pored mesa i ostalih namirnica koje se jedu na karnivor dijeti, vremenom treba uvoditi i povrće (prvenstveno neskrobno i povrće koje raste iznad zemlje, kao što je lisnato zeleno povrće), bobičasto voće, pa čak i orašaste plodove i semenke.

Ako se osećate bolje, odnosno ako vam se simptomi ne vraćaju ili ne pogoršavaju, možete nastaviti sa postepenim vraćanjem unosa određenih biljaka koje vam ne smetaju i koje ne iritiraju vaš organizam.

Ukoliko se simptomi vrate ili ako se pogoršaju sa vraćanjem određenih namirnica, onda znate tačno koju namirnicu treba da izbegavate.

“Karnivor grip” ili drhtavica kod karnivor dijete

Govorili smo o brojnim prednostima karnivor dijete. Međutim, može se desiti da neko nakon prvih nekoliko dana ili čak nedelju dana karnivor dijete ne oseća bilo kakve benefite karnivor ishrane – naprotiv oseća se gore i prisutna je drhtavica kod karnivor dijete.

Ovo stanje je poznato kao “karnivor grip”, kao odgovor organizma na drastičnu promenu od korišćenja ugljenih hidrata kao izvora energije sve do oslanjanja na masti kao gorivo.

Uobičajeni simptomi “karnivor gripa” su problemi sa varenjem (zatvor ili dijareja), umor, grčevi, glavobolja, drhtavica, razdražljivost i moždana magla.

Međutim, koliko dugo traje ovaj “karnivor grip” (koji tehnički nije grip u pravom značenju te reči) – i mogu li se u međuvremenu ublažiti simptomi ovog stanja?

Dobra vest je da “karnivor grip” traje vrlo kratko dok se telo privikava na novi način ishrane i koji obično nestaje u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja – zavisi od osobe do osobe.

Kod nekih ljudi uopšte i nije prisutna drhtavica kod karnivor dijete, odnosno oni uopšte nemaju “karnivor grip”.

Ovo je naročito slučaj kod ljudi koji su pre karnivor dijete bili na nekoj vrsti low-carb režima, poput keto ishrane ili paleo ishrane.

Šta je “karnivor grip” ili drhtavica kod karnivor dijete?

Na karnivor dijeti vaše telo u suštini prelazi sa korišćenja ugljenih hidrata za energiju na oslanjanje isključivo na masti i proteine.

Kao što možete da zamislite, ovo je uzbudljiva tranzicija za organizam.

“Karnivor grip” je privremeni skup simptoma koje neki ljudi doživljavaju u prvim danima prelaska ovaj tip ishrane.

Međutim, ovaj „grip“ nije bolest, već predstavlja posledicu kombinacije apstinencijalne krize za ugljenim hidratima, disbalansa elektrolita i metaboličke adaptacije.

Koliko god da ovo možda zvuči obeshrabrujuće, drhtavica kod karnivor dijete je normalan deo procesa i zapravo pokazuje da promene koje pravite u ishrani imaju efekta.

Što pre iskusite simptome “karnivor gripa”, brže ćete se potpuno prilagoditi.

Uobičajeni simptomi “karnivor gripa” uključuju:

• Umor i niski nivoi energije (zbog adaptacije organizma na masti kao gorivo, što uzrokuje privremeni zamor, kao i zbog brzog gubitka elektrolita usled prestanka konzumacije ugljenih hidrata koji zadržavaju vodu).
• Grčevi ili slabost mišića (zbog gubitka elektrolita, kao što su natrijum, kalijum i magnezijum).
• Glavobolje i vrtoglavica (zbog dehidriranosti i gubitka elektrolita, što je rezultat eliminacije ugljenih hidrata).
• Problemi sa varenjem (zatvor ili dijareja, sve dok se crevne bakterije i digestivni enzimi ne naviknu na novi način ishrane koji ne sadrži vlakna, a sadrži dosta masti i proteina).
• Moždana magla, razdražljivost i promene raspoloženja (prelazak na masti kao primarni izvor energije može privremeno uticati na funkciju mozga i dovesti do maglovitog razmišljanja ili razdražljivosti, ali i pad nivoa šećera u krvi takođe može izazvati promene raspoloženja).

Dobra vest je da nijedan od ovih simptoma ne traje večno.

U stvari, svi oni imaju tendenciju da budu prilično kratkog veka.

Koliko dugo traje drhtavica kod karnivor dijete (“karnivor grip”)?

Kratak odgovor je da možete očekivati da drhtavica kod karnivor dijete traje od jedne do 3 nedelje.

Međutim, ovaj neželjeni efekat prelaska na karnivor dijetu je veoma individualizovan, odnosno razlikuje se od osobe do osobe, u zavisnosti od nekoliko faktora.

Ne treba da mislite da ćete apsolutno iskusiti sve iscrpljujuće simptome “karnivor gripa” u sve tri nedelje, odnosno svakog dana u periodu od 21 dan.

Zapravo, simptome ovog “gripa” ćete najverovatnije osećati samo nekoliko dana.

Ovo su faktori koji utiču ne samo na to koliko dugo simptomi traju, već i na to koliko su ozbiljni.

• Prethodni način ishrane. Onima koji prelaze sa ishrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata na karnivor dijetu biće potrebno više vremena da se prilagode nego nekome ko je već naviknut na ishranu sa malo ugljenih hidrata ili na keto ishranu.
• Ravnoteža elektrolita. Nedostatak ili manjak natrijuma, kalijuma i magnezijuma može produžiti simptome.
• Nivo aktivnosti. Oni koji pokušavaju da proguraju simptome i nastave da vežbaju na njihovom uobičajenom nivou mogu doživeti pojačane grčeve mišića ili umor tokom faze adaptacije.
• Metabolizam i zdravlje. Sporiji metabolizam ili postojeća zdravstvena stanja takođe su faktori rizika za duže periode prilagođavanja.

Uobičajeni vremenski okvir za adaptaciju na karnivor dijetu

• Dani 1-3. Većina ljudi doživljava početne simptome kao što su umor, glavobolja i moždana magla kao trenutna reakcija tela na smanjen gubitak ugljenih hidrata i vode.
• Dani 4-7. Grčevi u mišićima, problemi sa varenjem ili promene raspoloženja mogu dostići vrhunac kada telo počne da se prilagođava sagorevanju masti za gorivo.
• Druga nedelja. Simptomi “karnivor gripa” počinju da nestaju kod mnogih kako se adaptacija organizma na masti poboljšava i kako se telo prilagođava novom metaboličkom stanju.
• Do treće nedelje. Većina ljudi se oseća energičnije i primećuje da su simptomi poput glavobolje, moždane magle i grčeva nestali. U ovom trenutku, na dobrom ste putu ka boljem zdravlju!

Ključni zaključak je da treba da ostanete strpljivi i da se pridržavate neprijatnog perioda adaptacije.

Strategije za ublažavanje simptoma “karnivor gripa”

Evo nekoliko praktičnih saveta kako da ublažite simptome ukoliko se kod vas pojavi drhtavica kod karnivor dijete.

Postepeni prelaz na karnivor ishranu

Prvo, pređite postepeno na karnivor ishranu, a ne preko noći, jer će to smanjiti šok koji će vaš organizam doživeti, a samim tim, smanjiće se težina i trajanje simptoma “karnivor gripa”.

Možete početi tako što ćete jednostavno izbaciti prerađenu hranu i šećere koji ne spadaju ni u jedan režim ishrane.

Zatim možete početi da postepeno smanjujete ugljene hidrate i zamenjujete ih životinjskim mastima.

Dajte svom organizmu dopunu elektrolita

Drugo, dajte svom organizmu zalihe elektrolita, jer je većina simptoma “karnivor gripa” povezana sa dehidracijom i gubitkom elektrolita.

To možete učiniti suplementacijom ili ishranom, ali najbolje je da kombinujete oba.

Za natrijum – dodajte morsku ili himalajsku so u svoje obroke, a možete piti vodu sa prstohvatom soli tokom dana.

Za kalijum – možete uvrstiti kalijumovu so, kao i hranu bogatu kalijumom (govedina, svinjetina i iznutrice).

Za magnezijum – uključite masnu ribu ili koristite suplemente magnezijuma ako je potrebno.

Možete koristiti i određene elektrolitske tablete ili rastvore (bez glukoze) u svoju rutinu.

Ostanite hidrirani

Treće, ostanite hidrirani i pijte dovoljno vode.

Međutim, ne preterujte sa unosom vode, zato što to zapravo može uzrokovati više štete nego koristi, jer vaše telo brže izbacuje elektrolite kada mokrite prečesto.

Jednostavno slušajte znake svoje žeđi i uparite unos vode sa elektrolitima da biste održali ravnotežu.

Supa od kostiju je jedna odlična opcija za hidrataciju koja takođe obezbeđuje minerale i elektrolite.

Optimizujte unos masti

Četvrto, morate da optimizujete unos masti, što nije tako jednostavno kao puko praktikovanje karnivor dijete sa visokim sadržajem masti.

Vrsta i količina masti koju jedete važniji su nego što mislite.

Ako se osećate usporeno, pokušajte da povećate unos masti tako što ćete u obroke dodati svinjsku mastu, ghee, puter ili masne komade mesa.

Adekvatan unos masti može pomoći u stabilizaciji nivoa energije i smanjenju osećaja tromosti i umora.

Odmor i oporavak

Peto, neophodno je da odmorite svoje telo i oporavite ga.

Naime, prelazak na karnivor dijetu može biti naporan – fizički i mentalno – za organizam, a sa nivoom energije koji je već iscrpljen, morate se pobrinuti da dovoljno odmarate.

Spavajte 7 do 8 sati svake noći, uz, podrazumeva se, kvalitetan san.

Možda biste čak želeli da izbegavate intenzivne vežbe tokom prvih nekoliko nedelja, jer bi vaša energija mogla biti niža nego inače.

Umesto toga, fokusirajte se na brzo hodanje, lagane vežbe ili jogu da biste ostali aktivni bez preterivanja.

Ostanite strpljivi

Šesto, ono što je najvažnije, nemojte odustati samo zato što će vam biti teško u prvih nekoliko nedelja.

Kada se osećate najgore u ovom prelaznom periodu na karnivor dijeti, verovatno ste na vrhuncu adaptacije i kraj je na vidiku!

Imajte na umu svoje krajnje ciljeve i verujte procesu.

Kakva su karnivor dijeta iskustva i karnivor dijeta rezultati?

Na više mesta smo ranije spomenuli da su karnivor dijeta iskustva prilično pozitivna – bez obzira na to da li su ljudi bili na ovoj dijeti mesec dana, dva meseca, godinu dana ili duže.

Drugim rečima, karnivor dijeta rezultati su prilično uspešni ako pogledamo svedočanstva nemalog broja ljudi iz karnivor zajednice.

Mnogi od njih su uspeli da reše hronične probleme, poput Kronove bolesti, fibromialgije, dijabetesa i raznih poremećaja raspoloženja.

Naravno, uz karnivor dijetu, kako smo i objasnili, mnogi su uspeli da izgube i nezanemarljiv broj kilograma.

Sve u svemu, želimo da vam predstavimo nekoliko autentičmnih iskustava ljudi na karnivor dijeti, kako biste videli kakvi sve rezulati mogu da se postignu na ovom tipu ishrane.

Smršao sam 50 kilograma za godinu dana na karnivor dijeti

“Za godinu dana karnivor dijete izgubio sam 50 kilograma i nikada se bolje nisam osećao u životu. Međutim, mislim da je karnivor dijeta neodrživa na duži rok, tako da sam sada prešao na modifikovanu Paleo dijetu, koja se slobodno može nazvati blaža verzija karnivor dijete.”

Nakon 8 godina psihičke bolesti, karnivor dijeta me je preporodila

“Oko 8 godina sam bio ozbiljno psihički bolestan. Depresija me je skoro ubila i ceo moj život je uglavnom uništen, izgubio sam sve prijatelje, devojku… Proveo sam celih 8 godina svog života pokušavajući da rešim ovo i pokušao sam sve živo.

Otkako sam krenuo na karnivor dijetu, isključivši sve biljno iz ishrane, čak sam isključio i piletinu i svinjetinu, moje mentalno stanje je procvetalo. Za samo mesec dana na karnivor dijeti sam se preporodio, nakon skoro decenije bede.

Moja ishrana je uglavnom govedina, parmezan i vrlo povremeno žumance. Gledajući unazad, shvatio sam da sam samo bio otrovan modernism sistemom ishrane i to me je zamalo ubilo… Da jednostavno nisam jeo otrov koji moderno društvo naziva hranom, jednostavno bih bio zdrav.”

Karnivor dijeta mi je rešila sindrom policističnih jajnika

“Žene, karnivor dijeta je najbolja stvar koju možete da uradite za svoj sindrom policističnih jajnika, posebno ako imate insulinsku rezistenciju. 10 meseci nisam imala menstruaciju, krenula sam na karnivor dijetu i dobila sam menstruaciju 11. dana ove dijete.

Od tada, svaka naredna mesntruacija je po pitanju simptoma bila sve bolja i bolja. Bez nadimanja, bez teških grčeva, bez bolova, bez žudnje za šećerom, jednostavno se osećam super dobro! Čak sam i smršala 5 kilograma i telo mi je jako zahvalno.

Trenutno eksperimentišem sa nekim ugljenim hidratima (sirovi mlečni proizvodi, voće, itd.) samo oko mojih treninga za tu dodatnu energiju, pa ćemo videti kako će to ići. Mimo toga sam skroz karnivor.”

Karnivor dijeta mi je rešila 35-ogodišnji problem sa sinusima

“Ušao sam u 50-e godine, ali od tinejdžerskog uzrasta imam sinusne glavobolje. Vremenom sam se navikao na to i svakih 5 do 7 dana bih imao opasnu glavobolju koja me je ubijala od bolova. Umalo bih se onesvestio, pa sam morao da idem na operaciju.

Sve to mi jeste ublažilo bol, ali mi nije rešilo problem.

Kada sam se jedne zime prehladio, počeo sam da iskašljavam komadiće sinusne materije. Kašalj je postajao sve gori i gori sve dok nisam stigao u hitnu pomoć nakon što 3 noći nisam mogao da spavao jer sam kašljao i gušio bih se čim zaspim.

Videvši da lekari ne mogu ili neće da mi pomognu, odlučio sam da probam sa karnivor dijetom, jer sam pročitao da je to ishrana koja rešava upalne procese.

Već prve nedelje na karnivor dijeti moj san se poboljšao. Mogao sam da spavam 3 sata u kontinuitetu, da me kašalj ne probudi, ali pod uslovom da odem rano u krevet.

Nakon 6. nedelje na karnivor dijeti, ne kađljem više od 10-ak puta dnevno, a uspeo sam da spvam 4 do 5 sati u kontinuitetu bez kašlja, što mi je ranije bilo nezamislivo. Uz sve to, za 6 nedelja karnivor dijete izgubio sam 6 kilograma.”

Zahvaljujući karnivor dijeti nemam više dijabetes

“Zdravo svima. Samo sam želela da vam kažem da sam u potpunosti preokrenula i izlečila dijabetes tipa 2 na karnivor dijeti. Ne moram više ni da proveravam šećer u krvi, niti pijem lekove za dijabetes. Karnivor ishrana je takav dar od Boga.

Samo sam želela da ohrabrim svakoga ko ima dijabetes, čisto da znate da leka ima, a taj lek je karnivor dijeta.“

Smršala sam30 kilograma na karnivor dijeti i ne pijem više lekove za krvni pritisak

“Za godinu dana karnivor dijete izgubila sam 30 kilograma i sada napokon mogu da nosim odeću koju sam kupila pre 2, 3 godine. Moram da kupim novu odeću, jer mi sva odeća sada visi, uključujući i pidžamu. Takođe, ne pijem više lekove za dijabetes i hipertenziju.

Pre karnivor dijete sam bila konstantno depreimirana, a sada ne samo da sam smršala, već sam i fizički i psihički jača, smejem se više nego ranije i osećam se blagosloveno. Za mene je lično funkcionisala karnivor dijeta sa visokim sadržajem masti.”

Uz karnivor dijetu, nemam više hroničan umor, zujanje u ušima i fibromialgiju

“Prošle godine sam bio bolestan i posetio sam nekoliko različitih specijalista, a trenutno radim krvne nalaze kod imunologa. Reumatolog mi je rekao da imam sindrom hroničnog umora ili fibromialgiju. Imao sam koprivnjaču/osip, jak umor, zujanje u ušima, osećao sam se užasno 24/7 Proveo sam mesece i mesece u krevetu i praktično sam odustao od života, da budem iskren.

Već više od mesec dana sam na karnivor dijeti, sa dva obroka dnevno. Odlučio sam da isprobam ovaj tip ishrane nakon što sam razgovarao sa nutricionistom koji mi je rekao da bi to moglo da mi pomogne oko mojih zdravstvenih problema, da mi pomogne kod umora i da može da ima proptivupalna dejstva koja bi pomogla kod mojih osipa i otoka.

Već 8. dana karnivor dijete počeo sam da primećujem značakjna poboljšanja. Prvi put nakon dužeg vremena nisam morao da spavam u toku dana. Iskreno, šokiralo me je to koliko se moje zdravstveno stanje drastično poboljšalo na karnivor dijeti.

Još uvek napredujem ka tome da bude 100% poboljšanja, ali sam veoma zadovoljan kako stvari za sada idu.”

Zahvaljujući karnivor ishrani moja creva više nisu propusna

“Nakon 6 nedelja karnivor dijete, konačno se osećam mnogo dobro. Ljudi moji, ova dijeta je izlečila sindrom propusnih creva! Nemam više dijareju, niti se osećam beznadežno. Kombinovao sam karnivor dijetu sa povremenim uzdržavanjem od hrane, recimo, svake nedelje nisaam jeo ništa 36 do 48 sati.

Svakome ko ima propusna creva srdačno prerporučujem karnivor dijetu.”

Nemam više gasove, ne osećam nadutost, a stolica mi je redovna

“Kada sam bio na izbalansiranoj ishrani, kao što savetuju leakri i nutricionisti, ili kako kažu “može sve, ali umereno”, bio sam konstantno naduven, imao nadutost i gasove u najnezgodnijim trenucima u životu.

Sada kada sam izbacio sve biljke iz ishrane i prešao na potpunu karnivor dijetu, ne samo da nisam više naduven, već je i moja stolica apsolutna redovna – i to sve bez bilo kakvih vlakana. Mišljenja sam da su nas lagali i da nas i dalje besomučno lažu da su nam vlakna potrebna za dobru stolicu.”

Koža mi je lepša otkako sam na karnivor dijeti

“Na karnivor dijeti moje bore su manje primetne, takođe sam primetila da mi je koža nekako sjajnija i mekša. Obrazi mi više nisu naduveni, a jedem uglavnom jaja, govedinu, piletinu, džigericu, puter i povremeno supu od kostiju.”

Umerena verzija karnivor dijete mi rešava Kronovu bolest

“Imam 30 godina i dijagnozu Kronove bolesti sa 22 godine. Tokom godina sam uzimao različite lekove i nikada ništa nije delovalo osim prednizona. Dugo sam se mučio, ali na sreću bez operacija. Uvek sam istraživao i viđao slučajeve ljudi koji su se izlečili držeći se raznih dijeta i na taj način popravljali svoj mikrobiom creva.

Uvek sam to želeo za sebe, ali nažalost, bio sam mlađi i želeo sam da jedem šta god želim i izlazim sa prijateljima. Međutim, to nikada nije imalo nikakvog smisla, jer je sve to dovelo do toga da dugoročno patim više od bolova, užasnih poseta kupatilu i brzog gubitka i dobijanja na težini (od prednizona). Pre samo nedelju dana konačno sam odlučio da napravim pravu promenu.

Većina moje dnevne ishrane se prvo sastojala od govedine, jaja, mlečnih proizvoda i različitih vrsta voća, uglavnom bobičasto voće, kivi, banane i pomorandže. Uz to, pokušavam da jedem probiotsku hranu kao što su kiseli kupus i kiseli krastavci.

Počeo sam da konzumiram sirovo mleko i sirovi sir zbog probiotičkih prednosti. Ne osećam apsolutno nikakvu nelagodnost od sitovog mleka, jer kad god sam popio šolju običnog, kupovnog mleka, osećao sam se kao da će mi stomak eksplodirati.

Da rezimiram, iako nisam skroz na karnivor dijeti, jer jedem voće i fermentisano povrće, idem ka tome da budem skroz karnivor. Prošlo je samo oko nedelju dana, ali već mogu da kažem da je došlo do 80% ublažavanja simptoma.

Stolica mi je znatno bolja, nisam umoran tokom dana i psihički se osećam mnogo bolje.”

Za samo mesec dana karnivor dijete, nemam više bolove u vratu i ramenima

“Ovo su moji karnivor dijeta rezultati za samo mesec dana. Smršao sam 5 kilograma, imam više energije, nemam više bolove u stomaku ili nadimanje, a takođe su bolovi u ramenima i vratu nestali. Budim se raspoložen i svež, gotovo da nikada nemam gasove, a stolicu imam jednom u tri dana.

Nikada nisam mislio da ću moći da izbacim ugljene hidrate, šećer, ulja, hleb, gluten itd. iz svoje ishrane. Ali, desilo se.

Uzgred, sinoć sam bio na velikoj poslovnoj proslavi i jedina hrana koja je mogla da se jede bili su testenina, hleb i kolači. Ne samo da nisam jeo ništa od toga, već sam gledao ljude kako jedu sve i nisam imao ama baš nikakvu žudnju da jedem to. Ovo je ogromna prekretnica za mene.”

Moji simptomi bipolarnog poremećaja su nestali na karnivor dijeti

“Bila sam na strogoj karnivor dijeti 30 dana i ovo su moji karnivor dijeta rezultati. Simptomi bipolarnog poremećaja su nestali, konačno sam počela da mršavim, osećam se energičnije, mozak mi bolje radi i generalno se mnogo bolje nosim sa stresovima u životu.

Onda sam dala sebi nedelju dana oduška i počela da jedem kečap, mleko, kofein i veštačke zaslađivače. Glavobolje su mi se vratile, a i osećam se kao da sam povratila svu težinu koju sam izgubila. Sada sam ponovo na striktonoj karnivor ishrani.”

Karnivor dijeta jelovnik – Primer za 7 dana

Karnivor dijeta jelovnik može na prvu loptu izgledati dosadno i monotono, imajući u vidu ograničen broj namirnica koje se konzumiraju na ovom tipu ishrane.

Međutim, apsolutno nije i ne mora da bude tako. Naprotiv, karnivor dijeta jelovnik može biti veoma raznovrstan, a mi ćemo vam dati primer takvog jelovnika za nedelju dana.

Dan 1

• Doručak: 3 do 5 prženih jaja na puteru, sa šunkom i sirom (opciono)
• Ručak: Goveđi odrezak sa morskom soli
• Večera: Goveđa pljeskavica sa puterom i jajima

Dan 2

• Doručak: Kajgana sa slaninom
• Ručak: Goveđa rebra sa morskom soli
• Večera: Pečena pastrmka sa morskom soli i biberom

Dan 3

• Doručak: Jaja sa goveđom džigericom
• Ručak: Goveđi biftek
• Večera: Pastrmka i dva tvrdo kuvana jaja

Dan 4

• Doručak: Kajgana sa fileom lososa
• Ručak: Čisti svinjski kotleti
• Večera: Pastrmka i dva tvrdo kuvana jaja

Dan 5

• Doručak: Kajgana sa slaninom i sirom (parmezan ili feta, opciono)
• Ručak: Pileći bataci i karabataci
• Večera: Tunjevina ili/i sardina i dva tvrdo kuvana jaja

Dan 6

• Doručak: 4-5 prženih jaja nao ko, sa puterom i domaćom šunkom
• Ručak: Jagnjetina ili jagnjeći kotleti
• Večera: Pohovani škampi i dagnje

Dan 7

• Doručak: Pastrmka i iseckana piletina
• Ručak: Svinjska plećka i supa od kostiju
• Večera: Goveđa džigerica i 3 pržena jaja

Ukoliko baš nekada imate želju da grickate nešto između obroka (što je malo verovatno), to mogu biti tvrdo kuvana jaja ili eventualno domaća pečena slanina.

Karnivor dijeta recepti (Primeri)

Iako se na ovom režimu ishrane jede ograničen broj namirnica, karnivor dijeta recepti su zaista raznovrsni.

Zapravo, kada se bolje pogleda, na karnivor dijeti je ograničena grupacija namirnica (meso, jaja, riba…), ali u okviru od svake te grupacije nalazi se širok spektar različitih namirnica koje se mogu konzumirati.

Izbor je na vama i sve zavisi od vaših ličnih preferencija. Ako ne volite da jedete, recimo, svinjetinu, uvek kao izbor imate druge vrste mesa. Ili, ako ne volite tunjevinu, postoji pregršt drugih riba i morskih plodova koje možete izabrati iz širokog spektra namirnica u karnivor dijeti.

U skladu sa tim, želimo da vam prikažemo u čemu se sastoje karnivor dijeta recepti. Tačnije, pokazaćemo vam nekoliko primera recepata na ovoj mesožderskoj dijeti.

1) Karnivor kaserola

Sastojci

• 500 grama mlevene govedine
• 6 velikih jaja
• ½ šolje guste pavlake
• 2 kašike krem sira
• 1 kašičica soli

Priprema

Zagrejte rernu na 175°C. Na srednjoj vatri u tiganju ispecite mlevenu govedinu.

Zatim, umutite jaja u velikoj činiji, dodajte krem sir, pavlaku i so. Izmešajte dobro da se sve lepo sjedini. Dodajte u ovu mešavinu govedinu i dobro promešajte.

Sipajte ovu mešavinu u pleh za pečenje, i pecite 25 do 30 minuta, dok se jaja ne stegnu. Rernu ugasite, ostavite da odstoji 10 minuta, a zatim poslužite.

2) Karnivor pica

Sastojci

• 150 grama mlevenog pilećeg belog mesa
• 1 veliko jaje umućeno
• ½ šolje iseckanog mocarela sira
• 4 kašike krem sira
• ⅓ šolje iseckanog mocarela sira
• 50 grama domaće kobasice (iseckane)

Priprema

1) Zagrejte rernu na 230°C.

2) Pomešajte sastojke. U srednjoj činiji pomešajte mlevenu, razmućeno jaje i rendani sir mocarela. Proverite konzistenciju ovog “testa” ili podloge za picu tako što ćete lagano stisnuti ovu smesu. Ne bi trebalo da bude suvo i mrvljivo, odnosno struktura bi trebalo da bude čvrsta i da se svi sastojci drže zajedno.

3) Formirajte koru ili podlogu za picu. Utisnite dobijenu smesu za koru na dno tepsije za rernu ili tiganja. Pokrijte dno ravnomernim slojem. Opciono možete obložiti dno tepsije papirom za pečenje ako ste zabrinuti da će se kora zalepiti za tepsiju.

4) Ispecite dobijenu koru. Pecite na 230°C 10-12 minuta dok kora ne postane čvrsta i ne porumeni. Ako vam se čini da je kora previše mekana, nastavite da pečete.

5) Napravite sos i dodajte prelive. Izvadite koru iz rerne i premažite preko nje tanak sloj omekšanog krem sira. Dodajte odozgo rendani sir mocarela i tanko iseckanu domaću kobasicu, kao i začine po želji (so, origano…).

6) Ispecite picu. Vratite picu u rernu i pecite je na 230°C dok se sir ne rastopi i tek počne da porumeni. Zatim izvadite iz rerene i ostavite picu da se malo ohladi pre nego što je poslužite.

3) Kremasti karnivor čizkejk

Sastojci

• 350 grama krem sira
• 2 cela jaja
• 4 žumanca
• 1 kašika putera
• 1 kašičica vanila ekstrakta (opciono)
• ½ kašičice želatina
• Stevija i cimet po ukusu (opciono)
• Prstohvat soli

Priprema

Zagrejte rernu na 200 stepeni. Svi sastojci treba da budu na sobnoj temperaturi pre sjedinjavanja. Pomešajte sve sastojke i umutite ih mikserom.

Stavite silikonsku tepsiju od 15 cm u veću metalnu okruglu tepsiju, od 20 ili 22 cm.

Ako nemate silikonsku tepsiju, možete koristiti drugu tepsiju od 15 inča koja je dobro podmazana.

Sipajte sastojke u okrugli silikonski pleh od 15 cm. Sipajte ključalu vodu u spoljnu tepsiju kako biste sprečili da stranice ili viice ovog karnivor čizkejka zagore.

Pecite 40 minuta, a nakon toga isključite rernu i ostavite još 20-ak minuta. Ohladite karnivor čizkejk u frižideru preko noći ili sačekajte najmanje 6 sati da se stegne pre nego što ga isečete.

Po želji, pospite cimet po vrhu.

Drugi (lakši) način za pravljenje karnivor čizkejka

Sastojci

• 5 jaja
• 250 grama krem sira
• odrezak putera
• 1 kašičica vanila ekstrakta (opciono)
• 1 kašičica meda

Priprema

Sve navedene sastojke pomešajte u blenderu.

Podmažite pleh za pečenje ili vatrostalnu posudu puterom, a zatim sipajte smesu iz blendera. Zatim pecite 35 minuta na 160 stepeni.

Izvadite iz rerne i ostavite da se ohladi 20 do 30 minuta. Nakon toga isecite i poslužite.

4) Karnivor mafini

Sastojci

• 9 velikih jaja
• 250 grama mlevene govedine
• Kašičica soli

Priprema

Zagrejte rernu na 175°C. Lagano podmažite kalup za mafine standardne veličine.

Propržite govedinu u tiganju na srednjoj vatri. Umutite jaja u velikoj činiji, dodajte meso i posolite, a zatim sve promešajte da se sjedini. 

Posipajte smesu ravnomerno u kalupe za mafine koje ste prethodno podmazali puterom, kako se mafini ne bi zalepili. Pecite 20 minuta dok se jaja ne stegnu.

Izvadite iz rerne, ostavite 5-10 minuta da se karnivor mafini ohlade, a potom poslužite. Idealan karnivor doručak.

5) Karnivor hleb sa piletinom i jajima

Sastojci

• 454 g mlevene piletine
• 5 velikih jaja
• 1 kašika praška za pecivo bez aluminijuma
• 70 grama iseckanog parmezana

Priprema

Zagrejte rernu na 177°C. Obložite pleh za pečenje papirom za pečenje.

Stavite tiganj na srednju vatru. Dodajte mlevenu piletinu, mešajte je lopaticom za kuvanje dok se skroz ne ispeče.

Prebacite pečenu piletinu u procesor za hranu – blender ili secko. Dodajte preostale sastojke i sameljite sve dok se sastojci potpuno ne sjedine i neostanu tragovi jaja.

U redu je ako piletina nije potpuno glatka i ako ostavlja vrlo male grudvice.

Sipajte dobijenu smesu za karnivor hleb u pripremljenu tepsiju, odnosno pleh za pečenje.

Pecite oko 1 sat ili dok površina ne poprimi zlatno-smeđu boju i hleb bude potpuno pečen.

Pustite da se ovaj karnivor hleb ohladi pre sečenja i serviranja. Nepojeden hleb čuvajte u frižideru.

6) Karnivor burgeri od goveđe džigerice

Sastojci

• 1,5 kilograma mlevene govedine
• 200 grama goveđe jetre
• 1 kašika morske soli

Priprema

Iseckajte na sitno goveđu džigericu, a potom je sameljite u secku. Zatim, mlevenu goveđu džigericu pomešajte sa mlevenom govedinom u posebnoj posudi, zajedno sa soli.

Oblikujte burgere ili pljeskavice po sopstvenoj želji, a onda ih pecite u tiganju koji ćete podmazati maslacem.

IZVORI

1. Karakteristike ponašanja i samoprocenjeno zdravstveno stanje među 2029 odraslih ljudi koji su bili na „karnivor dijeti“ https://cdn.nutrition.org/article/S2475-2991(22)10608-6/fulltext ↩︎
2. Indeks mišićne mase kao prediktor dugovečnosti kod starijih odraslih osoba https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4035379/ ↩︎
3. Klinički dokazi i mehanizmi gubitka težine izazvani ishranom sa visokim sadržajem proteina https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7539343/ ↩︎
4. Relativno visoko-proteinska ishrana ili kalorijski restriktivna dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata za smanjenje telesne težine i održavanje telesne težine? https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22935440/ ↩︎
5. Strategije u ishrani za održavanje gubitka težine https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6722715/ ↩︎
6. Zasićene masti i kardiovaskularno zdravlje: Trenutni dokazi i kontroverze https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34649831/ ↩︎
7. Da li dijetalna vlakna utiču na nivoe nutritivnih komponenti nakon formulacije hrane? https://www.mdpi.com/2079-6439/6/2/29 ↩︎
8. Pregledni članak: Uvid u fermentaciju proteina u debelom crevu, njenu modulaciju i potencijalne zdravstvene implikacije https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26527169/ ↩︎
9. Ishrana sa visokim sadržajem proteina nije štetna za zdrave bubrege https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15735253/ ↩︎
10. Unos vlakana, zatvor i prekomerna težina među adolescentima koji žive u gradu Sao Paulo https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16815488/ ↩︎
11. Mitovi i zablude o hroničnoj opstipaciji https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15654804/ ↩︎
12. Zaustavljanje ili smanjenje unosa dijetalnih vlakana smanjuje zatvor i povezane simptome https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3435786/ ↩︎
13. Unos dijetalnih vlakana i rizik od kolorektalnog karcinoma: Objedinjena analiza prospektivnih kohortnih studija https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16352792/ ↩︎
14. Prikaz slučaja: Karnivor – ketogena dijeta za lečenje inflamatorne bolesti creva: Serija slučajeva od 10 pacijenata https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC11409203/ ↩︎
15. Pristup ishrani sa niskim sadržajem ugljenih hidrata za ljude sa dijabetesom tipa 2: Narativni pregled https://www.frontiersin.org/journals/nutrition/articles/10.3389/fnut.2021.687658/full ↩︎
16. Remisija teškog dijabetesa tipa 2 korišćenjem veoma niskokalorične ketogene dijete (VLCKD) https://edm.bioscientifica.com/view/journals/edm/2022/1/EDM22-0295.xml ↩︎
17. Karakteristike ponašanja i samoprocenjeno zdravstveno stanje među 2029 odraslih ljudi koji su bili na „karnivor dijeti“ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34934897/ ↩︎