Sok od spelte – Napitak koji je zaista lek za sve?

Zašto sok od spelte postaje sve popularniji napitak? Opšti pregled

Spelta je drevna, pomalo zaboravljena žitarica koju je u velikoj meri zasenila pšenica, kao jedna od najkorišćenijih žitarica danas. Zato i ne čudi što je spelta, kao izvanredna žitarica, a samim tim i sok od spelte, dugo vremena bila nepravedno zapostavljena.

Međutim, zbog svojih neverovatno blagotvornih dejstava na ljudsko zdravlje, spelta i, posledično, sok spelte, postaje sve korišćenija žitarica, koja se na velika vrata vraća u domove mnogih ljudi. S tim u vezi, postavlja se pitanje – zbog čega ovaj zeleni sok od mlade speltine trave postaje sve traženiji i popularniji napitak?

Smatra da se da sok od spelte ima gotovo sve što je našem organizmu neophodno za optimalno funkcionisanje. Mnogi tvrde da samo jedna čaša soka od spelte ima korisnih, nutritivnih materija koliko i 2 kilograma svežeg povrća.

Prvi put je sok od spelte dospeo u žižu javnosti zahvaljujući doktorki En Vigmor [1] – litvansko-američkoj naturopatskoj doktorki sa holističkim pristupom zdravlju. Upravo je En počela da uzgaja speltu kod kuće i da pravi sok od speltine trave. To je učinila kako bi izlečila rak debelog creva u 50. godini. Doktori su joj bili predvideli još 6 meseci života, ali je En, zahvaljujući soku od spelte, kao i promenama životnih navika, uspela da pobedi rak debelog creva. Preminula je u 85. godini.

Postoji uverenje da je upravo sok od spelte, zajedno sa zdravim životnim izborima, bio jedan od glavnih razloga njene vitalnosti i energije i u poznijoj dobi. Od tada počinje i rast popularnosti soka od spelte, budući da ovaj napitak sadrži ogromne količine, odnosno visoku koncentraciju jedinjenja B17 (amigdalin, za koji mnogi smatraju da je vitamin, iako on to u osnovi nije) – prirodne biljne supstance za koju pojedine studije [2] tvrde da je u pitanju obećavajući antikancerogeni agens.

Sok od spelte kao podrška zdravim životnim izborima i navikama

Upravo iz tih razloga, dovoljna je i mala doza soka od spelte (jednom dnevno, preventivno) za zdraviji, vitalniji i jači organizam. Ali, treba odmah na početku istaći da, zeleni sok od spelte, uprkos svojim brojnim lekovitim svojstvima, sam po sebi NIJE magičan lek, već služi kao podrška i dodatak zdravom načinu ishrane (dijetalna ishrana) i zdravim životnim izborima.

Zahvaljujući svojim korisnim sastojcima, sok od spelte vrši detoksikaciju organizma, odstranjujući toksine i štetne materije iz našeg tela. S obzirom na to da je svako od nas različit, sok od spelte može imati različta dejstva, odnosno svako može drugačije reagovati na ovaj napitak. Zato je bitno da se pre njegove upotrebe konsulutujete sa svojim izabranim lekarom i/ili nutricionistom.

Zeleni sok od spelte, rekli smo, sadrži mnogo korisnih i hranljivih sastojaka, koji su neophodni našem organizmu za normalno i optimalno funkcionisanje. Između ostalih, speltin sok sadrži vitamine (A, C, E, K, vitamine B kompleksa), minerale poput cinka, gvožđa, magnezijuma, selena, kao i enzime, dijetetska vlakna, esencijalne aminokiseline, hlorofil, belančevine i drugo.

I upravo zbog svojih mnogobrojnih zdravstvenih koristi i sve intenzivnijih naučnih istraživanja spelte i njenog soka, sok od speltine trave se opravdano naziva super hranom dvadeset prvog veka ili eliksirom života, zdravlja i mladosti.

Šta je spelta?

Pre nego što vidimo lekovita dejstva soka od spelte, kako se pravi zeleni sok od spelte (sok od spelte recept) i slično, potrebno je da napravimo korak unazad i da sagledamo šta je to uopšte spelta.

Spelta, krupnik ili pir je drevna žitarica koja se u ljudskoj upotrebi koristila više hiljada godina. Pripada, dakle, žitaricama iz familije Triticeae u koju ulazi i rasprostranjena pšenica, a njen latinski naziv je Triticum spelta. Međutim, za razliku od pšenice (Triticum aestivum), spelta je njen nepravedno zapostavljeni, ali značajno hranljiviji rođak. Štaviše, spelta datira još mnogo pre nastanka današnjih sorti pšenice, zbog čega je mnogi taksonomisti klasifikuju roditeljem pšenice.

Jedna od najranijih odomaćenih žitarica, spelta, nije se promenila još od biblijskih vremena U odnosu na pšenicu, na speltu ne utiču moderni koncepti kao što su “agrobiznis”, “veštačko ukrštanje”, “hibridizacija”, “genetski modifikovano” i drugi dominantni termini u savremenom snabdevanju žitaricama i drugom hranom. S druge strane, smatra se da je spelta najverovatnije nastala prirodnim ukrštanjem određenih vrsta trava, kao i prirodnom selekcijom, bez upotrebe pesticida i genetske modifikacije, na području Južnog Kavkaza.

Poznata po blago orašastom i slatkastom ukusu, spelta je dugo bila popularna kao najzdravija žitarica i, uopšte, namirnica u Evropi, Smatra se da je spelta, sa svojom tvrdom opnom i otpornim zdravim zrnom, u mnogim svojim aspektima, znatno hranljivija i zdravija u odnosu na moderne žitarice, prvenstveno pšenicu i ovas.

Kratak istorijat spelte

Neki od najranijih zapisa o spelti pojavljuju se u Bibliji. Rašireno je verovanje da su ljudi uzgajali speltu još 5.000 godina pre nove ere u Mesopotamiji (današnji Irak).  Verovalo se da spelta vraća vitalnost, energiju i snagu, zbog čega se često koristila za brži oporavak bolesnika. Otprilike oko 2.500. godine pre nove ere, uzgajanje spelte počinje da se širi u Evropi i svetu. 

Od tada pa sve do početka 20. veka, spelta je bila gotovo zanemarena žitarica iz nerazjašnjenih razloga. Ovo je naročito došlo do izražaja sa nastupanjem industrijske revolucije, kada je naglu popularnost stekla moderna, hibridna verzija pšenice, koja je mogla da se uzgaja i prerađuje brže i jeftinije u odnosu na speltu.

Komercijalne sorte pšenice su bacile u zaborav speltu i tada se ova žitarica koristila uglavnom za prehranu stoke i konja.

Ali, danas se spelta vraća na velika vrata!

Danas, zahvaljujući velikom i rastućem interesovanju za zdraviju hranu, spelta se vraća na trpezu, a zajedno sa njom i zeleni sok od spelte. Jedan od razloga za rast popularnosti spelte poslednjih godina je i to što postoje mnogi naučni dokazi da je spelta značajno hranljivija i zdravija od modernih sorti pšenice, koje se danas masovno sade i čije se brašno koristi za proizvodnju mnogih proizvoda.

Spelta je, inače, vrlo zahvalna za uzgoj, jer ne zahteva specifične uslove, niti hemijsko tretiranje ili neko naročito đubrenje i obradu. Takođe, speltu jako retko napadaju bolesti, znatno lakše se vari u odnosu na pšenicu i rizik od alergijskih reakcija je znatno manji u poređenju sa pšenicom.

Ipak, s obzirom na to da spelta i pšenica pripadaju istoj familiji žitarica Triticeae, neodgovorno bi bilo reći da spelta nema glutena (iako gluten u spelti ima drugačiji molekularni sastav od glutena u modernoj pšenici – krhkiji je i rastvorljiviji u vodi, što ga čini lakšim za varenje, a takođe spelta ima i više vlakana u odnosu na pšenicu koja pomažu u varenju glutena), zbog čega bi ove žitarice trebalo da se klone ljudi koji su na bezglutenskoj ishrani.

Sok od spelte i kako izgleda zrno spelte?

Zrno spelte u velikoj meri liči na pšenicu, ali sa jednom veoma važnom razlikom. Naime, zrno spelte ima čvrstu i tvrdu spoljašnju opnu, što predstavlja oko 30-35% ukupne težine zrna. S druge strane, savremene, komercijalne sorte pšenice se uzgajaju na taj način da se smanji tvrdoća ili izgubi opna tokom žetve, kako bi se povećao prinos.

Na taj način, modifikacijom pšenice, čovek je učinio da ova žitarica postane podložnija štetočinama, insektima i bolestima, što je i dovelo do potrebe za korišćenjem pesticida, a s druge strane, na taj način su pšenici uklonjene važne hranljive materije.

Kod spelte to nije slučaj. Tvrda ljuska ili opna spelte mora se na poseban način ukloniti, odnosno odstraniti. Takođe, upravo ta tvrda, čvrsta opna spelte čini ovo zrno otpornim na bolesti, štetočine i ostale nepovoljne uticaje, eliminišući potrebu za toksičnim pesticidima. Brojni nutricionisti smatraju da tvrda speltina ljuska jača imunitet kod ljudi koji koriste speltu u svojoj ishrani,

Spelta se skladišti i isporučuje sa netaknutom zaštitnom ljuskom koja se odvaja neposredno pre mlevenja u brašno. Ovo pomaže u očuvanju svežine zrna i korisnih sastojaka, čineći speltu hranljivijim i zdravijim izborom u poređenju sa pšenicom.

Inače, spelta odlično uspeva na siromašnom i krševitom zemljištu, a otporna je i na niske temperature.

Kakav je nutritivni sastav spelte?

Na početku ovog teksta mogli smo da vidimo da je spelta nutritivno bogata žitarica jer sadrži obilje vitamina, minerala, enzima, hlorofil, vlakna, proteine, esencijalne aminokiseline, ugljene hidrate i drugo. Ne samo da spelta sadrži optimalnu dozu svih navedenih korisnih sastojaka, već je i ona, u poređenju sa pšenicom i drugim žitaricama, lakše svarljiva.

Zato se spelta neretko preporučuje ljudima koji imaju određene zdravstvene probleme (videćemo kasnije koje su zdravstvene prednosti spelte), ali i potpuno zdravim osobama.

Na prvom mestu, zrno spelte sadrži određene esencijalne aminokiseline, kao što su leucin, fenilalanin i metionin – i to u znatno većoj količini u poređenju sa pšenicom. Ne samo da je spelta korisna u nutritivnom, već je odlična i u makrobiotičkom pogledu. Drugim rečima, u odnosu na ostale žitarice, ljudski organizam prilično lako vari speltu, a samim tim lako usvaja i sok od spelte. To dalje znači da naš organizam prilično brzo razgrađuje zrno spelte, usvaja hranljive materije i dobija energiju neophodnu za funkcionisanje.

Spelta, kao i druge žitarice, ima visok sadržaj ugljenih hidrata (UH), od kojih je većina skrob ili drugi lanci molekula glukoze. Kompleksni UH u spelti čine ovu žitaricom idealnom namirnicom za sportiste i sve koji vode aktivan način života, jer spelta daje optimalnu dozu energije koja se postepeno oslobađa i kvalitetno ugrađuje u ćelije.

Isto tako, zrno spelte (krupnika ili pira) odličan je izvor dijetalnih (biljnih) vlakana koja su rastvorljiva u vodi, pomažu u varenju i sprečavaju nagle skokove šećera/glukoze u krvi. Visok unos dijetalnih vlakana iz spelte snažno je povezan sa pozitivnim zdravstvenim ishodima, uključujući smanjeni rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, pokazuju studije [3].

Zrno spelte, ali i sok od spelte, sadrži značajnu količinu vitamina A, C, E, F, K, kao i obilje vitamina iz B kompleksa, kao što su B1, B2, B3, B6 i B9.

Evo i kakva je nutritivna (i kalorijska) vrednost u 200 grama skuvane spelte

• Kalorije: 246
• Proteini: 10,7 grama
• Masti: 1,7 grama
• Ugljeni hidrati: 51 gram
• Vlakna: 7,5 grama
• Mangan: 92% preporučenog dnevnog unosa
• Fosfor: 23% preporučenog dnevnog unosa
• Niacin (B3): 31% preporučenog dnevnog unosa
• Magnezijum: 23% preporučenog dnevnog unosa
• Cink: 22% preporučenog dnevnog unosa
• Gvožđe: 18% preporučenog dnevnog unosa

Pored toga, spelta sadrži bakar, kalcijum, kalijum, fosfor, cink, selen, vitamin B1 (tiamin), vitamin B6 (piridoksin), vitamin B2 (riboflavin) folate (B9), Kao i većina celih žitarica, spelta je bogata ugljenim hidratima i odličan je izvor dijetalnih vlakana.

U odnosu na pšenicu, zrno spelte ima više cinka i proteina. Otprilike 80 odsto proteina u spelti je gluten. Pored toga, u poređenju sa pšenicom, spelta je pokazala jači i veći antioksidativni kapacitet, odnosno sposobnost neutralisanja slobodnih radikala, pokazale su studije [4].  

Sok od spelte, gluten i spelta

Jedno od najčešćih pitanja koja se postavljaju, kada su u pitanju sok od spelte i spelta jeste – da li ova žitarica sadrži gluten? Drugim rečima, da li su sok od spelte i spelta generalno siguran izbor za one koji su osetljivi na gluten ili imaju celijakiju?

Spelta je “najbliži rođak” pšenici, što znači da spelta sadrži gluten. Kao što smo već istakli, oko 80 odsto proteina iz spelte čini upravo gluten. I odmah ćemo reći da upravo zbog toga zrno spelte NIJE pogodno za ljude koji su osetljivi na gluten ili imaju celijakiju.

Međutim, treba reći da se gluten iz spelte u dobroj meri razlikuje od glutena iz pšenice. Speltin gluten je rastvorljiv u vodi, lako se razlaže kada se zagreje i, posledično, lakše je svarljiv u poređenju sa glutenom iz pšenice koji se jako teško vari, jer on formira kuglice u crevima. Dakle, gluten iz spelte je apsorbljiviji u odnosu na gluten iz pešnice.

Gluten u spelti ima drugačiju molekularnu strukturu od glutena u komercijalnim sortama pšenice. Kao što smo rekli, gluten iz spelte je rastvorljiviji u vodi, što ga čini lakšim za varenje. Spelta takođe ima procentualno više vlakana od pšenice, a dodatna vlakna pomažu u varenju glutena. Savremene sorte pšenice se uzgajaju tako da sadrže visok sadržaj glutena za obimnu i masovnu proizvodnju komercijalnih pekarskih proizvoda.

Sadržaj i karakter glutena u spelti nije izmenjen, niti u bilo kojoj meri modifikovan u odnosu na njeno prirodno stanje!

Alergija na pšenicu nije isto što i intolerancija na gluten!

Mnogi ljudi, inače, mešaju alergiju na pšenicu sa netolerancijom na gluten. Na primer, osoba može biti alergična na pšenicu, ali biti sasvim u redu pri konzumiranju spelte. Iako je spelta povezana sa pšenicom i sadrži gluten, mnoge osobe sa alergijom na pšenicu i/ili pšenični gluten mogu tolerisati speltu. Gluten u spelti je, videli smo, malo drugačiji od onog u pšenici, i to je dovoljno da omogući nekim osobama, koje su alergične ili netolerantne na pšenicu ili pšenični gluten, da konzumiraju speltu.

Ipak, ako osoba ima celijakiju, ona apsolutno ne može tolerisati bilo koji oblik glutena, iz bilo kog izvora. Čak i gluten u tragovima od unakrsne kontaminacije može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod ljudi sa celijakijom.

Sve u svemu, gluten iz spelte jedan je od glavnih faktora (pored korisnih sastojaka) koji ovu žitaricu izdvaja od drugih žitarica. Speltin gluten, kao protein, ima drugačiji aminokiselinski odnos u poređenju sa odnosom aminokiselina iz pšenice. Iz tog razloga, neke osobe koje su osetljive na gluten iz pšenice ili drugih namirnica (ne govorimo o osobama koje pate od celijakije, jer neko ko je intolerantan na gluten ne mora nužno da boluje od celijakije) mogu dobro tolerisati speltin gluten. Dakle, kod tih osoba gluten iz spelte ne mora izazvati alergijske reakcije.

 Ipak, najbolji savet je prevencija, te ako bilo ko ima bilo kakav vid osetljivosti na gluten, trebalo bi da se kloni spelte iz preventivnih razloga.

A da li je gluten zaista krivac za zdravstvene probleme ili je u pitanju velika marketinška prevara, možete pročitati OVDE.

Koje su razlike između spelte i pšenice?

Već ste iz dosadašnjeg teksta mogli da vidite određene razlike između spelte i pšenice. Međutim, sada želimo sve da ih objedinimo.

1. Botaničke razlike

I spelta i pšenica pripadaju Triticeae familiji žitarica, gde ulaze i ječam i raž. Međutim, pšenica (Triticum aestivum) je široko kultivisana žitarica koja se obično koristi za proizvodnju hleba, testenina i većinu pekarskih proizvoda. Spelta (Triticum spelt) je, videli smo, drevna žitarica, starija od pšenice koja ima čvršću opnu/ljusku i zdravije zrno.

2. Istorijske razlike i kultivacija

Spelta je autohtona i jedna od najstarijih uzgajanih, odnosno kultivisanih žitarica. Spelta se uzgaja više od 7.000 godina i bila je osnovna namirnica u drevnim civilizaijama. Sa porastom popularnosti moderne pšenice, opala je i kultivacija spelte, ali vidimo da se ova žitarica sve više i više koristi u domaćinstvima.

Pšenica se uzgaja tek nekoliko hiljada godina, a moderne sorte ove žitarice se selektivno uzgajaju i genetski modifikuju kako bi se poboljšao prinos i povećao profit. Pšenica je žitarica koja se najčešće danas uzgaja u svetu.

3. Nutritivne razlike

Spelta je hranljivija žitarica u odnosu na pšenicu. Ima više proteina (oko 15-20% više od obične pšenice), dijetetskih vlakana, vitamina, posebno iz B kompleksa, i određenih minerala kao što su gvožđe, kalijum, kalcijum, bakar, selen, cink i magnezijum. Spelta takođe sadrži gluten, ali neki ljudi sa osetljivošću na gluten smatraju da mogu tolerisati speltu znatno bolje od moderne pšenice.

S druge strane, pšenica ima relativno dobar balans proteina, vitamina i minerala, ali generalno, taj balans je kvalitativno i kvantitativno niži u poređenju sa hranljivim materijama koje se nalaze u spelti. Isto tako, pšenica ima niži sadržaj vlakana u odnosu na pir (speltu, krupnik).

Posebno treba istaći da spelta sadrži značajno više vitamina B kompleksa (najviše vitamina B3, kao i vitamina B1, B2, B6 i B9) u poređenju sa pšenicom. Spelta ima duplo više vitamina K od pšenice, kao i veliku količinu kompleksnih ugljenih hidrata.  

4. Razlike u glutenu

Videli smo da i spelta i pšenica sadrže gluten. Postoje pojedine priče da spelta ima količinski znatno manje glutena u odnosu na pšenicu, ali to generalno nije tačno. Ono što jeste tačno je da gluten u spelti ima drugačiji molekularni sastav i različit odnos aminokiselina u poređenju sa glutenom iz pšenice.

Gluten iz spelte je lakše rastvorljiv u vodi i lakši za varenje u odnosu na gluten iz pšenice. Iako pojedine osobe sa osetljivošću na gluten mogu tolerisati gluten iz spelte, ova žitarica nije bezbedna za osobe sa celijakijom ili težim oblikom netolerancije na gluten.

Pšenica nije preporučljiva ni osobama koje imaju blagu netoleranciju na gluten. Pšenica ima nešto veći sadržaj glutena od spelte i pšenični gluten ima veoma jaku i konzistentnu molekularnu strukturu, teško je rastvorljiv u vodi i teže se vari u odnosu na gluten iz spelte.

5. Razlike u ukusu i teksturi

Spelta ima blago orašasti i slatkast ukus (baš kao i sok od spelte), kao i teksturu koja je bolja za žvakanje u poređenju sa pšenicom. Neki ljudi više vole ukus i teksturu spelte u pečenim proizvodima, jer se smatra da je ukus spelte bogatiji i složeniji u odnosu na ukus pšenice.

Pšenica ima neutralniji ukus, što joj omogućava da bude raznovrsnija namrinica u raznim kulinarskim primenama.

6. Razlike u kulinarskoj upotrebi

Spelta se može koristiti na mnoge iste načine kao i pšenica, odnosno korisiti za proizvodnju namirnica, kao što su hleb, testenine i pekarski proizvodi. Često se, zapravo, spelta preferira zbog svog jedinstvenog ukusa u proizvodima od spelte. Međutim, zbog različite molekularne strukture glutena, spelta može zahtevati različite tehnike pečenja i prilagođavanja receptura.

Kao što znamo, pšenica se univerzalno koristi u širokom spektru namirnica, uključujući hleb, testenine, peciva i mnoge druge prerađene namirnice.

7. Dostupnost

Pšenica je najčešće uzgajana i konzumirana žitarica širom sveta, dok je spelta manje dostupna i može se smatrati više specijalitetnim proizvodom. Međutim, spelta je sve popularnija poslednjih godina zbog svojih nutritivnih vrednosti i jedinstvenog ukusa.

8. Poljoprivredne razlike

U odnosu na pšenicu, spelta je otpornija žitarica, može rasti na siromašnijim zemljištima, bolje podnosi hladnoću i teže, odnosno nepovoljne vremenske uslove. Upravo zato, spelta je otpornija na štetočine, insekte i druge nepovoljne uticaje i ne postoji potreba da se u njenoj proizvodnji i uzgajanju koriste toksični pesticidi.

Ljuska/opna spelte je čvršća i tvrđa, što je štiti od štetočina i zagađenja, za razliku od pšenice i drugih žitarica. Spelta se, zapravo, često uzgaja korišćenjem tradicionalnih i organskih metoda poljoprivrede.

Pšenica zahteva plodnije zemljište i bolje uslove rasta, ali je selektivno uzgajana, gotovo uvek se prska pesticidima i insekticidima da bi se povećao prinos i otpornost na bolesti. Osim toga, komercijalne sorte pšenice su u najvećoj meri genetski modifikovane.

9. Razlike u obradi zrna

Kao što smo i rekli, speltino zrno je zdravije, a njena opna je tvrđa i zahteva posebne metode i dodatne korake u obradi, kako bi se ona uklonila pre mlevenja i pravljenja brašna. Komercijalne sorte pšenice se uzgajaju na taj način da im je opna znatno mekša u odnosu na speltu, te se ona lakše uklanja, čineći obradu pšenice jednostavnijom i ekonomski isplativijom.

Ali, ako je nešto jeftinije, ne znači i da je kvalitetnije.

Sok od spelte i koje su zdravstvene prednosti konzumacije spelte i njenog soka?

Pre nego što pređemo na zeleni sok od spelte, njene nutritivne prednosti i rastuću popularnost, moramo da pogledamo koji su zdravstveni i lekoviti benefiti konzumiranja spelte kao takve. I upravo ove prednosti su usko povezane sa prednostima konzumiranja zelenog soka od speltine trave.

Ljudi koji su zamenili pšenicu speltom (bilo da je u pitanju zrno, ili proizvodi od ovih žitarica, kao što je hleb) uglavnom imaju pozitivna iskustva. I to nije slučajnost.

Spelta i sok od spelte obnavljaju, podmlađuju i regenerišu ceo organizam. Naročito blagotvoran uticaj zeleni sok od spelte i zrno spelte imaju na digestivni sistem, jer poboljšavaju varenje zbog zbog visokog sadržaja vlakana. U odnosu na pšenicu, spelta se lakše vari i u umerenim količinama ne pruža osećaj nadutosti i nadimanja.

Videli smo kakav je nutritivni sastav spelte i da ova žitarica obiluje vitaminima, mineralima, enzimima, proteinima, esencijalnim aminokiselinama, zbog čega podsticajno i pozitivno deluje na imuni sistem osobe.

Za šta su sve dobri spelta i sok od spelte?

Upravo taj kompleks korisnih sastojaka (mikro i makronutrijenata) pruža organizmu hormonalni i drugi balans, pa se spelta, a naročito zeleni sok od spelte, preporučuje pacijentima koji boluju od maligniteta. Spelta i sok od spelte imaju visok sadržaj selena (čiji se nedostatak usko vezuje za pojavu kancera), a ova žitarica se, bilo u svom integralnom obliku, bilo u vidu zelenog napitka, preporučuje ljudima koji boluju od dijabetesa, određenih zapaljenskih bolesti creva, poremećaja rada creva, Parkinsonove bolesti i slično.

Zeleni sok od spelte i integralno zrno spelte odlični su za regulaciju metabolizma, stimulisanje rada i stvaranja hormona. Isto tako, sok od spelte poboljšava cirkulaciju zahvaljujući visokom sadržaju gvožđa i bakra (ovi minerali su od krucijalnog značaja za stvaranje eritrocita – crvenih krvnih zrnaca i pospešuju protok krvi, omogućujući optimalnu dozu kiseonika za tkiva i organe).

Zeleni sok od spelte čisti organizam (detoksikacija), jača imunitet, ali i kosti (zahvaljujući širokom spektru minerala, kao šti su cink, fosfor, kalijum kalcijum i selen), povećava nivo energije, pomaže u bržem zarastanju rana, reguliše holesterol i nivo šećera/glukoze u krvi. Visok sadržaj vlakana u ovoj žitarici smanjuje nivo lošeg (LDL) holesterola, blokirajući apsorpciju holesterola iz hrane u organizam.

Spelta i sok od speltine trave sadrže veliku koncentraciju vitamina B3 (niacin) koji pomaže u regulisanju hormona i funkcionisanju žlezda u telu. Takođe, sok od spelte (ali i ova žitarica), odličan je izvor vitamina B1 (tiamin) koji pospešuje imuni sistem i smanjuje nivo stresa i anksioznosti.

U svetu postoje određene klinike gde se zeleni sok od spelte i spelta koriste u programima lečenja mnogih hroničnih bolesti, kao što su HIV, herpes, Parkinsonova boelst, Alchajmerova bolest, oboljenja kostiju, rak i drugo.

Spelta sadrži različite fitokemikalije i antioksidante koji pomažu u zaštiti tela od oksidativnog stresa i upala, što može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.

Šta kaže nauka o spelti?

Hajmo sada da se osvrnemo na naučna istraživanja o spelti. Tačnije, trebalo bi pogledati i šta kažu dostupne naučne studije o lekovitosti i zdravstvenim prednostima spelte, kao i soka od spelte.

1. Spelta i sok od spelte za poboljšanje nivoa holesterola

Na više mesta smo istakli da spelta, odnosno sok od spelte sadrži visok sadržaj rastvorljivih vlakana. Zahvaljujući tome, spelta može smanjiti količinu holesterola koju telo apsorbuje u krvotok.

Istraživanja su pokazala da rastvorljiva dijetalna vlakna snižavaju i ukupni lipoprotein niske gustine, poznatiji kao LDL ili loš holesterol. Takođe, studija iz 2015. godine [5] otkrila je da veći unos dijetalnih vlakana može povećati nivo lipoproteina visoke gustine (HDL), odnosno nivo dobrog holesterola.

Stručnjaci istuču da što je veći unos vlakana, veći je porast HDL holesterola.

2. Spelta i zeleni sok od mladog žita smanjuju visok krvni pritisak

Konzumacija spelte i zelenog soka od ove žitarice može smanjiti hipertenziju (visok krvni pritisak) zbog visokog sadržaja dijetalnih vlakana.

Naučna analiza iz 2005. godine [6], sastavljena od 24 studije, otkrila je da suplementacija vlaknima smanjuje krvni pritisak. Ova zdravstvena korist je bila veća kod odraslih starijih od 40 godina i kod mlađih odraslih osoba sa visokim krvnim pritiskom.

3. Spelta i njen uticaj na kardiovaskularno zdravlje

Brojna naučna istraživanja [7] sugerišu da vlakna u integralnim žitaricama, uključujući speltu, mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i koronarne bolesti srca.

Jedna meta-analiza od 18 studija [8] otkrila je da ljudi koji su jeli najviše integralnih žitarica imali su čak 21 odsto manji rizik od srčanih bolesti. Druga naučna analiza [9], koja je uključivala više od 247.000 učesnika, otkrila je da ljudi sa najvećim unosom celih zrna žitarica imaju značajno smanjen rizik od moždanog udara.

4. Sok od spelte i spelta za varenje

Vlakna iz spelte su neophodna za zdravo varenje, jer olakšavaju izlučivanje stolice. Konzumiranje vlakana je efikasan način da se smanji zatvor i dijareja, kao i druge probavne tegobe, poput nadimanja, gasova i hemoroida.

Istraživanja [10] sugerišu da ishrana bogata vlaknima, među kojima važno mesto zauzima spelta, takođe može smanjiti rizik od divertikularne bolesti, koja utiče na debelo crevo, i njegove komplikacije.

Međutim, treba istaći da neki ljudi sa sindromom iritabilnog creva možda neće moći da tolerišu speltu, zato što ova žitarica sadrži fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole (FODMAP). Ovo su fermentabilni ugljeni hidrati kratkog lanca.

5. Sok od spelte za regulisanje telesne težine

Spelta može igrati veoma važnu ulogu u tome da osoba reguliše telesnu težinu (da postigne i održi zdravu težinu), budući da podstiče duži osećaj sitosti. Iako ima visok sadržaj skroba, brojne dijete za mršavljenje uključuju umerenu konzumaciju spelte kao deo dijetalne ishrane.

Istraživanja [11] sugerišu da čak i jednostavne promene, kao što je povećanje unosa vlakana na 30 grama dnevno, mogu pomoći u gubitku težine. Naučno je dokazano da pojedini ljudi lakše mogu da se pridržavaju režima ishrane sa povećanim unosom vlakana nego komplikovanijih planova ishrane i restriktivnih dijeta (kao što su bolnička VMA dijeta, UN dijeta, keto ishrana i slično).

6. Sok od spelte i zrno spelte smanjuju rizik od dijabetesa

Mnoge studije sugerišu da konzumiranje hrane bogate vlaknima, kao što je spelta, može smanjiti rizik od dijabetesa ili pomoći osobama sa ovim stanjem da kontrolišu svoje simptome. To je zato što vlakna usporavaju varenje i smanjuju nagle skokove šećera u krvi.

U jednoj studiji iz 2013. godine [12] otkriveno je da konzumacija najmanje 2 porcije integralnih žitarica dnevno može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2. Industrijski prerađene žitarice, rafinisane žitarice (razne vrste pahuljica i cerealija), kao i beli hleb i bela testenina, nemaju taj efekat.

Dijabetičari mogu imati značajnih koristi od konzumacije spelte i soka od spelte, jer im ova žitarica može pomoći da kontrolišu svoju težinu i smanje rizik od srčanih oboljenja, što su uobičajene zdravstvene komplikacije dijabetesa.

Spelta, B17 i rak

Sok od spelte se neretko preporučuje pacijentima obolelim od raka, zato što se smatra da ovaj napitak ima snažna antikancerogena dejstva. Čak i pojedina sok od spelte iskustva sugerišu da je upravo zeleni sok od mladog žita pomogao ljudima da pobede rak. Na početku ovog teksta smo i naveli da je dr En Vigmor izlečila rak debelog creva konzumirajući sok od spelte, ali i implementacijom drugih zdravih životnih navika.

Sok od spelte NIJE magičan lek ili sredstvo protiv raka ili bilo kog drugog oboljenja, već napitak koji služi kao dodatak i podrška zdravoj ishrani i zdravim životnim navikama! Nikako zeleni sok od spelte ne treba da služi kao zamena za lekarske savete i propisanu terapiju, već ovaj napitak treba uvrstiti kao deo balansirane, zdrave i uravnotežene ishrane, uz konsultacije sa lekarom.

Nutrijent u soku od spelte koji je najzaslužniji za prevenciju raka i suzbijanja rasta ćelija raka naziva se vitamin B17. Među stručnjacima postoje ozbiljne rasprave da li je B17 uopšte vitamin ili ne. Dakle, ovde imamo dve škole mišljenja.

S jedne strane, pojedini stručnjaci smatraju da B17 uopšte nije vitamin, već jedna kontroverzna fitohemikalija koja uopšte nema uticaja na ćelije raka. S druge strane, pojedinci smatraju da je jedinjenje B17 svojevrsni lek protiv raka, odnosno da ubija ćelije raka.

Ova debata pokrenuta je (a i dan danas traje), još 1920. godine [13], kada je dr Ernst T. Krebs, stariji, formulisao teoriju da B17 (amigdalin) može biti efikasno sredstvo protiv raka, ali da je previše toksičan za ljude. Nastavljajući istraživanja svog oca, njegov sin, dr Ernst T. Krebs Jr., sintetizovao je manje štetnu verziju jedinjenja B17 zvanu leatril 1952. godine. On je opisao jedinjenje B17 kao vitamin, najverovatnije da bi izbegao propise koji se odnose na lekove, ali ne i na vitamine.

A šta je, zapravo, B17 – Vitamin ili ne?

B17 se često naziva vitaminom, a zapravo se ovo jedinjenje odnosi na lek koji se zove leatril, veštački oblik amigdalina. Amigdalin je biljna supstanca prisutna u nekim orašastim plodovima, biljkama i semenkama voća.

Iako mnogi često nazivaju B17 vitaminom, ova supstanca nema odobrenje Američkog instituta za vitamine za ishranu. Pored toga, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) ga ne priznaje kao bezbedan. Neki ljudi mogu uzimati leatril za lečenje raka. Međutim, mnogi stručnjaci smatraju da je B17 jedinjenje kontroverzno, jer gotovo da ne postoji istraživanje koje potkrepljuje B17 kao efikasan tretman za lečenje raka. Štaviše, smatra se da velika doza B17 jednjenja može uzrokovati proizvodnju cijanida u telu, što je veoma opasna i otrovna hemikalija.

Dakle, vitamin B17, kako ga mnogi oslovljavaju, poznat je kao leatril, odnosno amigdalin, a njegov hemijski naziv je d-mandelonitril 6-O-β-d-glukozido-β-d-glukozid. Zapravo, leatril je sintetička verzija amigdalina (derivat amigdalina), supstance koja se prirodno nalazi u malim dozama u raznim orašastim plodovima, biljkama, spelti i semenkama.

U suštini, dakle, B17 jedinjenje nije vitamin (a neretko se naziva i antikancer vitaminom), bez obzira na to što ga pojedini tako oslovljavaju. Prema hemijskom sastavu, B17 spada u tzv. cijanogene glikozide i predstavlja prirodni produkt biljnog porekla. Naziv “amigdalin” potiče od starogrčke reči za badem, budući da je ovo jedinjenje izolovano iz gorkog badema (Prunus amygdalus) pre više od 180 godina.

Kada se nađe u organizmu, amigdalin se razlaže na disaharid, bezaldehid i cijanovodoničnu kiselinu.

Dakle, B17 je jedinjenje poznato kao amigdalin, a leatril je derivat amigdalina, odnosno deo molekula amigdalina, zbog čega mnogi ljudi B17, leatril i amigdalin predstavljaju sinonimima, svrstavajući ih u istu grupu.

Šta kaže nauka – Da li je B17 obećavajuće sredstvo protiv raka?

Ljudi su koristili B17 jedinjenje kao sredstvo za lečenje raka od 1800-ih godina prošlog veka – bilo kao izolovano jedinjenje ili kao deo programa lečenja. Međutim, da li je zaista leatril efikasan lek za rak? Za sada, ne postoji dovoljno naučnih dokaza koji sugerišu da je B17 delotvoran protiv raka, iako postoje određene indicije [14] da leatril može smanjiti nastanak tumora utičući na gene koji pomažu da se tumor širi. Za sada, postoje veoma retke studije na ljudima, po pitanju delotovrnosti B17 jedinjenja na rak.

Amigdalin, odnosno “vitamin” B17 (i leatril, sintetičko jedinjenje), predstavlja, videli smo cijanogeno glikozidno jedinjenje. Ovo jedinjenje se decenijama predlaže kao obećavajuća prirodna supstanca biljnog porekla koja može da pruži efekte protiv raka. Postoji nekoliko dokaza [15] koji podržavaju ideju da amigdalin može imati antikancerogene efekte protiv raka pluća, dojke, prostate, kolorektuma, grlića materice i gastrointestinalnog karcinoma.

Neka istraživanja sugerišu da amigdalin indukuje apoptozu ćelija raka, inhibira proliferaciju ćelija raka i usporava širenje tumorskih metastaza. Međutim, samo nekoliko studija je sprovedeno na in vivo životinjskim modelima, dok su kliničke studije i dalje retke. Trenutni naučni dokazi ne podržavaju upotrebu amigdalina, kao dodatka ishrani, zbog njegovog cijanogenog-glikozidnog sastava koji može imati neželjene nuspojave.

Preliminarni naučni podaci su pokazali da upotreba nanočestica može biti obećavajuća alternativa za poboljšanje antikancerogenih efekata amigdalina uz istovremeno smanjenje njegovih štetnih neželjenih efekata.

Sve u svemu, čini se da je amigdalin obećavajuće sredstvo koje se prirodno pojavljuje protiv razvoja i progresije bolesti raka. Međutim, postoji velika potražnja za in vivo studijama na životinjama, kao i za kliničkim studijama na ljudima, kako bi se istražila potencijalna prevencija i/ili efikasnost lečenja amigdalina protiv raka.

B17, amigdalin – Rezime

Amigdalin (d-mandelonitril 6-O-β-d-glukozido-β-d-glukozid) je prirodna biljna supstanca, odnosno prirodni cijanogeni glikozid koji se javlja u semenu nekih jestivih biljaka, kao što su gorki bademi i breskve.

U pitanju je jedinjenje B17 koji mnogi onazivaju vitaminom, iako amigdalin po svom hemijskom sastavu to nije. Amigdalin (B17) je medicinski zanimljivo, ali kontroverzno jedinjenje jer ima antikancerogeno dejstvo, s jedne strane, i može biti toksično putem enzimske degradacije i proizvodnje cijanovodonika, s druge strane. Uprkos brojnim doprinosima o ćelijskim linijama raka, klinički dokazi o antikancerogenoj aktivnosti amigdalina nisu u potpunosti potvrđeni. Štaviše, izlaganje visokim dozama amigdalinu može izazvati toksičnost cijanida.

Zeleni sok od spelte – Koje su njegove zdravstvene koristi i lekovita dejstva?

U delu teksta gde smo objašnjavali zdravstvene prednosti spelte, u velikoj meri smo pokrili i to za šta je zeleni sok od spelte dobar, odnosno koji su njegovi lekoviti efekti i zdravstvene prednosti. Međutim, želimo sada da damo jedan osvrt usmeren isključivo na sok od spelte, odnosno zeleni sok od mladog žita koga sve više ljudi u našoj zemlji, ali i u svetu, konzumira.

Kao što se može koristiti celer kao lek, kurkuma kao lek, cimet kao lek ili jabukovo sirće kao lek, tako i zeleni sok od spelte nesumnjivo ima lekovita, odnosno blagotovorna dejstva na naše zdravlje.

U tom smislu:

• Sok od spelte revitalizuje organizam, poboljšava imunitet i ima antiageing efekat (usporava proces starenja);
• Ima značajna alkalizujuća svojstva, odnosno pomaže u alkalizaciji organizma, pružajući novu dozu energije, zahvaljujući visokom sadržaju hlorofila (koji je prirodni antioksidant – “tečni kiseonik” – zbog čega sok od spelte ima upečatjivu zelenu boju) koji u organizmu stvara baznu sredinu, pružajući organima i tkivima optimalnu dozu kiseonika;
• Zahvaljujući brojnim mineralima, naročito gvođžu i bakru, sok od spelte pospešuje krvnu sliku, deluje protiv anemije (malokrvnosti);
• Kao izvor antioksidanasa, vitamina, enzima i minerala, sok od spelte štiti od dejstva slobodnih radikala, virusa i bakterija, a takođe ima i umirujuće dejstvo na na nervni sistem;
• Sok od spelte pomaže u uspostavljanju hormonalnog balansa, povoljno utiče na rad žlezda, a takođe učestvoje u regulaciji i normalizaciji metabolizma;
• Visok sadržaj minerala u soku od spelte pomaže u jačanju kostiju i smanjenju rizika od osteoporoze;
• Sok od spelte reguliše nivo holesterola i šećera/glukoze u krvi, a takođe smanjuje LDL holesterol u krvi, i poboljšava nivo HDL holesterola, zahvaljujući dijetetskim vlaknima;
• Sok od spelte vrši kompletnu detoksikaciju organizma od svih toksina, a može i ubrzati oporavak nakon hemioterapije.

Kakav je nutritivni sastav soka od spelte?

Sok od spelte sadrži bogatstvo vitamina, minerala, enzima, esecnijalnih aminokiselina, mikroelemente i hlorofil. Sve ove elemente naš organizam može efektivno i u velikoj meri iskoristiti za svoje potrebe, obezbeđujući mu optimalno funkcionisanje.

Evo i kakav je nutritivni sastav zelenog sok od mlade speltine (pšenične) trave.

Vitamini

Na prvom mestu, zeleni sok od spelte je odličan izvor vitamina iz grupe B, kao što su B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin ili nikotinska kiselina), B6 (piridoksin) i B9 (folat, folna kiselina). Pored toga, rekli smo da sok od spelte sadrži i jedinjenje B17 (koje nije vitamin), ali koje ima značajne i obećavajuće efekte u tretmanima za lečenje raka.

Pored vitamina iz kompleksa B, sok od spelte sadrži i vitamin A, C, E, F i K.

Minerali

Zeleni sok od mladog žita sadrži i obilje minerala, među kojima se ističu kalijum, kalcijum, magnezijum, selen, gvožđe, cink i natrijum. Pored njih, ovaj napitak sadrži mangan, bakar i fosfor.

Uz minerale i vitamine, još jednom treba istaći da zeleni sok od spelte sadrži i veliku dozu dijetetskih i rastvorljivih biljnih vlakana koja pružaju brojna blagotvorna dejstva po naš organizam.

Esencijalne aminokiseline

Sve aminokiseline mogu se podeliti na esencijalne i neesencijalne.

Ako organizam može da stvori aminokiseline, odnosno ako određene aminokiseline mogu da se sintetišu u telu, bez potrebe za njihovim unosom iz hrane, onda se to neesencijalne aminokiseline. S druge strane, kada određene aminokiseline moraju da se unesu putem hrane i koje telo nije u stanju samo da sintetiše, onda su u pitanju esencijalne aminokiseline.

Da ne bismo sada otvarali novu temu i ulazili u tematiku aminokiselina, dovoljno je za sada da istaknemo da zeleni sok od spelte sadrži određene esencijalne aminokiseline. To su:

• Lizin (učestvuje u stvaranju hormona rasta, pomaže ugradnju kalcijuma u koštano tkivo, smanjuje osećaj umora, jača imuni sistem, usporava proces starenja…);
• Histidin (prekursor histamina, koji je važan za imuni sistem posredovanjem rasta i funkcionalnosti imunih ćelija, učestvuje u rastu i oporavku oštećenih tkiva i u stvaranju krvnih zranaca, poboljšava rad nerava…);
• Valin (povećava energiju i izdržljivost, pomaže u oporavku i rastu mišićnih tkiva, umiruje nerve…);
• Metionin (između ostalog, ima veoma važnu ulogu u izgradnji molekula važnih za funkciju ćelijai DNK, a učestvuje u čišćenju bubrega i jetre);
• Izoleucin (učestvuje u proizvodnji hemoglobina, reguliše nivo šećera u krvi, pomaže rast i razvoj ćelija);
• Triptofan (prekursor melatonina i serotonina, hormona koji učestvuju u procesima koji regulišu raspoloženje, dobar san i psihofizičko blagostanje);
• Fenilalanin (važna aminokiselina koja učestvuje u stimulaciji tiroidne/štitne žlezde koja proizvodi hormon tiroksin, a takođe pospešuje funkciju kateholaminskih neurotransmitera – epinefrin, norepinefrin, dopamin i tiramin – čiji niski nivoi su povezani sa depresijom).

Enzimi

Zeleni sok od spelte sadrži i bogatstvo enzima, zbog čega se može čuti dsa je spelta tzv. “rudnik enzima”. Između ostalih, govorimo o sledećim enzimima:

• Lipaza (razgrađuje masti);
• Amilaza (razgrađuje skrob na manje molekule šećera);
• Peroksidaza (neutrališe kiseline);
• Katalaza (deo antioksidativne zaštite organizma. razlaže toksični vodonik peroksid na molekul kiseonika i vodu);
• Transhidrogenaza (učestvuje u jačanju mišića srca);
• Proteaza (enzim zadužen za proteolizu, odnosno razgradnju proteina na manje poipeptide aminokiseline, pomaže u varenju proteina);
• Superoskid dismuzata (SOD, enzim koji ima snažno antioksidativno dejstvo, sa antiageing efektima).

Hlorofil

Sok od spelte je odlična izvor hlorofila i ovaj napitak sadrži oko 70 odsto hlorofila. Hlorofil je, po svom hemijskom sastavu, sličan hemoglobinu, metalo-proteinu koji je esencijalan u crvenim krvnim zrncima, budući da on prenosi kiseonik po telu osobe, omogućavajući dotok nutrijenata u ćelije.

Razlika je u tome što se u centru molekula hlorofila nalazi atom magnezijuma, zahvaljujući čemu sok od spelte u kiseloj sredini vezuje atome teških metala i izbacuje ih iz organizma (detoksikacija), dok hemoglobin sadrži atomsko jezgro gvožđa.

Sok od spelte, koji je bogat hlorofilom, pomaže u lečenju poremećaja nedostatka hemoglobina, kao što su anemija (malokrvnost) i talasemija (poremećaj kod kojeg telo stvara abnormalni oblik hemoglobina).

Pored svega toga, hlorofil iz spelte ima i druge važne funkcije u organizmu, kao što su jačanje crevne flore, uklanjanje neprijatnih mirisa tela, jačanje imunog sistema, smanjenje nivoa holesterola u krvi, pospešivanje stvaranja cvenih krvnih zrnaca, usporavanje procesa starenja, regulacija metabolizma, alkalizacija organizma (stvaranje bazne sredine) i slično.

Kako napraviti sok od spelte?

Sok od spelte možete kupiti (u liofilizovanom, osušenom obliku/kapsulama ili u svežem obliku, u bočicama), ali možete napraviti i sami kod kuće. Možda deluje komplikovano, s obzirom na to da ćete morati sami da uzgajate speltinu travu, ali postupak pravljenja ovog soka je, zapravo, vrlo jednostavan. Isto tako, spelta, kao žitarica, vrlo je zahvalna za klijanje i uzgoj, budući da veoma brzo raste i ne zahteva posebne uslove.

Sok od spelte se pravi od mlade speltine trave. Zapravo, radi se o mladim izdancima spelte koji su isklijali iz zrna ove žitarice. Obično, ovi izdanci narastu nekih 15 – 20 cm u visinu u vidu speltine trave. Kada speltina trava dostigne tu visinu, onda se ona seče (uglavnom makazama) i stavlja se u sokovnik (bez metalnih delova, kako bi se sačuvali enzimi), cedi i pravi sok od spelte.

Naravno, nije problem ni ako nemate sokovnik, zato što posečenu speltinu travu možete staviti u blender, dodati vodu, a potom izblendajte i procedite, i dobićete zeleni sok od spelte. Možda ćete se iznenaditi, ali ukus je vrlo prijatan: orašasto-žitni, sa prirodno slatkom aromom, tako da zeleni sok od žita (krupnika ili pira) nije samo zdrav i lekovit, već i ukusan.

Dnevna doza speltinog soka je 30 mililitara ili jedna rakijska čašica. Sok od spelte se pije ujutru, na prazan stomak, nakon čega minimum sat vremena (60 minuta) ne treba ništa jesti i piti. Ukoliko koristite kupovni sok od spelte, obavezno pročitajte uputstva kada, kako i koliko dugo treba konzumirati ovaj napitak.

Postupak pravljenja soka od spelte (sok od spelte recept za pravljenje)

Opisaćemo vam kako da sami napravite sok od spelte kod kuće “od nule”, a biće vam potrebni: seme, odnosno zrno spelte, voda, zemlja i saksija. Inače, sok od spelte možete napraviti i bez zemlje (jer je zrno spelte zaista zahvalno za klijanje), ali sada ćemo vam objasniti korak po korak kako da napravite zeleni od sok od speltine trave koristeći metod sa zemljom.

Kada je u pitanju pravljenje soka od spelte – metod sa zemljom – to možete učiniti na dva načina, a oba su (iako veoma slična dva načina, razlika je u nijansama) podjednako efikasna i delotvorna, tako da možete da birate kako vama više odgovara.

View this post on Instagram

A post shared by Lazar Milojević (@bog.te.lazo)

Sok od spelte recept – Prvi način – Metod sa zemljom

Prva faza pravljenja soka od spelte

1. Potopite seme/zrno spelte u vodu preko noći, od 8 do 12 sati (potapanje se radi kako bi opna smekšala i na taj način se omogućilo lakše i brže klijanje).

2. Nakon ovog perioda, procedite posudu ili teglu u kojoj je zrno spelte bilo potopljeno, a zatim zrno/seme isperite vodom.

3. Napunite saksiju sa zemljom, a potom malo polijte ili isprskajte zemlju (važno je da zemlja bude dovoljno vlažna, ali ne i isuviše mokra i blatnjava).

4. Preko zemlje stavite seme/zrno spelte (nema potrebe da ga sadite, a ako želite, možete laganim pritiskom utisnuti zrno spelte u zemlju do svoje polovine) koje je prethodno bilo potopljeno u vodi. Zemlju skroz prekrijte zrnom spelte, pravilno ga rasporedivši, kako bi trava, koja bude izrasla, bila gušća.

5. Zatim, preko ovako postavljenog zrna stavite papirnati ubrus, isprskajte ga vodom (kako bi zrno imalo dovoljno vlage, ali ne isuviše da se ne bi stvorila buđ/plesan) i saksiju preklopite tanjirom, laganim poslužavnikom ili malim kartonom (u suštini, možete koristiti bilo koji lagani poklopac, potpuno je svejedno, budući da se preklapanje obavlja kako bi se izvršila imitacija mraka u zemlji).

6. Saksiju ostavite na tamnijem mestu, na sobnoj temperaturi (idealna je temperatura od 21 do 26 stepeni Celzijusovih), ne na suncu (još ne), i u naredna 2, 3 dana svakog dana, dva do tri puta dnevno, prskajte papirnati ubrus vodom kako biste održavali optimalan nivo vlage neophodan za klijanje i rast izdanaka.

7. Svaki put nakon prskanja preklopite saksiju.

Druga faza pravljenja soka od spelte

8. Nakon 3 do 4 dana, izdanci spelte će porasti nekoliko centimetara (3-5 centimetara), imaće bledo-žućkastu boju, i tada se otkrivena saksija (bez poklopca i papirnatog ubrusa) stavlja na indirektnoj sunčevoj svetlosti.

9. Kada speltina trava naraste nekih 20-22 centimetara (što je u proseku 9-12 dana od dana potapanja zrna), tada možete da sečete travu.

10. Dva dana pre rezanja/sečenja trave, iznesite saksiju na sunce kako bi došlo do kompletne sinteze hlorofila, a trava će imati punu zelenu boju u tom periodu.

11. Kada travu isečete, stavite je u sokovnik ili u blender (sa dodatkom vode), sameljite, iscedite i dobili ste zeleni sok od spelte.

12. Sok od spelte možete sipati u flašu i odložiti u frižider, a možete ga izliti u kalup za led i ostaviti u zamrzivač.

13. U ovom drugom slučaju, kada otopite jednu kockicu zaleđenog soka od spelte (ova kockica je ekvivalent dnevnoj dozi speltinog soka), neophodno je odmah da popijete, bez ponovnog zaleđivanja.

Sok od spelte recept – Drugi način – Metod sa zemljom

Prva faza pravljenja soka od spelte

1. Potopite seme/zrno spelte u vodu preko noći, od 8 do 12 sati (potapanje se radi kako bi opna smekšala i na taj način omogućilo lakše i brže klijanje).

2. Nakon ovog perioda, procedite posudu u kojoj je zrno spelte bilo potpoljeno, a zatim zrno/seme isperite vodom.

3. Zrno/seme spelte stavite u staklenu teglu, preko koje treba staviti gazu, a teglu potom postavite pod uglom od 45 stepeni kako bi se iscedio višak vode i stavite je na tamnije mesto.

4. Svakog dana, u narednih 48 do 72 sata, 2 do 3 puta dnevno ispirajte zrno spelte, jer se time podstiče klijanje i izbegava stvaranje buđi.

5. Nakon toga, kada seme spelte proklija u tegli, napunite saksiju sa zemljom, a potom malo polijte ili isprskajte zemlju (važno je da zemlja bude dovoljno vlažna, ali ne i isuviše mokra i blatnjava).

6. Proklijalo seme spelte pravilno rasporedite po zemlji, prekrivši celokupnu površinu zemlje (bez sađenja) kako bi trava, koja bude izrasla, bila gušća.

7. Preko ovako postavljenog proklijalog zrna, postavite jedan tanji sloj zemlje kojim će se zrno/seme prekriti, isprskajte vodom (kako bi zrno imalo dovoljno vlage, ali ne isuviše da se ne bi stvorila buđ/plesan) i saksiju preklopite tanjirom, laganim poslužavnikom ili malim kartonom (u suštini, bilo kojim laganim poklopcem).

8. Saksiju ostavite na tamnijem mestu, na sobnoj temperaturi (idealna je temperatura od 21 do 26 stepeni Celzijusovih), ne na suncu (još ne), i u naredna 2, 3 dana svakog dana, dva do tri puta dnevno, prskajte zemlju vodom kako biste održavali optimalan nivo vlage neophodan za rast izdanaka.

9. Svaki put nakon prskanja preklopite saksiju.

Druga faza pravljenja soka od spelte

(Ova faza je gotovo u svemu identična drugoj fazi pravljenja soka od spelte na prethodno opisani prvi način)

10. Nakon 3 do 4 dana, izdanci spelte će porasti nekoliko centimetara (3-5 centimetara), imaće bledo-žućkastu boju, i tada se otkrivena saksija (bez poklopca) stavlja na indirektnoj sunčevoj svetlosti.

11. Kada speltina trava naraste nekih 20-22 centimetara (što je u proseku 9-12 dana od dana potapanja zrna), tada možete da sečete travu.

12. Dva dana pre rezanja/sečenja trave, iznesite saksiju na sunce kako bi došlo do kompletne sinteze hlorofila, a trava će imati punu zelenu boju u tom periodu.

13. Kada travu isečete, stavite je u sokovnik ili u blender (sa dodatkom vode), sameljite, iscedite i dobili ste zeleni sok od spelte.

14. Sok od spelte možete sipati u flašu i odložiti u frižider, a možete ga izliti u kalup za led i ostaviti u zamrzivač.

15. U ovom drugom slučaju, kada otopite jednu kockicu zaleđenog soka od spelte (ova kockica je ekvivalent dnevnoj dozi speltinog soka), neophodno je odmah da popijete, u što kraćem roku, bez ponovnog zaleđivanja.

Kako se pije zeleni sok od spelte?

Zeleni sok od mladog žita, odnosno od speltine trave pije se ujutru na prazan stomak. Dakle, pre konzumiranja ovog soka ne treba ništa da se jede i pije (čak i ni obična voda), kako bi maksimalno bili iskorišćeni svi hranljivi sastojci iz ovog napitka. Dakle, ne samo da nema hrane, već nema ni cigareta, kafe, čajeva, vode pre uzimanja ovog soka.

Isto pravilo se odnosi i za period od minimum 60 minuta nakon uzimanja soka od spelte. Neophodno je da prođe makar sat vremena od momenta konzumacije ovog soka kako biste mogli da uzmete da pojedete ili popijete nešto drugo.

Sok od spelte uvek pijte iz staklene čaše rashlađen ili na sobnoj temperaturi. Ako ga pijete odleđivanjem iz kalupa za led, nikako nemojte da odleđujete ovu kockicku vrelom vodom, odnosno vodom čija je temperatura viša od 40 stepeni Celzijusovih. Kockicu zaleđenog soka od spelte možete odlediti ili na sobnoj temperaturi ili u mlakoj vodi, kako se ne bi unišiti korisni sastojci.

Zeleni sok od spelte pije se kontinuirano 60 dana, svakog dana, nakon čega se pravi pauza.

Sok od spelte kao preventiva ili terapijska ispomoć u lečenju bolesti

S jedne strane, sok od spelte mogu da piju potpuno zdrave osobe, preventivno, radi jačanja imuniteta, detoksikaciju organizma, povećanja nivoa energije i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. U ovom pogledu, dovoljna je jedna do dve doze dnevno (odnosno, 1-2 kockice).

S druge strane, zeleni sok od mladog žita može poslužiti i kao dodatak terapiji za lečenje određenih zdravstvenih stanja. Dužina konzumiranja soka od spelte i doza zavisi od ciljeva, odnosno rezultata koje želite da postignete. Kod ozbiljnijih zdravstvenih problema, neophodno je uzimati 3-6 rakijskih čašica dnevno (odnosno, 3-6 kockica dnevno), što ujedno predstavlja maksimalnu dnevnu dozu.

Smatra se da sok od spelte pogoduje pacijentima koji se leče hemioterapijom, odnosno nakon završetka procesa lečenja. U slučaju da je lečenje hemioterapijom u toku, smatra se da je sok od spelte pogodno piti između dva ciklusa terapije, kako bi se izbacile sve štetne materije i toksini (koji su posledica hemioterapije), ojačao organizam i podgao nivo energije.

Naravno, o upotrebi i uzimanju soka od spelte u ovom slučaju, neophodno je da se konsultujete sa svojim lekarom.

RESOURCES

[1] Ko je dr En Vigmor? https://annwigmore.org/our-founder/

[2] Amigdalin kao obećavajući agens protiv raka: Molekularni mehanizmi i buduće perspektive za razvoj novih nanoformulacija za njegovu isporuku https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10531689/

[3] Dijeta sa visokim unosom vlakana https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK559033/

[4] Uticaj vrsta žitarica (Triticum aestivum/Pšenica vs Triticum spelt/Spelta), sistema uzgoja (organsko naspram konvencionalnog) i tipa brašna (integralno naspram belog) na sastav brašna – Rezultati istraživanja maloprodaje u Velikoj Britaniji i Nemačkoj – 2. Antioksidativna aktivnost, i sadržaj fenola i minerala https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7215096/

[5] Povoljan uticaj većeg unosa vlakana u ishrani na odnos HDL-C i TC/HDL-C u plazmi među kineskim radnicima migranata iz ruralnih i urbanih područja https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4454936/

[6] Dijetalna vlakna i krvni pritisak: Meta-analiza randomizovanih placebo-kontrolisanih ispitivanja https://jamanetwork.com/journals/jamainternalmedicine/fullarticle/486375

[7] Unos dijetalnih vlakana i rizik od kardiovaskularnih bolesti: Sistematski pregled i meta-analiza https://www.bmj.com/content/347/bmj.f6879

[8] Meta-analiza o povezanosti između konzumacije celog zrna žitarice i rizika od koronarne bolesti srca https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25727082/

[9] Povezanost između konzumacije celog zrna žitarice i rizika od moždanog udara: Dokazi iz meta-analize https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4659141/

[10] Ishrana i rizik od divertikularne bolesti u oksfordskoj kohorti Evropske prospektivne istrage o raku i ishrani (EPIC): Prospektivna studija britanskih vegetarijanaca i nevegetarijanaca https://www.bmj.com/content/343/bmj.d4131

[11] Jednokomponentni naspram višekomponentnih ciljeva ishrane za metabolički sindrom: Randomizovano ispitivanje https://www.acpjournals.org/doi/10.7326/M14-0611

[12] Konzumacija celih, integralnih žitarica i rafinisanih žitarica, i rizik od dijabetesa tipa 2: Sistematski pregled i meta-analiza doza-odgovor kohortnih studija https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24158434/

[13] Amigdalin: Toksičnost, antikancerogena aktivnost i analitičke procedure za njegovo određivanje u semenu biljaka https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8069783/

[14] Amigdalin blokira in vitro adheziju i invaziju ćelija karcinoma bubrežnih ćelija mehanizmom zavisnim od integrina https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26781971/

[15] Amigdalin kao obećavajući agens protiv raka: Molekularni mehanizmi i buduće perspektive za razvoj novih nanoformulacija za njegovu isporuku https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10531689/