Dinja zdravlje – Evo zašto treba da jedete ovu namirnicu!

Dinja zdravlje – Voće koje je povrće, ukusno za jezik, korisno za telo

Postoje različite vrste dinja od kojih svaka ima jedinstveni ukus, teksturu, aromu i pomalo različit nutritivni profil. Međutim, kada je u pitanju dinja zdravlje, svaka vrsta dinje obiluje hidratantnim svojstvima, kao i antioksidansima poput beta-karotena i vitamina A i C.

Leto je sezona kada se dinja konzumira.

Popularna je i omiljena i kod dece i kod odraslih, usled svog osvežavajućeg ukusa i slatkaste arome, zbog čega se smatra odličnim delom uravnotežene dijetalne i zdrave ishrane.

Iako mnogi misle da je dinja voće, ona sadržajno pripada povrću, porodici biljaka Cucurbitaceae, zajedno sa krastavcima, lubenicama i bundevom.

Visok sadržaj vode u dinji (oko 90 do 95 odsto) pomaže u sprečavanju dehidratacije.

Ujedno, dinja sadrži najrazličitije vitamine, minerale i antioksidante, čineći ovu namirnicu pravom nutritivnom bombom.

Dinja zdravlje i ogroman antioksidativni kapacitet

Ako se pitate dinja za sta je dobra, voda, antioksidansi, vitamini i minerali u dinji pružaju brojne zdravstvene prednosti.

Antioksidansi iz dinje, na primer, mogu pomoći u sprečavanju oštećenja ćelija koje mogu dovesti do brojnih hroničnih oboljenja, kao što su rak, kardiovaskularne bolesti ili dijabetes.

Tokom brojnih metaboličkih procesa u organizmu, telo proizvodi nestabilne molekule zvane slobodni radikali, koji se mogu akumulirati i oštetiti ćelije.

Ovo oštećenje je poznato kao oksidativni stres.

Antioksidansi pomažu u uklanjanju slobodnih radikala iz tela i sprečavaju oksidativni stres. I kada je u pitanju dinja zdravlje, ova namirnica sadrži niz antioksianasa, kao što su selen, beta-karoten, vitamin C, lutein, holin i zeaksantin.

Visok sadržaj vitamina C u dinji ne samo da pruža neverovatnu potporu imunom sistemu, već je istovremeno bitan za apsorpciju gvožđa.

Vredi spomenuti i to, kada su u pitanju dinja kalorije, da je ova namirnica niskokalorična i da u proseku sadrži 25-30 kalorija na 100 grama.

Jedna od najvećih koristi dinje, kada je u pitanju dinja zdravlje, sastoji se u upadljivo lepoj narandžastoj boji koju ovoj namirnici daje beta-karoten.

Kada se beta-karoten nađe u organizmu, on se pretvara u vitamin A, koji je od ključnog značaja za zdravlje očiju, proizvodnju krvnih zrnaca i odgovor imunog sistema.

Osim toga, beta-karoten je izuzetno jak antioksidant koji služi u eliminaciji, odnosno neutralizaciji slobodnih radikala.

Kakva je dinja nutritivna vrednost?

Kada je u pitanju dinja nutritivna vrednost, dinja je prava riznica esencijalnih hranljivih materija.

Zapravo, za dinju se može slobodno reći da je u pitanju istovremeno ukusna, osvežavajuća, hranljiva i izuzetno zdrava namirnica koju treba konzumirati u sezoni.

Evo i kakav je nutritivni sastav dinje u jednoj porciji (na 177 grama).

• Dinja kalorije: 60,2
• Ugljeni hidrati: 14,4 grama, od kojih su 13,9 grama prirodni šećeri
• Masti: 0,3 grama
• Proteini: 1,3 grama
• Vlakna: 1,6 grama
• Kalcijum: 15,9 miligrama
• Gvožđe: 0,4 miligrama
• Magnezijum: 21,2 miligrama
• Fosfor: 26,6 miligrama
• Kalijum: 473 miligrama
• Natrijum: 28,3 miligrama
• Selen: 0,7 mikrograma
• Fluor:  1,8 mikrograma
• Vitamin C: 65 miligrama
• Beta-karoten: 3.240 mikrograma
• Vitamin A: 270 mikrograma
• Folat: 37,2 mikrograma
• Lutein + zeaksantin: 46 mikrograma
• Vitamina E (tokoferol): 0,2 miligrama
• Vitamin K: 4,4 mikrograma

Jedna porcija dinje obezbeđuje sasvim dovoljan dnevni unos vitamina A.

Osim toga, ova količina obezbeđuje 6 odsto dnevnih potreba za vlaknima, i skoro da je u celosti dovoljno da obezbedi preporučeni dnevni unos vitamina C.

Sve hranljive materije u dinji, simbiotičkim, zajedničkim delovanjem, imaju blagotvoran uticaj na organizam i zdravlje.

Među svim nutrijentima u ovj namirnici, naročito se ističu: beta-karoten, vitamin C, folat, voda, vlakna i kalijum.

Evo i zbog čega.

1. Dinja zdravlje i beta-karoten

Za dinju se može reći da je kraljica beta-karotena.

U pitanju je nutrijent koji dinji daje karakterstičnu žuto-narandžastu boju, u zavisnosti od vrste dinje.

Smatra se da dinja ima više beta-karotena od grejpfruta, kajsije, pomorandže, breskve, mandarina, nektarina i manga.

Jedna studija¹ je utvrdila je da dinje imaju gotovo istu količinu beta-karotena kao i šargarepa.

Beta-karoten je vrsta karotenoida. Karotenoidi su pigmenti koji voću i povrću daju narandžastu ili žutu boju

Jednom kada se pojede, beta-karoten se ili pretvara u vitamin A ili deluje kao moćan antioksidans koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala koji napadaju ćelije u vašem telu.

Vitamin A je važan za zdravlje očiju, zdrave eritrocite (crvena krvna zrnca), ali i zdrav imuni sistem.

2. Dinja zdravlje i vitamin C

Smatra se da jedna porcija dinje sadrži čak više od 100 procenata preporučenog unosa vitamina C.

Poznato je da vitamin C od esencijalnog značaja za imuni sistem.

Konzumiranje hrane bogate vitaminom C, kao što je dinja, može pomoći da se smanji vreme trajanja infekcije, prehlade ili gripa.

Ali, ovaj antioksidant je takođe uključen u proizvodnju kvrnih sudova, hrskavica, mišića i kolagena.

Otkriveno je² da vitamin C smanjuje dužinu obične prehlade kod odraslih za 8 procenata. Kod dece je vremenski period prehlade smanjen za 14 procenata kada se redovno unosi vitamin C.

3. Dinja zdravlje i folati

Folat je takođe poznat kao vitamin B9. Izraz “folat” koristi se kada je ovaj mikronutrijent prirodno prisutan u hrani. “Folna kiselina”, s druge strane, je termin koji se koristi za suplemente i hranu obogaćenu vitaminom B9 (sintetička verzija folata).

Dinja je namirnica koja je naročito bogata folatima.

Folat je dobro poznat po tome što sprečava urođene defekte neuralne cevi, poput spine bifide.

Takođe, folat može pomoći u smanjenju rizika od nekih karcinoma, ali i u smanjenju rizika od gubitka pamćenja i demencije usled starenja (iako je za ovo potonje potrebno još više istraživanja).

Kada je u pitanju rak, folna kiselina može biti mač sa dve oštrice.

Prema jednom pregledu studija³ o vitaminu B9, folat može pružiti zaštitu kod ranih karcinoma i kod ljudi sa nedostatkom folata.

Međutim, vitamin B9 u visokim dozama, kao što je prekomerna suplementacija, može stimulisati ili pogoršati rak u kasnijim stadijumima.

Trudnice i žene u reproduktivnom dobu treba da konzumiraju 400-600 mikrograma folata dnevno.

Muškarci stariji od 13 godina treba da konzumiraju 400 mikrograma folata dnevno. Dve porcije dinje sadrže 74 mikrograma folata, ili oko 19 procenata preporučenog dnevnog unosa.

4. Dinja zdravlje i voda

Kao i većina voća, dinja ima visok sadržaj vode, više od 90 odsto.

Konzumiranje dinje pomaže vam da ostanete hidrirani tokom dana, što je važno za zdravlje srca.

Kada ste hidrirani, vaše srce ne mora da radi toliko jako da bi pumpalo krv.

Dobra hidratacija takođe pospešuje varenje, zdravlje bubrega, kao i zdrav krvni pritisak.

Blaga dehidracija može izazvati vrtoglavicu, glavobolju, manje mokrenja, suvu kožu, suva usta i zatvor.

Teški slučajevi dehidriranosti mogu biti ozbiljni i dovesti do ubrzanog rada srca, konfuzije, niskog krvnog pritiska, nesvestice.

Dehidriranost je takođe faktor rizika za nastanak kamena u bubregu.

Konzumiranje vode je najbolji način da ostanete hidrirani. Ali, konzumacija dinje takođe može biti od izuzetne pomoći u ovom pogledu.

5. Dinja zdravlje i vlakna

Zdravstvene prednosti vlakana iz dinje prevazilaze prevenciju zatvora.

Između ostalog, hrana bogata vlaknima može smanjiti rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, ali i pomoći pri mršavljenju, tako što podstiče osećaj sitosti.

Smatra se da je preporučeni dnevni unos vlakana sledeći:

• Muškarci mlađi od 50 godina: 34 grama dnevno
• Muškarci stariji od 50 godina: 28 grama dnevno
• Žene mlađe od 50 godina: 28 grama dnevno
• Žene starije 50 godina: 22 grama dnevno

6. Dinja zdravlje i kalijum

Jedan odrezak dinje srednje veličine obezbeđuje 4 procenta preporučenog dnevnog unosa kalijuma.

Kalijum je esencijalni mineral elektrolit.

Zapravo, kalijum pomaže u održavanju prave ravnoteže vode između ćelija i telesnih tečnosti i on je, između ostalog, neophodan za izbacivanje viška vode iz organizma.

Kalijum je takođe od vitalnog značaja za zdravlje nerava i pravilnu kontrakciju mišića.

Konzumiranje hrane bogate kalijumom, poput dinje, nakon treninga ili fizičkih aktivnosti pomaže da se nadoknade iscrpljeni elektroliti.

Dinja za sta je dobra? Zdravstvene prednosti dinje

Ako se pitate dinja za sta je dobra, imajte u vidu da ovo voće (botanički – povrće) ima brojnih benefita po ljudsko zdravlje.

Evo razloga zašto dinju treba da uvrstite u svoj plan zdrave ishrane (naravno, kada je sezona dinje).

1. Dinja poboljšava vid i smanjuje rizik od makularne degeneracije

Lutein i zeaksantin su dva slična antioksidansa i biljni pigmenti koji voću i povrću daju žuto-crvenu nijansu.

Kombinacija ova dva antioksidanta, koji se nalaze u dinji, može pomoći u filtriranju štetnih zraka plave svetlosti.

Veruje se da lutein i zeaksantin imaju zaštitnu ulogu u zdravlju očiju i da mogu pomoći u smanjenju rizika od nastanka staračke makularne degeneracije, ali i od katarakte.

Staračka degeneracija makule je oboljenje središnjeg dela mrežnjače, takozvane makule (žute mrlje), koje se obično javlja kod starijih osoba. Posledica toga je gubitak vida u središtu vidnog polja.

Takođe, jedna studija⁴ sugeriše da kombinacija luteina i zeaksantina, koja je prisutna u dinji, može pomoći u zaštiti očiju od oštećenja koja mogu dovesti do staračke degeneracije makule.

2. Kako dinja pomaže kod astme?

Studije⁵ sugerišu, kada je u pitanju dinja zdravlje, da konzumiranje velike količine antioksidansa beta-karotena, oblika vitamina A, može pomoći u sprečavanju razvoja astme u kasnijim godinama u životu.

Beta-karoten se nalazi u žutom i narandžastom voću, kao što je dinja. Jedna porcija dinje — ili 177 grama dinje – sadrži oko 3.240 mikrograma beta-karotena.

Preporučeni dnevni unos beta-karotena je od 18.000 mcg za muškarce od 14 i više godina, i 14.000 mcg za žene u istoj starosnoj grupi.

Vitamin C je esencijalni vitamin i antioksidans koji može zaštititi od astme.

Pojedini stručnjaci predlažu upotrebu (suplemenata) vitamina C za lečenje astme.

Jedna porcija dinje daje 65 mg vitamina C.

Trenutne nutritivne smernice preporučuju da odrasle žene treba konzumiraju 65–75 mg vitamina C dnevno, a da odrasli muškarci treba konzumiraju 75–90 mg dnevno.

Takođe, ljudi sa astmom koji su primali holin – još jedan antioksidans u dinji – kao tretman imali su smanjenje nivoa upale, sugerišu rezultati jedne studije⁶.

3. Dinja zdravlje i regulacija krvnog pritiska

Vlakna, kalijum, vitamin C i holin u dinji apsolutno su “u službi” srčanog i kardiovaskularnog zdravlja.

Konzumiranje hrane bogate kalijumom može pomoći u smanjenju krvnog pritiska.

Smatra se da prosečna odrasla osoba treba da konzumira 4.700 mg kalijuma dnevno za bolje zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Porcija dinje obezbeđuje oko 473 mg kalijuma ili 10 odsto preporučenog dnevnog unosa ovog minerala.

Saznajte više o tome kako treba da izgleda ishrana za holesterol.

4. Dinja zdravlje i rak

Beta karoten, tokoferol (vitamin E) i drugi antioksidansi u dinji mogu pomoći u sprečavanju oštećenja ćelija uzrokovanih oksidativnim stresom.

Već smo istakli na početku ovog teksta da dinja ima veoma moćan antioksidativni kapacitet.

Postoje dokazi⁷ da uzimanje suplemenata koji sadrže ove i druge antioksidante može smanjiti rizik od raka pluća, prostate i drugih vrsta raka.

Čini se da vlakna iz ishrane (u ovom slučaju – iz dinje) takođe pružaju zaštitu od kolorektalnog karcinoma.

Porcija dinje sadrži oko 1,6 grama vlakana.

5. Dinja zdravlje i varenje

Dinja ima visok sadržaj vode i, kao što smo rekli, obezbeđuje vlakna.

Vlakna i voda mogu pomoći u sprečavanju zatvora, podstičući redovnu stolicu i zdrav digetivni trakt.

Zapravo, za neke ljude sa određenim digestivnim poremećajima ili za one koji tek uvode ili ponovo uvode vlakna u svoju ishranu, namirnice sa niskim sadržajem vlakana, poput dinje, mogu se bolje tolerisati od druge hrane bogate vlaknima.

6. Dinja i hidratacija

Sa svojim visokim sadržajem vode i elektrolita, dinja je odličan izbor za povećanje hidratacije tokom vrućih letnjih meseci ili posle treninga ili drugih intenzivnih fizičkih aktivnosti.

Porcija dinje od 177 grama sadrži 160 grama vode.

Primeri elektrolita u dinji uključuju natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum.

7. Dinja za zdravu kožu i kosu

Ako se pitate “dinja za sta je dobra”, znajte da vitamin A iz dinje doprinosi rastu i održavanju svih tkiva u telu, uključujući kožu i kosu.

Vitamin C omogućava telu da proizvodi kolagen, koji obezbeđuje strukturu ćelijama, koži i kosi.

Jedan naučni pregled⁸ je otkrio da niz minerala i vitamina mogu igrati ulogu u podsticanju rasta kose, ali i u sprečavanju gubitka kose.

Mnogi od ovih nutrijenata su prisutni u različitim količinama u dinji, kao što su vitamini A, C, E, vitamini B kompleksa, folati, gvožđe, selen i cink.

Dinja takođe doprinosi ukupnoj hidrataciji organizma.

Studije⁹ sugerišu da konzumiranje dodatne vode može pomoći da koža ostane gipka, iako je potrebno više dokaza da se to potvrdi.

8. Kako dinja može poboljšati zdravlje kostiju?

Dinja sadrži nekoliko hranljivih sastojaka koji su od vitalnog značaja za održavanje jakih i zdravih jakih kostiju, uključujući folat, vitamin K i magnezijum.

Konkretno, dinja je dobar izvor folata.

Folat je neophodan za razgradnju homocisteina (aminokiselina koja se proizvodi kada se proteini razlažu), čiji su povišeni nivoi povezani sa smanjenom mineralnom gustinom kostiju tokom vremena

Iako je potrebno više istraživanja da bi se doneli konačni zaključci o odnosu između folata i zdravlja kostiju, pokazalo se¹⁰ da konzumiranje hrane koja sadrži folate (vitamin B9), kao što je dinja, može poboljšati zdravlje kostiju, obezbeđujući da nivoi homocisteina ostanu u normalnom opsegu.

Vitamin K je uključen u proizvodnju glavnog strukturnog proteina u kostima poznatog kao osteokalcin.

Zbog toga je adekvatan unos vitamina K neophodan za zdrave kosti. Porcija dinje obezbeđuje oko 6 odsto preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina.

Osim toga, jedna porcija dinje zadovoljava 4 odstno preporučenog dnevnog unosa magnezijuma.

Ćelije odgovorne za izgradnju i razgradnju koštanog tkiva zahtevaju magnezijum za pravilno funkcionisanje.

Dakle, magnezijum je još jedan nutrijent iz dinje od vitalnog značaja za zdravlje kostiju.

Kada je u pitanju dinja zdravlje, ova namirnica takođe sadrži male količine drugih hranljivih materija koje su važne za zdravlje kostiju, uključujući kalcijum, fosfor i cink.

Iako ovi hranljivi sastojci nisu visoko koncentrisani dinji, implementiranje dinje u redovnu ishranu i dalje može poboljšati zdravlje kostiju, i to u kombinaciji sa uravnoteženom dijetalnom ishranom, koja uključuje niz drugih namirnica bogatih hranljivim materijama.

9. Dinja zdravlje i regulacija šećera u krvi

Neka istraživanja pokazuju da redovno konzumiranje voća, kao što je dinja, može podstaći zdrav nivo šećera u krvi.

Jedna sedmogogodišnja studija¹¹ sprovedena na pola miliona ljudi otkrila je da oni koji svakodnevno konzumiraju sveže voće imaju 12 odsto manje šanse da razviju dijabetes, u poređenju sa onima koji retko jedu voće.

Kod onih učesnika navedene studije koji su već imali dijabetes na početku, konzumiranje voća najmanje tri puta nedeljno dovelo je od 13% do 28% manjeg rizika od zdravstvenih komplikacija povezanih sa dijabetesom, kao i do 17% manjeg rizika od prerane smrti.

Iako dinja sadrži ugljene hidrate i prirodne šećere koji mogu privremeno da podignu nivo glukoze u krvi, ona takođe obezbeđuje vlakna i druge hranljive materije koje mogu pomoći u poboljšanju kontrole šećera u krvi tokom vremena.

Saznajte ovde kako izgleda jedina ispravna ishrana kod dijabetesa.

10. Dinja može ojačati vaš imuni sistem

Vitamin C je verovatno najpoznatiji po svojoj ulozi u podršci imunom sistemu, a dinja obiluje ovim vitaminom.

Ljudski imuni sistem je složen i zahteva širok spektar hranljivih materija da bi pravilno funkcionisao, a vitamin C je jedna od ključnih komponenti i stubova imunog sistema.

U stvari, istraživanja¹² sugerišu da adekvatan unos vitamina C iz ishrane može sprečiti i lečiti različite respiratorne i sistemske infekcije, kao što su upala pluća i obična prehlada.

Porcija dinje (177 grama) obezbeđuje 65 miligrama vitamina C, više od polovine preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina.

I upravo ovo dinju čini odličnom hranom koja se treba uvrstiti u redovnu ishranu za jačenje imunog sistema.

Prema tome, ako se pitate dinja za sta je dobra – ova namirnica je definitivno u vrhu liste hrane sa jak imuni sistem.

11. Dinja i dijabetes

Kada su u pitanju dinja i dijabetes, istraživanja pokazuju da konzumacija voća, kao što je dinja, može biti od koristi za ljude sa dijabetesom tipa 2 ili koji su u opasnosti od dijabetesa.

Jedno istraživanje¹³ je pokazalo da je konzumiranje 200 grama voća dnevno povezano sa prevencijom dijabetesa.

Pored toga, pokazalo se da konzumiranje do 133 grama svežeg voća dnevno smanjuje komplikacije i smrt kod ljudi sa dijabetesom tipa 2.

Naučni podaci¹⁴ takođe pokazuju da voće sa nižim glikemijskim opterećenjem/teretom, kao što je dinja, može biti od pomoći za kontrolu šećera u krvi kod onih sa dijabetesom tipa 2, dok glikemijski indeks ili glikemijsko opterećenje pojedinačnog voća nisu uticali na rizik od dijabetesa.

Jedna studija¹⁵ je otkrila da je konzumacija voća očuvala osetljivost na insulin, odnosno koliko dobro insulin radi na eliminaciji šećera iz krvi i zaštiti od dijabetesa tipa 2.

Nakon prilagođavanja drugim faktorima ishrane i načina života, navedena studija je zaključila da u poređenju sa ljudima sa najmanjim unosom voća, oni sa umerenom ukupnom konzumacijom voća imaju 36 odsto manji rizik od dijabetesa tipa 2 nakon pet godina.

Konzumacija voća, poput dinje, takođe menja (u pozitivnom smislu) mikrobiotu creva, kolekciju mikroba koji žive u crevima, na način koji smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, pokazuju studije¹⁶.

Dakle, da li su “dinja i dijabetes” dobra kombinacija?

Sve u svemu, kada su u pitanju dinja i dijabetes, velika količina vode i relativno nizak sadržaj ugljenih hidrata daju dinjama nisku ocenu glikemijskog opterećenja od 4.

To znači da organizam polako vari dinju i neće izazvati nagle skokove šećera u krvi.

Dinja sadrži vlakna, vitamin C, vitamin A i druge hranljive materije koje su od značaja za ljude sa dijabetesom tipa 2.

Dakle, dinja je namirnica koja je odličan izbor za dijabetičare, i stoga dinja i dijabetes svakako idu “ruku pod ruku”.

Ali, ipak, zbog prirodnog sadržaja šećera, dijabetičari, kao i ljudi koji se nalaze u riziku od dijabetesa tipa 2, ne bi trebalo da preteruju u konzumaciji dinje.

11. Dinja za sta je dobra i ostale zdravstvene prednosti

Razvoj fetusa

Dinje su odlične za trudnice i bebu u razvoju jer obiluju folatima.

Folna kiselina ili folat je jedan od najvažnijih hranljivih sastojaka za razvoj fetusa.

Dodavanje dinje u redovnu ishranu buduće majke može sprečiti defekte neuralne cevi kod beba (spina bifida).

Osim toga, kada je u pitanju dinja zdravlje, dinje sadrže i pristojnu dozu prirodnih antikoagulansa, koji sprečavaju zgrušavanje krvi, i održavajući opšte zdravlje majke i bebe.

Antiinflamatorni efekti

Antiinflamatorna jedinjenja dinje, uključujući vitamine B i E, pomažu u smanjenju upalnih procesa u organizmu, koji su povezani sa različitim hroničnim oboljenjima, kao što su artritis i kardiovaskularne bolesti.

Dinja je, videli smo, posebno bogata vitaminom C koji štiti ćelije i sprečava zapaljenske procese u telu.

Zato se slobodno može reći da dinja spada u domen antiinflamatorne hrane.

Regulisanje telesne težine

Uprkos prirodnim šećerima, dinje imaju relativno mali sadržaj kalorija, što ih čini namirnicom koja može biti od pomoći za mršavljenje.

Osim toga, videli smo da dinja ima visok sadržaj vode, kao i drugih hranljivih materija, kao što su vlakna, što osobu može učiniti sitom duže vreme, smanjujući potrebu za konzumiranjem drugih obroka.

Zdravlje bubrega

Kao što smo na više mesta istakli, dinja je namirnica koja obiluje vodom.

Upravo zato, dinja se smatra vrlo hidratantnom hranom, što je od velikog značaja za zdravlje bubrega.

Takođe, kalijum iz dinje pospešuje normalno funkcionisanje bubrega, smanjujući rizik od nastanka kamena u bubregu, tako što omogućava da bubrezi izbace toksine iz tela nesmetano.

Kako deluje seme dinje kao lek?

Možda mislite o semenkama dinje kao o delu voća koje treba očistiti, ukloniti, baciti i/ili kasnije posaditi, ali ne i jesti. Međutim, da li ste znali da mogu da se upotrebljava seme dinje kao lek?

Ljudi na Bliskom istoku i u Kini već vekovima unazad konzumiraju pečene semenke dinje – kao užinu, ali i kao lekovito sredstvo.

Često se na ovaj način jede seme bundeve – popularna golica, ali uvek imajte u vidu da i dinja i bundeva pripadaju istoj porodici biljaka Cucurbitaceae.

Seme dinje kao lek pruža brojne zdravstvene pogodnosti.

Zapravo, ispostavilo se da semenke dinje imaju duži rok trajanja nego što većina ljudi misli.

Ne samo da seme dinje ima značajnu količinu hranljivih materija, kao što su vitamin K, vitamin A, vitamini B kompleksa (B1, B2, B3, B5, B6) vitamin E, vitamin C, cink, magnezijum, kalcijum, fosfor, kalijum, selen, holin i vlakna, već deluje i kao dodatni izvor proteina za one koji se nalaze na veganskoj ili vegetarijanskoj ishrani.

Seme dinje kao bogat izvor biljnih proteina

Seme dinje kao lek (ali i kao izvor biljnih proteina) po sadržaju belančevina “nadmeće se” sa sojinim mlekom, takođe važnim izvorom biljnih proteina.

Smatra se da 100 grama semenki dinje sadrži oko 21 gram proteina.

Semenke dinje kao lek sadrže nekoliko hranljivih sastojaka za koje se zna da jačaju kosu i kožu, zbog čega brojne kompanije proizvode ekstrakt semena dinje.

Naučnici veruju da bi mleko napravljeno od semenki dinje mogla biti korisna zamena za sojino mleko kao izvor proteina, a takođe može pružiti određene benefite i kao specijalizovana formula za novorođenčad.

Kao izvor brojnih vitamina i minerala, upotreba ekstrakta semena dinje, kao lokalnog rastvora, može da pruži mnoge pozitivne prednosti, kao što je obnavljanje površine kože zbog prisustva retinola (vitamina A), uklanjanje ožiljaka zbog piridoksina (vitaminu B6) i zadržavanje vlage u kosi i koži zbog prisustva omega-6 masnih kiselina.

Dakle, sledeći put kada budete pripremali dinju za obrok, ne zaboravite da sačuvate semenke jer su podjednako dobre i za ukus i za telo.

Evo i koje su sve zdravstvene prednosti konzumacije semenki dinje.

1. Seme dinje kao lek za srce

Seme dinje bogato je omega-3 masnim kiselinama.

Ova zdrava mast je poznata po jačanju ukupnog zdravlja srca i smanjenju rizika od raznih kardiovaskularnih bolesti, poput srčanog i moždanog udara.

2. Semenke dinje poboljšavaju varenje

Semenke dinje, poput ploda dinje, sadrže dijetalna vlakna.

Dijetalna vlakna su važna za olakšavanje varenja i održavanje zdravog gastrointestinalnog trakta.

Hrana bogata vlaknima pomaže da se olakša redovno pražnjenje creva, može pomoći u suzbijanju zatvora (konstipacije) i pružanju osećaja sitosti.

Takođe, seme dinje kao lek deluje protiv različitih upala organa za varenje.

3. Seme dinje kao lek za jači imunitet

Jak imuni sistem je najbolja potpora za sprečavanje virusa i drugih infekcija.

Kada je u pitanju dinja zdravlje, seme dinje kao lek obiluje vitaminom C i raznim antioksidansima, od kojih su svi poznati po tome što jačaju imunitet.

Dodavanjem u redovnu ishranu namirnica bogatih vitaminom C, kao što su semenke dinje, može pomoći u smanjenju rizika od brojnih oboljenja.

4. Seme dinje za zdravu kožu

Seme dinje obiluje raznim esencijalnim hranljivim materijama.

Bogato je vitaminima A, C i E, i usled toga, seme dinje kao lek može zaštititi kožu od različitih faktora koji mogu dovesti do njenog oštećenja.

Ovi hranljivi sastojci takođe podstiču proizvodnju kolagena za koji je dokazano da usporava proces starenja kože.

5. Seme dinje može podstaći proces mršavljenja

Sve semenke (laneno, čia, bundevino, suncokretovo, susamovo, pa i seme dinje) se uopšteno smatraju odličnim dodatkom u ishrani ako pokušavate da smršate.

Seme dinje, kao što je već pomenuto, obiluje dijetalnim vlaknima.

Konzumiranje dovoljno dijetetskih vlakana može pomoći u povećanju sitosti i smanjenju nepotrebne žudnje za slatkom hranom, što dodatno pomaže u smanjenju kalorijskog unosa.

Preuzmite ovde potpuno besplatno detaljan plan ishrane za mršavljenje.

6. Seme dinje kao lek smanjuje upalne procese

Seme dinje bogato je raznim antioksidansima koji mogu pomoći u smanjenju zapaljenskih procesa.

Hronična upala značajno povećava rizik od nastanka brojnih (modernih) oboljenja, kao što su gojaznost, bolesti srca, rak i dijabetes.  

7. Seme dinje kao lek za jače kosti

Kada je u pitanju dinja zdravlje, seme dinje takođe obiluje mineralima kao što su magnezijum, kalcijum i fosfor koji su neophodni za bolje zdravlje kostiju.

Konzumiranje hrane koja može da ojača kosti, odnosno koja može da poboljša gustinu kostiju, može pomoći u smanjenju rizika od bolesti povezanih sa kostima kao što je osteoporoza, a može čak smanjiti rizik od preloma kostiju.

8. Seme dinje za zdraviju i lepšu kosu

Kada je u pitanju dinja zdravlje, semenke dinje, koje su bogate proteinima, mogu podstaći rast kose jačanjem folikula dlake.

Kao što je pomenuto, seme dinje je takođe bogato raznim vitaminima koji pomažu u održavanju zdravlja vlasišta i obezbeđuju neophodne hranljive materije kosi.

9. Seme dinje za zdravlje očiju

Seme dinje obiluje vitaminom A koji se pokazao korisnim za probleme sa očima kao što je noćno slepilo (smanjena sposobnost osove da vidi u uslovima slabog osvetljenja, naročito tokom noći).

Ove semenke su takođe bogate antioksidansima kao što su beta-karoten, zeaksantin i lutein, koji poboljšavaju vid i podstiču dobro zdravlje očiju.

10. Seme dinje i dijabetes

Već smo govorili o tome kako su dinja i dijabetes povezani.

Slično tome, semenke dinje se preporučuju ljudima koji imaju dijabetes, zato što one mogu pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi.

Jedan od najboljih načina da se iskoriste semenke dinje u ove svrhe jeste da se ovo seme blago prokuva u vodi, a onda da se dobijeni napitak ili tečnost popije kao čaj.

Ovaj napitak se pije u gutljajima kroz 24 sata.

11. Seme dinje za plodnost kod muškaraca

Likopen je jedan od moćnih antioksidanasa koji se nalazi u semenkama dinje.

Smatra se da likopen ima veliku ulogu kada je u pitanju plodnost kod muškaraca.

Studije¹⁷ su pokazale da likopen može poboljšati kvalitet sperme, ali i da ubrza kretanje spermatozoida, kao i da poveća njihov broj za čak 70 odsto.

12. Seme dinje kao lek za urinarne infekcije i Ešerihiju koli

Seme dinje kao lek se posebno pokazalo efikasno kao prirodno sredstvo protiv brojnih urinarnih infekcija, a naročito protiv bakterije Ešerihije koli.

Treba znati da je većina vrsta bakterija Ešerihija koli je bezopasna.

Zapravo, pojedine vrste mogu biti i korisne, jer proizvode vitamin K i štite želudac od brojnih oboljenja i drugih bakterija.

Ali, pojedine vrste ove bakterije mogu uzrokovati oboljenja, pa dovesti čak i do smrti.

U najvećem broju slučajeva, Ešerihija koli može uzrokovati ozbiljne urinarne infekcije.

Smatra se da je čak 90 odsto svih urinarnih infekcija izazvano ovom bakterijom.

Najčešće se ove infekcije leče antibioticima.

Ali, kada se koriste prekomerno ili često, ovi antibiotici mogu imati i kontraproduktivan efekat, budući da se Ešerihija koli, kao bakterija, vrlo lako i brzo adaptira novoj sredini. Isto tako, ona može vrlo lako i mutirati.

Ovde na “na snagu” stupa seme dinje kao lek, kao prirodno sredstvo za borbu protiv Ešerihije koli.

Seme dinje kao lek za urinarne infekcije i Ešerihiju koli koristi se tako što se prvo semenke dinje osuše, a zatim samelju.

Jednom dnevno, u periodu od 3 nedelje (21 dan) uzima se jedna kašika samlevenih semenki dinje koje su razmućene 200 ml vode (jedna čaša vode). Najbolje je piti ovo ujutru, na prazan stomak.

Iskustva su pokazala da su rezultati ove terapije odlični, ali samo ako je osoba istrajna i uporna po pitanju dužine ove prirodne terapije.

Kako konzumirati seme dinje kao lek?

Seme dinje se može jesti sušeno, ali je još ukusnije ako se blago proprži (poput semena bundeve).

Zato je seme dinje odličan izbor kao zdrava grickalica.

• Prerežite dinju na pola.
• Izvadite semenke i meso (pulpu).
• Izvucite seme iz mesa.
• Isperite pod hladnom vodom i odvojite u potpunosti seme od mesa.
• Osušite semenke i u maloj posudi pomešajte ih sa malo maslinovog ulja i malo morske soli. Možete koristiti i druge začine ako želite.
• Rasporedite semenke na papir za pečenje u odgovarajućoj posudi, i pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 10 minuta ili dok semenke ne porumene.
• Povremeno proveravajte ili promešajte da ne izgore.

Pored toga, semenke dinje uvek možete samleti u prah i dodavati u zdrave kolače i druge slatka ili slana jela. Možete ih dodati čak i u smuti.

Dinja zdravlje i divlja dinja kao lek

Divlja dinja je vrsta samonikle dinje koja raste bez uzgoja.Ova vrsta dinje je zaista jedinstvena i nazivaju je tihim superherojom zdravlja. Zato i ne čudi zbog čega se koristi i divlja dinja kao lek.

Poput obične dinje, i divlja dinja je unikatno povrće koje se često pogrešno smatra voćem. Izgleda kao minijaturna lubenica i vuče poreklo iz Azije.

Što je plod divlje dinje zreliji, to je i ukus slađi.

Divlja dinja se može jesti sirova, ali se takođe može i termički obrađivati – kuvati ili peći – i dodavati drugim jelima.

Divnja dinja kao lek nije obično povrće!

Ne samo da ima moć da stimuliše apetit, već se može pohvaliti i diuretičkim svojstvima za izbacivanje vode iz organizma. Odlična je za zdravlje kože, a takođe je poznata po tome da može da popravi raspoloženje.

Divlja dinja kao lek suštinski ima sve prednosti kao i obična dinja o kojoj smo već govorili (bolje kardiovaskularno zdravlje, smanjenje krvnog pritiska, hidratantna svojstva, zdravlje očiju, kože, kose, kostiju…).

Ali, osim toga, pokazalo se da divlja dinja ima i drugih značajnih koristi po zdravlje.

Evo o čemu se radi.

Divlja dinja kao lek za bolji apetit

Divlja dinja je poznata po svojoj sposobnosti da stimuliše apetit, što je čini fantastičnom opcijom za one sa slabim apetitom.

Bilo da se konzumira zasebno ili zajedno sa drugim namirnicama, divlja dinja može učiniti čuda za povećanje apetita.

Divnja dinja i pomoć u detoksikaciji organizma

Divlja dinja ima diuretička svojstva. To znači da ona pomaže u detoksikaciji organizma i eliminaciji toksina iz tela.

Poboljšavajući zdravlje bubrega i olakšavajući prirodne procese detoksikacije, divlja dinja kao lek je vredan saveznik u održavanju opšteg zdravlja i blagostanja.

Divnja dinja kao lek za regulisanje šećera u krvi

Divlja dinja ima nizak glikemijski indeks, što znači da ona ne izaziva drastične skokove nivoa šećera u krvi.

Štaviše, divlja dinja kao lek je odličan izvor magnezijuma, minerala neophodnog za metabolizam glukoze (šećera) i insulina.

Bolje funkcionisanje mozga i poboljšano mentalno zdravlje

Kada je u pitanju dinja zdravlje, divlja dinja sadrži obilje magnezijuma i cinka.

Zahvaljujući tome, ona može imati važnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja i podsticanju zdravog funkcionisanja mozga.

Ovi minerali (magnezijum i cink) doprinose proizvodnji neurotransmitera koji utiču na raspoloženje (dopamin, serotonin…), potencijalno ublažavajući simptome anksioznosti i simptome depresije.

Divnja dinja i zdravlje kože

Kombinacija vitamina C i vode u divljoj dinji može učiniti čuda za kožu.

Stimulišući proizvodnju kolagena, pomažući u zarastanju rana i nudeći zaštitu od oštećenja izazvanim prekomernim sunčanjem, divlja dinja može pomoći u održavanju zdrave, lepe i negovane kože.

Kakva je i šta je gorka dinja?

Gorka dinja ili Momordika (Momordica Charantia) je biljka koja pripada porodici tikvi, i vrlo usko je povezana sa bundevama i krastavcima. Izgledom podseća na krastavac.

Ova namirnica potiče iz Azije, gde se tradicionalno uzgaja najviše u Indiji, a potom u Kini i na Tajlandu.

U 14. veku je gorka dinja preneta u Kinu, odakle počinje da se širi u druge delove sveta.

Dakle, gorka dinja se uzgaja sve više i češće i u drugim delovima sveta, kao što su Afrika i Južna Amerika, a može se naći i na našem podneblju.

Gorka dinja se uzgaja u toplim i suvim područjima.

Iako se njen uzgoj može prilagoditi različitim okolnostima, pravilo je da gorka dinja voli topla i sunčana područja, kao i zemljište koje je dobro drenirano.

Ponegde se gorka dinja uzgaja isključivo zbog svojih lekovitih svojstava (poput Afrike), dok se u drugim krajevima sveta (Indija, recimo) gorka dinja uzgaja i koristi u prehrambene svrhe.

Zapravo, u gastronomiji Indije se veoma cene mladi plodovi gorke dinje, koji su hrskavi i sadrže dosta vode.

Evropa se sa gorkom dinjom upoznaje tek u 18. veku.

Kao što joj naziv sugeriše, gorka dinja se odlikuje veoma gorkim ukusom. Smatra se da je gorka dinja jedna od najviše gorkih plodova u celom svetu. Ali, upravo se u toj gorčini ove biljke krije i esencija njenih lekovitih dejstava.

Ima “oštar i dinamičan” izgled, sa hrapavim plodom, a najviše se ceni zbog svojih prednosti po zdravlje.

Naravno, pored ploda, koriste se listovi gorke dinje, cvetovi gorke dinje, kao i semenke od kojih se pravi ulje.

U prehrambene, odnosno gastronomske svrhe, plod gorke dinje se koristi dok je mlad i zelen.

Jestiv je sve dok ne počne da dobija žute nijanse. Gorčina gorke dinje se najčešće tretira mariniranjem solju.

Gorka dinja i njen nutritivni sadržaj

Gorka dinja je odličan izvor nekoliko ključnih hranljivih materija.

Recimo, 100 grama sirove gorke dinje sadrži:

• Kalorije: 21
• Ugljeni hidrati: 4 grama
• Vlakna: 2 grama
• Vitamin C: 99% preporučeog dnevnog unosa (PDU)
• Vitamin A: 44% PDU
• Folat: 17% PDU
• Kalijum: 8% PDU
• Cink: 5% PDU
• Gvožđe: 4% PDU

Gorka dinja je posebno bogata vitaminom C, važnim mikronutrijentom koji je uključen u prevenciju bolesti, formiranje kostiju i zarastanje rana.

Takođe je ova biljka bogata vitaminom A – vitaminom rastvorljivim u mastima (liposolubilni vitamin) koji poboljšava zdravlje kože i pravilan vid.

Gorka dinja sadrži folat koji je neophodan za rast i razvoj, kao i manje količine kalijuma, cinka i gvožđa.

Gorka dinja je takođe dobar izvor katehina, galne kiseline, epikatehina i hlorogenske kiseline — moćnih antioksidativnih jedinjenja koja mogu pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja i oksidativnog stresa.

Na sve to, gorka dinja ima malo kalorija, ali je zato bogata vlaknima.

Gorka dinja zadovoljava oko 8 odsto dnevnih potreba za vlaknima u jednoj porciji (94 grama).

U čemu se sastoji lekovitost gorke dinje?

Gorka dinja predstavlja prirodni lek koji se više vekova koristi u tradicionalnoj, narodnoj medicini.

Ona obiluje sa vitaminima, minerlaima, vlaknima, kao i antioksidansima, što ovu biljku čini izuzetno pogodnom u lečenju brojnih zdravstvenih stanja.

Između ostalog, smatra se da gorka dinja može regulisati nivo šećera u krvi, ublažiti bolove u želucu, smanjiti zapaljenske procese, poboljšati varenje, očistiti masnu jetru, pojačati imuni sistem i slično.

Štaviše, smatra se da gorka dinja ima zapanjujuće antikancerogene efekte.

Uprkos svojoj lekovitosti, neophodno je biti oprezan pri uzimanju gorke dinje.

Ona se najčešće koristi ili u obliku soka ili u vidu kapsula.

Ne sme se uzimati prekomerna količina soka od gorke dinje, jer može uzrokovati mučninu, povraćanje i bolove u stomaku.

Osobe sa dijabetesom tipa 2, trudnice i dojilje moraju da se konsultuju sa svojim lekarom pre konzumacije gorke dinje.

Treba istaći i to da se gorka dinja koristi za ubijanje crevnih parazita, kod stomačnih problema i brojnih infekcija. U određenim delovima sveta – Afrika i Azija – gorka dinja se koristi kao redovan deo terapije za lečenej raka i virusa HIV-a.

Pokazalo se da gorka dinja može zaštititi od malarije, virusa, ali i da može pomoći kod mršavljenja i pri zaceljivanju opekotina.

1. Gorka dinja i smanjenje šećera u krvi

Zahvaljujući svojim moćnim lekovitim svojstvima, gorka dinja se već dugo u tradicionalnoj medicini koristi za lečenje stanja povezanih sa dijabetesom.

Sve češće se u poslednje vreme suplementi ekstrakta gorke dinje koriste kao alternativni lek za dijabetes.

Saznajte zašto se lek Ozempik koristi za mršavljenje, iako mu je namena lečenja dijabetesa!

Čak su i pojedine studije potvrdile pozitvan uticaj gorke dinje na regulaciju šećera u krvi i dijabetes.

Jedna tromesečna studija¹⁸ na 24 odrasle osobe sa dijabetesom pokazala je da uzimanje 2.000 mg gorke dinje (suplement) dnevno smanjuje šećer u krvi i hemoglobin A1c, (glikozilirani hemoglobin ili HA1c – test koji se koristi za merenje kontrole šećera u krvi tokom tri meseca).

Štaviše, pokazalo se da suplementacija gorkom dinjom značajno smanjuje nivoe fruktozamina¹⁹, kratkoročnog markera dugoročne kontrole šećera u krvi.

Smatra se da gorka dinja poboljšava način na koji se šećer koristi u tkivima, kao i da podstiče lučenje insulina, hormona odgovornog za regulisanje nivoa šećera u krvi.

Međutim, istraživanja u vezi sa uticajem gorke dinje na dijabetes su ograničena i potrebne su veće, kvalitetnije studije da bi se razumelo kako gorka dinja može uticati na nivo šećera u krvi u opštoj populaciji.

2. Antikancerogena dejstva gorke dinje

Istraživanja sugerišu da gorka dinja sadrži određena jedinjenja koja se bore protiv raka.

Na primer, jedna studija²⁰ je pokazala je da je ekstrakt gorke dinje efikasan u ubijanju ćelija raka želuca, debelog creva, pluća i nazofarinksa – oblasti koja se nalazi iza nosa u zadnjem delu grla (gornji deo ždrela).

Druga studija²¹ imala je slične nalaze, izveštavajući da je ekstrakt gorke dinje bio u stanju da blokira rast i širenje ćelija raka dojke, a da istovremeno podstakne smrt ćelija raka.

Imajte na umu da su ove studije sprovedene korišćenjem koncentrisanih količina ekstrakta gorke dinje na pojedinačnim ćelijama u laboratoriji.

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo kako gorka dinja može uticati na rast i razvoj raka kod ljudi kada se konzumira u normalnim količinama koje se nalaze u plodu ove biljke.

Kako još gorka dinja utiče na rak?

Druge studije sugerišu da aktivni sastojci soka od gorke dinje ometaju metabolizam šećera/glukoze u stanicama raka.

Na taj način, dolazi do izgladnjivanja ovih stanca ili ćelija raka, i njihovog eventualnog odumiranja.

Takođe, pokazalo se²² da ekstrakt gorke dinje inhibira rast ćelija raka dojke i sprečava njihovo umnožavanja.

Jedna druga studija²³ je potvrdila da sok gorke dinje može inhibirati (smanjiti) rast raka pankreasa.

Dodatno, pokazalo se sok gorke dinje ne uzrokuje štetne efekte koje može izazvati hemoterapija.

Pored uticaja na rak dojke i pankreasa, nekoliko drugih studija je ustanovilo da sok od gorke dinje može pomoći u lečenju raka jetre²⁴, raka prostate²⁵, i raka debelog creva²⁶.

Lekovito dejstvo soka gorke dinje se pripisuje glikoproteinu lektinu, koga gorka dinja sadrži u većem sadržaju.

Po svom mehanizmu, lektin ima slično dejstvo kao insulin, jer smanjuje nivo šećera u krvi, delujući istovremeno kao imunomodulator.

Spomenimo i to da sok od gorke dinje može sprečiti širenje leukemije i kancerogenog tumora u nervnom tkivu (neuroblastom), pojačavajući imunitet kod ljudi koji boluju od raka.

3. Gorka dinja može smanjiti nivo holesterola

Visoki nivoi (LDL) holesterola mogu uzrokovati nakupljanje masnih naslaga na zidovima arterija, prisiljavajući srce da pumpa krv jače, što povećava rizik od krvnih ugrušaka i srčanih oboljenja.  

Nekoliko studija otkrilo je da gorka dinja može smanjiti nivo holesterola kako bi podržala opšte zdravlje srca.

Jedna studija na ljudima²⁷ je otkrila da je primena ekstrakta gorke dinje rastvorljivog u vodi dovela do značajnog smanjenja nivoa LDL ili tzv. „lošeg“ holesterola, u poređenju sa placebom.

Međutim, jedna studija na miševima²⁸ je primetila da gorka dinja nije dovela do poboljšanja nivoa holesterola.

Potrebne su dodatne studije da bi se utvrdilo da li su ovi pozitivni efekti na ljude koji konzumiraju gorku dinju, kao deo uravnotežene ishrane, dosledni.

4. Gorka dinja za mršavljenje i zdravlje probave

Gorka dinja je odličan dodatak ishrani za mršavljenje, jer ima malo kalorija, ali ima mnogo vlakana. Sadrži približno 2 grama vlakana u svakoj porciji od 100 grama.

Vlakna prolaze kroz digestivni trakt veoma sporo, pomažući u dužem osećaju sitosti, smanjujući glad i apetit.  

Pored toga, pokazalo se²⁹ da gorka dinja takođe ima laksativna svojstva, što može pomoći u slučaju konstipacije (zatvora).

Stoga, zamena visokokaloričnih sastojaka gorkom dinjom može pomoći u povećanju unosa vlakana i smanjenju unosa kalorija, što dovodi do gubitka težine.

5. Ostale prednosti gorke dinje

Kada je u pitanju dinja zdravlje, sok od gorke dinje se u tradicionalnoj medicini često koristi za ublažavanje bolova u zglobovima.

Osim toga, sok od gorke dinje se neretko koristi i protiv temperature, žutice, u slučaju bolesti jetre ili organa za varenje, zbog svojih laksativnih, diuretičkih i antihelmintičkih (ubijanje i smanjivanje broja parazita u crevima i tkivima) svojstava.

Lokalno se može primenjivati ovaj sok za lečenje hroničnih kožnih oboljenja, kao i za lečenje osipa i opekotina.

Smatra se da se sok od gorke dinje može koristiti kao deo ishrane za masnu jetru, tako što jača antioksidativni kapacitet enzima u jetri. Treba uvek imati u vidu da jetra voli gorko.

Zbog diuretičkih svojstava, gorka dinja može poboljšati i pojačati rad mokraćne bešike.

Smatra se da gorka dinja ima antiviralno i antimikrobno delovanje, usled čega istovremeno jača imunitet.

Sok od gorke dinje takođe ima i antialergijska svojstva, ali ublažava i smetnje sa probavom.

Gorka dinja sadrži veoma moćne i jake antioksidanse koji deluju kao snažni odbrambeni mehanizmi.

Oni se efikasno bore protiv slobodnih radikala koji mogu izazvati oštećenja ćelija i, posledično, brojna oboljenja, uključujući i rak.

Na kraju krajeva, gorka dinjs sadrži beta-karoten i vitamin A – dva nutrijenta koji su poznati po svom pozitivnom uticaju na zdravlje očiju i bolji vid.

Zato se često gorka dinja u tradicionalnoj medicini koristi za lečenje katarakte, ali se neretko upotrebljava i za smanjenje podočnjaka.

Šta je to ananas dinja?

Od svih vrsta, sorti ili varijeteta dinja, ananas dinja je jedna od najspecifičnijih, zbog svojih aromatičnih, sočnih i slatkih plodova sa notama ananasa.

Ananas dinja je ovalnog oblika, u proseku od 12 do 17 centimentara, male do srednje veličine, sa žutom ili žuto-narandžastom bojom kore, i u proseku teži između jednog i tri kilograma.

Po svom obliku, zapravo, ananas dinja podseća na izduženu verziju standardne dinje.

Ispod površine, “meso” je boje slonove kosti – bela do bledo narandžaste boje – sa aromatičnom, polumekom, vodenom i sočnom konzistencijom.

“Meso” ili pulpa takođe obuhvata malu centralnu šupljinu ispunjenu jestivim, ovalnim semenkama krem boje.

Korica ove dinje je čvrsta i tanka, mrežaste strukture, i kada je plod u potpunosti zero, kora ima zlatnu ili žuto-braon boju.

Zapravo, kada je ananas dinja mlada, kora je tamno do bledo zelena, a kako dinja sazreva, prelazi u zlatno-žutu nijansu.

Ova vrsta dinje ne poseduje tipičan sladak ukus obične dinje, već ima jedan, nazovimo, suzdržaniji balans slatkoće.

Bledo-narandžasta pulpa (“meso”) je meka u središtu ove dinje, dok je u blizini kora čvršća.

Jasan i upečatljiv miris se pojačava sa zrelošću ananas dinje.

Jedna od najizrazitijih karakteristika ananas dinje je upravo njen aromatični miris. Mnogi ljudi primećuju da mogu da osete izraženi, aromatični miris ananas dinje, pre nego što je uopšte i vide.

Ananas dinja ima cvetnu i voćnu aromu, sa tropskim notama ananasa.

Štaviše, ananas dinja je uglavnom omiljena zbog svog zrelog “mesa”, koje ima medni i cvetni, nektarski ukus, sa nijansama kokosa i ananasa, kao i prirodno  “after taste-a” karamele.

Zašto je ananas dinja retka vrsta dinje danas?

Ananas dinja, botanički klasifikovana kao Cucumis melo var. reticulatus, predstavlja mirisnu sortu dinje koja pripada porodici Cucurbitaceae.

Ova dinja je svoj voćni nadimak “ananas” dobila zbog svoje snažno slatke, medene i tropske arome, koja podseća na ananas.

Ananas dinje se smatraju specijalnom sortom, sezonski se uzgajaju i prodaju na lokalnim tržištima.

Može postojati nekoliko vrsta ananas dinje, ali je za sve njih specifično da imaju kraći rok trajanja, odnosno da traju samo nedelju dana nakon berbe, što doprinosi njihovoj retkosti.

Popularne su i među decom i među odraslima, zbog svog doslednog, voćnog i cvetnog ukusa, i prvenstveno se konzumiraju sveže kako bi se uživalo u tropskom ukusu dinje.

Ananas dinja – Uzgoj i poreklo

Ananas dinja je pogodna za uzgoj u polju ili u staklenicima. Od trenutka klijanja sve do prvog sazrevanja plodova, potrebno je od 2 do 2 i po meseca.

Generalno posmatrano, ananas dinja ima relativno kratak rok trajanja i treba je jesti u roku od nedelju dana nakon berbe kada su zrele.

Ananas dinja je dostupna tokom celog leta sve do rane jeseni.

Ananas dinja je potomak sorti dinja poreklom iz severne Afrike i Bliskog istoka. Zapravo, ananas dinja je nastala kao proizvod ukrštanja.

Iako je tačna istorija nepoznata, neki stručnjaci veruju da je ananas dinja možda nastala od citron dinje/lubenice (Citrullus amarus).

Ananas dinje su gajene širom Evrope, posebno u Francuskoj, Italiji, ali i u Alžiru, tokom 15. veka, a ova sorta slatke dinje postala je popularna i u Sjedinjenim Državama u 19. veku.

Danas su ananas dinje retke i uzgajaju se za specijalna tržišta, posebno u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Često se ananas dinja uzgaja u kućnim baštama širom Evrope, Australije i Sjedinjenih Država i uspevaju u vrućim, suvim klimama.

Kao i kod mnogih letnjih sorti dinja, tako i ananas dinja uspeva u vrućoj i suvoj klimi.

Spremna je za berbu kada plodovi „skliznu“ ili se potpuno odvoje od loze na kraju stabljike.

Ananas dinja (nesečena) se može čuvati na sobnoj temperaturi 2 do 3 dana. Jednom isečene kriške ove dinje mogu se čuvati u frižideru od 3 do 5 dana.

Ananas dinja je hibridna vrsta, pa pokazuje povećanu otpornost na negativne efekte virusnih infekcija i štetočina.

Dinja zdravlje – Nutritivni sadržaj i zdravstvene prednosti ananas dinje

Kada je u pitanju dinja zdravlje, ananas dinja perdstavlja odličan izvor vitamina C, vitamina A, vitamina K, kao i vitamina B6 i folata.

Ananas dinja takođe sadrži kalijum za balansiranje nivoa tečnosti u telu, kao i druge minerale poput bakra, magnezijuma i bakra.

Osim “mesa”, semenke ananas dinje su jestive i obezbeđuju vitamine A i C za jačanje imunološkog sistema i povećanje proizvodnje kolagena.

Semenke ove dinje takođe sadrže vitamin K i minerale, uključujući fosfor, kalcijum, kalijum, magnezijum i gvožđe.

Smatra se da je ananas dinja, zbog sadržaja navedenih hranljivih materija, korisna za osobe koje pate od: anemije, bolesti gornjih disajnih puteva, gihra, reume, tuberkuloze, poremećaja gastrointestinalnog trakta, kao i poremećaja u radu kardiovaskularnog sistema.

Zbog visokog sadržaja vlakana, ananas dinja je pogodna kao deo dijete za mršavljenje, zbog toga što stimuliše osećaj sitosti.

Dinja zdravlje – Ko ne sme da jede dinju?

Videli smo da je dinja izuzetno zdrava namirnica koja na mnoge načine može poboljšati zdravlje i opšte blagostanje osobe. Ali, da li to znači da svi treba da konzumiraju dinje? Tačnije, ko ne sme da jede dinju?

Naime, dinja, koliko god bila zdrava, nutritivno bogata i ukusna, ne znači da je lišena nedostataka i da konzumacija dinje nije bez rizika.

Naravno, za većinu ljudi – konzumacija dinje je savršeno bezbedno rešenje, odnosno većina ljudi odlično podnosi dinju.

Ipak, za neke ljude, dinja kao namirnica nije pogodna za konzumaciju.

Evo ko ne sme da jede dinju i koji su rizici povezani sa konzumacijom ove namirnice.

1) Ljudi alergični na dinje

Pre svega, ovu namirnicu ne smeju da konumirajujudi koji su alergični na dinje, lubenice ili bilo koju namirnicu iz porodice Cucurbitaceae (krastavci, budneva…).

Iako je alergija na dinju retkost, ona se ipak može javiti.

Dinje sadrže supstance slične određenim polenima, pa ako imate alergiju na polen, možete reagovati i na dinju.

Jedna studija³⁰ je otkrila da ljudi koji su alergični na ambroziju takođe mogu da reaguju na dinju.

Neki od simptoma alergije na dinju groznica, dijareja i grčevi u stomaku. Ako ste alergični na dinju, izbegavajte dinju i proizvode napravljene od ove namirnice.

2) Osobe sa sindromom iritabilnog kolona (“nervozna creva”)

Ako se pitate ko ne sme da jede dinju, to su pojedini ljudi koji boluju “nervoznih creva” ili sindroma iritabilnog kolona.

Neće svima sa ovim sindromom smetati dinja, ali nekim ljudima može praviti velike probleme.

To je zato što pojedinci sa dijagnozom iritabilnog kolona mogu biti osetljivi na određene klase ugljenih hidrata koji se skraćeno nazivaju FODMAP (fermentabilni oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli).

Pojedine sorte dinje mogu imati velike količine FODMAP fruktoze, manitola i fruktana.

U tom smislu, ljudi koji su oseltjivi na FODMAP mogu da dožive bolove u stomaku, gasove ili retku stolicu nakon što pojedu čak i umerene količine dinje.

3) Dijabetičari i ljudi koji vode računa o šećeru u krvi

Kada smo govorili o tome kako su povezani dinja i dijabetes, videli smo da dijabetičari ne moraju nužno da izbace dinju iz ishrane, odnosno da je umerena konzumacije dinje odlična opcija za ljude sa dijabetesom tipa 2.

Dakle, dinja ne treba da se eliminiše, čak ni za osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom tipa 2.

Ali, to ne znači da treba preterivati u konzumaciji dinje.

To je zato što dinja sadrži relativno veću količinu prirodnih šećera, sa neznatnom količinom masti i proteina.

Konzumiranje velikih količina dinje može potencijalno povećati nivo glukoze u krvi, odnosno izazvati skokove šećera u krvi.

Zato je najbolje dinju jesti umereno (jedna porcija dnevno je sasvim dovoljna).

Najbolje bi bilo upariti dinju sa nekom proteinskom hranom (poput običnog grčkog jogurta) ili sa zdravim mastima (bademi, orasi…), kako bi se sprečili skokovi šećera u krvi, odnosno kako bi se stabilizovao nivo glukoze u krvi.

4) Ljudi koji koriste beta blokatore

Porcija dinje obezbeđuje oko 10 odsto dnevnih potreba osobe za kalijumom.

Beta-blokatori, vrsta lekova koje lekari često propisuju za srčana oboljenja, mogu izazvati porast nivoa kalijuma.

Ljudi koji koriste beta-blokatore treba da konzumiraju dinju umereno, jer visoki nivoi kalijuma mogu dovesti do oštećenja bubrega.

Takođe, svako ko ima problem sa bubrezima treba da se konsultuje sa svojim lekarom pre nego što poveća unos hrane sa relativno visokim sadržajem kalijuma, kao što je dinja.

5) Poseban oprez za sve koji jedu dinju zbog Salmonele i drugih bakterija

Čak i ljudi koji smeju da konzumiraju dinje, moraju biti veoma oprezni.

Jedan potencijalni rizik od konzumacije dinje je oboljenje od bakterija koje se prenose hranom, kao što su Ešerihija koli, Listerija ili Salmonela, koje se mogu naći u zemljištu gde dinje rastu.

Zbog svoje grube korice nalik na mrežu i niskog sadržaja kiseline (aciditeta), dinje mogu biti sklonije da budu kontaminirane navedenim bakterijama, naročito Salmonelom.

Uobičajeni simptomi salmoneloze (trovanja salmonelom) uključuju dijareju, povraćanje, mučninu i bol u stomaku. Teški slučajevi salmonele mogu biti čak i fatalni.

Zato je važno da temeljno operete koru dinje pre nego što je isečete.

Potpuno je nebitno to što se kora ne jede, sečenje kore dinje može uzrokovati prenos bakterija sa spoljašnjeg sloja na unutrašnji (“meso” ili pulpu), ukoliko kora dinje nije dovoljno dobro očišćena i oprana pre sečenja.

Dinju obavezno isperite toplom vodom pre nego što je isečete.

Možete, ali i ne morate koristiti hemijska sredstva poput sapuna ili drugih rastvora za čišćenje.

Obavezno operite ruke pre nego što rukujete dinjom.

Jednom isečena, dinja uvek treba da se čuva u frižideru. Ostavljanje na sobnoj temperaturi ili na otvorenom tokom vrućih letnjih dana (jer je leto sezona dinje) može dovesti do razvoja i razmnožavanja bakterija koje mogu izazvati bolesti koje se prenose hranom.

Ako je isečena dinja stajala na sobnoj temperaturi duže od 2 sata, obavezno je bacite.

U frižideru, dinja može da stajati od 3 do 5 dana u hermetički zatvorenoj posudi.

IZVORI

1. Karoten i nove koncentracije apokarotenoida u dinjama Cucumis melo sa narandžastim mesom: Određivanje biodostupnosti beta-karotena https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3544477/ ↩︎
2. Vitamin C za prevenciju i lečenje obične prehlade https://www.cochranelibrary.com/cdsr/doi/10.1002/14651858.CD000980.pub4/abstract ↩︎
3. Folati i prevencija raka: Bliži pogled na složenu sliku https://ajcn.nutrition.org/article/S0002-9165(23)13294-1/fulltext ↩︎
4. Povezanost između luteina, zeaksantina i staračke makularne degeneracije: Pregled https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/10408390802066979?journalCode=bfsn20 ↩︎
5. Suplementacija vitaminom A u ranoj fazi života i kasniji rizik od astme https://publications.ersnet.org/content/erj/38/6/1310 ↩︎
6. Holin ublažava imunološku upalu i potiskuje oksidativni stres kod pacijenata sa astmom https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0171298509001521?via%3Dihub ↩︎
7. Antioksidansi i prevencija raka https://www.cancer.gov/about-cancer/causes-prevention/risk/diet/antioxidants-fact-sheet ↩︎
8. Uloga vitamina i minerala u gubitku kose: Pregled https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6380979/ ↩︎
9. Da li unos tečnosti u ishrani utiče na hidrataciju kože kod zdravih ljudi? Sistematski pregled literature https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/srt.12454 ↩︎
10. B vitamini, homocistein i zdravlje kostiju https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4425139/ ↩︎
11. Konzumacija svežeg voća u vezi sa dijabetesom i dijabetičkim vaskularnim komplikacijama: 7-godišnja prospektivna studija na 0,5 miliona odraslih Kineza https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5388466/ ↩︎
12. Vitamin C i imunološka funkcija https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29099763/ ↩︎
13. Unos voća za prevenciju i kontrolu hipertenzije i dijabetesa https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7884895/ ↩︎
14. Glikemijski indeks (GI) ili glikemijsko opterećenje (GO) i dijetetske intervencije za optimizaciju postprandijalne hiperglikemije kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2: Pregled https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7352659/ ↩︎
15. Povezanost između unosa voća i rizika od dijabetesa u AusDiab kohorti https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8475213/ ↩︎
16. Unos voća i povrća u ishrani, mikrobiota creva i dijabetes tipa 2: Rezultati dve velike studije na ljudima https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33267887/ ↩︎
17. Likopen i muška neplodnost https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4023371/ ↩︎
18. Primena Momordica charantia (gorka dinja) poboljšava lučenje insulina kod dijabetes melitusa tipa 2 https://www.liebertpub.com/doi/10.1089/jmf.2017.0114 ↩︎
19. Šta je fruktozamin? https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK470185/ ↩︎
20. Ekstrakt Momordica charantia indukuje apoptozu u ljudskim ćelijama raka putem puteva zavisnih od kaspaze i mitohondrija https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3471438/ ↩︎
21. Gorka dinja (Momordica Charantia), nutraceutski pristup prevenciji i terapiji raka https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7464160/ ↩︎
22. Ekstrakt gorke dinje inhibira rast raka dojke u pretkliničkom modelu izazivanjem autofagijske ćelijske smrti https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29029506/ ↩︎
23. Sok od gorke dinje aktivira senzor ćelijske energije AMP aktiviranu protein kinazu izazivajući apoptotičku smrt ćelija humanog karcinoma pankreasa https://academic.oup.com/carcin/article-abstract/34/7/1585/2463166?sid=0c05ba14-8f31-41e7-a11b-8c50ac34b502 ↩︎
24. Protein MAP30 iz semena gorke dinje (Momordica charantia) podstiče apoptozu u ćelijama raka jetre in vitro i in vivo https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22579806/ ↩︎
25. Ekstrakt gorke dinje otežava napredovanje ćelijskog ciklusa raka prostate i odlaže intraepitelijalnu neoplaziju prostate u TRAMP modelu https://aacrjournals.org/cancerpreventionresearch/article/4/12/2122/49484/Bitter-Melon-Extract-Impairs-Prostate-Cancer-Cell ↩︎
26. Metanolni ekstrakti gorke dinje inhibiraju matične ćelije raka debelog creva utičući na energetsku homeostazu i autofagiju https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23533514/ ↩︎
27. Efekat ekstrakta gorke dinje na nivoe lipida kod japanskih subjekata: Nasumično kontrolisana studija https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6250023/ ↩︎
28. Suplementacija gorke dinje (Momordica charantia L.) nema efekta na hiperholesterolemiju i aterosklerozu kod miševa https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2475299122120871 ↩︎
29. Gorka dinja kao terapija za dijabetes, upale i rak: Panacea? https://link.springer.com/article/10.1007/s40495-016-0045-2 ↩︎
30. Oralni alergijski sindrom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29336286/ ↩︎