Simptomi Anksioznosti – Saznajte sve o anksioznosti

Simptomi anksioznosti i anksioznost znacenje

Kada pomislimo na reč “anksioznost” ili “biti anksiozan” u jednom najširem smislu tu podrazumevamo jedan neprijatan i nelagodan osećaj stresa. Svakako, simptomi anksioznosti, između ostalih, uključuju stres i strah, ali anksioznost znacenje je mnogo više toga.

Ako konsultujemo medicinski rečnik, videćemo da se anksioznost znacenje odnosi na osećaj brige, teskobe i napetosti u vezi sa budućim neizvesnim događajima. Svakako, anksioznost jeste psiho-medicinski termin i dijagnoza mentalnog stanja.

Međutim, pojam “anksioznost” poprimio je epidemijske razmere i u svakodnevnom običnom govoru. Toliko je ova reč ušla u svest, ali i podsvest ljudi, da se često sada njome zamenjuje reč stres. Postajemo anksiozni pred važne sastanke, pred odlazak na posao, pred buđenjem i razmišljanjem o tome šta nas sve od obaveza čeka narednog dana…

Deca mogu biti anksiozna pred polazak u školu. Odrasli čovek može osećati anksioznost čak i kada prelazi ulicu (sa il bez semafora).

Dakle, “anksioznost” je u toj meri postala sveprisutna reč, da se donekle izgubila ono pravo i autentično anksioznost znacenje. Prema tome, ako se pitate “sta je anksioznost”, ova reč postala je glavni simbol za jedan opšti osećaj nelagode – od obične strepnje, preko nestrpljivosti, sve do nekih prijatnih anticipacija.

S druge strane, upotreba reči “anksioznost” uglavnom se odnosi na nešto loše, negatvine emocije, odnosno na negativno predviđanje određenih neizvesnih događaja. Tačnije, ona se koristi u kontekstu toga da bi nešto loše moglo da se dogodi, ali i dalje postoji mogućnost da se možda desi i nešto dobro.

Razumećemo vas ako ste donekle ostali zbunjeni u dosadašnjem izlaganju značenja anksioznosti. Zato ćemo u daljem tekstu biti koncizniji i jasnije pojasniti sve što vas interesuje na temu anksioznosti.

Sta je anksioznost i uvod u problematiku anksioznosti

Svako od nas se ponekad susreće sa osećajima zebnje, straha, napetosti ili brige. Ovo su normalne emocije i predstavljaju reakciju našeg organizma na stvari koje naš mozak percipira kao opasnost. Ta opasnost može biti realna, ali ponekad može biti i nepostojeća i neizvesna. Dakle, ako se pitate “sta je anksioznost”, u jednom širem smislu – bez tog osećaja ne bismo mogli da živimo.

Tačnije, bez anksioznosti, kao osećaja straha, ne bismo uopšte ni reagovali u opasnim situacijama.

U pomenutom smislu, anksioznost nam omogućava da brzo procenimo situaciju koju naš um percipira kao opasnom. Reakcija straha, brige ili napetosti je samo manifestacija onoga na šta nas organizam priprema – a priprema nas na brzu i munjevitu reakciju u situacijama “fight or flight” (bori se ili beži).

Prema tome, ako se pitate “sta je anksioznost” i “koje je anksioznost znacenje”, treba za početak znati da nas taj osećaj anksioznosti “tera” da ostanemo budni, da se borimo, da istrajemo i da, evolutivno posmatrano, preživimo.

Osećati se ponekad anksiozno povodom brojnih životnih situacija je normalna emocija i reakcija (očekivanje rezultata ispita, iščekivanje lekarske dijagnoze, novo životno okruženje). Međutim, šta je onda problematika sa anksioznošću i otkud je anksioznost postala medicinsko-psihološki fenomen?

Pošto je svaki čovek evoloutivno i biološki predviđen da preživi, naš mozak može anticipirati da nam određene okolnosti predstavljaju veću pretnju nego što to zaista jesu. Taj intenzivni osećaj napetosti nas može dovesti do toga da budemo mnogo više zabrinutiji nego što je potrebno. Kada je taj strah od potencijalne pretnje intenzivan i učestao u toj meri da ometa svakodnevno normalno funkcionisanje osobe, tada govorimo o anksioznosti u pravom, psihološkom i medicinskom smislu te reči.

Tačnije, anksioznost u ovom smislu predstavlja mentalni problem ili patološki poremećaj koji je neophodno lečiti.

Simptomi anksioznosti – Anksioznost kao anticipacija

Kada su u pitanju simptomi anksioznosti, postavlja se pitanje – zašto se anksioznost može opisati kao anticipacija određene pretnje?

Pogledajmo pre toga sledeću stvar. Anksioznost znacenje, videli smo, treba razdvojiti na dve stvari: anksioznost kao emociju i anksioznost kao psihički poremećaj (patološka anksioznost). Ove dve stvari ne treba poistovećivati. U prvom slučaju, anksioznost može biti podsticajna i korisna, može biti saveznik. U drugom slučaju, anksioznost može biti destruktivna i parališuća, može biti nemilosrdni neprijatelj.

Naime, istina je da svi ljudi doživljavaju ponekad emociju anksioznosti. Anksioznost, kao emocija, navodi nas da preživljavamo i aktivira nas da savladamo opasnost koja je pred nama. Iako ne baš najprijatnija emocija, anksioznost nas u tom smislu može pokrenuti i naterati da budemo izrazito skoncentrisani prilikom suočavanja sa nepredvidivim.

Ali, kada neko pati od anksioznosti, kao mentalnog poremećaja, to ne znači da je osoba slabog karaktera. Uz odgovarajući psihološki tretman i podršku najbližih, osoba i te kako može postati jača od svoje anksioznosti i voditi zdrav, normalan i srećan život.

Anksioznost, kao mentalni poremećaj, može se okarakterisati kao osećaj nedefinisanog stresa, straha ili zabrinutosti. Dok je strah uglavnom posledica realne i postojeće opasnosti i pretnje, anksioznost je anticipacija, odnosno pretpostavljanje ili predviđanje buduće neizvesne pretnje.

Dakle, to je “osećaj da će se nešto strašno i užasno dogoditi”, iako uglavnom ne postoji realna opasnost. To je anticipacija (predviđanje) da će se nešto loše desiti, iako ne postoji bilo kakva realna osnova za takvu psihološku perspektivu.

Šta je to anksiozni poremećaj?

Videli smo da anksioznost možemo razlučiti na dve celine – anksioznost kao emociju i anksioznost kao mentalni problem. U ovom drugom slučaju, anksioznost je intenzivna, iracionalna i patološka i ometa osobu da funkcioniše normalno na svakodnevnom nivou. Tada se anksioznost manifestije kao anksiozni poremećaj.

Anksiozni poremećaj je psihološko stanje koje prevazilazi osećaj nervoze, straha i brige koje svi mi s vremena na vreme osećamo. Naime, anksiozni poremećaj se dešava u sledećim situacijama:

• Kada je anksioznost toliko intenzivna da narušava kvalitet života i dobrobit osobe;
• Kada osoba prekomerno ili preterano reaguje na određene okolnosti ili situacije koje predstavljaju okidače njenog straha i napeptosti;
• Kada osoba ne može da kontroliše svoje emocije, odnosno emotivni odgovor na navedene situacije;

Anksiozni poremećaj, koji se manifestuje neprestanom brigom i konstantnom anksioznošću, može zaista otežati i zakomplikovati život osobi.

Dakle, s jedne strane, kada neko pati od anksioznog poremećaja, tada u stvarnosti ne postoji izvor pretnje ili opasnosti koje bi mogli da opravdaju strah ili napetost kod osobe. S druge strane, anksiozni poremećaj postoji i tada kada su pretnja ili opasnost realni i postojeći, ali je anksiozna reakcija osobe kompulzivna, sveobuhvatna, parališuća, znatno intenzivnija i neproporcionalna u odnosu na normalnu i uobičajenu reakciju.

Pored depresije, anksiozni poremećaj jedan je od najučestalijih, odnosno najrasprostranjenijih mentalnih poremećaja današnjice. Procenjuje se da više od 300 miliona ljudi širom sveta boluje od anksioznog poremećaja [1]. Statistika kazuje da više od 30 odsto odraslih ljudi u nekom periodu života pati od anksioznog poremećaja. Anksioznom poremećaju su podložnije žene nego muškarci.

Simptomi anksioznosti – Uzroci i faktori rizika za nastanak anksioznosti

Pre nego što navedemo koji su simptomi anksioznosti, neophodno je videte šta uopšte dovodi do anksioznog poremećaja na prvom mestu.

Kada govorimo o uzrocima, anksiozni poremećaji su poput drugih tipova mentalnih problema. Tačnije, anksiozni poremećaj nije odraz ili rezultat nečijh karakternih nedostataka, problema sa vaspitanjem ili lične slabosti. Isto tako, ne postoji samo jedan uzrok anksioznog poremećaja, budući da kombinacija brojnih faktora može imati ulogu u nastanku anksioznosti:

• Hemijska neravnoteža u mozgu. Izloženost jakom ili hroničnom stresu može promeniti hemijsku ravnotežu u mozgu koja kontroliše i reguliše raspoloženje. Doživljavanje velikog stresa tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do anksioznog poremećaja.
• Faktori okruženja i životne sredine. Anksioznost, odnosno anksiozni poremećaj može biti posledica doživljene traume. Ovo je naročito izraženo kod osobe koja ima genetskih predispozicija za anksioznost.
• Genetika. Anksiozni poremećaj se često možete javiti u porodicama. Drugim rečima, naučno je uverenje da postoji gen za anksioznost. To znači da osoba može naslediti anksiozni poremećaj od oca ili majke, isto kao što može naslediti, recimo, boju očiju.

Za neke ljude pak anksioznost može biti uzrokovana određenim zdravstvenim problemom. U nekim slučajevima, simptomi anksioznosti mogu biti i indikatori, odnosno prvi pokazatelji neke bolesti.

Evo nekih primera zdravstvenih problema koji se mogu povezati sa anksioznim poremećajem.

• Kardiovaskularne bolesti i bolesti srca;
• Dijabetes;
• Problemi sa štitnom žlezdom, kao što je hipertireoza;
• Respiratorni poremećaji, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) [2] i astma;
• Zavisnost, zloupotreba ili odvikavanje od droge;
• Prestanak uzimanja alkohola, lekova za smirenje ili drugih medikamenata (apstinentska kriza);
• Hronični bol ili sindrom iritabilnog creva;
• Rak;
• Ponekad anksioznost može biti nuspojava određenih lekova.

Faktori rizika za nastanak anksioznog poremećaja

Anksiozni poremećaj, odnosno anksioznost, između ostalog, čini da se osoba oseća izuzetno nelagodno u određenim društvenim situacijama (socijalni anksiozni poremećaj). Zato, osoba koja pati od anksioznog poremećaja može početi da izbegava određene ljude, mesta ili društvena okupljanja.

To je zato što simptomi anksioznosti čine da se osoba u prisustvu drugih ljudi ili okolnosti oseća izuzetno uznemireno i napeto. Samo iz ovog primera možete videte u kojoj meri anksioznost može srozati kvalitet života i način funkcionisanja

Stoga ćemo vam navesti neke od faktora rizika za nastanak anksioznog poremećaja:

• Trauma. Deca koja su pretrpela zlostavljanje ili traumu, ili su bila svedok traumatskih događaja imaju veći rizik od razvoja anksioznog poremećaja u nekom trenutku života. Ali, i odrasli koji dožive određenu traumu takođe mogu razviti poremećaj anksioznosti.
• Stres zbog bolesti. Kao što smo naveli, zdravstveno stanje ili ozbiljna bolest mogu izazvati značajnu psihičku napetost, koja može biti okidač za anksioznost.
• Akumuliranje stresa. Veliki stresni događaj ili gomilanje manjih stresnih životnih situacija mogu izazvati preteranu anksioznost. Na primer, to mogu biti smrt u porodici, stres na poslu ili stalna briga o finansijama.
• Ličnost. Ljudi sa određenim tipovima ličnosti skloniji su anksioznim poremećajima od drugi (perfekcionisti, detaljisti, nervozne osobe…).
• Drugi poremećaji psihičkog zdravlja. Neretko se dešava da osoba koja pati od anksioznosti, takođe ima i druge mentalne poremećaje, poput depresije.
• Genetika. Istakli smo da se anksiozni poremećaj neretko može prenositi sa generacije na generaciju.
• Droga ili alkohol. (Zlo)upotreba droga ili alkohola ili odvikavanje od istih (apstinencijalni sindrom) mogu izazvati ili pogoršati anksioznost.

Koje su vrste anksioznog poremećaja?

Postoji više vrsta anksioznih poremećaja. Govorimo o:

• Generalizovani anksiozni poremećaj:
• Panični poremećaj;
• Fobije;
• Separaciona anksioznost;
• Socijalni anksiozni poremećaj.

Isto tako, postoje i određene vrste mentalnog poremećaja gde su određeni simptomi anksioznosti slični kao kod anksioznih poremećaja. Tu podrazumevamo post-traumatski stresni poremećaj i opsesivno-kompulzivni poremećaj.

1) Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj je najčešći tip anksioznih pormećaja. Procenjuje se da oko 4 odsto svetske populacije pati od ove vrste anksioznog poremećaja.

Generalizovani anksiozni poremećaj karakteriše se po osećaju stalne, patološke, hronične i iracionalne zabrinutosti, strepnje i straha u vezi sa svakodnevnim aktivnostima i događajima. Simptomi anksioznosti kod generalizovanog anksioznog poremećaja ispoljavaju se u većem broju i delu dana nego kada ih nema, i javljaju se u periodu ne manjem od 6 meseci.

Kada osoba pati od generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP), onda se ona može osećati kao da ne može da dozira ili da kontroliše sopstvenu brigu. Tačnije, osoba tada uvek sa veliom zebnjom iščekuje najgori mogući scenario u bilo kojoj situaciji. Ona prekomerno brine o finansijama, o zdravlju, o porodici, o poslu ili o nekim drugim svakodnevnim aktvnostima.

Ponekad je i sama pomisao kako će preživeti dan dovoljna da nastupe simptomi anksioznosti kod GAP. Mnogi ljudi koji imaju generalizovani anksiozni poremećaj prepoznaju svoje stanje, odnosno svesni su da se nalaze u ciklusu zabrinutosti ili da je njihova anksioznost gora od date situacije. Međutim, izazov sa GAP-om je u tome što osoba ne zna kako da zaustavi ili da iskontroliše sopstvenu zabrinutost. Ona oseća da je stanje anksioznosti van njene kontrole, a sazanje ove neprijatnosti samo čini da simptomi anksioznosti budu još intenzivniji.

Mnogi oboleli od GAP-a opisuju svoje stanje kao takvo da im se strah “zavukao” u svaki segment njihovog života. Neretko se događa da oni svoju anksioznost manifestuju rečima “šta ako?” Na primer, ukoliko naprave neku grešku na poslu, počinju rečenicu “Šta ako dobijemo otkaz?” ili ako se član porodice zakašlje, a rečenica počinje sa “Šta ako ima upalu pluća?”

Simptomi anksioznosti kod generalizovanog anksioznog poremećaja

Kao što smo mogli da vidimo, patološka anksioznost se kod GAP-a ispoljava u najrazličitijim životnim situacijama. Otuda i naziv generalizovani anksiozni poremećaj, jer se ne može klasifikovati u jednu kategoriju, na osnovu okidača anksioznosti.

Ali, ono što je zajednički imenuilac svim ovim situacijama jeste iščekivanje najgoreg scenarija i katastrofalnog ishoda. U tom smislu, simptomi anksioznosti mogu varirati od umerenih (“dete će mi se razboleti”) do teških (“šta ako udari grom, svi ćemo da poginemo”). Jedna od posledica GAP-a i konstantne zabrinutosti je hronična emotivna i mentalna iscrpljenost.

Generalizovani anksiozni poremećaj, dakle, karakteriše hroničan i kontinuiran tok patološke anksioznosti, kao i simptomi anksioznosti koji variraju u svom stepenu i težini. U tom smislu, anksioznost simptomi kod GAP-a mogu biti fizički, mentalni i bihejvioralni. Pritom, većina ljudi doživljava neke simptome, a ne sve kumulativno.

Fizički (telesni) simptomi anksioznosti kod GAP-a uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Nemir, osećaj uznemirenosti, osećaj kao da je osoba “na ivici nerava”;
• Osećaj lakog umora;
• Napetost i bolovi u mišićima, mišićni spazmi;
• Tenzione glavobolje, koje su naročito locirane na potiljku, vratu, ramenima i licu ili očnim kapcima);
• Nesvestica;
• Teškoće pri gutanju (osećaj “knedle u grlu”);
• Znojenje;
• Ubrzan rad srca i palpitacije, kratak dah ili vrtoglavica;
• Ubrzano i plitko disanje;
• Problemi sa stomakom, uključujući mučninu i dijareju;
• Drhtanje i trzaji;
• “Nervozni” želudac, osećaj muke;
• Poremećaji spavanja – osoba se teško uspavljuje, a kada se uspava, ne spava dobro (insomnija, nesanica).

Mentalni (psihički) simptomi anksioznosti kod GAP-a uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Prekomerna, patološka i iracionalna zabrinutost za svakodnevne aktivnosti i događaje;
• Česta bezrazložna uznemirenost;
• Poteškoće ili nemogućnost da osoba kontroliše svoju zebnju ili strah;
• Osećaj da uvek predstoji opasnost, katastrofa ili propast;
• Razdražljivost i iritabilnost;
• Problemi sa koncentracijom i fokusom;
• Problemi sa pamćenjem;
• Agresivnost, osoba lako plane i često je iznerviraju sitnice (ovo stanje anksiozne osobe opisuju kao da su “na ivici” ili kao da su “kao zapeta puška”, ili kao da su “tempirana bomba”).

Bihejvioralni simptomi anksioznosti (promene u ponašanju) kod GAP-a uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Konstantno proveravanje stvari (“da li sam ugasio ringlu”, “da li mi je dete dobro, sad ću da ga zovem”);
• Odlaganje i prokrastinacija;
• Izbegavanje prisustvovanja na određenim događajima.

2) Anksioznost i panicni poremecaj

Panični poremećaj jedan je od najčešćih vrsta anksioznog poremećaja. Od ovog poremećaja oboleva 1-2 odsto svetskog stanovništva, među kojima češće žene nego muškarci. Kada su u pitanju anksioznost i panicni poremecaj, žene imaju dvostruko veći rizik da obole od paničnog poremećaja neo muškarci.

Okosnica paničnog poremećaja je panični napad (koji se ponekad naziva i anksiozni napad) – siloviti nalet anksioznosti koji dolazi “iz vedra neba”. Panični poremećaj karakteriše panični napad, odnosno anksiozni napad, kao iznenadni nalet intenzivnog straha, koji nema vidljivi razlog ili osnovu. Kada su u pitanju anksioznost simptomi kod paničnog poremećaja, panični napad je glavni znak i simptom.

Za razliku od anksioznosti, koja često ima jasne okidače, panika je obično iznenadni, nekontrolisani i intenzivni strah ili anksioznost. Ovo često može izazvati impulsivno ponašanje. Reakcija na strah je jedna od najvećih razlika između paničnog poremećaja i drugih anksioznih poremećaja. Kada su u pitanju anksioznost i panicni poremecaj, osoba se čak plaši straha koji oseća.

Osoba sa paničnim poremećajem može osećati užas, čak i ako nema stvarne opasnosti. Mnogi ljudi sa paničnim poremećajem su opisali sopstvenu paniku kao osećaj da gube kontrolu nad sobom. Panični napad ili anksiozni napad se dešava brzo i neočekivano, i obično traje nekoliko minuta. Anksioznost se javlja postepeno i može trajati duže vreme.

Ponekad se svakome od nas može dogoditi napad panike u nekom trenutku života. Međutim, doživeti jedan napad panike ne znači da su prisutni anksioznost i panicni poremecaj. Ljudi sa paničnim poremećajem imaju ponavljajuće napade panike i oni se ne mogu objasniti drugim mentalnim zdravstvenim stanjima.

Osobe koje pate od paničnog poremećaja često menjaju svoje ponašanje u vezi sa napadima kako bi pokušali da izbegnu ponovni napad panike. Često su i zabrinuti zbog novih napada panike, kao i posledica – poput osećaja da gube kontrolu ili da imaju srčani udar. Ova stalna zabrinutost i pokušaji da se izbegnu budući potencijalni panični napadi mogu značajno negativno uticati na svaki aspekt života osobe. To može dovesti do razvoja dodatnih mentalnih poremećaja, kao što je agorafobija [3].

Fizički simptomi anksioznosti kod paničnog poremećaja uključuju:

• Ubrzani rad srca, palpitacije ili lupanje srca;
• Preskakanje srca;
• Uznemirenost, nemir;
• Visok krvni pritisak (hipertenzija);
• Znojenje;
• Drhtanje ili trzaji;
• Bol u grudima i otežano disanje;
• Klecanje nogu;
• Kratak dah, plitko disanje;
• Vrtoglavica, nesvestica i fizička nestabilnost;
• Bolovi u stomaku.

Psihički simptomi anksioznosti kod paničnog poremećaja uključuju:

• Osećaj odvojenosti od sopstvenog tela, ličnosti ili stvarnosti;
• Strah od gubitka kontrole;
• Strah od umiranja;
• Osećaj predstojeće katastrofe ili opanosti;
• Osećaj da se osoba nalazi u stanju neposredne opasnosti po život;

3) Fobije

Fobije predstavljaju vrstu anksioznog poremećaja koga karakteriše neosnovan, trajan, preteran i prekomeran strah. Osoba koja pati od fobije svesna je da je njen strah iracionalan, ali taj osećaj straha ne može da kontroliše.

Uzmimo kao primer strah od zmija. Strah je normalna kratkotrajna reakcija mnogih ljudi na zmije, budući da su neke od njih otrovne i da njihov ujed može biti opasan po život. Ali, isto tako, većina ljudima ima svest o tome da postoji mala verovatnoća da do ujeda zmije dođe u svakodnevnom životu, naročito ako žive u gradskim i drugim okruženjima gde je malo verovatno da će se pojaviti zmija.

Osoba koja pati od fobije takođe je svesna navedene opasnosti od zmija, ali je strah u toj meri parališući da on ometa funkcionisanje osobe na svakodnevnom nivou. Dakle, fobija je intenzivni strah neproporcionalan potencijalnoj opasnosti ili pretnji.

Kao i kod drugih anksioznih poremećaja, osoba koja pati od fobije mnogo vremena provodi izbegavajući situacije koje mogu biti okidač za strah. Neke specifične fobije uključuju strah od:

• Životinja, kao što su pauci ili zmije (arahnofobija i ofidiofobija);
• Visine (akrofobija);
• Letenja (najčešće avionom – aerofobija);
• Krvi, naročito od vađenja krvi (sangvinofobija ili hemofobija);
• Igle i injekcija (tripanofobija);
• Otvorenih mesta koje mogu izazvati panične napade, osećaj neprijatnosti, sramote i bespomoćnosti (agorafobija).

4) Separaciona anksioznost (separacioni anksiozni poremećaj)

Određena doza anksioznosti zbog odvajanja od voljene osobe je normalna reakcija. Međutim, poremećaj separacione anksioznosti predstavlja stanje prekomerne zabrinutosti, straha ili brige zbog stvarnog ili očekivanog odvajanja od nekoga za koga je osoba emocionalno vezana. Separaciona anksioznost je uobičajen anksiozni poremećaj kod dece, ali je prisutan i kod odraslih.

Ljudi na koje se deca ugledaju i kojima su privrženi jesu odrasli ljudi, njihovi roditelji. Deca mogu osetiti ovu vrstu anksioznog poremećaja ako se odvajaju od roditelja. Kod odraslih, separaciona anksioznost može nastupiti kada se odvajaju od bilo koje osobe – od partnera do deteta – pa čak i kućnog ljubimca.

Obično se osoba plaši da će se nešto loše dogoditi drugoj osobi do koje joj je stalo u njenom odsustvu. Poremećaj separacione anksioznosti može imati ogroman negativan uticaj na sve oblasti života. Kod odraslih, to može dovesti do socijalne izolacije, nesposobnosti za rad ili problema u vezi ili drugim odnosima sa ljudima.

5) Socijalni anksiozni poremećaj

Socijalni anksiozni poremećaj je stanje u kojem se ljudi plaše da će biti osuđeni ili osramoćeni u određenim društvenim situacijama. Neretko će se ti ljudi upustiti u određenu vrstu socijalne interakcije i društvene situacije, ali će sve vreme u sebi imati intenzivan osećaj straha, panike ili anksioznosti.

Ovo se može smatrati anksioznim poremećajem ako socijalna anksioznosti traje najmanje šest meseci u kontinuitetu.

Socijalni anksiozni poremećaj se nešto češće dijagnostikuje kod žena i adolescenata. Simptomi anksioznosti kod socijalnog anksioznog poremećaja uglavnom nastupaju između 8. i 15. godine života.

Jedna od karakterističnih osobina socijalnog anksioznog poremećaja je strah od toga da će osoba biti osuđena, osramoćena, unižena i negativno ocenjena od drugih ljudi. Često osoba predviđa da će je drugi ljudi oceniti kao anksioznu, slabu, glupu, dosadnu, neprijatnu, čudnu ili strahuje da će joj drugi ljudi dodeliti neku drugu negativnu osobinu.

Sa ovim poremećajem, bilo koje društveno dešavanje ili situacija skoro uvek izaziva strah ili anksioznost koja je često nesrazmerna realnom riziku da će se na osobu gledati negativno ili sa podozrenjem. Kada osoba pati od socijalnog anksioznog poremećaja, ona će pokušavati da izbegne društvene situacije koje mogu biti okidač za anksioznost – i to će činiti dosledno.

Simptomi anksioznosti kod socijalnog anksioznog poremećaja uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Strah, teskoba, napetost, tenzija ili anksioznost zbog jedne ili više društvenih situacija u kojima je osoba izložena potencijanoj osudi od drugih ljudi;
• Stidljivost, sramežljivost ili povlačenje (izolacija) u društvenim situacijama;
• Preznojavanja i rumenjenje;
• Biti stegnut ili zatvoren u razgovoru, otkrivati vrlo malo detalja o sebi;
• Drhtanje;
• Preterano kruto držanje tela;
• Nepostizanje očnog kontakta;
• Zamuckivanje tokom razgovora sa drugim ljudima, zastajanje u rečima;
• Upadljivo gledanje u druge ljude (zurenje);

Kod dece, dodatni fizički anksioznost simptomi u slučaju socijalnog anksioznog poremećaja uključuju:

• Plakanje;
• Ostati ukočen u mestu;
• Prianjanje uz roditelja ili staratelja;
• Odbijanje da se govori u društvenim situacijama;

Koji su generalni simptomi anksioznosti?

Mogli smo do sada da vidimo da se patološka anksioznost i anksiozni poremećaj mogu manifestovati na različite načine. Isto tako, mogli smo da vidimo da su simptomi anksioznosti brojni, kao i da oni mogu varirati od osobe do osobe, u zavisnosti od različitih faktora.

Videli smo i da svi anksioznost simptomi imaju zajedničkog imenitelja – a to je prekomerna, iracionalna i neosnovana briga o ishodu budućeg dešavanja. Međutim, želimo da istaknemo nekoliko stvari, u vezi sa tim.

Da li znate da se u proseku 60 odsto briga koje čovek ima oko bilo kojih stvari – ne ostvari u realnosti? Da li ste znali da se skoro 90 odsto briga koje se odnose na pitanje zdravlja i zdravstvene probleme – nikada ne ostvari? Štaviše, oko 95 odsto briga odnosi se na stvari koje su irelevantne, odnosno objektivno nevažne za svakodnevno funkcionisanje!

Iz ove statistike možete videti samo koliko anksioznost može u potpunosti poremetiti nečiji život.

Hajmo sada da pogledamo koji su to opšti simptomi anksioznosti. Njih možemo svrstati u tri grupe:

1) Fizički simptomi anksioznosti;

2) Psihički simptomi anksioznosti;

3) Ostali anksioznost simptomi.

Fizički simptomi anksioznosti:

• Osećaj nervoze u stomaku, nervozni želudac;
• Vrtoglavica, mučninca i nesvestica;
• Uznemirenost;
• Osećaj nemira ili nemogućnost da osoba bude mirna ili da sedi mirno;
• Glavobolje, bolovi u leđima ili drugim mišićima i zglobovima;
• Ubrzano disanje, kratak dah, visok krvni pritisak;
• Nepravilan rad srca (anksioznost i palpitacije);
• Preznojavanje i oserćaj topline i vreline u telu (“topli talasi”, anksioznost i znojenje)
• Problemi sa spavanjem, naročito nesanica (insomnija);
• Škrgutanje zubima, posebno noću;
• Potreba da se češće ili manje ide u toalet;
• Promene u seksualnom nagonu, pad libida;
• Napadi panike – anksiozni napad.

Pojedine studije sugerišu da anksioznost može povećati rizik od nastanka određenih dugoročnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes, čir na želucu i probleme sa srcem. Međutim, ne postoji još dovoljno naučnih dokaza na osnovu kojih se sa sigurnošću može reći koji su zdravstveni rizici pvoezani sa anksioznošću ili koje grupe ljudi će najverovatnije biti izložene ovom riziku.

Osoba koja ima određenu fizičku bolest, probleme sa zdravljem ili invaliditet, može se često osećati pod stresom ili anksiozno. Stoga se ponekad može učiniti da su problemi sa anksioznošću i fizički zdravstveni problemi deo začaranog kruga.

Ponekad zaista može biti teško utvrditi da li su simptomi anksioznosti povezani ili mogu biti u korelaciji sa nekom bolešću (kao uzrok ili kao posledica bolesti).

Psihički simptomi anksioznosti:

• Osećaj napetosti, nemira, teskobe, uznemirenosti, nervoze ili nemogućnosti da se osoba opusti;
• Osećaj straha, brige, zabrinutosti ili strah od najgoreg mogućeg scenarija;
• Doživljavanje stresa;
• Osećaj kao da se vreme ubrzava ili usporava;
• Osećaj kao da drugi ljudi mogu da vide da je osoba uznemirena;
• Osećaj da drugi ljudi stalno gledaju u anksioznu osobu sa osuđivačkim stavom;
• Osećaj kao da osoba ne može prestati da brine, ili da će se loše stvari dogoditi ako prestane da brine (nemogućnost kontrolisanja emocije zabrinutosti);
• Zabrinutost zbog same anksioznosti, na primer, osoba breine o tome da će se dogoditi panični napadi;
• Nesamopouzdanje, nesigurnost;
• Osoba želi i traži podršku od drugih ljudi ili brine da su ljudi ljuti ili ogorčeni na anksioznu osobu;
• Osećaj kao da osoba počinje da gubi osećaj za stvarnost;
• Iritabilnost i razdražljivost, osoba lako plane i iznervira se;
• Loše raspoloženje;
• Depresija;
• Preterano razmišljanje – osoba mnogo razmišlja o lošim iskustvima, greškama, prošosti, ili razmišljanje o određenoj situaciji iznova i iznova;
• Depersonalizacija – vrsta disocijacije u kojoj se osoba oseća odvojeno od svog uma ili tela, ili osećaj kao da je osoba lik iz filma ili serije koju gleda;
• Derealizacija – još jedna vrsta disocijacije u kojoj se osoba oseća odvojeno od sveta oko sebe ili kao da svet oko nje nije stvaran;
• Preterana zabrinutost o stvarima koje bi mogle da se dogode u budućnosti.

Ostali anksioznost simptomi

Anksioznost simptomi mogu trajati izuzetno dugo u kontinuitetu, ali mogu dolaziti u talasima (dođu i prođu). Tačnije, anksioznost može biti u toj meri sveobuhvatni psihički poremećaj, da osoba koja pati od anksioznosti može imati poteškoća u drugim aspektima svog života:

• Osoba počinje previše da bude oprezna i pažljiva, isuviše mnogo da vodi računa o sebi:
• Loše performanse na poslu, u školi ili teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka;
• Poteškoće i problemi u održavanju ili kreiranju novih odnosa sa drugim ljudima;
• Osoba ima poteškoća da uživa u slobodnom vremenu, hobiji koji su je ranije ispunjavali sada više ne proizvode osećaj sreće i radosti;

Koji su i da li postoje najgori simptomi anksioznosti?

Naveli smo koji su opšti simptomi anksioznosti. Naravno, osoba koja pati od anksioznog poremećaja neće doživljavati sve simptome, već neke od njih. Intenzitet, težina i vremensko trajanje tih simptoma će zavisiti od osobe do osobe. Ukoliko osoba određene simptome doživljava veoma stresno, intenzivno (naročito ako oni duže traju), onda ona, subjektivno, može smatrati da su to u pitanju najgori simptomi anksioznosti.

Prema tome, najgori simptomi anksioznosti se mogu posmatrati u tom smislu. Na primer, ako osobi srce izuzetno jako i mnogo preskače usled paničnog napada (anksioznost i palpitacije), ona može smatrati da je to u pitanju najgori simptom anksioznosti. Ili, ako osoba usled anksioznosti daima i nedeljama ne može da spava, ona može smatrati da je nesanica jedan od najgorih simptoma anksioznosti.

Dakle, subjektivni doživljaj simptoma anksioznosti može odrediti to da li su u pitanju najgori simptomi anksioznosti ili ne.

Međutim, najgori simptomi anksioznosti mogu biti i oni za koje možda čak mnogi i ne slute da su u pitanju anksioznost simptomi. Drugim rečima, postoje određeni simptomi anksioznosti koji se na prvi pogled uopšte ne bi mogli povezati sa ovim mentalnim poremećajem. Ali, oni mogu biti veoma nelagodni, uznemirujući, bizarni, čudni, neprijatni i intenzivni da se mogu klasifikovati kao najgori simptomi anksioznosti.

Neuobičajeni i najgori simptomi anksioznosti

• Indigestija (slabo varenje, problemi sa digestivinim traktom);
• Zujanje u ušima (tinitus);
• Osećaj vreline, topline i gorenja na koži, usnama, licu, pa čak i u očima;
• Anksioznost i palpitacije, neredovni otkucaiji srca, ubrzano lupanje srca, kada osoba može pomisliti da doživljava srčani udar;
• Trnjenje i osećaj mravinjanja u šakama, stopalima, nogama ili licu;
• Prekomerno zevanje;
• Fantosmija ili olfaktorna halucinacija – stanje u kojem osoba oseća mirise koji ne postoje ili neutralni mirisi su za osobu neprijatni;
• Bizarne električne senzacije u mozgu, drhtanje mozga, osećaj vibracija u mozgu;
• Fantomske, nepostojeće vibracije (npr, osoba misli da joj je mobilni telefon zavibrirao, ali, zapravo, to nije);
• Tremor ii drhtanje;
• Derealizacija – osećaj da je osoba odvojena od realnosti i stvarnog sveta, osećaj kao da je osoba u stanju sna i njena percepcija vremena i prostora je drugačija;
• Globus histerikus – osećaj kao da osoba ima nešto u grlu (“knedla u grlu”), kao da je grlo steže;
• Zamućen vid, proširene zenice, suzne oči;
• Bolovi u vilici;
• Koprivnjača, osip na koži i svrab;
• Iznenadni intenzivni bolovi tokom napada anksioznosti, uključujući lice, stomak, ruke i grudi;
• Osećaj hladnoće u rukama i nogama.
• Nemogućnost donošenja ispravnih odluka;

Koliko traje anksioznost?

Da li anksioznost ikada prestaje? Koliko traje anksioznost? Da li će se anksioznost vratiti kada prestane anksiozni napad? Ovo su neka od najčešćih pitanja u vezi sa anksioznošću. Međutim, ono što se sa sigurnoću može reći jeste da ne postoji univerzalna vremenska odrednica po pitanju toga koliko traje anksioznost.

Drugim rečima, vremensko trajanje anksioznosti, anksioznog poremećaja i anksioznog napada je subjektivna i individualna kategorija, što znači da varira od osobe do osobe. Ali, ovde treba imati u vidu distinkciju koju smo naveli na početku ovog teksta – anksioznost kao emocija i anksioznost kao kao poremećaj (patološka anksioznost).

Anksioznost kao emocija i kao normalan emotivni odgovor na određenu opasnost može trajati od nekoliko trenutaka do nekoliko dana. Odnosno anksioznost kao emocija može trajati sve dok se osoba ne suoči sa onim što je, u ovom smislu, čini anksioznom.

Međutim, kada je u pitanju patološka anksioznost, ako se pitate “koliko traje anksioznost”, potrebno je da imate u vidu sledeće faktore koji utiču na vremenski period trajanja ovog mentalnog poremećaja:

• Pripadati, po godinama, starijoj populaciji;
• Nedostatak posla ili dobro plaćenog posla;
• Živeti sam i biti usamljen;
• Imati fizički poremećaj ili loše funkcionisati na fizičkom nivou;
• Koliko brzo je dijagnostifikovan i lečen anksiozni poremećaj;
• Vrsta anksioznog poremećaja od kojeg osoba pati (na primer, obično socijalni anksiozni poremećaj traje dugo vremena i odgovor na medicinski tretman je sporiji u odnosu na druge vrste anksioznih poremećaja);
• Imati više anksioznih poremećaja u istom trenutku.

Praksa je pokazala da će simptomi anksioznosti kod mnogih ljudi postojati duži vremenski period pre nego što je uopšte postavljena dijagnoza anksioznog poremećaja. Ponekad oni mogu trajati i do 15 godina! Svakako, bez lečenja i adekvatnog medicinskog tretmana, anksioznost može potrajati i mnogo duže nego što bi trebalo.

Koliko traje anksioznost i rizik od ponovnog vraćanja anksioznih poremećaja (recidiv)

Bez medicinskog lečenja, simptomi anksioznosti se mogu vremenom samo pogoršati, a anksiozni poremećaji se mogu produžiti, negativno se odražavajući na svaki aspekt života osobe. Ako se pitate “koliko traje anksioznost”, znajte da ovaj mentalni poremećaj može biti izuzetno dugotrajan, ali je moguć i potpuni oporavak.

Uopšteno posmatrano, anksiozni poremećaji mogu trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, bez naznaka pobošljanja. Jedini način za stavljanje anksioznosti pod kontrolu je profesionalni psihološki i medicinski tretman.

Podaci iz Holandskog istraživanja mentalnog zdravlja i studije incidence [4] ukazuju da je neko prosečno, srednje trajanje anksioznog poremećaja oko 7, 5 meseci.

Međutim, čak i nakon oporavka od anksioznog poremećaja, sasvim je normalno da osoba i dalje oseća anksioznost. Ali, umesto upornih i intenzivnih simptoma ovog mentalnog poremećaja, osoba će osećati povremenu anksioznost koja se „uključuje“ i „isključuje“ kao odgovor na stres.

Neki ljudi doživljavaju recidiv čak i nakon što izgleda da su se u potpunosti oporavili od anksioznosti. Postavlja se pitanje – ako je osoba izlečena, zašto se anksiozni poremećaj može vratiti, zbog čega dolazi do recidiva?

Naime, osobi može biti primamljivo da prestane sa lečenjem svoje anksioznosti kada počne da se oseća bolje. Međutim, od vitalnog je značaja da se razgovara sa lekarom ili psihologom pre nego što osoba napravi bilo kakve promene. Lekovima koji se prepisuju u ovim slučajevima obično je potrebno vreme da deluju, ali kada dejstvo počne, ovi medikamenti nastavljaju da imaju blagotvorne efekte tokom vremena.

Simptomi anksioznosti – Da li postoji anksiozni napad?

Često se ljudi pitaju šta je i da li postoji anksiozni napad, kako se ispoljava, koji su njegovi simptomi i slično. Međutim, definicija anksioznog napada je subjektivna kategorija, te osoba koja pati od anksioznosti može reći da doživljava anksiozni napada u trenucima napada panike.

Prema tome, u širem smislu anksiozni napad je samo drugi naziv za napad panike. Već smo ranije u tekstu govorili o paničnom poremećaju čija je glavna karakteristika napad panike. Panični napad ili anksiozni napad predstavlja epizodu intenzivne panike i/ili straha. Obično se anksiozni napadi javljaju iznenada i bez upozorenja.

Ponekad postoji očigledan okidač (zaglavljivanje u liftu, na primer, ili razmišljanje o velikom govoru koji mora da se održi), ali u drugim slučajevima, panični ili anksiozni napadi dolaze iz vedra neba.

Anksiozni napad obično dostiže vrhunac u roku od 10 minuta, a retko traje duže od 30 minuta. Ali tokom tog kratkog vremena simptomi anksioznosti mogu biti toliko intenzivni i strahoviti, da se osoba može osećati kao da će umreti. Fizički simptomi anksioznog napada su sami po sebi toliko zastrašujući da mnogi ljudi misle da imaju srčani udar.

Nakon što anksiozni napad prođe, osoba može postati zabrinuta oko toga da li će nastupiti još jedan napad panike.

Simptomi anksioznosti kod anksioznog napada uključuju:

• Nalet intenzivne panike ili straha, obično iznenada i bez upozorenja;
• Osećaj gubitka kontrole;
• Udaranje, lupanje srca i jak bol u grudima;
• Osećaj kao da će se osoba onesvestiti;
• Problemi sa disanjem, plitko disanje i osećaj kao da će se osoba ugušiti;
• Hiperventilacija i ubrzano disanje;
• Drhtanje i tremori;
• Mučnina, povraćanje i/ili grčevi u stomaku.
• Osećati se odvojeno od stvarnog sveta (derealizacija).

Kako su povezani anksioznost i hipohondrija?

Anksioznost i hipohondrija su i te kako povezani, budući da hipohondrija predstavlja specifičnu vrstu anksioznog poremećaja. U najkraćim crtama – hipohondrija se može opisati kao preterani i intenzivnui strah od bolesti.

Dakle, kada su u pitanju anksioznost i hipohondrija, osoba postaje preopterećena strahom ili mislima da je obolela od neke bolesti (naročito ako na Guglu pretražuje svoje simptome), što dolazi kao rezultat pogrešnog i iracionalnog tumačenja simptoma bolesti. Odlika hipohondrije je i ta da je osoba opsednuta mislima o bolesti, čak i ako je svesna da ona sama ne boluje od toga.

Hipohondri imaju nerealan strah da su bolesni ili da postoji veliki rizik da će se razboleti. Čak i nakon što medicinski testovi ne pokažu bilo kakve probleme, ljudi sa hipohondrijom su i dalje preokupirani idejom da misle da su ozbiljno bolesni. Njihova konstantna zabrinutost oko zdravlja može remetiti njihovo svakodnevno funkcionisanje.

Nekada se za hipohondriju kaže da je u pitanju anksiozni poremećaj bolesti, a ljudi koji pate od ovog poremećaja ne mogu da kontrolišu kako se osećaju. Njihovi strahovi su, u njihovim očima, izuzetno stvarni i realni. Iako je ovaj anksiozni poremećaj veoma retka pojava, on se može javiti kod oba pola i u svakom strarosnom dobu.

Anksioznost i hipohondrija – Simptomi

Ljudi koji boluju od hipohondrije imaju stalan, ali nerealan strah da jesu ili da će biti ozbiljno bolesni. Konkretna bolest ili više njih zbog kojih brinu često se menjaju. Ali, kada su u pitanju anksioznost i hipohondrija, neki ljudi sa anksioznim poremećajem bolesti mogu, zapravo, imati dijagnostikovanu fizičku bolest.

Međutim, zbog hipohondrije oni se mogu osećati da je njihovo stanje teže nego što jeste, da su simptomi njihove bolesti gori nego što jesu.

Evo i nekih simptoma hipohondrije:

• Konstantna zabrinutost oko toga da je osoba bolesna ili da će se razboleti;
• Izbegavanje ljudi, mesta ili društvenih dešavanja zbog brige da će se osoba razboleti;
• Osoba stalno istražuje bolesti i simptome;
• Preuveličavanje simptoma i njihovog intenziteta (na primer, kašalj postaje znak za rak pluća);
• Visok nivo anksioznosti i straha za lično zdravlje;
• Opsesivno razmišljanje o normalnim telesnim funkcijama, kao što je rad srca;
• Preterivanje u komunikaciji sa drugima kada osoba razgovara o svom zdravstvenom stanju;
• Osoba redovno i kontinuirano proverava znakove bolesti, kao što su merenje krvnog pritiska ili temperature.
• Osoba traži potvrdu od drugih ljudi o tome da jeste ili nije bolesna;
• Osećaj nemira pri zdravim telesnim funkcijama, kao što su gasovi ili znojenje.

Kako se ispoljava anksioznost nocu?

Da li ste znali da se u najvećem broju slučajeva aksioznost nocu javlja?

Kao što smo na početku istali, anksioznost je, kao emocija, normalna ljudska reakcija koja se karakteriše zabrinutošću i strahom. Neretko se, naravno, simptomi anksioznosti doživljavaju u toku dana. Međutim, veoma često se javlja anksioznost nocu.

Štaviše, anksioznost simptomi se mogu pogrošati i intenzivirati tokom noći. Brojne studije su pokazale da se anksioznost nocu javlja baš onda kada je organizmu potreban odmor i san. S druge strane, insomnija, odnosno nesanica može biti okidač anksioznosti, a isto tako anksioznost može i uzrokovati nesanicu – začarani krug.

Naćelno posmatrano, anksiozni poremećaji se nalaze u velikoj korelaciji sa poremećajem spavanja i kvalitetom sna. Osim nesanice, anksioznost nocu mogu uzrokovati i stresne životne situacije, traumatična iskustva, kontraindikacije povodom upotrebe određenih lekova, zloupotreba droga, zdravstveni problemi, genetika i slično.

Čak i kada se simptomi anksioznosti tokom dana primire, može se desiti da se isti ti simptomi značajno pogoršaju tokom noći. To je zato što se ljudi, generalno posmatrano, više fokusiraju na svoje probleme i brige kada leže noću u krevetu, bez dnevnih obaveza i ometanja. Na primer, ponekad ljudi koji pate od nesanice mogu početi da se brinu o tome da li će moći da zaspu ili ne. Ove brige tada mogu pogoršati nesanicu i učiniti da se ljudi teže uspavaju.

Pored toga, nekoliko drugih stanja mogu se javiti noću, izazivajući anksioznost. Na primer, ljudi sa poremećajem noćnih mora često se osećaju uznemireno nakon što se probude iz košmarnog sna. Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP) takođe uključuje noćne more i poremećen san. Noćni napadi panike mogu uzrokovati da se osoba probudi tokom noći uz osećaj anksioznosti i kao da će se nešto loše dogoditi.

Simptomi anksioznosti nocu:

Simptomi anksioznosti nocu mogu varirati – od umerenih do teških. Osim uobičajenih simptoma anksioznosti, osoba koja doživljava anksioznost nocu može primetiti i sledeće simptome:

• Briga ili strah za budućnost;
• Nemir i uznemirenost;
• Glavobolje, bolovi u stomaku ili drugi bolovi;
• Napetost u mišićima, ubrzan rad srca ili anksioznost i znojenje;
• Kratak dah, plitko disanje ili osećaj nelagodnosti u grudima;
• Anksioznost i palpitacije, neregularni srčani ritam;
• Visok puls;
• Anksioznost i znojenje;
• Vrtoglavica;
• Drhtanje, jeza ili peckanje;
• Flashbackovi traumatičnog događaja ili noćnih mora.

Kako izgleda anksioznost kod dece?

Anksioznost je mentalni poremećaj koji ne diskriminiše po uzrastu, odnosno starosnom dobu. Osim odraslih osoba, od anksioznosti, kao patološkog poremećaja, mogu patiti i deca. Kako se manifestuje anksioznost kod dece? Koji su simptomi anksioznosti kod dece?

Roditeljima je vrlo teško da prepoznaju razliku između obične zabrinutosti i anksioznosti kod svoje dece. U većini slučajeva, anksioznost kod dece je kratkotrajna. Neki primeri normalne brige, odnosno zabrinutosti kod dece su:

• Stidljivost ili briga o tome da li će se uklopiti i dopasti drugima;
• Biti uznemiren na kratko kada je dete ostavljeno u vrtiću ili kada polazi u školu;
• Zabrinutost zbog obavljanja školskih zadataka, testova ili ocena;

Međutim, neka deca doživljavaju anksioznost intenzivnije i češće od druge dece. Deca mogu imati anksiozni poremećaj ako:

• Njihova anksiozna osećanja nisu kratkotrajna, odnono ako ne prestaju;
• Njihov osećaj anksioznosti nije srazmeran datoj situaciji;
• Počinju da izbegavaju odlazak na određena mesta ili određene ljude.

Anksiozni poremećaji nisu samo stvar prekomernog anksioznog osećaja. Anksioznost kod dece znači da deca imaju određene strahove i brige koje izazivaju uznemirenost. Drugim rečima, anksioznost kod dece se može pojaviti u vidu nekoliko anksioznih poremećaja:

• Fobije;
• Generalizovani anksiozni poremećaj;
• Poremećaj anksioznosti pri odvajanju (separacioni anksiozni poremećaj);
• Socijalni anksiozni poremećaj.

Anksioznost kod dece – Simptomi

• Dete pokušava da izbegne situacije ili mesta koja mogu biti okidači za anksioznost (na primer, odbijanje da ide u školu ili vrtić);
• Glavobolje i bolovi u stomaku, naročito ako je dete daleko od kuće;
• Poteškoće i problemi sa koncentracijom u školi ili drugim svakodnevnim okolnostima;
• Dete ume često razdražljivo i agresivno da se ponaša kada nije u stanju da se nosi ili da kontroliše svoja negativna osećanja;
• Problemi, plakanje i uznemirenost u slučaju odvajanja od roditelja (separacioni anksiozni poremećaj);
• Nisko samopoštovanje i prestrogost prema samom sebi;
• Problemi sa spavanjem, živopisne noćne more;
• Dete je često zabrinuto oko mnogih stvari;
• Dete želi da stvari budu savršene i često se uznemiri ukoliko neeke stvari ne odgovaraju njegovim kriterijumima savršenosti;

Jedan od glavnih simptoma anksioznosti kod dece je problem da se nosi sa sopstvenim strahovima i brigama. Tačnije, anksioznost kod dece znači da se dete može osećati preplavljeno ovim uznemirujućim mislima.

Kako pobediti anksioznost i kako prevazici anksioznost?

Videli smo sta je anksioznost, koji su simptomi anksioznosti, kako se anksiozni poremećaji manifestuju, koji su uzroci anksioznosti, koliko traje anksioznost i slično. Dolazimo i do glavnih pitanja – kako pobediti anksioznost, odnosno kako prevazici anksioznost?

Svaki slučaj anksioznosti je specifičan i individualan. Pre svega, ako je vama ili vama bliskoj osobi postavljena dijagnoza anksioznog poremećaja koja remeti svakodnevni život, neophodno je prvo da se obratite nadležnom lekaru. To je zato što lekar može utvrditi ili odbaciti mogućnost da postoji određeni fizički ili drugi zdravstveni problem koji uzrokouje anksioznost.

Većini ljudi koji se bore sa anksioznošću neophodna je odgovarajuća psihoterapija koja podrazumeva rad pacijenta sa psihologom ili psihoterapeutom na jačanju samopouzdanja, saznavanju korena problema koji je inicijalno doveo do anksioznosti i usvajanju strategije za prevazilaženje anksioznosti. U ovom pogledu se efikasnom pokazala kognitivno-bihejvioralna terapija.

Osim psihoterapije, koja je neophodna i potrebna u lečenju anksioznosti, odgovarajući lekovi mogu biti od velike koristi u regulaciji, odnosno kontrolisanju simptoma anksioznosti. Ovi lekovi se mogu dobiti samo na lekarski uput i tu govorimo lekovima za smirenje (anksiolitici), antidepresivima i sedativima. Cilj terapije lekovima jeste ublažavanje intenzivnih, ozbiljnih i teških simptoma anksioznosti, regulisanjem odgovarajućih neurohemijskih procesa u mozgu.

Međutim, ako se pitate kako pobediti anksioznost zauvek, odnosno kako prevazici anksioznost za sva vremena, uz psihoterapiju i lekove, neophodna je i odgovarajuća promena životnih navika. Lekovi su tu da umire najteže simptome, kako bi osoba, u stanju trezvenosti, mogla da ojača mehanizme za rad na sebi koji pomažu u konačnoj borbi protiv anksioznosti.

Kako pobediti anksioznost – Promena životnih navika

1. Fizička aktivnost. Napravite rutinu tako da budete fizički aktivni većinu dana u nedelji. Vežbanje je moćan, besplatan i jednostavan antistres recept! Fizička aktivnost vam u velikoj meri može poboljšati raspoloženje i pomoći vam da ostanete zdravi. Počnite polako i postepeno povećavajte količinu i intenzitet svojih aktivnosti.

2. Izbegavanje droga, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Ove supstance mogu izazvati ili pogoršati anksioznost. Držite se podalje od njih!

3. Prestanak pušenja, prestanak ili smanjenje doze kofeinskih napitaka. Nikotin i kofein mogu pogoršati simptome anksioznog poremećaja.

4. Upotreba relaksacionih tehnika i strategija. Tehnike vizuelizacije, meditacija i joga su primeri opuštanja koje mogu ublažiti simptome anksioznosti.

5. Dobar san kao prioritet. Učinite sve što možete da budete uvereni da spavate dovoljno i kvalitetno, kako biste se osećali odmorno.

6. Zdrava ishrana. Istraživanja pokazuju da konzumacija celovitih namirnica, voća, povrća i integralnih žitarica, kao i suplemenata, mogu igrati pozitivnu ulogu u prevazilaženju anksioznosti.

7. Učenje o vlastitom anksioznom poremećaju. U toku psihoterapije, budite otvoreni i razgovarajte sa svojim psihologom ili psihoterapeutom da biste saznali šta bi moglo da uzrokuje vašu specifičnu anksioznost i koji tretmani mogu biti od najveće koristi za vas. Uključite svoju porodicu i prijatelje i ne stidite se da tražite podršku od njih.

8. Držati se plana medicinskog tretmana. Lekovi protiv anksioznosti uzimajte prema uputu i u terapijskim dozama. Redovno idite na svoje termine za psihoterapiju i radite sve zadatke koje vam terapeut daje. Konzistentnost može napraviti veliku razliku, naročito kada je u pitanju uzimanje lekova.

9. Otkrivanje okidača anksioznosti. Saznajte koje situacije ili radnje izazivaju stres ili povećavaju vašu anksioznost. Vežbajte strategije koje ste naučili sa svojim psihoterapeutom kako biste bili spremni da se nosite sa anksioznim osećanjima u ovim situacijama.

10. Vođenje dnevnika. Ako vodite dnevnik o svojoj dnevnoj rutini i aktivnostima tokom dana, to može pomoći vama i psihoterapeutu da identifikuje šta vam uzrokuje stres, zabrinutost i strah, kao i šta vam može pomoći da se osećate bolje.

11. Socijalizacija i druženje. Ne dozvolite sebi da vas brige izoluju od dragih ljudi ili od aktivnosti u kojima uživate.

RESOURCES

[1] Anksiozni poremećaji https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/anxiety-disorders
[2] Hronična opstruktivna bolest pluća https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%BF%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%BF%D0%BB%D1%83%D1%9B%D0%B0
[3] Agorafobija https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0
[4] Istraživanje o mentalnom zdravlju u Holandiji i studija incidence (NEMESIS): Ciljevi i dizajn https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9857790/