Urme zdravlje – Slatki, ali lekoviti „dragulji“ prirode

Urme zdravlje – Slatko voće sa značajnim lekovitim svojstvima

Urme su plod urmine palme (Phoenix dactylifera), biljke koja se uzgaja u mnogim tropskim regionima sveta. Iz godine u godinu popularnost urmi raste, i to ne samo zbog neodoljivo slatkog ukusa ovog voća, već i zbog njegovih značajnih lekovitih karakteristika. Dakle, “urme zdravlje” su dva neodvojivo povezana pojma.

Ako se pitate kako se jedu urme, ovo voće se može jesti presno, sirovo, u svom izvornim izdanju, nakon što joj se ukloni koštica.

Isto tako, urme se mogu i sušiti i jesti u takvoj varijanti, dok su pojedinim kupovnim sušenim ili suvim urmama unapred odstranjene koštice.

Da li su urme sušene ili sirove, to možete odmah zaključiti na osnovu njihovog izgleda. Naborana površina kore urme ukazuje na to da je ovo voće sušeno, dok glatka korica ukazuje na svežinu.

Urme su prirodno veoma slatke i sadrže prirodni šećer, što znači da sušenje urmi samo intenzivira njihov slatkasti ukus nalik na karamelu.

Međutim, to što su urme bogate prirodnim šećerima, ne znači automatski da je ovo voće loše i da ga treba izbegavati.

Naprotiv, kada su u pitanju urme zdravlje, ovo tropsko voće je praktično nutritivni dragulj koji ima brojne zdravstvene prednosti.

Postoji više vrsta urmi.

Zapravo, smatra se da postoji više od 400 varijeteta ovog voća (Medjool – kraljevske ili izraelske urme, Ajwa urme, Sabaka urme, Deglet Noor urme, Munifi urme, Mazafati urme, Safawi urme…).

U zavisnosti od sorte, sveže urme su prilično male veličine i imaju jarko crvenu do svetlo žutu boju.

Ono što je interesantno je da svaka vrsta urmi ima svojevrsne lekovite efekte u prevenciji i tretiranju različitih vrsta oboljenja.

Urme zdravlje pokazuju ova dejstva, zahvaljujući svojim antioksidativnim, antiupalnim i antibakterijskim karakteristikama.

Najčešće konzumirane urme su Medjool ili kraljevske urme, Deglet Noor i Mazafati urme.

Urme zdravlje – Urme kao prirodni lek

Trenutni načini lečenja različitih bolesti zasnovanih na sintetičkim lekovima mogu biti izuzetno skupi, sa brojnim neželjenim efektima koji menjaju genetske i metaboličke puteve u organizmu.

Stoga je potreban bezbedan i delotvoran pristup ne samo u tretiranju već postojećih oboljenja i sprečavanju njihovog daljeg napretka, već i u njihovoj prevenciji na prvom mestu.

U ovom smislu, brojni prirodni proizvodi, kao što su urme zdravlje, mogu predstavljati i jesu odličan metod u lečenju i upravljanju bolestima, zato što u velikom broju slučajeva prirodni produkti mogu pokazati efikasnost bez bilo kakvih neželjenih dejstava.

Tako na primer, često se koristi kurkuma kao lek, cimet kao lek, celer kao lek, jabukovo sirće kao lek i slično.

Da ne govorimo o tome da ishrana kod dijabetesa može u celosti preokrenuti tok ove bolesti i vratiti nivo šećera na stabilne nivoe.

Urme su, zapravo, glavno voće na Arapskom poluostrvu i smatraju se jednim od najznačajnijih komercijalnih useva, a takođe su njihova lekovita svojstva i upotreba dokumentovani u Kuranu (Sveta knjiga Islama) i modernoj naučnoj literaturi.

Urme deluju kao snažan antioksidans, imaju antitumorsko, antibakterijsko i antiinflamatorno dejstvo i, shodno tome, predstavljaju odgovarajuću (alternativnu) terapiju u lečenju raznih bolesti.

Na primer, antioksidativna svojstva urmi prepoznata su zbog širokog spektra fenolnih jedinjenja prisutnih u ovom voću, uključujući p-kumarinsku, ferulnu i sinapinsku kiselinu, flavonoide i procijanidine.

Jedna studija¹ je pokazala da urme čine čak trinaest flavonoidnih glikozida luteolina, kvercetina i apigenina (snažni antioksidansi) u različitim fazama zrelosti.

Ajwa, vrsta urmi koja se uzgaja samo u Saudijskoj Arabiji, ima značajna lekovita svojstva u lečenju više vrsta bolesti, a takođe pokazuje i hepato-zaštitnu ulogu (štiti jetru od toksičnosti).

Kratak istorijski osvrt na urme

Urme (Phoenix dactylifera) su jedan od članova porodice palmi Arecaceae. Sama reč “urma” (datula, datulja ili hurma) potiče od grčke reči “daktylos”, što znači “prst”, s obzirom na to da urme zaista podsećaju oblikom na vrh prsta.

Urma je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka čovečanstva i koristi se kao hrana već 6.000 godina.

Postoji više od četiri stotine varijanti urmi dostupnih širom sveta.

Urma je glavna biljna kultura u Egiptu, Saudijskoj Arabiji i zemljama Bliskog istoka. Smatra se da je izvorno poreklo urmi oko Persijskog zaliva i da su uzgajane od Mesopotamije do praistorijskog Egipta još 4.000. godine pre nove ere.

Zbog stare istorijske perspektive urmi, tačan datum nastanka je veoma teško odrediti.

Pojedini fosilni zapisi pokazuju da urmina palma, kao biljka, postoji najmanje 50 miliona godina.

Sve u svemu, iako veoma popularne tek u poslednjih nekoliko godina, urme imaju veoma dugu istoriju, tradiciju i “staro, drevno poreklo”, prema podacima iz verskih knjiga i izveštaja literature.

Plodovi urmi imaju i značajno mesto u religiji.

U islamu, plodovi urme se koriste za prekid celodnevnog posta tokom svetog meseca Ramazana. Jevreji veruju da je urma jedan od sedam svetih plodova.

Prorok Muhamed rekao je da je urmina palma jedna od najvrednijih “imovina”, da urme leče više poremećaja, zbog čega je muslimanima predložio da jedu urme. Važnost urmi je dokumentovana i u Kuranu.

Prema verskim spisima, kada je Marija rodila Isusa ispod jedne palme, čula je glas koji joj je rekao: „Protresi stablo palme prema sebi: sveže će pasti, zrele urme. Jedi, dakle, i pij, i neka se veseli oko tvoje!“

Zdravstvena korist od Ajwa urmi dokumentovana je u hadisu (pouka poslanika Muhameda) jer je Saud (R.A) ispričao da je čuo Alahovog poslanika kako kaže: „Ako neko ujutro uzme sedam Ajwa urmi, tog dana mu neće nauditi ni magija ni otrov “.

Urme zdravlje – Urme kalorije i nutritivni profil urmi

Kada su u pitanju urme zdravlje, treba reći da urme imaju odličan nutritivni profil. S druge strane, kada su u pitanju urme kalorije, jedna prosečna urma (7 grama) sadrži oko 20 kalorija.

To znači da jedna porcija urmi – oko 4 urme ili 100 grama, sadrži oko 80 kalorija.

Veće, kraljevske urme (Medjool) su kaloričnije i jedna ova urma (24 grama) ima oko 66.5 kalorija.

Većina kalorija u urmama potiče od ugljenih hidrata. Ostatak kalorija potiče od zanemarljive količine proteina.

Govoreći o makronutritivnom sastavu, u proseku jedna urma ima oko 0,2 grama proteina, 6 grama ugljenih hidrata i 0 grama masti.

Urme i ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati iz urmi uglavnom dolaze u formi prirodnih voćnih šećera.

Tačnije, urme su veoma slatke zato što sadrže veliku količinu fruktoze (voćni šećer) koji je duplo slađi od glukoze. U prosečnoj jednoj urmi nalazi se oko 0.5 grama vlakana.

Što je urma zrelija, sadržaj šećera se povećava, odnosno sadržaj vlakana se smanjuje.

Urme, masti i proteini

Urme gotovo da ne sadrže masti uopšte, ali zato daju minimalnu količinu proteina. Protein u urmama sadrži 23 vrste aminokiselina, od kojih neke uopšte ne postoje u nekom drugom (najpopularnijem) voću kao što su pomorandže, jabuke i banane.

Dakle, kada su proteini u hrani u pitanju, ne treba se uopšte oslanjati na urme kao na izvor belančevina.

Uprkos kalorijama i visokom sadržaju šećera, urme sadrže važne vitamine i minerale, kao i vlakna.

Urme, vitamini i minerali

Naime, kada su u pitanju urme zdravlje, urme su odličan izvor magnezijuma, kalijuma, gvožđa, bakra i mangana.

Takođe, urme sadrže i šest esencijalnih B vitamina, uključujući folate (B9) i pantotensku kiselinu (B5).

Urme takođe sadrže visoku koncentraciju polifenola, vrstu antioksidativnih jedinjenja² koja štiti od oštećenja na ćelijskom nivou, kao i benefitarne fitoestrogene.

Pregled nutritivnog sastava urmi

Sve u svemu, urme imaju visok procenat ugljenih hidrata (ukupni šećeri 44-88% u zavisnosti od vrste urme), masti (0,2-0,5%), 15 minerala, proteine (2,3-5,6%), vitamine i visok procenat dijetetskih il dijetalnih vlakana (6,4-11,5%).

Semenke urmi (koštice ili košpice) sadrže 14 vrsta masnih kiselina, ali samo osam ovih masnih kiselina se nalazi u veoma niskoj koncentraciji u “mesu” urme.

Nezasićene masne kiseline uključuju palmitoleinsku, oleinsku, linolnu i linoleinsku kiselinu.

Sadržaj oleinske kiseline u semenu varira od 41,1 do 58,8%, što sugeriše da bi koštice urme mogle da se koriste kao izvor oleinske kiseline.

U urmi ima najmanje 15 minerala.

Procenat svakog minerala u urmama varira od 0,1 do 916 mg na 100 grama urmi, u zavisnosti od vrste minerala.

Između ostalog, urme zdravlje sadrže minerale kao što su kalijum, kalcijum, kobalt, bakar, fluor, gvožđe, magnezijum, selen, mangan, natrijum, fosfor i cink.

Osim toga, koštica urme sadrži aluminijum, kadmijum, hlorid, olovo i sumpor u različitim razmerama. Urme sadrže elementarni fluor koji je koristan u zaštiti zuba od karijesa.

Selen, još jedan mineral za koji se veruje da pomaže u prevenciji raka i koji je važan za imunološku funkciju, takođe se nalazi u urmama.

Urme sadrže najmanje šest vitamina, uključujući malu količinu vitamina C, i vitamine B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin) folate (B9), pantotensku kiselinu (B5) i vitamin A.

Dijetalna vlakna u 14 vrsta urmi čine čak 6,4-11,5 odsto sadržaja urmi, u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti.

Urme sadrže 0,5-3,9 odsto pektina, koji može imati važne zdravstvene prednosti.

Na mnogo načina, urme se mogu smatrati gotovo idealnom i “super” hranom, koja pruža širok spektar esencijalnih hranljivih materija i potencijalnih zdravstvenih benefita.

Šta leči urma?

Ako se pitate šta leči urma, kao što smo istakli, urme imaju, zapravo, širok dijapazon lekovitih svojstava.

Između ostalog, smatra se da urme:

• Poboljšavaju rad digestivnog sistema, zbog visokog sadržaja vlakana;
• Imaju značajnih antioksidativnih efekata koje mogu prevenirati nastanak brojnih hroničnih zdravstvenih oboljenja;
• Mogu poboljšati zdravlje i funkcionisanje mozga;
• Mogu stimulisati prirodni porođaj i smanjiti rizik od indukovanog porođaja;
• Mogu kontrolisati nivo šećera u krvi i poboljšati zdravlje kostiju;
• Mogu poboljšati zdravlje kože;
• Imaju antimikrobna i antibakterijska dejstva;
• Imaju antiinflamatorna i antitumorska dejstva;
• Imaju antidijabetička i hepatoprotektivna svojstva (štite jetru i pomažu u kontroli glukoze u krvi);
• Imaju nefroprotektivna svojstva (štite bubrege od toksina i oštećenja).

1) Urme zdravlje i antioksidativna svojstva urmi

Antioksidansi su hemikalije ili jedinjenja koje stupaju u interakciju sa slobodnim radikalima, deaktiviraju ih i sprečavaju u tome da oštećuju ćelije. Prevencija delovanja slobodnih radikala je važan korak u lečenju bolesti, a tu urme zdravlje imaju važnu ulogu.

Urme i njeni sastojci, dakle, imaju vitalnu i značajnu ulogu u neutralizaciji i inhibiranju slobodnih radikale, zahvaljujući svojim antioksidativnim kapacitetima.

Na primer, jedna studija³ je pokazala da su biljna fenolna jedinjenja, uključujući flavonoide, efikasni antioksidansi koji imaju antimutagene i antikancerogene efekte.

Urme, videli smo, imaju visok sadržaj ugljenih hidrata, soli i minerala, dijetalnih vlakana, vitamina i drugih hranljivih sastojaka koji ishrani daju jedinstvenu vrednost.

S druge strane, prah od koštica urmi je odličan izbor za ljude koji vole da piju kafu bez kofeina, ali sa upečatljivim ukusom kafe.

Urme, jednostavno, imaju značajnu ulogu u neutralizaciji slobodnih radikala, čime štite od nastanka i razvoja brojnih hroničnih oboljenja. To su dokazala i istraživanja⁴.

Dakle, kada su u pitanju urme zdravlje, ovo voće je odličan izvor antioksidanasa, i studije⁵ su pokazale da urme imaju najveću koncentraciju polifenola među svim (suvim) voćem.

Fitokemikalije (biljna jedinjenja) iz urmi pokazuju značajne antioksidativne kapacitete i sposobnosti u smanjenju prevalencije i stope smrtnosti od raka

Urme su dobar izvor antioksidanata zbog sastava karotenoida i fenola.

Zahvaljujući snažnim antioksidativnim svojstvima, urme u organizmu izazivaju značajan preokret⁶ kada su u pitanju oštećenja i toksičnost izazvani olovom u telu.

Antioksidativna jedinjenja u urmama

U poređenju sa sličnim vrstama voća, kao što su smokve i suve šljive, urme imaju najveći sadržaj antioksidansa, što pokazuju studije⁷.

Ovo su 3 najmoćnija antioksidansa u urmama:

• Flavonoidi. Moćni antioksidansi koji mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa sa potencijalnm da smanje rizik od dijabetesa, Alchajmerove bolesti i nekih vrsta raka.  
• Karotenoidi. Dokazano je⁸ da karotenoidi podstiču zdravlje srca i mogu takođe smanjiti rizik od poremećaja vezanih za oči, kao što je makularna degeneracija.
• Fenolna kiselina. Može pomoći u smanjenju rizika od raka i srčanih oboljenja, pokazuju istraživanja⁹.

2) Antitumorko dejstvo urmi – Urme u borbi protiv raka

Lečenje raka, koje se trenutno u medicini zasniva na radioterapiji i hemoterapiji, može biti efikasno, ali sa sobom nosi značajne neželjene posledice.

Sastojci iz urmi, kao što su flavonoidi i fenoli, imaju značajnu ulogu u kontroli raka, kroz regulaciju genetskih puteva bez bilo kakvih neželjenih efekata.

Dakle, urma ima antitumorsko dejstvo, međutim, nije nije tačno poznat mehanizam delovanja urmi i njenih sastojaka u prevenciji tumora.

Pojedine ranije studije¹⁰ su izvestile da beta D-glukan iz urmi pokazuje antitumorske efekte.

Studija na životinjskom modelu¹¹ pokazala je da glukani, sastojci urmi, ispoljavaju antikancerogenu aktivnost.

Takođe, jedna eksperimentalna studija¹² je objavila da su ozbiljnost histoloških lezija (oštećenje ili abnormalna promena u tkivu organizma), kao i nivoi ukupnog bilirubina i aktivnosti ALT enzima u serumu (alanin transaminaza, kao enzim jetre), značajno smanjeni kod pacova koji su prethodno tretirani ekstraktom urmi.

3) Urme zdravlje i antimikrobno dejstvo urmi (lečenje bakterijskih bolesti)

Moderan način lečenja bakterijske infekcije/bolesti zasniva se na antibioticima, koji su skupi i takođe izazivaju neželjene efekte. Ovde “na snagu” stupaju urme zdravlje, s obzirom na to da urme štite od infekcija i mikroba bez neželjenih efekata.

Drugim rečima, urme i njena jedinjenja, tj. materije imaju značajnu ulogu u u prevenciji ili lečenju bakterijskih bolesti.

Na primer, jedna studija¹³ je pokazala da dejstvo metanolnih i acetonskih ekstrakata listova i koštica urmi inhibira rast određenih bakterija i gljivica (patogenih mikroba).

Slično tome, druga istraživanja¹⁴ su pokazala da metanolni i acetonski ekstrakti koštica urmi inhibiraju rast gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija.

Još jedna nedavna studija¹⁵ pokazala je da urme mogu sprečiti, odnosno smanjiti rizik od nastanak i inhibirati dejstvo bakterija kao što su Klebsiella pneumonia i Escherichia coli.

Konzumacija urmi smanjuje neželjene efekte upotrebe pojedinih lekova, kao što je metilprednizolon (kortikosteroidi).

Navedena studija je takođe pokazala da ekstrakt urmi ima antibakterijski efekat protiv Enterococcus. Faecalis, što ukazuje na to da se ovaj ekstrakt može koristiti za lečenje crevnih oboljenja.

4) Dijetalna vlakna iz urmi pospešuju rad creva

Hrana bogata vlaknima na brojne načine utiče pozitivno na celokupno zdravlje čoveka.

Konzumacija urmi je odličan način za povećanje unosa vlakana u ishrani.

Pre svega, vlakna mogu biti od koristi za probavni sistem i zdravlje creva, time što sprečavaju konstipaciju (zatvor). Osim toga, dijetalna vlakna iz urmi podstiču redovno pražnjenje creva.

U jednoj studiji¹⁶, 21 osoba, koja je konzumirala 7 urmi dnevno tokom 21 dana, imala je poboljšanje u učestalosti stolice i značajno povećanje pražnjenja creva u poređenju sa periodom kada nisu jeli urme.

Štaviše, vlakna u urmama mogu biti korisna za kontrolu šećera u krvi.

Malo kasnije ćemo detaljnije pričati o tome da li su i kako urme i dijabetes povezani.

Međutim, sada želimo da istaknemo da vlakna iz urmi usporavaju varenje i mogu pomoći u sprečavanju naglog i previsokog porasta nivoa šećera u krvi nakon obroka.

Osim toga, vlakna iz urmi imaju i sledeće pozitivne efekte na zdravlje:

• Poboljšavaju rad i zdravlje srca;
• Održavaju nivoe šećera u krvni stabilnim;
• Smanjuju nivo LDL i ukupnog holesterola;
• Smanjuju rizik od gojaznosti i prekomerne težine;
• Smanjuju rizik od kolorektalnog karcinoma (raka debelog creva);
• Smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.

5) Urme zdravlje i antidijabetički efekat urmi (urme i dijabetes)

Dijabetes melitus, odnosno dijabetes tipa 2 jedan je od najčešćih hroničnih metaboličkih poremećaja.

Brojni antidijabetički sintetički lekovi (oralni hipoglikemici, lekovi koji snižavaju nivoe šećera u krvi) pokazuju značajna negativna dejstva, a mogu izazvati i zdravstvene komplikacije.

Prirodni proizvodi, kao što su urme zdravlje, i njihovi sastojci, mogu kontrolisati nivoe šećera u krvi, s obzirom na to da su manje toksični, odnosno nemaju neželjenih efekata u poređenju sa sintetičkim antidijabetičkim lekovima.

Biljke, kao što su urme, takođe pokazuju značajne efekte u upravljanju funkcijom tkiva pankreasa kroz povećanje proizvodnje insulina i inhibiranje crevne apsorpcije glukoze.

Tačan način delovanja urmi u kontroli dijabetesa nije u potpunosti shvaćen.

Međutim, smatra se da urme imaju antidijabetički efekat zahvaljujući podsticanju proizvodnje insulina (koji smanjuje nivo šećera u krvi) i inhibicije, odnosno usporavanja i smanjenja apsorpcije šećera iz hrane u crevima zahvaljujući visokom sadržaju vlakana.

Različita aktivna jedinjenja prisutna u urmama, kao što su flavonoidi, fenoli i saponini, imaju ulogu antidijabetika.

Eksperimentalna studija¹⁷ je pokazala da oralna primena ekstrakta urmi smanjuje telesnu težinu kroz smanjeni unos vode, ali i smanjuje nivo šećera u krvi kod dijabetičkih pacova.

Druga važna studija¹⁸ je pokazala da konzumiranje urmi može biti od koristi u kontroli glikemije i lipida kod pacijenata sa dijabetesom.

6) Urme i njihov antiinflamatorni efekat

Urme definitivno ulaze u domen antiinflamatorne hrane.

Naime, neuravnoteženi i hronični inflamatorni (zapaljenski) procesi u telu omogućavaju nastanak, razvoj i napredovanje brojnih hroničnih bolesti. Antiinflamatorna ishrana je dijeteski pristup koji smanjuje rizik i prevenira nastanak ovih inflamatornih procesa.

U tom smslu, urme zdravlje imaju značajnu antiinflamatornu ulogu.

Nedavni naučni izveštaji su pokazali da etilacetatni, metanolni i vodeni ekstrakti ovog voća inhibiraju enzime ciklooksigenaze lipidne peroksidacije COKS-1 i COKS2.

Još jedno važno otkriće¹⁹ u prilog antiinflamatornom efektu urmi pokazalo je da metanolni ekstrakt urmi ima vitalnu ulogu u smanjenju otoka stopala.

Između ostalog, listovi urmi su odličan izvor prirodnih antioksidanata i prirodnih antiinflamatornih jedinjenja, pokazale su studije²⁰.

7) Urme štite bubrege (nefroprotektivno dejstvo urmi)

Jedan naučni izveštaj²¹ je pokazao da urme mogu izazvati značajno smanjenje povećanja koncentracije kreatinina i uree u plazmi, što smanjuje oštećenje proksimalne tubule (porcija sistema kanala bubrežnih nefrona koji vode od Baumanove kapsule do Henlove petlje).

8) Urme poboljšavaju rad mozga

Ako se pitate šta leči urma, imajte u vidu da konzumacija urmi može pomoći u poboljšanju funkcija i zdravlja mozga.

Studije²² su otkrile da su urme smanjuju inflamatorne markere, kao što je interleukin 6 (IL-6), u mozgu. Visoki nivoi IL-6 su povezani sa većim rizikom od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.

Pored toga, navedene studije pokazale su da su urme korisne za smanjenje aktivnosti amiloidnih beta proteina, koji mogu formirati plakove u mozgu.

Kada se plakovi akumuliraju u mozgu, oni mogu poremetiti komunikaciju između moždanih ćelija, što na kraju može dovesti do smrti moždanih ćelija i Alchajmerove bolesti.

Jedna studija²³ otkrila je da su miševi, kojima je davana hrana pomešana sa urmama, imali značajno bolje pamćenje i sposobnost učenja, kao i manje anksiozno ponašanje, u poređenju sa miševima kojima nisu davane urme.

Zapravo, kada su u pitanju urme zdravlje, potencijalna svojstva urmi za jačanje funkcija i zdravlja mozga pripisuju se antioksidativnom i antiinflamatornom dejstvu urmi, naročito zahvaljujući prisustvu antioksidativnih flavonoida.

9) Urme zdravlje i njihov uticaj na prirodni porođaj

Ako vas zanima šta leči urma, znajte da su urme mnogo proučavane zbog njihovog potencijala da podstaknu prirodni i olakšaju kasni porođaj kod trudnica.

Naime, konzumiranje ovog voća tokom poslednjih nekoliko nedelja trudnoće, pokazuju studije²⁴, može podstaći širenje grlića materice i smanjiti potrebu za indukovanim porođajem. U tom smislu, urme takođe mogu smanjiti vreme potrebno za porođaj.

Starija meta-analiza²⁵, koja je proučavala studije u kojima su trudnice uzimale urme pre termina porođaja, otkrila je da su se trudnice koje su jele urme vremenski kraće porađale od onih koje ih nisu jele.

Jedna studija²⁶ na 154 trudnice otkrila je da je kod trudnica koje su jele urme bila mnogo manja verovatnoća od indukovanog porođaja (namerno izazivanje kontrakcija materice) u poređenju sa trudnicama koje nisu jele urme.

Jedno istraživanje²⁷ je otkrilo slične rezultate kod 91 trudnice koje su konzumirale 70-76 grama urmi dnevno počevši od 37. nedelje trudnoće. One su bile u aktivnom porođaju u proseku 4 sata manje od onih koji nisu jeli urme.

Iako se, dakle, čini da konzumacija urmi pomaže u podsticanju prirodnog (neindukovanog) porođaja i smanjenju trajanja porođaja, potrebno je više istraživanja da bi se potvrdili ovi efekti.

Smatra se da urme imaju navedene efekte zbog jedinjenja koja se vezuju za receptore oksitocina i koja najverovatnije oponašaju efekte oksitocina u telu.

Oksitocin je hormon koji, između ostalog, izaziva porođajne kontrakcije tokom porođaja.

Pored toga, urme sadrže tanine, jedinjenja za koja se pokazalo da pomažu u olakšavanju kontrakcija.

Osim toga, urme su dobar izvor prirodnih šećera i kalorija, koje su neophodne za održavanje nivoa energije tokom porođaja.

10) Urme i njihov uticaj na plodnost

Urme, kao voćke izuzetno slatkog ukusa, daju nadu osobama sa sterilitetom (neplodnošću) ili osobama koje imaju probleme sa reproduktivnim sistemom.

Brojne studije govore u prilog konzumaciji urmi, kao obliku rešavanja problema neplodnosti.

Pokazalo se²⁸ da mikroelementi iz ekstrakta polena urmine palme, kao što su estron, steroli i drugi agensi, utiču pozitivno na plodnost muškaraca.

Važan naučni nalaz²⁹ otkrio je da koncentracije ekstrakta polena urmine palme do 120 mg/kg pokazuju najbolje efekte na parametre sperme.

11) Urme pozitivno utiču na zdravlje kože

Kao i hormoni kod ljudi, tako i biljni hormoni (fitohormoni) pomažu biljkama da rastu i razmnožavaju se.

Pokazalo se da ovi hormoni mogu imati anti-ageing efekat po kožu.

Iz tog razloga, fitohormoni se ponekad koriste u proizvodima za negu kože, a urme imaju veliki sadržaj fitohormona.

U jednoj maloj studiji³⁰, istraživači su napravili kremu za kožu sa 5 odsto ekstrakta zrna ili semena urme.

Žene srednjih godina koristile su kremu oko očiju dva puta dnevno tokom pet nedelja.

Pokazalo se da je ova krema smanjila veličinu i dubinu bora.

12) Urme zdravlje – Jačanje kostiju i kontrola glikemije

Kada su u pitanju urme zdravlje, ovo voće ima još nekoliko zdravstvenih prednosti.

Na prvom mestu, smatra se da urme mogu poboljšati zdravlje kostiju, zbog minerala koje sadrže, uključujuči fosfor, kalcijum i magnezijum. Navedeni minerali imaju potencijal da spreče zdravstvena stanja vezana za kosti, kao što je osteoporoza.

Na drugom mestu, to je kontrola glikemije, odnosno šećera u krvi.

Urme, naime, imaju potencijal da pomognu u regulaciji šećera u krvi zbog visokog sadržaja vlakana i antioksidanasa. Stoga se načelno smatra da konzumacija urmi može pozitivno uticati na upravljanje dijabetesom.

No, hajmo detaljnije sada da sagledamo na koji način su urme i dijabetes povezani.

Urme i dijabetes – Kako urme utiču na šećer u krvi?

Zbog visokog sadržaja šećera koji urmama daje karakterističan i izrazito sladak ukus, nije ni čudo što se mnogi ljudi pitaju da li urme i dijabetes “idu zajedno”, tj, da li dijabetičari smeju i u kojoj meri da jedu urme.

Još preciznije, postavlja se pitanje na koji način su urme i dijabetes povezani, i kako urme utiču na glukozu/šećer u krvi kod dijabetičara?

Poznato je da urme imaju mnogo slatkoće u relativno malom zalogaju. Urme su prirodni izvor fruktoze, vrste šećera koji se nalazi u voću.

Dijabetes je stanje koje se karakteriše visokim nivoima šećera u krvi, odnosno dijabetičarima može biti jako teško da kontrolišu nivo glukoze u krvi.

Zato se najviše savetuje dijabetičarima da budu svesni unosa ugljenih hidrata iz hrane, odnosno da ograniče unos ugljenih hidrata, kako bi im nivo šećera u krvi bio stabilan.

Postoje brojne zablude oko toga kako ljudi sa dijabetesom treba da se hrane, a mi smo vam to detaljno opisali i razbili sve mitove u vezi sa ishranom kod dijabetesa. Pročitajte detaljnije OVDE.

S druge strane, kada su u pitanju urme i dijabetes, ovo voće ima prilično visok sadržaj ugljenih hidrata (od 44-88% u zavisnosti od vrste urme), te se nameće dilema – da li osobe sa dijabetesom smeju uopšte da konzumiraju urme?

Da li su urme “zabranjeno voće” za dijabetičare?

Smatra se, generalno, da je dijabetičarima dozvoljena umerena konzumacija urmi.

Drugim rečima, ako se jedu u umerenim količinama, urme mogu biti deo uravnotežene dijetalne ishrane koje neće narušiti zdravlje dijabetičara.

Umerena količina se odnosi na 2 do 3 urme dnevno.

Ali svakako se preporučuje da osoba koja ima dijabetes razgovara sa svojim lekarom oko konzumacije urmi.

Međutim, urme i imaju i visok sadržaj dijetalnih vlakana.

I ovo je veoma važno, s obzirom na to da dijetalna vlakna iz urmi pomažu u sporijoj apsorpciji ugljenih hidrata, odnosno šećera u krvotok, što je od naročitog značaja za ljude koji žive sa dijabetesom.

Što se ugljeni hidrati sporije vare i razlažu na proste šećere, manja je verovatnoća da će šećer u krvi naglo porasti nakon obroka.

Uparivanje urmi sa izvorom proteina i masti, kao što su bademi, može dodatno usporiti varenje i pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi.

Šta kažu studije?

Jedna studija³¹ je pokazala da ljudi sa dijabetesom nisu iskusili skokove šećera u krvi nakon što su jeli ekvivalent od 7-10 urmi.

Međutim, ovo voće je izuzetno bogato kalorijama – na 100 grama čistih urmi, bez koštica, ima približno 314 kalorija.  

Slično tome, mala studija iz 2018. godine³² je istraživala efekte četiri vrste sušenog voća (uključujući urme) na nivo šećera u krvi.

Navedena studija je otkrila da je beli hleb, koji ima veći glikemijski indeks od urmi, izazvao veće skokove nivoa šećera u krvi od sušenog voća.

Štaviše, jedno drugo istraživanje³³, koje je proučavalo 15 osoba sa dijabetesom, otkrilo je da konzumiranje 15 grama ugljenih hidrata iz urmi ili suvog grožđa nije uticalo na nivo šećera u krvi 30, 60 ili 120 minuta nakon obroka.

Takođe je važno napomenuti da nisu sve urme iste veličine, što znači da ne sadrže sve urme isti procenat šećera, vlakana i drugih nutrijenata.

Na primer, Medjool ili kraljevske urme mogu biti oko dva puta veće od drugih sorti, što znači da su one u proseku kaloričnije i sadrže više šećera od “običnih” urmi.

Urme i dijabetes – Uticaj urmi na glikemiju

Kada govorimo o tome kako su urme i dijabetes povezani, neophodno je uzeti u obzir dva faktora – glikemijski indeks (GI) i glikemijsko opterećenje (GO ili glikemijski terert).

GI hrane se smatra faktorom koji održava njen uticaj na nivo šećera u krvi.

Tradicionalno, hrana koja izaziva brze i nagle skokove šećera u krvi ima veći glikemijski indeks. Nasuprot tome, hrana koja izaziva umeren i sporiji rast šećera u krvi ima niži GI.

Međutim, kao što smo detaljnije objasnili u našem blogu o ishrani kod dijabetesa, glikemijski indeks ne treba posmatrati isključivo kao meru brzine porasta šećera u krvi.

Glikemijski indeks treba posmatrati kao potencijal ugljenih hidrata da utiču da porast nivoa glukoze u krvi.

GI se inače meri na skali od 0 do 100, pri čemu čista glukoza (šećer) ima glikemijski indeks 100, što je najveći nivo rasta šećera u krvi nakon obroka.

Dok glikemijski indeks 0 označava da hrana nema ama baš nikakav uticaj na porast šećera u krvi (jedino masti iz ishrane ne podstiču proizvodnju insulina, s obzirom na to da ovaj makronutrijent ne utiče na rast šećera u krvi).

Tradicionalno se smatra da hrana, odnosno ugljeni hidrati sa GI manjim od 55 imaju nizak glikemijski indeks.

Takođe, načelno se smatra da namirnice sa GI između 55 i 69 imaju srednji glikemijski indeks, kao i da namirnice sa GI višim od 70 imaju visok glikemijski indeks.

Ali, u realnosti, u praksi – ovo nije u potpunosti istinito, što smo pokazali u našem tekstu od ishrani kod dijabetesa. Nizak glikemijski indeks u stvarnosti označava hranu koja ima GI manji od 35. Srednji GI je između 35 i 50, dok je visok glikemijski indeks iznad 50.

Ovo je i logično, s obzirom na to da beli šećer (kuhinjski šećer) prema zvaničnim smernicama, ima GI od 65, što bi se smatralo srednjim glikemijskim indeksom.

Međutim, kuhinjski šećer u realnosti (koji se sastoji od 50% glukoze i 50% fruktoze) izaziva vrlo nagle skokove šećera u krvi što znači da on u stvarnosti ima visok GI.

No vratimo se na urme i dijabetes.

U proseku i u zavisnosti od sorte, prema jednom istraživanju³⁴ koje je uzelo u obzir 5 najrasprostranjenijih i najčešćih vrsta urmi, urme imaju glikemijski indeks između 44 i 53.

Ovo istraživanje je došlo do zaključka da nije postojala značajna razlika u glikemijskom indeksu urmi, koji je meren kod ljudi sa dijabetesom i kod ljudi koji nisu dijabetičari.

U suštini, to znači da urme imaju realan visok glikemijski indeks, ali da dijabetičarima urme nisu zabranjene, već moraju biti vrlo obazrivi, oprezni i umereni pri njihovoj konzumaciji.

Spomenuli smo i jedan drugi faktor koji je takođe važan, kada su u pitanju urme i dijabetes – glikemijsko opterećenje (GO).

Za razliku od GI, glikemijsko opterećenje ili glikemijski teret uzima u obzir veličinu obroka kada se izračunava njegov uticaj na šećer u krvi.

Dakle, za razliku od GI koji meri potencijal (ili kako neki smatraju brzinu) pojedine namirnice da utiče na nivo šećera u krvi, glikemijsko opterećenjemeri efekat koji celokupni obrok ima na nivo šećera u krvi, i ovaj paramtear nije povezan samo sa jednom vrstom ugljenih hidrata u celom obroku.

Koliko je glikemijsko opterećenje urmi?

To znači da je glikemijsko opterećenje (GO) pravi odgovor šećera u krvi u odnosu na celokupan obrok.

U najkraćim crtama, GO je mera kojom se određuje porast šećera u krvi na osnovu ukupnog broja ugljenih hidrata koje hrana sadrži u celom jednom obroku.

Što je GO u jednom obroku veći, to je rast šećera u krvi dramatičniji.

GO se meri tako što se GI namirnica u obroku pomnoži sa brojem ugljenih hidrata u obroku u gramima, pa se dobijeni proizvod podeli sa 100 (GO = GI x UH u obroku (g)/100).

• 3 prosečne urme imaju oko 21 gram (jedna urma ima oko 7 grama).
• Prosečan GI urmi je oko 49.
• To znači da je GO u jednoj porciji urmi sledeći: 49×21/100 = 10.29.

Ugljeni hidrati sa niskim GO su između 1 i 10. Srednji GO ugljeni hidrati su između 11 i 19, dok su visoki GO ugljeni hidrati na 20 ili više.

To znači da se užina koja se sastoji od 3 prosečne urme nalazi na granici između niskog i srednjeg glikemijskog opterećenja.

Dakle, ako gledamo faktor glikemijskog opterećenja, dijabetičari treba da budu vrlo oprezni sa konzumacijom urmi, odnosno umerena konzumacija od dve do tri urme je načelno dozvoljena.

Sve vreme govorimo o svežim, a ne o sušenim urmama, budući da sušene urme imaju veći procenat šećera, a samim tim i viši GI i GO.

Urme i dijabetes – Koje su prednosti konzumacije urmi za dijabetičare?

Kada su u pitaju urme zdravlje, videli smo da je ovo voće bogato raznim hranljivim materijama, uključujući magnezijum i kalijum. Takođe, urme su dobar izvor vlakana, ugljenih hidrata i antioksidanata.

Nekoliko hranljivih materija i jedinjenja u urmama mogu biti od koristi osobama sa dijabetesom i insulinskom rezistencijom.

1) Vlakna

Dijetalna vlakna iz urmi, kao što smo na nekoliko mesta istakli, pomažu da se uspori apsorpcija šećera u krvotok, čime se sprečavaju skokovi šećera u krvi.

Studije³⁵ su otkrile da je učestalost dijabetesa niža među ljudima koji konzumiraju više vlakana u svojoj ishrani.

2) Magnezijum

Dve Medjool (kraljevske) urme bez koštica sadrže 26 miligrama (mg) magnezijuma. To je ekvivalent od 8 odsto preporučenog dnevnog unosa (PDU) magnezijuma za odrasle žene, odnosno 6 odsto PDU za muškarce.

Magnezijum može biti koristan za dijabetičare, jer ovaj mineral igra ulogu u kontroli šećera u krvi.

Istraživanja³⁶ pokazuju da ljudi sa dijabetesom tipa 2 često imaju nizak nivo magnezijuma u ​​organizmu.

Unos magnezijuma može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Takođe, magnezijum ima ulogu u regulaciji krvnog pritiska, što je važno za one sa dijabetesom.

To je zato što dijabetičari imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska (hipertenzije).

3) Kalijum

Jedna porcija od dve urme sadrži oko 334 mg kalijuma. Ovo je ekvivalent od skoro 10% preporučenog dnevnog unosa (PDU) za muškarce, odnosno 13 odsto PDU za žene.

Ljudi sa niskim nivoom kalijuma skloniji su visokim nivou insulina i glukoze u krvi. Visoki nivoi insulina i glukoze u krvi su glavni marker dijabetesa i insulinske rezistencije.

Pored toga, kalijum je važan izvor hranljivih materija za regulaciju krvnog pritiska.

4) Antioksidansi

Već smo istakli da urme imaju značajno antioksidativno delovanje koje može biti od koristi dijabetičarima.

Urme zdravlje imaju visok sadržaj polifenola koji mogu smanjiti ili inhiirati upalne procese u telu.

Zapaljenski procesi mogu igrati ulogu u nastanku i progresu dijabetesu tipa 1 i tipa 2, kao i povezanim metaboličkim poremećajima, poput gojaznosti i visokog krvnog pritiska.

5) Fitoestrogeni

Fitoestrogeni su prirodne supstance koje mogu imati slične efekte u telu kao hormon estrogen.

Po količini fitoestrogena, sušene ili suve urme zauzimaju drugo mesto u odnosu na bilo koje voće.

Novi naučni dokazi³⁷ sugerištu na to da fitoestrogeni u ishrani mogu biti korisni za one sa dijabetesom i gojaznošću tako što pomažu u povećanju kontrole šećera u krvi i smanjenju insulinske rezistencije.

Da li urme goje i koliko urmi dnevno treba pojesti?

Imajući u vidu visok sadržaj šećera u urmama, sa razlogom se postavljaju pitanja da li urme goje i, shodno tome, koliko urmi dnevno se mogu pojesti.

Zapravo, pitanje “da li urme goje” je malo uprošćeno, s obzirom na to da nijedna namirnica kao takva nema tendenciju da goji (dakle, da pravi masne naslage) ako se konzumira umereno, odnosno u umerenim količinama.

Na primer, jedna kriška hleba ili jedno štanglica čokolade dnevno neće dovesti do povećanja telesne težine i gojenja, ukoliko osoba ima redovne fizičke aktivnosti, ako ima generalno sređenu ishranu (dakle, ako 80-90 odsto ishrane osobe čine celovite, dijetalne namirnice, nerafinisanog porekla) i ako nema određena zdravstvena ii genetska stanja koja mogu uticati na hormonski disbalans i sklonost gojenju.

Isto je pravilo i sa urmama.

Prema tome, ako se pitate da li urme goje – odgovor je NE, ako se ovo voće konzumira u umerenim količinama i umerenom intenzitetu, bez obzira na to što urme imaju visok sadržaj šećera i kalorija, kao i realan visok glikemijski indeks.

Zapravo, urme mogu uticati i na gubitak i na dobitak telesnih kilograma u zavisnosti od toga kako i koliko se količinski konzumiraju.

Urme su kalorične i bogate prirodnim šećerima, što ih čini brzim izvorom energije.

Ako se jedu u prevelikim količinama bez balansiranja sa drugim namirnicama u ishrani, kao i bez ili sa minimalnim fizičkim aktivnostima, onda one mogu doprineti unosu viška kalorija, što može dovesti do gojenja i povećanja telesne težine.

S druge strane, ako se jedu umereno ili minimalno, u kombinaciji sa drugim zdravim namirnicama, redovnim fizičkim aktivnostima, i ako su one deo ukupnog kalorijskog deficita osobe, urme mogu podstaći i gubitak telesnih kilograma, odnosno mršavljenje.

To je zato što su urme zasitne i bogate vlaknima, što doprinosi suzbijanju gladi i smanjenju ukupnog unosa kalorija.

Na kraju krajeva, da li urme goje ili da li mogu pomoći pri mršavljenju – odgovor zavisi od kontrole porcija urmi i ukupnog dnevnog kalorijskog balansa.

U jednom kliničkom ispitivanju³⁸, otkriveno je da konzumiranje tri urme dnevno nije dovelo do povećanja indeksa telesne mase (BMI).

Stoga se čini da ljudi mogu da jedu mali broj urmi svakog dana (dve do tri ili četiri urme), a da to ne dovodi do povećanja telesne težine.

Urme zdravlje – Koliko urmi dnevno treba pojesti i kako se jedu urme?

Ako se pitate koliko urmi dnevno treba pojesti, ne postoji generalno pravilo, osim da ne treba biti neumeren u njihovoj konzumaciji (kao, uostalom, ni sa bilo kojom drugom namirnicom).

Broj urmi koje osoba treba da jede u toku dana zavisi od različitih faktora kao što su njihove nutritivne potrebe, opšte zdravlje, način života i lične preferencije.

Kada su u pitanju urme zdravlje, ovo je veoma hranljivo voće koje može biti deo zdrave ishrane, ali je važno zbog visokog sadržaja šećera da se konzumira umereno.

Smatra se da je šaka urmi dnevno (oko 100 grama – što je u proseku 4 urme) sasvim dovoljno.

Međutim, količina urmi koju treba konzumirati može se razlikovati od osobe do osobe na osnovu potreba za kalorijama, brzine metabolizma i osnovnih zdravstvenih stanja.

Na primer, ljudi koji imaju umerene do intenzivne fizičke aktivnosti svakoga dana (kardio trening i/ili trening snage), mogu pojesti i znatno više od 4 urmi (od 10 do 15, pa i više), a da to ne dovede do nabacivanja viška kilograma.

Međutim, za prosečnu osobu, ako se pitate koliko urmi dnevno treba pojesti, sasvim je dovoljno pojesti dve do 4 urme.

A, kako se jedu urme?

Urme se, s jedne strane, mogu jesti same za sebe, kao slatka grickalica i užina, a mogu se konzumirati, s druge strane, i u kombinaciji sa drugim namirnicama.

Uskoro ćemo vam navesti i koji su to zdravi recepti sa urmama.

Urme se mogu jesti sveže (sirove/presne), tako što ćete im odstraniti košticu i pojesti, a mogu se jesti i u sušenom izdanju (ako kupujete suve urme, one često dolaze sa unapred odstranjenom košticom).

Možete, ali i ne morate prethodno da ih potopite u mlaku vodu na 10 minuta pre konzumacije.

Zdravi recepti sa urmama

Postoje brojni slatki zdravi recepti sa urmama.

Urme u velikom broju slučajeva predstavljaju idealan i nezaobilazan sastojak prilikom pripreme raznih slatkih recepata,

Ne samo da daju sasvim zadovoljavajuću dozu slatkoće (čime se eliminiše potreba za korišćenjem šećera, banana, meda ili drugih zaslađivača), već istovremeno urme mogu da posluže i kao glavni sastojak koji daje punoću, teksturu i konzistenciju.

Kada su u pitanju zdravi recepti sa urmama, urme se uglavnom koriste da bi se napravile zdrave slatke štanglice, bombice, kolači, brauniji i slično.

Ako želite da se zasladite na zdrav način. bez potrebe za konzumiranjem rafinisanih šećera i ugljenih hidrata, onda su zdravi recepti sa urmama prava stvar za vas.

Evo i nekoliko recepata.

1) Zdrave štanglice sa urmama i bademovim brašnom

Sastojci

• 2 šolje svežih urmi
• 2 šolje bademovog brašna
• ¼ šolje putera od suncokretovog semena (ili drugog putera od orašastih plodova/semena)
• 1 kašičica čistog ekstrakta vanile
• ¼ kašičice soli
• 2-3 kašike vode
• 1 ¼ šolje izmrvljene crne čokolade
• 1 kašičica kokosovog ulja

Uputstva

Odstranite urmama koštice, pa ih stavite u secka.

Dodajte u secka i ostale sastoje, zajedno sa 2-3 kašike vode, i umutite sve lepo dok ne postignete teksturu testa za kolače, a da pritom ne ostanu veliki komadi urmi.

Po potrebi dodajte još koju kašiku vode. Potrebno je da ova smesa bude dovoljno lepljiva da se, kada je stisnete prstima, zalepi.

Utisnite smesu ravnomerno u tepsiju obloženu papirom za pečenje.

Istopite komadiće crne čokolade i kokosovo ulje zajedno, a zatim sipajte preko smese sa urmama i bademovim brašnom.

Zagladite čokoladu po celoj površini i stavite u frižider da se hladi oko 30 minuta, dok se čokolada ne stegne. Kada se sve to ohladi, isecite na štanglice i poslužite. Čuvajte ih poklopljene u frižideru.

2) Antiinflamatorne energetske bombice sa urmama

Sastojci

• 1 šolja urmi sa prethodno izvađenim košticama
• 1/3 šolje upakovanih nezaslađenih sušenih kiselih trešanja (mogu i suve brusnice ili suova aronija)
• 1/2 šolje nezaslađenog bademovog putera
• 1/4 šolje grčkog jogurta
• 2 kašike kakao praha
• 1 kašičica ekstrakta vanile
• Pola kašičice soli
• 150-200 grama mlevenog lanenog semena
• 30 grama crne čokolade (70 – 85% kakao sadržaja), izlomljena na komade
• 1/2 kašičice mlevenog cimeta

Uputstva

Stavite urme i sušene trešnje (aroniju ili brusnicu) u malu vatrostalnu posudu i prelijte kipućom vodom. Ostavite da odstoji dok ne omekša, oko 10 minuta. Dobro ocedite.

Oceđene urme i trešnje stavite u secka i izblendajte. Kada se smesa sjedini, dodajte bademov puter, grčki jogurt, kakao, vanillin ekstrakt i so.

Blendajte dok se sve ne sjedini, a potom dodajte i laneno seme. Dodajte po potrebi i jednu do dve kašike vode ako je smesa previše gusta i čvrsta.

Prebacite smesu u činiju, pokrijte i stavite u frižider na 10 minuta.

Od dobijene smese napravite loptice ili bombice, koje ćete ručno umotavati ili rolati.

Otopite crnu čokoladu, a potom njome prelijte kuglice (loptice) od urmi. Odozgo pospite cimet i ostavite u frižideru, nepokriveno, dok se ne stegne – 10 do 15 minuta. 

3) Sirove voćne bombonice ili bombice od urmi

Sastojci

• 200 grama urmi bez koštica
• 40 grama kokosovog praha ili kokosovih pahuljica
• 20 ml kokosovog ulja
• 30 grama jagoda
• 20 grama borovnica
• 40 grama oljuštenog sirovog suncokretovog semena
• 50 grama organskog kakao praha

Uputstva

Navedene sastojke stavite u blender ili u secka, dok ćete oko polovinu kakao praha (25 grama) i polovinu kokosovih pahuljica (20 grama) sačuvate kasnije da “uvaljate” dobijene bombonice.

Sameljite ili izblendajte navedene sastojke dok tekstura ne postane glatka, a potom ručno formirajte kuglice ili male bombonice.

Uvaljajte ove kuglice u kakao prah i kokosove pahuljice.

Nakon toga, ove sirove bombonice od urmi i voća ostavite u frižideru na 30 minuta da se stegnu i to je to.

4) “Med” od urmi i maslačka

View this post on Instagram

A post shared by Lazar Milojević (@bog.te.lazo)

Sastojci

• Cvetovi maslačka (oko 40-do 50 njih);
• 10 kraljevskih urmi (možete i obične, manje urme, nekih 15-ak komada);
• Pola limunovog soka

Uputstva

Naberite cvetove maslačka i iščupate njegove gornje krajeve.

Operite ih, stavite u posebnu činiju, dodajte malo vode i kuvajte ih samo 5 minuta.

Nakon toga, celu skuvanu smesu (i cvetove i vodu u kojoj su se cvetovi kuvali), prebacite u blender i sameljete.

Za to vreme, odstranite urmama koštice, potopite ih u mlaku vodun a 10 minuta.

Zatim dodajte limunov sok i urme u prethodno samlevene cvetove maslačka.

Sve to izblendajte, preručite u posebnu teglu i dobićete zdravi “med” od maslačka i urmi.

5) Sirovi kakao brauni od urmi

Sastojci

• 1 šolja oraha
• 10 velikih Medjool urmi (kraljevske urme), bez koštica i prethodno iseckane
• 3 kašike kakao praha
• 1 kašika meda
• 1 kašičica čistog ekstrakta vanile
• 1-3 kašičice vode, po potrebi

Uputstva

Mali pleh ili tepsiju obložite pek papirom i ostavite po strani. Stavite orahe u secka ili blender i sameljite ih u fin prah.

Dodajte preostale sastojke secka ili blender, bez vode, i izblendajte dok se sve to dobro ne sjedini.

Dodajte malo vode, po potrebi, da se mešavina sjedini.

Znaćete da ste postigli dobru konzistenciju i teksturu kada vam se dobijena smesa lepi za prste kada je pritisnete

Utisnite smesu u pleh i zagladite u ravnomernom sloju, pritiskajući da se stegne. Ostavite u frižider na 15-20 minuta da se stegne.

Nakon toga, isecite na pravougaonike i poslužite.

6) Puding od avokada i urmi

Sastojci

• 1 avokado
• 1 banana
• 1 do dve supene kašike meda
• 1 kašika kakao praha
• 3 urme
• 100 ml bademovog ili drugog mleka po želji

Uputstva

Presecite avokado na pola, uklonite mu košticu, zatim kašikom izvadite “meso” avokada i stavite ga u secka ili blender.

Uklonite urmama koštice i stavite i njih u blender ili u secka, a potom dodajte i ostale sastojke sa polovinom ukupne količine mleka (50 ml).

Blendajte ili sameljite u secku i po potrebi dodajte još mleka. Ako volite slađi puding, možete dodati još meda ili još nekoliko urmi.

Nakon što izblendate, pudingastu smesu sipajte u činije i možete odmah poslužiti. Ako volite hladniji puding, ostavite u frižideru na nekih 30 minuta.

7) Alva sa urmama i suncokretom

Sastojci

• 150 grama pečenog i oljuštenog sunceokrenta suncokret
• 5 urmi
• 2 kašike meda
• 1 supena kašika suvog grožđa

Uputstva

Pre svega, ispecite ili propržite sirovo seme suncokreta na nekih 10-15 minuta. Zatim ga stavite u blender ili secko, i sameljite dok se ne dobije pasta (između suncokretovog putera i praha od suncokreta).

Nakon toga, dodajte urme i suvo grođže u secka i sameljite dobro da se sjedini smesa. Zatim sipajte med i ponovo sameljite dok n postignete homogenu smesu.

Prebacite smesu u posebnu činiju i utisnite dobro. Možete, ali ne morate da stavite dobijenu alvu od suncokreta i urmi u frižider kako bi se malo stegla.

Dakle, možete odmah da isečete i poslužite.

IZVORI

1. Zaštitna uloga Ajwa urmi protiv hepatotoksičnosti indukovane Ohratoksinom A. https://openurl.ebsco.com/EPDB%3Agcd%3A2%3A28894658/detailv2?sid=ebsco%3Aplink%3Ascholar&id=ebsco%3Agcd%3A96793723&crl=c&link_origin=scholar.google.com ↩︎
2. Ukupan sadržaj fenola u plodovima zrelih urmi (Phoenix dactylifera L.): Sistematski pregled i meta-analiza https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8175999/ ↩︎
3. Antioksidativna svojstva fenolnih jedinjenja https://www.cell.com/trends/plant-science/abstract/S1360-1385(97)01018-2 ↩︎
4. Poređenje antioksidativne aktivnosti, antocijana, karotenoida i fenola u tri domaće sveže i tri na suncu sušene urme (Phoenix dactylifera L.) koje se uzgajaju u Omanu https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16159191/ ↩︎
5. Suvo voće: Odlični in vitro i in vivo antioksidanti https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15670984/ ↩︎
6. Studije antioksidansa i zaštite tkiva na ekstraktu Ajwa: Urme iz Al-Madinah Al-Monvarah, Saudijska Arabija https://www.researchgate.net/publication/270051067_Antioxidant_and_Tissue-Protective_Studies_on_Ajwa_Extract_Dates_from_Al-Madinah_Al-Monwarah_Saudia_Arabia ↩︎
7. Potencijal urmi (Phoenix dactylifera L.) kao prirodnog izvora antioksidansa i funkcionalne hrane za zdravu ishranu https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32798862/ ↩︎
8. Fructus lycii: Prirodni dodatak ishrani za poboljšanje retinalnih bolesti https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7830576/ ↩︎
9. Dijetetski i fenolni antioksidansi biljnog porekla: Antikancerogena svojstva https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25863633/ ↩︎
10. Neutralni beta-D-glukan iz urmine palme, Phoenix dactylifera L. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12151214/ ↩︎
11. Antikancerogena aktivnost polisaharida pripremljenog od libijskih urmi (Phoenix dactylifera L.) https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0144861704004217 ↩︎
12. Zaštitna uloga Ajwa urmi protiv hepatotoksičnosti indukovane Ohratoksinom A. https://openurl.ebsco.com/EPDB%3Agcd%3A2%3A28894658/detailv2?sid=ebsco%3Aplink%3Ascholar&id=ebsco%3Agcd%3A96793723&crl=c&link_origin=scholar.google.com ↩︎
13. In vitro inhibitorni potencijal ekstrakta Phoenix dactylifera L. na rast patogenih gljiva https://academicjournals.org/journal/JMPR/article-full-text-pdf/8C79E5325796.pdf ↩︎
14. In vitro procena antivirusne aktivnosti ekstrakta koštica urmene palme (Phoenix dactylifera L.) na Pseudomonas bakterijama https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC2816388/ ↩︎
15. Procena kombinovanog antimikrobnog efekta metanolnog ekstrakta semena Annona Squamosa i Phoenix dactylifera na standardne mikrobne sojeve https://d1wqtxts1xzle7.cloudfront.net/34497093/kavi-libre.pdf?1408591647=&response-content-disposition=inline%3B+filename%3DEvaluation_of_the_Combinational_Antimicr.pdf&Expires=1734032561&Signature=UWcgR34J~FTcREZNBSfe1NPDtYFY0lBf0f51EoxUChXDuoYkIP3U9JI2rYVZpJ8Dpuk52Hh24sSi-ZXSsg3rKiCBjNiRRyRWskWcjMucs9peyTc2egMYNAeNXDKwS8LOQIzKLSn30JjUEb92IJnlC4FzeuTcED3VSWWBC3cXadi2WLSXbvSPm3CPQuboAKxlCfNhZqMk3i~CEWNgcQDmY0JBmKRsLu7WMZEd9V6Zgw3I19qn4zrrl-WtIrqFKJfAps3P62gcgVuQj4Vffm68e4iP7jOnFe4auGr0XnaiTY8bR4tXOMT-I~WbD9nKv5qbngE8BFAlurcGTqjokLA4pg__&Key-Pair-Id=APKAJLOHF5GGSLRBV4ZA ↩︎
16. Uticaj konzumiranja urmine palme na rast mikrobiote i zdravlje debelog creva: Randomizovana, kontrolisana, unakrsna studija ljudske intervencije https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26428278/ ↩︎
17. Evaluacija antidijabetičke i antilipemijske aktivnosti hidroalkoholnog ekstrakta listova palme Phoenix dactylifera i njegovih frakcija kod dijabetičkih pacova izazvanih aloksanom https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3216186/ ↩︎
18. Glikemijski indeks urmi i mešanih obroka od urme/jogurta. Da li su urme „slatkiši koji rastu na drveću“? https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12627179/ ↩︎
19. In vivo evaluacija antioksidantne i antiinflamatorne aktivnosti različitih ekstrakata plodova urmi kod artritisa https://www.researchgate.net/publication/265988289_In_vivo_evaluation_of_antioxidant_and_anti-inflammatory_activity_of_different_extracts_of_date_fruits_in_adjuvant_arthritis ↩︎
20. Antioksidativna, protivupalna i inhibitorna svojstva enzima povezanih sa dijabetesom ekstrakta listova iz odabranih sorti Phoenix dactylifera L. https://d1wqtxts1xzle7.cloudfront.net/87572068/admin_2C_Journal_manager_2C_26-288-1-LE.pdf_filename_UTF-8admin_2C_Journal_manager_2C_26-288-1-LE-libre.pdf?1655328917=&response-content-disposition=inline%3B+filename%3DAntioxidant_Anti_Inflammatory_and_Diabet.pdf&Expires=1734033005&Signature=HclHWNh4lJxbFpLuTo0xo9I6Qo01tyYWzxNvMiolQTkM8~mSOI-OxCCJVeCUL6mdCEYbWAQXAw9p7b0aQrYOiPBIPaS-Lg1wkKtE-C8jirdLqC5oU0I0JvEckbV2mcketrlCg1oMmrbKnV-QmwKDh7VaV4HKhzTd6LXW-vc2~E6D2rvfYh80kluTosJ6WPaa4dDjDX60d5poMks2q7bUj4UNjLu3B5B9g8jmhqRGYZMv4URPk-BjfBdwTZhBws2XC1fS71~q5MZXFvl0FBOfhDwF6Z2W-Mya7-EX77YC~u5-LgNGyFZu4f7buckAFo-1iKrpS2H7R9IO3u1wnrHpwQ__&Key-Pair-Id=APKAJLOHF5GGSLRBV4ZA ↩︎
21. Nefroprotektivno dejstvo Phoenix dactylifera L. u nefrotoksičnosti izazvanoj gentamicinom https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/13880200701739322 ↩︎
22. Blagotvorno dejstvo plodova urmine palme na neurodegenerativne bolesti https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4994443/ ↩︎
23. Ishrana bogata plodovima urmine palme poboljšava pamćenje, učenje i smanjuje beta amiloid u transgenskom mišjem modelu Alchajmerove bolesti https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4484046/ ↩︎
24. Uticaj urmi u ​​kasnoj trudnoći na trajanje porođaja kod neporođajnih žena https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5637148/ ↩︎
25. Uticaj konzumacije urmi u kasnoj trudnoći na trudnoću i porođaj https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21280989/ ↩︎
26. Konzumacija voća urme u terminu: Uticaj na dužinu trudnoće i porođaj https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28286995/ ↩︎
27. Uticaj urmi u ​​kasnoj trudnoći na trajanje porođaja kod neporođajnih žena https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5637148/ ↩︎
28. Izolacija estrona i holesterola iz urmine palme, Phoenix dactylifera L. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0031942200851225 ↩︎
29. Uticaj polena Phoenix dactylifera L. na parametre spermatozoida i reproduktivni sistem odraslih muškaraca https://www.sid.ir/paper/276058/en ↩︎
30. Ekstrakt koštice urmine palme pokazuje svojstva protiv starenja i značajno smanjuje bore na koži https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12779247/ ↩︎
31. Glikemijski indeksi pet sorti urmi kod zdravih ljudi i dijabetičara https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3112406/ ↩︎
32. Uticaj suvog voća na postprandijalnu glikemiju: Randomizovano ispitivanje akutnog hranjenja https://www.nature.com/articles/s41387-018-0066-5 ↩︎
33. Uticaj grickalica od urme i grožđica na odgovor glukoze kod dijabetesa tipa 2 https://nfsr.sbmu.ac.ir/article-1-59-fa.pdf ↩︎
34. Glikemijski indeksi pet sorti urmi kod zdravih ljudi i dijabetičara https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3112406/ ↩︎
35. Dijetalna vlakna i učestalost dijabetesa tipa 2 u osam evropskih zemalja: EPIC-InterAct studija i meta-analiza prospektivnih studija https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4472947/ ↩︎
36. Magnezijum i dijabetes tipa 2 https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4549665/ ↩︎
37. Korisna uloga dijetetskih fitoestrogena kod gojaznosti i dijabetesa https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12450882/ ↩︎
38. Efekti dnevne konzumacije male doze urmi na kontrolu glikemije, profil lipida i kvalitet života kod odraslih sa predijabetesom i dijabetesom tipa 2: Randomizovano kontrolisano ispitivanje https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7019638/ ↩︎