Bulimija simptomi

Bulimija simptomi i problematika ovog poremećaja

Pre nego što sagledamo sta je bulimija i koji su bulimija simptomi, neophodno je prvenstveno osvrnuti se na problematiku i pozadinu ovog poremećaja. Naime, obraćanje pažnje na fizički izled i spoljašnju lepotu nije odlika modernog doba. Ovim stvarima se pridavao značaj još u antička vremena.

To, svakako, nikako ne treba da čudi, jer bazu našeg spoljašnjeg identiteta i prepoznavanja čini naše telo. Međutim, karakteristika vremena u kojem živimo jeste da se savremeni čovek nikada više nije fokusirao na fizički izgled kao danas. Stiče se utisak da su se, pod uticajem medija, interneta i društvenih mreža, svi vrednosni sistemi sveli na to kako neko izgleda.

Zato je jako zabrinjavajuća činjenica da osoba, kako god danas da izgleda i bilo kog starosnog doba (neuhranjena, mršava, gojazna ili sasvim normalno uhranjena) nikada više nije bila nezadovoljnija svojim telom.

Stoga se poremećaji ishrane, među kojima najčešće bulimija i anoreksija, često olako previđaju i ne uzimaju za ozbiljno. Naprotiv, bulimija, zajedno sa anoreksijom, prihvata se kao želja da se bude “u trendu”, mršav, idući do tog ekstrema da se ova dva poremećaja ishrane, zapravo, smatraju i zdravim obrascem i režimom ishrane. Iz tog razloga, mnogi ni ne shvataju da je bulimija bolest, ali je prihvataju kao kulturološki normalan fenomen.

Ovde treba napraviti razliku između povremenog gladovanja (posta) koji može imati značajne zdravstvene koristi, s jedne strane, i bulimije, koja je poremećaj ishrane i koja može imati teške posledice po čovekovo zdravlje, s druge strane.

Bulimija bolest je teža za otkrivanje od anoreksije

U našem prethodnom blogu videli smo sta je anoreksija i koje su načelne razlike između bulimije i anoreksije. Međutim, bulimija bolest, za razliku od anoreksije, može biti jako teška za otkrivanje, čak i od ljudi najbližih osobi koja pati od ovog poremećaja.

Naime, bulimija simptomi često mogu ostati neprepoznati, iz nekoliko razloga. Prvo, bulimičarske krize, odnosno epizode prejedanja i pražnjenja, osoba koja pati od ovog poremećaja može vešto skrivati. Drugo, za razliku od anoreksije, gde je već na prvi pogled evidentno da je osoba isuviše mršava i neuhranjena, kod bulimije to ne mora da bude slučaj. Štaviše, osoba koja pati od bulimije može imati sasvim normalnu kilažu, odnosno težinu, izgled i uhranjenost. Treće, čak i da se posumnja na postojanje bulimije, vrlo često se zanemari težina ove bolesti.

No, svakako treba istaći da je bulimija bolest na koju utiče mnogo faktora. Videćemo u kasnijem delu teksta i koji su bulimija uzroci. U stvaranju i nastanku ovog poremećaja ishrane mogu uticati brojni faktori koji praktično imaju “sadejstvo”, delujući u međusobnoj interakciji. Tu mislimo na genetske faktore, faktore okoline (socijalni i kulturološki), psihološke faktore, neurobiološke i slično.

Bulimija simptomi mogu biti jako teški, a ova bolest često je praćena i drugim psihičkim poremećajima, kao što su depresija, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, ali i zloupotreba narkotika. Isto tako, bulimija bolest može ostaviti teške posledice po psihičko i fizičko zdravlje čoveka.

Iz svih navedenih razloga, jako je važno prepoznati i lečiti bulimiju u najranijim fazama ove bolesti. Lečenje bulimije podrazumeva psihoterapiju, ali i medikamentozni tretman.

Bulimija simptomi i sta je bulimija?

Pre nego što vidimo koji su bulimija simptomi, neophodno je videti sta je bulimija. U najkraćim crtama, videli smo, bulimija (ili stručnije bulimija nervoza/bulimia nervosa) je kompleksan poremećaj ishrane. Odmah na početku treba istaći da je bulimija bolest – i to ozbiljna bolest koja može biti životno ugrožavajuća.

Svaki poremećaj ishrane, uključujući i bulimiju, podrazumeva opsednutost hranom, težinom i fizičkim izgledom. I upravo ova opsednutost može u velikoj meri narušiti fizičko, psihičko i emocionalno blagostanje osobe.

Konkretnije, ako se pitate sta je bulimija, u pitanju je poremećaj ishrane koji je definisan dvema ključnim odrednicama.

1. Konzumiranje abnormalno velike količine hrane u kratkom vremenskom roku (prejedanje);
2. Izbacivanje hrane koje se može činiti na više načina (povraćanjem, zloupotrebom laksativa, klistira ili diuretika).

Osim toga, neke druge karakteristike bulimije uključuju prekomerno treniranje, uzimanje vrlo malo hrane ili neuzimanje uopšte, kao i sakrivanje hrane kako bi osoba kasnije mogla da se prejeda i izbacuje istu.

Interesantno je da ljudi sa bulimijom imaju normalnu težinu, odnosno kilažu. Međutim, oni sami sebe oštro osuđuju, na osnovu njihovog pogleda na oblik tela i/ili težinu. Osobe koje pate od bulimije obično imaju problem sa samopoštovanjem i samouverenošću, što je usko povezano sa subjektivnom percepcijom o njihovom fizičkom izgledu.

Dakle, sta je bulimija? Radi se prevashodno o mentalnom poremećaju koji se ispoljava kroz iskrivljen pogled na hranu, kilažu i spoljašnji izgled. Bulimija bolest podrazumeva preterano uzimanje hrane, s jedne strane. Zatim osoba pribegava neodgovarajućim kompenzatornim mehanizmima kako bi izbegla povećanje telesne težine, s druge strane. U te mehanizme spadaju povraćanje, zloupotreba laksativa, diuretika i klistira.

Bulimija simptomi “vrte osobu u začarani krug”

Bez stručne pomoći, bulimija simptomi mogu biti veoma teški za prevazilaženje. Bulimija bolest osobu “baca” u jedan ciklus i “začarani krug” iz koga je gotovo nemoguće samostalno izaći. Osoba koja pati od bulimije subjektivno je nezadovoljna svojim fizičkim izgledom. Ona ima iskrivljenu sliku i imidž svog tela, precenjuje ili potcenjuje oblik i veličinu svog tela. Upravo ovo utiče na to kompenzatorno ponašanje nakon prejedanja.

Kompenzatorno ponašanje i mehanizmi nisu izbor životnog stila osobe. Takvo ponašanje je znak složenog i kompleksnog problema psihičkog zdravlja. Striktni i veoma ograničavajući režim ishrane (dijeta) predstavlja primarni faktor rizika i može biti pokretač svih vrsta poremećaja ishrane.

Osoba sa bulimijom, rekli smo, najčešće ima normalnu telesnu masu i težinu. Ali, pored toga, ona može biti i gojazna, i mršava i imati bilo kakav oblik i veličinu tela.

Ciklus prejedanja i kompenzatorni mehanizmi izbacivanja hrane dovode do intenzivnih osećanja stida, krivice i gađenja. Ovakvo kompenzatorno ponašanje može postati kompulzivno i opsesivno. Posledice bulimije u ovom slučaju mogu biti preokupiranost hranom, jedenjem (ili gladovanjem), dijetama, režimima ishrane, fizičkim izgledom i telesnom težinom.

Uz sve to, osoba sa bulimijom može se ponašati veoma tajnovito, kako bi sakrila svoje ponašanje vezano za bulimiju – prejedanje i kompenzaciju u vidu izbacivanja hrane. To znači da bulimija bolest može ostati neotkrivena i nelečena dugo vremena, ostavljajući nesagledivo teške posledice po fizičko i mentalno zdravlje osobe.

Kada prekomerno jede, osoba sa bulimijom gubi svaku kontrolu nad svojim impulsima za uzimanjem hrane. Nakon toga sledi osećaj stida, samosažaljenja, krivice, gađenja, depresije, koji se fizički manifestuju izbacivanjem hrane.

Interesantne činjenice o bulimiji

Verovali ili ne, bulimija, odnosno prejedanje praćeno nasilnim povraćanjem bilo je poznato još u antičko vreme, u starom Egiptu, Grčkoj, Rimu i Arabiji. Termin “bulimija” je grčka izvedenica i nastala je od dve reči: bous (goveče) i limos (glad).

Međutim, kao poremećaj ishrane, bulimija nije bila prepoznata sve do 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Do tog vremena, mislilo se da je bulimija specifičan, odnosno atipičan oblik anoreksije. Tek kada je identifikovano kao posebno stanje mentalnog zdravlja, bulimija je imala različite nazive – od bulimareksije, preko haotičnog dijetetskog sindroma, sve do abnormalnog sindroma kontrole težine.

S jedne strane, bulimija može biti simptom kod ljudi koji boluju od anoreksije (neuhranjenih), ali i kao vid uzimanja hrane kod ljudi koji su gojazni. S druge strane, kao sindrom i kao poremećaj ishrane, bulimija bolest, odnosno bulimija nervoza najčešće se odnosi na ljude sa prosečnom i normalnom kilažom.

Kada se javlja, koga bulimija bolest pogađa i koji su prvi bulimija simptomi?

Bulimija bolest ne zna za diskriminaciju. Drugim rečima, ovaj poremećaj ishrane može pogoditi bilo koga u bilo kom uzrastu i bilo koje telesne težine. Ipak, istraživanja [1] su pokazala da se bulimija češće javlja kod žena nego kod muškaraca. a neka srednja starosna dob u kojem se pojavljuju prvi bulimija simptomi je 12.5 godina.

Kod muškaraca se bulimija nervoza znatno ređe javlja, sa približnim odnosom muškarci prema ženama – 1:10.

Međutim, u najvećem broju slučajeva bulimija se javlja u adolescentskom periodu, a procenjuje se da će između 1 i 2 odsto ljudi iskusiti bulimiju, nevezano od starosne dobi. Dakle, u najvećem broju slučajeva, bulimija bolest se javlja kod mladih osoba i tinejdžera u srednjoj školi, ali i kod mladih osoba na fakultetu, iako se može javiti i kasnije.

Premda je u pitanju zasebno oboljenje, neretko se događa da se bulimija simptomi jave zajedno sa anoreksijom. S druge strane, interesantno je i to da su studije pokazale da je veoma mali procenat ljudi sa bulimijom imao fazu anoreksije pre nego što su se pojavili prvi bulimija simptomi.

Prvi bulimija simptomi javljaju se u vidu izgladnjivanja, odnosno osoba uopšte ne želi da jede. U velikom broju slučajeva, izgladnjivanje predstavlja samo pripremu osobe za kasnije prejedanje, koje se karakteriše intenzivnom žudnjom za hranom i gubitkom kontrole.

Dakle, deprivacija u ishrani i izgladnjivanjhe vode ka kasnijem prekomernom unošenju hrane u ogromnim količinama, gde je mozak preokupiran isključivo mislima o hrani. Ovakvo ponašanje veoma brzo vodi ka nasilnom povraćanju i zloupotrebi laksativa, kako bi se neutralisao strah osobe od dobitka kilograma i gojenja.

Iz perspektive bulimične osobe, ovo izgleda kao optimalno i najbolje rešenje. Jer, izbacivanjem hrane nakon prejedanja, ona može da jede koliko hoće i šta hoće, a da zauzvrat ne dobija suvišne kilograme.

Koji su bulimija uzroci?

Šta, zapravo, dovodi do bulimije, zbog čega osoba oboljeva od ovog poremećaja i koji su bulimija uzroci? Za sada, nije utvrđen tačno određen uzrok ovog poremećaja. Međutim, naučnici veruju da se bulimija javlja kao posledica kombinacije genetskih, bioloških, psiholoških i sociokulturoloških faktora.

Na primer, ako je osoba u srodstvu (otac, majka, brat ili sestra) sa nekim ko pati od poremećaja ishrane, postoji rizik da će i sâma osoba oboleti od bulimije. Pop-kultura, mediji, internet i društvene mreže često vrše pritisak na ljude da “moraju” da imaju određeni fizički izgled. Ovakvi spoljašnji uzroci mogu uticati na sliku osobe o sopstvenom telu i samouverenosti.

Isto tako, osećaj stresa, uznemirenosti, anksioznosti, kao i osećaj da osoba ne može da drži stvari pod kontrolom, mogu doprineti razvoju bulimije.

Takođe, kada su u pitanju bulimija uzroci, smatra se da su i pritisak vršnjaka, kao i sukobi i nesuglasice unutar porodice neki od faktora rizika za nastanak ovog poremećaja.

Bulimičar – Perfekcionista koji nikada ne postiže savršenstvo

Osoba koja boluje od bulimije je neretko perfekcionista, ima prevelike ambicije, teži savršenstvu, a istovremeno ima osećaj da, šta god da uradi, ne može ispuniti očekivanja svojih roditelja.

Usled kontrasti ova dva osećaja (težnja ka visokim standardima i osećaj neispunjavanja očekivanja najbližih), dolazi do veoma niskog samopoštovanja i samopouzdanja, pa i depresije. Takođe, fizičko, verbalno, emotivno i seksualno zlostavljanje u detinjstvu može biti okidač za bulimiju. Pokazalo se da su čak 50 odsto svih ljudi koji pate od bulimije bili zlostavljani u prošlosti.

Dakle, kada se postavlja pitanje “koje si bulimija uzroci”, često se kao koren ovog poremećaja smatra problem koji osoba ne ume da reši ili sa kojim ne može da se suoči na odgovarajući način. Zbog svega toga, osoba traži utehu, a nalazi je u vidu prejedanja (“prežderavanja”), nakon čega uz laksativ ili nasilno povraćanje, sve izbacuje iz sebe.

Uporedo sa tim, osoba sa bulimijom često prekomerno vežba, izgladnjuje sebe, jer nikada nije zadovoljna svojim izgledom, a teži ka fizičkoj perfekciji. 

Ukoliko se ne leči, bulimija zaista može ugroziti život osobe. Nažalost, bulimija bolest, rekli smo, često prolazi neprepoznato, jer se bulimija simptomi ili previđaju ili pripisuju nekoj “prolaznoj životnoj fazi”. Brojni ljudi sa ovim poremećajem traže pomoć tek kada nastupe ozbiljne posledice bulimije, odnosno kada dođe do narušavanja zdravlja.

Što duže osoba boluje od bulimije, takav način života više neće moći da se sakrije, a fizički izgled će se uporedo sa tim menjati. Pored toga, neki ljudi koji žive sa bulimijom mogu takođe imati istoriju anoreksije ili drugog poremećaja u ishrani.

U čemu se sastoje bulimija simptomi?

Bulimija bolest ponekad zaista može biti teška za otkrivanje. To je zato što osoba koja boluje od ovog poremećaja često prekomerno jede, ali i primenjuje kompenzatorne mehanizme izbacivanja hrane u tajnosti. Ponekad prazni omoti od hrane ili pakovanja laksativa mogu biti upozoravajući bulimija simptomi i znaci.

Svakako, da bi bulimija nervoza mogla da se postavi kao dijagnoza neophodno je da se ispune tri vrlo važna dijagnostička kriterijuma. U pitanju su:

1. Opsesivna, neizdrživa i imperativna želja i žudnja za prekomernim unošenjem hrane;
2. Izbegavanje dodavanja dodatnih kilograma telesne težine nasilnim povraćanjem zloupotrebom klistira, laksativa ili diuretika;
3. Veliki strah od gojenja i gojaznosti.

S druge strane, svi bulimija simptomi mogu se grupisati u tri kateogrije:

• Fizički bulimija simptomi;
• Psihički bulimija simtomi;
• Bihejvioralni bulimija simptomi.

1) Fizički bulimija simptomi

• Promena telesne težine ili fluktuacije u telesnoj masi;
• Erozija zuba, loš zadah;
• Otok oko obraza i vilice, otečene pljuvačne žlezde;
• Problemi sa digestivnim traktom, loše varenje, česta konstipacija ili dijareja, ili stvaranje nove netolerancije na hranu;
• Kožni problemi i promena boje kože;
• Disbalans u elektrolitima;
• Promene nivoa šećera u krvi, što može izazvati promene raspoloženja i česte nesvestice;
• Srčani problemi, kao što su nepravilan rad srca i nizak krvni pritisak;
• Nesvestica ili vrtoglavica koja nije posledica druge bolesti ili zdravstvenog stanja;
• Umor i poteškoće sa spavanjem;
• Gubitak menstruacije (amenoreja) ili izmenjeni menstrualni ciklusi;
• Zamor mišića, grčevi;
• Hronični umor, osoba se konstantno oseća umorno.

2) Psihološki/psihički ili mentalni bulimija simptomi

• Preokupacija ili opsednutost ishranom, dijetom, vežbanjem ili ličnom percepcijom fizičkog izgleda;
• Osoba provodi mnogo vremena razmišljajući o hrani;
• Morbidni i uporni strah od dobijanja na težini;
• Osetljivost na komentare o ishrani, dijeti, vežbanju, telu i telesnim kilogramima;
• Osećaj stida, krivice i gađenja, posebno nakon prejedanja i/ili pražnjenja;
• Gubitak kontrole prilikom epizode, odnosno faze prejedanja;
• Iskrivljena, odnosno neutemeljena slika o telu ili ekstremno nezadovoljstvo oblikom ili veličinom tela;
• Poteškoće i problemi sa fokusom i koncentracijom;
• Razdražljivost i iritabilnost;
• Anksioznost ili razdražljivost oko vremena obroka;
• Nisko samopoštovanje i samopouzdranje, depresija, anksioznost;
• Pokušaj samoubistva i samoubistvo.

3) Bihejvioralni bulimija simptomi

• Uzimanje velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu;
• Pražnjenje nakon prejedanja, nasilnim i namerno izazvanim povraćanjem, gladovanjem, kao i zloupotrebom laksativa, klistira ili diuretika;
• Osoba upoređuje često svoje telo sa telesnim izgledom drugih ljudi;
• Osoba prekomerno vežba i trenira;
• Nedostatak interesovanja za aktivnosti i hobije koji su osobu ranije ispunjavali;
• Gubitak seksualnog interesovanja;
• Osoba ceo svoj život, vreme i energiju organizuje i troši na kupovinu hrane, prejedanje i pražnjenje nakon toga;
• Repetitivno, odnosno ponavljajuće i kompulzivno ponašanje u vezi sa ishranom (brojanje kalorija, post, preskakanje obroka, izbegavanje određenih grupa namirnica..);
• Kompulzivno i prekomerno vežbanje i treniranje, čak i kada je osoba bolesna ili povređena;
• Izbegavanje određenih društvenih situacija gde se konzumira hrana, osoba postaje socijalno povučenija (tada nastaju izgovori poput “nisam gladan/na” ili “hvala, ali jeo/la sam”);
• Osoba ili često proverava oblik i težinu tela ili pak izbegava da gleda u svoje telo i da meri telesnu masu;
• Osoba jede sama ili tajnosti, izbegavajući druge ljude u vreme obroka;
• Sakrivanje hrane;
• Česti odlasci u kupatilo tokom i nakon obroka;
• Zloupotreba laksativa, klistira ili diuretika, kao i drugih sredstava za suzbijanje apetita;
• Trošenje velikih iznosa novca na hranu;
• Samopovređivanje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i suicidalno ponašanje.

Koje su posledice bulimije?

Videli smo sta je bulimija, kako prepoznati bulimiju, odnosno koji su znaci i bulimija simptomi. Već smo istakli da je bulimija ozbijan mentalni poremećaj koji se ispoljava u vidu poremećaja ishrane. Takođe, bulimija bolest može izazvati brojne zdravstvene komplikacije i stanja koja mogu biti životno ugrožavajuća. Zato se postavlja pitanje – koje su posledice bulimije?

Poput simptoma bulimije, ovaj poremećaj ishrane se takođe može negativno odraziti na tri različita zdravstvena polja osobe: fizičkom, psihološkom i socijalnom polju. Drugim rečima, posledice bulimije se mogu manifestovati i ugroziti fizičko, psihičko, emotivno i socijalno blagostanje osobe.

Fizičke posledice bulimije

Fizičke posledice bulimije mogu se grupisati u tri kategorije:

• Fizičke posledice bulimije zbog prekomernog unošenja hrane (prejedanja);
• Fizičke ili somatske posledice bulimije zbog kompenzatornih mehanizama pražnjenja;
• Fizičke posledice bulimije zbog zloupotrebe laksativa ili diuretika;

1) Fizičke posledice bulimije usled prejedanja

Bulimičari koji se prejedaju unose velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu. Ovakvo ponašanje se može negativno odraziti na zdravlje stomaka i digestivnog trakta. Osoba tada može imati gasove, osećati se “naduveno” ili pak ostajati bez daha.

U ekstremnim i retkim slučajevima, stomak, odnosno želudac se može toliko istegnuti da može doći i do njegove rupture i pucanja.

Dugotrajno i hronično prejedanje povezano je i sa dobitkom telesnih kilograma, odnosno sa povećanjem telesne težine. Iako ljudi sa bulimijom nervozom namerno povraćaju da bi nadoknadili višak unesenih kalorija, ovaj metod kontrole težine izbacuje samo oko 50 odsto unesenih kalorija

Ponovljeni ciklus gladovanja i prejedanja znači da će telesna težina stalno varirati kod ljudi koji boluju od bulimije.

Kod žena može se poremetiti ili u potpunosti izostati menstrualni ciklus (amenoreja), ali i ovulacija. Ako je buduća majka bulimičarka, onda može doći i do prekida trudnoće, ali i do zdravstvenih komplikacija po bebu ukoliko se trudnoća održi.

2) Fizičke posledice bulimije usled nasilnog povraćanja

Repetitivno povraćanje erodira zubnu gleđ na unutrašnjoj površini prednjih zuba. Ostale abnormalnosti u usnoj duplji uključuju smanjen protok pljuvačke, preosetljivost zuba, zubni karijes i kserostomiju (suva usta). Bolest desni je takođe česta nakon dugotrajnog samoizazvanog povraćanja. Takođe, može doći i do krvarenja usne šupljine.

Usled povraćanja može doći do narušavanja balansa elektrolita i smanjenja koncentracija kalijuma, hlorida, magnezijuma i natrijuma. Ovo sa sobom povlači i druge posledice bulimije kao što su slabost, umor, depresija, konstipacija, a mogu se javiti i poremećaji rada srca (zbog hipokalijemije [2]), otečene ruke i noge, kao i iznenadna smrt.

Posledice bulimije usled povraćanja uključuju dehidrataciju, žeđ, suvoću ustiju, tahikardiju, vrtoglavicu i slabost. Ponekad se može javiti konfuzija i delirijum. Takođe, učestalo povraćanje može narušiti funkciju i zdravlje bubrega.

Samoindukovano povraćanje stimuliše refleks gušenja sa značajnim stepenom sile. Povrede i infekcije zadnjeg dela grla su česte. Hronična upala grla i jednjaka je takođe tipična zbog nasilnog povraćanja. Takođe, dugotrajno povraćanje može pokidati zid jednjaka, što može izazvati značajno krvarenje.

Kod oko 25 odsto bulimičara primetni su otoci parotidnih i submandibularnih pljuvačnih žlezda. Ponekad može nastupiti, kao posledica i komplikacija bulimičnih kriza, i akutni pankreatitis.

3) Fizičke posledice bulimije usled zloupotrebe laksativa i diuretika

Oba ova kompenzatorna ponašanja (zloupotreba laksativa ili diuretika) takođe mogu izazvati dehidrataciju i neravnotežu elektrolita. U ekstremnim slučajevima, produžena i ekstremna upotreba laksativa može trajno oštetiti crevnu floru.

Upotreba diuretika takođe može izazvati grčeve u mišićima, glavobolje i često mokrenje. Kontinuirana upotreba laksativa i diuretika može izazvati i disfunkciju bubrega.

Hronična zloupotreba laksativa uzrokuje gubitak normalne peristaltike creva. U tom smislu, posledice bulimije mogu biti bolovi u abdomenu, dijareja i konstipacija. Zloupotreba laksativa i diuretika dovodi do dehidratacije, ali i povratnog zadržavanja tečnosti.

Psihičke posledice bulimije

Psihološke posledice bulimije su duboke, iscrpljujuće i mogu značajno uticati na funkcionisanje osobe. Uobičajeni psihološki efekti bulimije nervoze uključuju depresiju, anksioznost, zloupotrebu alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, nizak nivo samopouzdanja i samopoštovanja.

Depresija povezana sa bulimijom

Oko 60 odsto ljudi sa bulimijom nervozom takođe boluje od depresije. U stvari, istraživanja su pokazala da je težina simptoma depresije kod bulimičara uporediva sa težinom i intenzitetom simptoma kod velike, odnosno kliničke depresije. Odnos između bulimije i depresije je dvosmeran – bulimija ima tendenciju da izazove depresiju, ali i depresija može uticati na pojavu bulimije.

Anksioznost povezana sa bulimijom

Oko 65 odsto ljudi sa bulimijom takođe pati od anksioznosti ili nekog anksioznog poremećaja. Najčešći komorbidni anksiozni poremećaji su opsesivno-kompulzivni poremećaj i socijalna fobija.

Simptomi komorbidne anksioznosti kod bulimije obično se intenziviraju u situacijama koje uključuju jelo (npr. odlazak na venčanje ili zabavu) ili određeni stepen izlaganja tela (npr. odlazak na plažu). Ovo može objasniti zbog čega se neki ljudi sa bulimijom socijalno izoluju.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci (alkohola i narkotika)

Verovali ili ne, zloupotreba alkohola ili droga je uobičajeno ponašanje kod skoro 70 odsto bulimičara. Ljudi sa bulimijom obično imaju loše strategije regulacije emocija i suočavanja sa njima, pa često pribegavaju drogama i alkoholu (pored hrane), kao sredstvima da se izbore sa negativnim situacijama.

Razorni i naizgled hronični bulimija simptomi mogu usaditi kod osobe osećaj beznađa i očaja, prisiljavajući je da pribegne alkoholu ili drogama.

Nizak nivo samopouzdanja

Sveprisutan negativan pogled na sebe i negativna lična percepcija sopstvenog fizičkog izgleda i kilaže je i uzrok i posledica bulimije.

S jedne strane, ova subjektivna perspektiva izaziva poremećaj ishrane, jer podstiče ljude da dosegnu cenjeni domen telesne mase i oblika tela (suštinska psihopatologija bulimije).

S druge strane, ovo je i posledica bulimije, jer ponovljeni neuspesi u ishrani koji izazivaju prejedanje teraju ljude da budu krajnje samokritični. Interesantno je da nizak nivo samopoštovanja kod bulimije može čak biti niži od deficita samopoštovanja uočenih kod ljudi sa depresivnim ili anksioznim poremećajem.

Socijalne posledice bulimije

Društvene ili socijalne posledice bulimije takođe mogu biti teške i intenzivne po bulimičara. Zapravo, mnogi psihološki tretmani za bulimiju nervozu imaju cilj da preokrenu ove negativne društvene posledice bulimije. To se čini uz psihološko uverenje da će negovanje zdravijih društvenih veština indirektno rešiti osnovne simptome bulimije.

Neke važne društvene posledice bulimije uključuju:

• Prekid odnosa sa ljudima. Uobičajeno je da ljudi sa bulimijom potpuno obustave odnose koje imaju sa sebi bliskim ljudima. Razlozi za to su složeni. Međutim, to može imati veze sa činjenicom da bulimičari, s jedne strane, imaju tendenciju da se izoluju kako bi postigli svoju ciljanu težinu i kilažu i, s druge strane, oni su tajnoviti i potrudiće se da sakriju svoje ponašanje.
• Poređenje sa drugim ljudima. Ljudi koji pate od bulimije redovno se upoređuju sa drugima. Oni će u velikoj meri ispitati sebe i fizički izgled do ekstrema, dok istovremeno prave veoma površnu procenu druge osobe sa kojom se upoređuju. Često takva poređenja mogu dovesti do toga da se bulimičari osećaju potišteno, usamljeno, izolovano i bezvredno.
• Problemi intimnosti. U suštini, ovi problemi su osnovni neželjeni efekat bulimije. Partneri osoba koje boluju od bulimije često se nalaze na drugom mestu prioriteta nakon poremećaja ishrane. Drugim rečima, osoba koja pati od bulimije često je emocionalno i fizički udaljena od svog partnera. Mala telesna masa, zdravstveni problemi i hormonska neravnoteža mogu smanjiti seksualni nagon kod žena koje boluju od bulimije, Time se može objasniti zbog čega žene bulimičarke izbegavaju seksualne odnose. Ostale karakteristike bulimije koje imaju direktan uticaj na intimu uključuju nisko samopoštovanje, iskrivljenu sliku o telu i stid.

Kako se ispoljava bulimija kod dece?

Bulimija kod dece se naziva i pedijatrijska bulimija nervoza. Iako se generalno smatra da bulimija bolest uglavnom pogađa tinejdžere i odrasle, istakli smo da ovaj poremećaj ne zna za diskriminaciju. Drugim rečima, ovaj poremećaj ishrane se može javiti i kod dece.

Bulimija kod dece se pre svega manifestuje nekontrolisanom i prekomernom konzumacijom hrane, koja je praćena nasilnim i samoinicijativnim povraćanjem.

Dete koje se prejeda uzima mnogo veće količine hrane nego što bi inače bio slučaj u kratkom vremenskom periodu. Epizode prejedanja i pražnjenja dešavaju se najmanje dva puta nedeljno tokom tri meseca. Ponekad se prejedanje može dogoditi i više puta dnevno! Ovo je važan kriterijum kako bi mogla i zvanično da se postavi medicinska dijagnoza – bulimija kod dece.

Takođe, da bi kod deteta mogla da se dijagnostikuje bulimija, neophodno je da dete ima potpuno neutemeljenu, iskrivljenu i pogrešnu sliku o svom fizičkom izgledu i težini.

Inače, bulimija kod dece ima dva dtipa:

• Pražnjenje tip. Dete sa ovim tipom se redovno prejeda, a onda samoinicijativno povraća. Nevezano od godina, dete može da zloupotrebi laksative, diuretike, klistire ili druge lekove koji čiste creva.
• Nepražnjenje tip. Umesto pražnjenja nakon prejedanja, dete sa ovim tipom bulimije koristi druge neodgovarajuće kompenzatorne mehanizme kako bi kontrolisano svoju težinu. To može biti u vidu gladovanja ili prekomernog vežbanja.

Bulimija kod dece se može javiti usled sociokulturoloških faktora, uticaja društva, vršnjaka, medija, interneta ili društvenih mreža o idealnom fizičkom izgledu. Osim toga, dete može razviti i bulimiju zbog porodičnih svađa i problema.

Bulimija kod dece i upozoravajući znaci ovog poremećaja

Kao i kod odrasle oosobe, bulimija kod dece često može proći neprimetno, a ponekad može biti i jako teška za otkrivanje. Zato je neophodno obratiti pažnju na neke upozoravajuće znake, kada je u pitanju bulimija kod dece.

Pre svega, može doći do fluktuacije u težini deteta, mada dete sa bulimijom može imati i normalnu telesnu masu. Međutim, deca ili tinejdžeri sa bulimijom često mogu imati i višak kilograma, zbog obrasca prejedanja. Bez obzira na to koja je stvarna težina deteta, dete sa ovim poremećajem ishrane uvek sebe može posmatrati kroz prizmu viška kilograma!

Dete često meri svoju težinu, mnogo vremena provodi pred ogledalom, često je samokritično i upućuje sebi negativne komentare na račun telesnog izgleda i slično.

Iako je generalno dobro još od malih nogu naučiti značaj ishrane i kuvanja, dete sa bulimijom može pokazati veliko interesovanje za hranu i kupovinu namirnica. Dete ponekad može i odbiti, odnosno ograničiti sebi količine hrane ili grupe namirnica kao kompenzatorno ponašanje za prejedanje. Treba naročito obratiti pažnju na to ako dete odbija hranu u kojoj je ranije mnogo uživalo.

Bulimija kod dece se uglavnom odvija i napreduje u izolaciji i tajnosti. Prema tome, malo je verovatno da će članovi porodice biti svedoci prejedanja ili nasilnog povraćanja deteta. Međutim, roditelji mogu primetiti da nedostaje hrana ili pronaći skrivene omote i posude za hranu.

Ako dete često posećuje kupatilo tokom ili nakon obroka, ili traži izolaciju, onda treba proceniti njegove namere i aktivnosti. Kada je u pitanju bulimija kod dece, sva ponašanja vezana za ovaj poremećaj gotovo uvek se odvijaju u privatnosti i tajnosti.

Koji su bulimija simptomi kod dece?

Bulimija kod dece, kao što smo već napomenuli, ponekad može biti teška za identifikaciju. To je zato što deca sa bulimijom imaju prosečnu težinu za svoje godine. Međutim, deca sa bulimijom imaju posebne navike i ponašaju se na specifičan način. Poput odraslih, i deca mogu iskusiti negativne zdravstvene posledice bulimije, kao rezultat čestog i prekomernog konzumiranja hrane, ali i povraćanja ili upotrebe laksativa zbog pražnjenja.

Evo i koji su bulimija simptomi kod dece:

• Dete provodi duže vremena u kupatilu sa uključenom vodom (da pokrije zvuk povraćanja), naročito odmah nakon obroka;
• Stalni razgovori o hrani i težini, kao i nekontrolisani strah za telesnu težinu i oblik tela;
• Sakrivanje i gomilanje hrane;
• Konzumiranje velikih količina hrane (prejedanje);
• Dete ima anksioznost kada treba da jede u javnosti;
• Odsustvovanje sa porodičnih obroka;
• Upotreba tableta, kao što su laksativi i diuretici;
• Prekomerno vežbanje;
• Depresivno raspoloženje i socijalna izolacija;

Vremenom, bulimično ponašanje oštećuje telo deteta. Zbog bulimije, dete može drastično da dobije ili da izgubi na kilaži. Svakako, neki fizički bulimija simptomi kod deteta uključuju:

• Gubitak kose;
• Drhtanje i osećaj hladnoće;
• Ekstremna žeđ;
• Karijes zuba, erozija zubne gleđi i oštećenje desni;
• Hronično crveno, upaljeno i bolno grlo i jednjak (usled povraćanja);
• Otečene pljuvačne žlezde (“obrazi veverice”);
• Pucanje krvnih sudova na licu, zbog naprezanja od povraćanja, usled čega lice deteta može izgledati podbulo ili natečeno;
• Žuljevi ili rane na prstima koji su korišeni za izazivanje povraćanja;
• Bolovi u stomaku i problemi sa crevima;
• Gastroezofagealna refluksna bolest;
• Dehidriranost, vrtoglavica i slabost;
• Problemi sa varenjem, uključujući konstipaciju i dijareju;
• Suva koža;
• Disbalans elektrolita;
• Promukao ili hrapav glas;
• Nesvestica i/ili umor;
• Hronični loš zadah;
• Srčane komplikacije, uključujući infarkt i tahikardiju.

RESOURCES

[1] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK562178/
[2] https://sr.wikipedia.org/sr-el/Hipokalijemija