Smokva zdravlje – Potcenjena drevna lekovita voćka

Smokva zdravlje – Biblijska namirnica bogata ukusima i hranljivim sastojcima

Pre nego što vidimo u čemu se sastoji smokva zdravlje, hajmo malo da se pozabavimo prirodom i suštinom ove biljke, odnosno voća. Jer, upravo odatle, iz same esencije smokava, potiču i njene nezanemarljive zdravstvene pogodnosti.

Smokve (Ficus carica, L.) su jedinstveno voće koje svojim oblikom podsećaju na suzu.

Mogu biti manjih ili većih dimenzija, ali su u proseku veličine palca. Ispunjene su stotinama sitnih semenki i imaju jestivu ljubičastu ili zelenu koru.

“Meso” ili unutrašnjost ploda smokve je ružičaste boje, blagog, prijatno-slatkog ukusa.

Suve smokve su još i slađe.

Postoji zaista nešto intrigantno i magično u konzumaciji svežih, ali i suvih smokava. Izgledaju skromno, ali jedan zalogaj otkriva koliko su smokve šaroliko bogate ukusom i aromama.

Smokve takođe povezuju sa ljude istorijom čovečanstva.

Na kraju krajeva, koliko drugih namirnica se može pohvaliti time da se o njima pisalo u Bibliji, da su ih jeli grčki olimpijci i da se o njima govorilo u drevnoj mitologiji?

Smokve su se još u antička vremena koristile za lečenje poremećaja endokrinog sistema (dijabetes), respiratornog sistema (bolesti jetre, astma i kašalj), gastrointestinalnog trakta (čir i povraćanje), reproduktivnog sistema (menstrualni bolovi) i zaraznih bolesti (kožne bolesti, šuga i gonoreja).

I zaista ima nešto posebno u vezi sa smokvama.

Postoji razlog zašto ljudi jedu smokve još od Neolita – one su ukusne i veoma hranljive.

Smokve (Ficus carica, L.) pripadaju porodici Moraceae (dud), vrsti listopadnog drveta ili žbunja poreklom sa Bliskog istoka i jugozapadne Azije.

Smokve imaju zanimljivu istoriju

Istorija smokava datira još od Rimskog carstva, a njihov značaj je zabeležen i u svetim knjigama kao što su Biblija i Kuran.

Veruje se da su, kada je u pitanju smokva zdravlje, jedna od najstarijih kultivisanih biljaka povezanih sa poreklom mediteranske hortikulture.

Smatra se da smokve potiču iz zapadne Azije.

U mediteranski region, a samim tim i u ostatak sveta, smokve su dospele ljudskim migracijama.

Arheološki dokazi govore da su smokve bile korišćene, uzgajane i konzumirane do najmanje 5.000 godina pre nove ere.

Neki naučnici veruju da su smokve bile jedna od prvih biljaka koju su ljudi pripitomili.

Kroz istoriju, smokve su se takođe koristile kao simbol mira, prosperiteta i plodnosti.

Ovo voće je bilo važan deo starog grčkog i rimskog načina života, i nastavlja da igra simboličku ulogu u određenim religijama kao što su hrišćanstvo, islam, hinduizam, judaizam i budizam.

Recimo, budisti veruju da je Buda doživeo momenat prosvetljenja dok je sedeo ispod drveta smokve.

Smokva je bila jedan od glavnih namirnica za život među Grcima. Spartanci su naročito koristili smokvu na svojim javnim trpezama.

Plinije Stariji, rimski pisac, naučnik i prirodnjak, nabrojao je mnoge varijante smokve i naveo da su domaće smokve bile veliki deo hrane za robove.

U latinskim mitovima, smokva se smatrala svetim voćem Bahusa (rimski bog poljoprivrede, vina i plodnosti – ekvivalent grčkom bogu Dionisu) i korišćena je u brojnim verskim ceremonijama.

Drvo smokve, koje je zasenilo blizance osnivača Rima – Romula i Rema – u vučjoj pećini, bilo je amblem budućeg prosperiteta “rimske rase”.

Pogrešno mislimo da je smokva voće!

Obična smokva je autohtona vrsta koja se proteže na području azijske Turske do severne Indije, ali prirodne sadnice rastu u većini mediteranskih zemalja.

U SAD, većina smokava se uzgaja u Kaliforniji.

U mediteranskom regionu smokva se toliko učestalo koristi, kako sveža tako i suva, da je nazivaju „hranom siromaha“.

Plod smokve sadrži značajne količine kalcijuma, kalijuma, fosfora i gvožđa

Danas se smokve uzgajaju širom sveta u zemljama sa toplom i suvom klimom.

Smokve su svima opšte poznate kao voće, ali su zapravo vrsta cveća.

Tačnije, uprkos tome što se naziva voćem, smokva je tehnički sikonijum – mala grupa obrnutih cvetova koji rastu unutar mahune.

Svaka mahuna sadrži stotine cvetova, a svaki cvet proizvodi malo seme, koje je pravi plod biljke smokve.

Tačnije. plod smokve se razvija iz zatvorene cvasti, koja obuhvata stotine sitnih jednopolnih cvetova.

Ovo cveće cveta unutar smokve, a mali plodovi unutar cveća su ono što ljudi konzumiraju.

Kao rezultat toga, smokve se smatraju zbirnim voćem, sačinjenim od nekoliko stotina pojedinačnih koštunica koje se formiraju iz jajnika.

Prema tome, svaka smokva se sastoji od stotina semena (to su oni mali hrskavi komadići), što znači da svaki put kada jedete smokvu, zapravo jedete više voća u isto vreme. “Meso” (pulpa) oko semena (mekani ukusni deo u kome najviše uživamo) je pomoćno voće, iako za nas predstavlja pravi događaj.

Postoje četiri vrste plodova smokava, odnosno Caprifigs, Smyrna, San Pedro i obične smokve, sa više od 800 različitih sorti smokava koje se uzgajaju u skoro 50 zemalja širom sveta.

Turska je bila vodeći proizvođač smokava (320.000 tona) u 2021. godini, a zatim Egipat (298.498 tona) i Maroko (144.153 tona) na drugom i trećem mestu.

Ostale zemlje proizvođači smokava koje su dospele na listu 10 najboljih u 2021. godini su Alžir, Iran, Španija, Sirija, Uzbekistan, SAD i Albanija.

Smokva zdravlje kao izvor užitka, gastronomskih specijaliteta i hranljivih materija

Sveže smokve, kao i suve smokve predstavljaju vredan izvor hranljivih materija za ljude, ali i za divlje životinje.

Zrele jestive smokve imaju gustu koru sa slatkom pulpom koja se sastoji od sitnih semenki, koje su obično neprimetne, ali pružaju osećaj suptilnog hrskanja pri žvakanju.

Boja korice smokve kod različitih varijanti smokava varira od zelene do crno-ljubičaste u zavisnosti od prisutnih pigmentnih jedinjenja.

Konzumiraju se sveže (oljuštene ili neoljuštene) i suve, ali i kao deo raznih namirnica kao što su kolači, pite, pudinzi, pekarski proizvodi, džemovi, marmelade i paste.

U poslednje vreme, smokve se u najnovijim “gastronomskim čarolijama” koriste u sosevima koji dopunjuju slana jela od mesa, a takođe se i rendaju na pici, somunima i salatama inspirisanim mediteranskom ishranom.

Pored svoje kulinarske raznovrsnosti, govoreći o tome u čemu se sastoji smokva zdravlje, smokve imaju dugu istoriju upotrebe u tradicionalnim medicinskim praksama, kao što su kineski i indijski (Siddha i Ajurveda) sistemi medicine.

Vekovima su smokve cenjene zbog svojih blagotvornog dejstva na različita zdravstvena stanja, uključujući gastrointestinalne, respiratorne, inflamatorne, metaboličke i kardiovaskularne poremećaje.

Smokve su odličan izvor hranljivih materija, odnosno bioaktivnih komponenti uključujući vitamine, minerale, organske kiseline, aminokiseline, dijetalna vlakna i niz fitohemijskih komponenti, kao što su karotenoidi i polifenolna jedinjenja.

Nažalost, kada je u pitanju smokva zdravlje, smokve su danas potcenjene u pogledu zdravstvenih koristi u poređenju sa drugim voćem.

Smokve nutritivna vrednost i fitohemijski sadržaj

Kada govorimo o tome kakve su smokve nutritivna vrednost, treba znati da su sveže smokve bogate hranljivim materijama, sa relativno malo kalorija.

Upravo ovo smokve čini odličnim dodatkom (užinom) svakoj ishrani.

Smokve su bogat izvor različitih mikro i makronutrijenata, uključujući ugljene hidrate, vitamine, organske kiseline, dijetetska vlakna i minerale.

Evo kakav je nutritivni sastav smokava i koliko smokve kalorije sadrže.

Jedna mala sveža smokva (40 grama) sadrži:

• Smokve kalorije: 30 kcal
• Proteini: 0,4 grama
• Masti: 0,1 gram
• Ugljeni hidrati: 8 grama
• Vlakna: 1 gram
• Šećer: 6,5 grama
• Bakar: 3% preporučenog dnevnog unosa (PDU)
• Magnezijum: 2% PDU
• Kalijum: 2% PDU
• Riboflavin (vitamin B1): 2% PDU
• Tiamin (vitamin B2): 2% PDU
• Vitamin B6: 3% PDU
• Vitamin K: 2% PDU

Smokve su posebno bogate bakrom i vitaminom B6.

Pored njih, smokve sadrže kalcijum, gvožđe, vitamin A i vitamin C.

Smokve su jedan od najvećih biljnih izvora kalcijuma i vlakana.

Bakar je vitalni mineral uključen u nekoliko telesnih procesa, uključujući metabolizam i proizvodnju energije, kao i formiranje krvnih zrnaca, vezivnog tkiva i neurotransmitera.

Vitamin B6 je ključni vitamin koji je neophodan organizmu kako bi mu pomogao da razgradi proteine iz ishrane i stvori nove proteine.

Takođe, ovaj vitamin (piridoksin) igra važnu ulogu u zdravlju mozga.

Suve smokve su bogatije vlaknima, bakrom, manganom, magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i vitaminom K, zbog čega se i koriste suve smokve kao lek.

Proteini u smokvama (aminokiselinski sastava)

Kada su u pitanju smokve nutritivna vrednost, smokve nisu naročito dobar izvor proteina. Prema tome, ako želite da pojačate unos proteina u hrani, to nećete učiniti konzumacijom smokvi.

Ipak, u smokvama su otkriveni tragovi 13 aminokiselina, uključujući pet esencijalnih aminokiselina (leucin, triptofan, fenilalanin, lizin i histidin) i osam neesencijalnih amino kiselina (asparagin, alanin, glutamin, serin, glicin, ornitin, tirozin i cicistein).

Triptofan, cistein i tirozin se nalaze u većim količinama u odnosu na druge aminokiseline.

Masti u smokvama (masne kiseline)

Slično kao i kod proteina, smokve gotovo da ne sadrže masti.

Ali, otkriveno je prisustvo 14 glavnih detektabilnih masnih kiselina.

Ove kiseline su identifikovane kao miristinska, pentadecilna, palmitinska, margarinska, cis-10-heptadecenska, stearinska, oleinska, elaidna, linolna, arahidinska, heneikozilna, behenska, trikozilna i lignocerinska.

Palmitinska, arahidinska i behenska kiselina su glavne masne kiseline.

Organske kiseline i šećeri u smokvama

Koncentracije organskih kiselina i šećera su više u suvim smokvama, u poređenju sa svežim smokvama.

Suve smokve imaju veći sadržaj šećera u poređenju sa svežim smokvama.  

Postoje četiri slobodna šećera (glukoza, fruktoza, trehaloza i saharoza) i pet organskih kiselina (oksalna, kininska, jabučna, limunska i jantarna kiselina) u kori i pulpi smokava.

Koncentracije šećera najveće su u pulpi (“mesu”) smokve, a zatim u kožici/kori.

Ukus smokava se određuje odnosom organskih kiselina i šećera.

Organske kiseline su neophodne za očuvanje nutritivne vrednosti i poboljšanje senzornih kvaliteta smokava.

I kada je u pitanju smokva zdravlje, organske kiseline u smokvi takođe pružaju različite zdravstvene prednosti, uključujući smanjenje upalnih procesa, jačanje imuniteta, pospešivanje apsorpcije kalcijuma i sprečavanje krvnih ugrušaka (trombova), što pokazuju i studije¹.

Minerali u smokvama

Smokve imaju najveći sadržaj minerala u poređenju sa drugim uobičajenim voćem.

Smokve su važan izvor kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, fosfora, kao i mineralnih elemenata u tragovima poput gvožđa, mangana, cinka, bakra, nikla i stroncijuma.

Iako su smokve dobre za zdravlje kada se konzumiraju u umerenim količinama, treba znati da je prosečna dnevna porcija smokava jedna do tri komada (u zavisnosti od velilčine).

Ne treba preterivati sa smokvama, jer se sadržaj (prirodnog) šećera može lako nakupiti, dovodeći do rasta glukoze u krvi.

Ovo je naročito važno za dijabetičare, koji bi trebalo da usvoje pravilnu i ispravnu ishranu kod dijabetesa.

Smokva zdravlje i fitohemijski sadržaj smokve

Kada je u pitanju smokva zdravlje, nezabolizan deo smokava su njene fitohemikalije ili fitojedinjenja (fitonutrijenti) koja na brojne načine, zahvaljujući njihovim antioksidativnim i antiinflamatornim sposobnostima, mogu pospešiti zdravstveni status osobe.

Polifenoli i karotenoidi su dve glavne kategorije fitonutrijenata koje se nalaze u smokvama.

Glavne klase polifenola u smokvama uključuju fenolne kiseline, flavone, flavonone, flavonole, antocijanine i proantocijanidine.

Smokve, verovali ili ne, imaju veći sadržaj fenolnih jedinjenja (fenola) u poređenju sa čajem i crvenim vinom.

Pored toga, sadržaj antocijana (antocijanina) u nekim sortama smokvi je uporediv sa sadržajem antocijanina iz kupina i borovnica.

Tamne sorte smokvi (smokve sa tamnijom korom) imaju veći sadržaj polifenola i veći antioksidativni kapacitet u poređenju sa svetlijim sortama i to – totalni sadržaj fenola, totalni sadržaj antocijanina i totalni sadržaj flavonoida.

Poređenjem različitih delova smokava (listovi, kora i pulpa) otkriveno je da se zaista može koristiti list smokve kao lek.

To je zato što list smokve ima veći antioksidativni kapacitet i veći ukupni sadržaj fenolnih jedinjenja u poređenju sa korom i pulpom.

S druge strane, studije² koje su upoređivale koru i pulpu smokava pokazale su da kore imaju veće koncentracije fenolnih jedinjenja i veći antioksidativni kapacitet u poređenju sa pulpom, nevezano od boje smokve.

Antocijanini, flavonoli i karotenoidi su glavna pigmentna jedinjenja u smokvama! Luteolin je glavni i osnovni flavonoid u smokvama.

Listovi smokve sadrže dosta luteolina, zbog čega se neretko i list smokve koristi kao lek.

Spomenućemo samo da luteolin (C15 H10 O6) ima značajan zdravstveni potencijal, jer se smatra da pokazuje širok spektar antiinflamatornih prednosti, kao i antikancerogene, antimikrobne, antioksidativne i imunomodulatorne efekte.

Rak, hipertenzija, upalni procesi i mnoga druga stanja lečeni su hranom bogatom luteolinom u tradicionalnoj medicini.

Smokve takođe sadrže i kvercetin, koji se smatra jednim od najjačih antioksidanata.

U pitanju je jedisntveni flavonoid koji se često koristi u terapiji kod alergijskih stanja, uključujući astmu i polensku groznicu, giht, pankreatitis, prostatis, ekcem i koprivnjaču.

Međutim, upotreba kvercetina takođe može biti važna u lečenju raka, zbog snažnih antioksidativnih dejstava.

Karotenoidi koji se nalaze u smokvama uključuju lutein, zeaksantin, beta-kriptoksantin i beta-karoten.

Smokva zdravlje i uticaj prerade smokava na sadržaj polifenolnih jedinjenja

Sveže smokve jesu vrlo hranljive, ali se zato mogu i brzo pokvariti.

Zato se sveže smokve obično prerađuju u različite oblike, kao što su suve smokve, džem od smokve, pekmez od smokava, nektar od smokve i slično.

Najčešći način očuvanja svežih smokava je njihovo sušenje

Različite studije su istraživale uticaje različitih načina sušenja (sunce, pećnica, mikrotalasna, staklenik, itd.) na fitohemijski sastav smokava.

Dok su pojedine studije³ prijavile da nema razlika u metodi sušenja (na suncu ili u pećnici/rerni) na polifenole smokve, neke druge studije⁴ su objavile da sušenje na suncu utiče na sadržaj polifenola smokve, uključujući smanjen sadržaj fenolne kiseline za 29% i sadržaj flavonoida za oko 86%, kao i smanjenu ukupnu antioksidativnu sposobnost.

Jedno poređenje⁵ metoda sušenja smokava na suncu, u rerni na toplom vazduhu i u mikrotalasnoj pećnici u jednoj sorti smokava pokazalo je da je mikrotalasno sušenje najbolji metod sušenja za očuvanje sadržaja polifenola.

Suve smokve iz staklenika imale su dvostruko veću količinu ukupnog sadržaja fenola u odnosu na smokve sušene na vazduhu.

Međutim, nivoi određenih minerala, kao što su mangan, gvožđe, cink i bakar, smanjili su se nakon sušenja smokava u stakleniku.

Smokve se takođe mogu zamrznuti ili pripremiti u pekmeze, džemove i nektare.

Predugo držanje smokava u zamrzivaču može izazvati degradaciju nekih bioaktivnih sastojaka.

Prerada smokava u džem ili pekmez od smokava bi mogla pomoći da se sačuvaju neka od fenolnih jedinjenja i karotenoida.

Sve u svemu, tehnologije prerade smokava su neophodne da bi se proširio kulinarski i očuvao nutritivni doprinos smokava na globalnom nivou.

Inovacije u tehnologijama prerade koje se odnose na sorte smokava i regione njihovog uzgoja su napredovale, kako bi se sačuvao i optimizovao sadržaj hranljivih materija i polifenola, uključujući biodostupnost korisnih jedinjenja u smokvi.

Smokva je možda zaboravljeno i zapostavljeno voće.

Međutim, kada je u pitanju smokva zdravlje, zdravstvene pogodnosti ovog voća, zasnovane na naučnim dokazima i istraživanjima, pokazuju da smokve ponovo “dolaze u modu” i da su sve više zastupljenije na mnogim trpezama – što zbog ukusa, što zbog zdravlja.

To je zato što smokve imaju takav nutritivni i fitohemijski sadržaj koji zaista u mnogim aspektima pospešuje i poboljšava ljudsko zdravlje.

Smokve za sta su dobre?

Ako se pitate smokve za sta su dobre, znajte da smokve imaju brojnih (potencijalnih) prednosti po ljudsko zdravlje.

Štaviše, mnoge studije pružaju dokaze koji sugerišu da fitokemikalije/bioaktivne supstance iz smokava imaju blagotvorne efekte na ljudsko zdravlje nakon konzumiranja.

Između ostalog, smokve mogu pozitivno uticati na različite aspekte ljudskog zdravlja, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, kognitivne funkcije i zdravlje creva/probavnog sistema, kao i uticaj smokava na sitost.

1) Smokva zdravlje i uticaj na kardiovaskularna oboljenja

Kardiovaskularne bolesti su grupa metaboličkih poremećaja srca i krvnih sudova.

Smokve mogu igrati ulogu u poboljšanju vaskularnog zdravlja i smanjenju rizika od srčanih bolesti.

Prema jednom naučnom pregledu⁶, otkriveno je da dodatak ekstrakta lista smokve može dovesti do poboljšanja sledećih parametara:

• Smanjenje krvnog pritiska
• Smanjenje ukupnog holesterola
• Povećanje HDL (tzv. “dobrog”) holesterola
• Smanjenje nivoa triglicerida

Međutim, treba istaći da od nekoliko studija koje su procenjivale uticaj smokava na markere lipida (masnoća) u krvi kod ljudi, nijedna od njih nije pronašla značajne koristi.

Štaviše, primećeno je da smokve blago povećavaju LDL (tzv. “loš”) holesterol i nivoe glukoze natašte kod nekih učesnika.

Potrebno je više studija na ljudima da bi se bolje razumela veza između smokava i svekupnog zdravlja srca.

Zahvaljujući relativno visokom sadržaju kalijuma, smokve mogu smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara.

Visok krvni pritisak, takođe poznat kao hipertenzija, može dovesti do komplikacija kao što su bolesti srca i moždani udar.

Jedan faktor koji dovodi do visokog krvnog pritiska je neravnoteža elektrolita uzrokovana unosom previše natrijuma, a nedovoljno kalijuma.

Smokve su hrana bogata kalijumom i mogu pomoći u ispravljanju te neravnoteže.

Takođe, visoki nivoi vlakana u smokvama mogu pomoći da se izbaci višak natrijuma iz sistema.

2) Smokva za sta je dobra i uticaj ovog voća na dijabetes i šećer u krvi

Dijabetes melitus ili dijabetes tipa 2 je jedna od najčešćih hroničnih bolesti u svetu, od koje sve veći broj ljudi oboljeva.

Smokva i njena aktivna jedinjenja korišćena su za lečenje dijabetesa i srodnih hroničnih poremećaja još u drevna vremena.

Jedna studija⁷ je pokazala da napici koji sadrže visoke doze ekstrakta voća smokve imaju niži glikemijski indeks (GI) od napitaka bez ekstrakta ploda smokve, što znači da ova pića mogu imati povoljniji efekat na nivo šećera u krvi.

Jedna etnobotaničarska studija⁸ lekovitih biljaka ukazala je da se koriste plodovi i list smokve kao lek za tretman komplikacija dijabetesa u Maroku.

Dekokcija listova smokve efikasno kontroliše postprandijalnu glikemiju kod osoba sa dijabetesom tipa 1, pokazuju studije⁹.

Slično tome, druga studija¹⁰ je pokazala da dodavanje dekokcije lista smokve (zbog čega se, uostalom i upotrebljava list smokve kao lek), u poređenju sa oralnim hipoglikemijskim lekovima, značajno smanjuje postprandijalnu glikemju (porast šećera u krvi nakon obroka) kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2.

Inače, kada je neophodno osloboditi lekovite sastojke iz lekovitog bilja (u ovom slučaju iz lista smokve), onda se primenjuje dekokcija.

U pitanju je postupak u kojem se biljni materijal (koren, stabljika, cvetovi, plodovi, listovi…) preliva vodom, a potom se zagreva dok temepratura ne dostigne 90 stepeni Celzijusovih.

Nakon toga se sve ovo još malo greje, uz konstantno mešanje u periodu od pola sata, nakon čega se vruć sadržaj filtrira.

U još jednoj studiji¹¹, efekat smokve je upoređen sa oralnim lekom metformin kod dijabetičara.

Pokazalo se da je metformin smanjio nivo šećera u krvi za 27,6%, dok su smokve smanjile nivo šećera u krvi za 13,5% nakon 2 meseca lečenja.

Navedena studija je zaključila da smokve značajno smanjuju nivo šećera/glukoze u krvi i, u poređenju sa metforminom, ova promena je otprilike upola manja.

List smokve kao lek za dijabetes?

Studije pokazuju da apscisinska kiselina (ABA – biljni hormon) može poboljšati homeostazu glukoze.

Smokve su srednji izvor ABA.

U jednom istraživanju¹², proučavan je efekat ABA ekstrakta ploda smokve, i ispostavilo se da ovaj ABA ekstrakt iz smokve može poboljšati toleranciju na glukozu, osetljivost na insulin i nivo glukoze u krvi natašte, kao i smanjenje sistemske upale u organizmu.

Dalje, pokazalo se¹³ da fikusin, izolovan iz kumarina listova smokve, značajno smanjuje koncentraciju glukoze u krvi i poboljšava profil lipida, insulin u plazmi, nefrotske markere, glikogen jetre, enzime jetre i zaštićene beta-ćelije.

Slično tome, studije su pokazale¹⁴ da etil-acetatni ekstrakt listova smokve značajno podstiče hipoglikemiju (smanjenje šećera u krvi) i hipolipidemiju (smanjenje masnoća u krvi) kod dijabetesa tipa 2.

Dalja istraživanja¹⁵ su takođe pokazala da se mogu koristiti plodovi smokve i list smokve kao lek za dijabetes (antidijabetički i hipoglikemijski efekat smokve), povećanjem nivoa antioksidanasa u organizmu.

Pored toga, pokazalo se¹⁶ da metanolni i etanolni ekstrakti iz listova smokve značajno smanjuju koncentraciju glukoze u krvi.

Međutim, sveže smokve – a naročito suve smokve, imaju visok sadržaj šećera i mogu kratkoročno povećati nivo šećera u krvi.

Ako imate problema da kontrolišete nivo šećera u krvi, razmislite o ograničavanju unosa suvih smokava.

3) Smokva zdravlje i njen uticaj na gojaznost i sitost

Veoma je limitiran broj studija koje su ispitivale uticaj smokvi na gojaznost, prekomernu težinu i osećaj sitosti.

Kada govorimo o tome da se koristi list smokve kao lek, ispostavilo se¹⁷ da ekstrakt lista smokva može izazvati gubitak težine.

Slično tome, pojedini podaci¹⁸ sugerišu da je unos suvih smokava povezan sa nižim indeksom telesne mase i manjim obimom struka.

Pokazalo¹⁹ se da redovno konzumiranje smokava podržava zdravo upravljanje težinom tako što poboljšava sitost nakon obroka i reguliše šećer u krvi (kontrola glikemije).

4) Smokva zdravlje i uticaj ovog voća na kognitivne funkcije i Alchajmerovu bolest

Alchajmerova bolest je jedan od najčešćih oblika demencije kod starijih osoba i jedna je od oblasti koje se danas najviše istražuju.

Smatra se da su prekomerni oksidanti, kao što su reaktivne vrste kiseonika (ROS) i inflamatorni entiteti, u korenu problema Alchajmerove bolesti.

Kada je u pitanju smokva zdravlje, smokve su bogate vlaknima, brojnim mikronutrijentima uključujući bakar, gvožđe, mangan, magnezijum, kalijum, kalcijum i vitamin K, i nizom polifenolnih jedinjenja sa dokazanim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima.

Odabrani metaboliti polifenola prolaze krvno-moždanu barijeru i mogu uticati na oksidativni stres, upalu i druge signalne puteve važne za prevenciju bolesti.

Tokom poslednjih nekoliko decenija, voće, posebno bobičasto voće, istraživano je zbog njihovog uticaja na kognitivne funkcije.

Smokve, uglavnom tamne smokve, dele neke od istih vrsta antocijana ili antocijanina sa bobičastim voćem koje mogu pozitivno uticati na mozak i kognitivne funkcije.

Jedno istraživanje²⁰ je pokazalo da suplementacija ishrani sa 4 odsto smokava štiti od oštećenja pamćenja, prostorne dezorijentacije, motorne koordinacije i sposobnosti učenja, kao i da smanjuje rizik od ponašanja povezanog sa anksioznošću.

Zaključilo se da suplementacija smokvama može biti korisna za poboljšanje kognitivnih i bihejvioralnih deficita kod Alchajmerove bolesti.

5) Smokve za sta su dobre – Uticaj smokve na probavu i digestivno zdravlje

Ako se pitate smokva za sta je dobra, znajte da se ovo voće tradicionalno koristi za poboljšanje zdravlja probave.

Zbog laksativnih svojstava, ljudi obično koriste sirup od smokava za lečenje zatvora.

U jednoj studiji²¹ sprovedenoj na ljudima sa sindromom iritabilnog creva sa pretežnom konstipacijom (zatvorom), pacijentima su davane suve smokve (45 g) ili sušene smokve (30 g).

Rezultati su pokazali značajno poboljšanje simptoma IBS-a, uključujući smanjenje učestalosti bola, defekacije i tvrde stolice nakon uzimanja suvih ili sušenih smokava, u poređenju sa kontrolnom grupom.

U jednoj studiji²² na pacovima sa kolitisom (zapaljenje sluznice debelog creva), proučavan je efekat vodenog rastvora smokve.

Oralno uzimanje ovog rastvora značajn oje povećalo odnos gastrointestinalnog tranzita i pražnjenja želuca, tako što je ubrzalo vreme kretanja hrane kroz creva i smanjilo težinu knstipacije (zatvora) koju je indukovao kolitis.

Ova otkrića pružaju osnovu za buduća istraživanja o terapeutskim svojstvima smokava u poboljšanju zdravlja probave.

Ne treba zaboraviti da su smokve hrana bogata vlaknima.

Vlakna mogu pomoći u regulisanju pražnjenja creva i smanjenju zatvora tako što omekšavaju i dodaju masu stolici.

Vlakna takođe služe kao prebiotik, koji je izvor hrane za zdrave bakterije koje žive u crevima.

6) List smokve kao lek – Potencijalna antikancerogena svojstva

Sprovedene su mnoge obećavajuće studije²³ o efektima listova smokava na ćelije raka.

Pokazalo se da list smokve kao lek i prirodni lateks iz biljaka smokve (Latex Ficus Carica – mleko od smokve kao lek) pokazuju antitumorsko delovanje protiv raka debelog creva, dojke, grlića materice i pluća kod ljudi, između ostalog.

Međutim, to ne znači da će konzumacija smokava ili čaj od smokvinog lista imati iste efekte.

Potrebne su dodatne studije na ljudima da bi se procenilo kako konzumacija smokava ili lista smokve utiče na rak.

7) Za sta su dobre smokve i pozitivan uticaj ovog voća na kožu (mleko od smokve kao lek) i kosu

Kada je u pitanju smokva zdravlje, smokve mogu imati neke korisne efekte na kožu.

Na primer, jedna studija²⁴ sprovedena na 45 dece sa dermatitisom otkrila je da je krema napravljena od ekstrakta suvog voća smokve, koja se primenjuje dva puta dnevno tokom 2 nedelje, bila efikasnija u lečenju simptoma dermatitisa od hidrokortizonske kreme, standardnog tretmana.

Druga studija²⁵ na 15 ljudi takođe je otkrila da ispijanje čaja od smokvinog lista pomaže u ublažavanju simptoma ekcema.

Uprkos ovim rezultatima, važno je napomenuti da je potrebno više istraživanja da bi se utvrdila efikasnost smokava u lečenju kožnih oboljenja.

Ekstrakti smokve ili čaj od listova smokve mogu se koristiti kao deo plana lečenja kožnih oboljenja, a ne i kao jedini tretman.

Pored toga, antioksidativna svojstva smokava mogu poboljšati izgled bora i smanjiti razgradnju kolagena u koži, pokazuju istraživanja²⁶.

Jedna starija studija²⁷ upoređivala je efekte lateksa biljke smokve (mleko od smokve kao lek) sa efektima krioterapije na obične bradavice.

U studiji, 25 učesnika sa uobičajenim bradavicama na obe strane tela nanosilo je lateks od smokve na jednu stranu. Na drugu stranu tela, lekari su koristili krioterapiju.

Otkriveno je da je kod 44% učesnika lateks smokvinog drveta (mleko od smokve) potpuno izlečio bradavice.

Krioterapija je, međutim, bila efikasnija, što je rezultiralo potpunim preokretom kod 56% učesnika.

Još uvek nije do kraja razjašnjeno zašto smokve mogu da pomognu u rešavanju bradavica, ali lateks od smokve (mleko od smokve kao lek) bi mogao da ponudi bezbednu i laku opciju lečenja sa malo ili nimalo neželjenih efekata.

Smokve, sa visokim sadržajem gvožđa, mogu pomoći u održavanju zdravih pramenova kose. Kod nekih ljudi, nedostatak gvožđa može dovesti do gubitka kose.

8) Smokva za sta je dobra i uticaj na osteoporozu

Kao izvor kalcijuma i kalijuma, smokve bi mogle da budu dobra opcija za podsticanje jakih kostiju i sprečavanje osteoporoze.

Jedan naučni pregled²⁸ je takođe otkrio da smokve mogu blokirati aktivnost osteoklasta, ćelija koje doprinose poremećajima kostiju razbijanjem koštanog tkiva.

9) Smokva zdravlje i smanjenje zapaljenskih procesa u organizmu

Pokazalo se²⁹ da, zahvaljujući antiinflamatornim i antioksidativnim hranljivim materijama, smokve mogu biti u stanju da se bore sa jedinjenjima koja izazivaju zapaljenske procese u organizmu.

Ta jedinjenja su poznata kao citokini.

Citokini izazivaju upalne procese i ubrzavaju oštećenja na metaboličkom nivou u organizmu, potencijalno podstčući razvoj autoimunih stanja.

Sposobnost smokve da se suprotstavi dejstvima štetnih citokina može pomoći ljudima sa širokim spektrom upalnih stanja, od alergija do reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva (IBD), sinusitisa i tuberkuloze.

10) Smokva zdravlje i uticaj na erektilnu disfunkciju

Pojedini stručnjaci smatraju da su određene biljke afrodizijaci zbog njihove potencijalne sposobnosti da stimulišu seksualnu potenciju.

Zaista, neki ljudi koriste smokve zbog svojih navodnih afrodizijačkih svojstava.

Studija na pacovima³⁰ testirala je afrodizijačke sposobnosti tri biljke: zemljanog dima, cimeta i smokava.

Pacovi koji su primali ovu mešavinu imali su povećanu seksualnu aktivnost u poređenju sa kontrolnom grupom.

Međutim, teško je utvrditi koja je od tri biljke odgovorna za povećanu seksualnu aktivnost.

Istraživači još nisu ispitali afrodizijačke efekte smokava na ljude.

Neophodne su dalje studije pre nego što lekari mogu da preporuče upotrebu smokava za erektilnu disfunkciju.

Neke druge studije³¹ na životinjama otkrile su da smokve mogu da pomognu u poboljšanju seksualne funkcije i hipertenzije.

11) Smokva zdravlje i jak antioksidativni kapacitet

I “meso” (pulpa) i kora smokve sadrže nekoliko antioksidanata, prvenstveno fenolne kiseline i flavonoide, o čemu smo već govorili.

Fenolne kiseline, koje se apsorbuju iz digestivnog sistema u krvotok, imaju snažno antiinflamatorno dejstvo u telu.

Oni u praktičnom smislu nadoknađuju štetu uzrokovanu jedinjenjima koja se nazivaju slobodni radikali.

Slobodni radikali se proizvode kroz normalan metabolizam i kao odgovor na vežbanje, izlaganje suncu i zagađivače životne sredine, poput dima cigareta i smoga.

Vremenom, nakupljanje slobodnih radikala je u velikoj meri odgovorno za starenje i može igrati ulogu u nastanku brojnih bolesti, uključujući rak i bolesti srca, kao i stanja poput artritisa.

12) Suve smokve kao lek za menstrualne bolove?

Da li se zaista mogu koristiti suve smokve kao lek za nelagodne simptome tokom menstrualnog ciklusa?

Jedna studija³² je proučavala efekte konzumacije suvih smokava na simptome primarne dismenoreje ili menstrualne bolove.

Otkriveno je da su žene koji su jele suve smokve imale značajno bolje rezultate, u pogledu jačine i trajanja bola, menstrualni stres i percipirani stres, u poređenju sa ženama koje su konzumirale ili cimet ili placebo.

13) Ostale zdravstvene prednosti smokve

I) List smokve kao lek – Antipiretička dejstva i snižavanje telesne temperature

Antipiretici predstavljaju lekove koji služe za snižavanje telesne temperature.

Pokazalo se³³ da etanolni ekstrakt smokve (tačnije lista smokve), u dozama od 100, 200 i 300 mg može biti efikasan u snižavanju telesne temperature.

Štaviše, efekat se produžio do 5 sati nakon primene ovog ekstrakta u poređenju sa paracetamolom, standardnim antipiretičkim lekom.

II) Antispazmotička dejstva – Smokva u borbi protiv grčeva i bolova u mišićima

Jedna studija³⁴ je pokazala da vodeni etanolni ekstrakt smokve može imati izvanredne antispazmotičke efekte (ublažavanje bolova i grčeva/spazama u mišićima)

III) List smokve kao lek – Antihelmintička svojstva (Smokva ubija crve u organizmu?)

Antihelmintici su lekovi koji ubijaju helminte (crve) koji mogu živeti u organizmu. Mnogi ljudi su, zapravo, nosioci helminta (crva) jedne ili druge vrste. 

Antihelmintici iz prirodnih izvora mogu igrati ključnu ulogu u lečenju parazitskih infekcija izazvanih crvima.

Antihelmintička aktivnost ekstrakta lista smokve je ispitivana³⁵ protiv vrste crva Pheretima posthuma u ​​poređenju sa mebendazolom kao standardnim lekom.

Pokazalo se, kada je u pitanju smokva zdravlje, list smokve kao lek može poslužiti kao prirodno sredstvo protiv crva u organizmu i infekcija izazvanih njima.  

IV) Zaštita jetre – Hepatoprotektivna svojstva smokve (list smokve kao lek)

Pokazalo se³⁶ da ekstrakt metanola iz listova smokve ima hepatoprotektivnu aktivnost kod oštećenja jetre.

Ekstrakt od 500 mg/kg (oralna doza) pokazao je značajan zaštitni efekat koji se ogleda u snižavanju serumskih nivoa aspartat aminotransferaze (AST), alanin aminotransferaze (ALT), ukupnog bilirubina u serumu i ekvivalenta malondialdehida.

Slično tome, ekstrakti listova smokve pokazali su da mogu štititi jetru (hepatoprotektivna aktivnsot) protiv hepatotoksičnosti izazvane ugljen-tetrahloridom i paracetamolom.

V) Citotoksična i antiangiogenična dejstva smokve

Citotoksični lekovi su medikamenti koji oštećuju ili ubijaju ćelije, a najčešće se koriste u hemioterapiju za lečenje malignih bolesti i ubijanje ćelija raka.

Pokazalo se³⁷ da ekstrakt voća smokve, lista smokve, kao i lateksa smokve, mogu imati citotoksične efekte.

Takođe su u jednoj studiji³⁸ istraživani i antiangiogenični i antiproliferativni potencijali ekstrakta lateksa smokve.

Antiangiogenični lekovi, inače, sprečavaju da tumori razvijaju sopstvene krvne sudove, dok antiproliferativni lekovi imaju tendenciju da smanje rast ćelija, najčešće malignih.

Rezultati navedene studije su jasno pokazali da ekstrakti lateksa smokve (mleka od smokve) sadrže snažne antiangiogene i antiproliferativne aktivnosti.

Stoga bi ekstrakt lateksa smokve mogao biti idealan kandidat kao potencijalni agens za prevenciju angiogeneze kod raka i drugih hroničnih poremećaja.

VI) List smokve kao lek za povišeni holesterol – Hipoholesterolemična svojstva smokve

Listovi smokve imaju hipoholesterolemično delovanje, zbog čega se u tradicionalnoj, narodnoj medicini koristi list smokve kao lek za snižavanje povišenog holesterola.

Ekstrakt hloroforma se priprema od vodene dekokcije listova smokve.

Ovaj ekstrakt, pokazalo se³⁹, uzrokuje smanjenje nivoa ukupnog holesterola i smanjenje odnosa ukupnog holesterola/HDL holesterola, zajedno sa smanjenjem hiperglikemije.

Saznajte ovde kako treba da izgleda ishrana za holesterol.

VII) List smokve kao lek za višak masnoća i triglicerida – Hipolipidemijska svojstva smokve

Listovi smokve (ekstrakt lista smokve) smanjuju sadržaj triglicerida u jetri i izlučivanje triglicerida i holesterola iz jetre, pokazuju studije⁴⁰.

Štaviše, sadržaj jetrenih triglicerida i vrednosti sekrecije triglicerida iz jetre značajno su opadali sa blagim povećanjem doze ekstrakta lista smokve.

Ovaj rezultat sugeriše da bi list smokve kao lek, odnosno ekstrakt lista mogao biti koristan dodatak za lečenje masne jetre.

Saznajte ovde kako treba da izgleda pravilna ishrana za masnu jetru.

VIII) Antivirusna (antibakterijska) svojstva smokve

Pet ekstrakata (metanolni, heksanski, etil acetatni, heksan-etil acetatni i hloroformni) smokve testirano je⁴¹ na antivirusno dejstvo.

Antivirusna potencijalna aktivnost ekstrakta smokve – a naročito heksanski i heksan-etil acetatni ekstrakti – inhibirala je umnožavanje virusa herpes simpleksa tipa 1 (HSV-1).

Ova dva ekstrakta su najmoćniji kandidati za biljne lekove koji se koriste u terapiji virusnih zaraznih bolesti kao što su virus herpes, ehovirus i adenovirus.

IX) List smokve kao lek protiv bakterija? Antimikrobna svojstva smokve

Kada je u pitanju smokva zdravlje, pokazalo se da se može koristiti list smokve kao lek za bakterije u ustima.

Jedna studija⁴² je pokazala da antibakterijska aktivnost metanolnog ekstrakta listova smokve ispoljava snažno antibakterijsko dejstvo na bakterije kao što su Streptococcus gordonii, Streptococcus anginosus, Prevotella intermedia, Aggregatibacter actinomicetemcomitans i Porphiromonas gingivalis, dok se činilo da su Escherichia coli, Staphilococcus aureus, Streptococcus sanguinis i Streptococcus criceti manje osetljivi na ovaj ekstrakt.

Tako bi smokve mogle da se koriste kao prirodni antibakterijski agens u receptima za oralnu negu protiv patogenih bakterija usne duplje.

List smokve kao lek – Šta sve leči čaj od listova ove biljke?

U našem prethodnom izlaganju videli smo da se u mnogim slučajevima koristi list smokve kao lek, najčešće u vidu vodenog ili metanolnog ekstrakta.

Tako na primer, list smokve kao lek pokazao je blagotovorna dejstva na regulaciju šećera u krvi (što je od naročite koristi za dijabetičare), snižavanje telesne temperature, kao i da ima potencijalna antikancerogena dejstva.

Isto tako, list smokve kao lek, videli smo, u vidu ekstrakta, koristi se za snižavanje holesterola, masnoća i triglicerida, za zaštitu jetre, kao i da ima nezanemarljiva antibakterijska delovanja.

Listovi smokve su, nažalost, često zapostavljeni u korist ukusnog ploda smokve.

Pored dijabetesa i visokog hoelsterola, listovi smokve se neretko koriste i za lečenje čira na želucu i kožnih oboljenja, poput ekcema i psorijaze.

Često se za kožne probleme, kao što su bradavice, koristi mleko od smokve kao lek (mlečni sok dobijen iz peteljki smokve koji se nanosi direktno na kožu).

List smokve kao lek – naročito u narodnoj medicini – ne koristi se kao takav, već u vidu čaja.

Čaj od listova smokve ima najveće i najpriznatije antidijabetičko dejstvo, regulisanjem nivoa šećera u krvi.

Između ostalog, ovaj čaj (kao i ekstrakt listova smokve) reguliše proizvodnju insulina u pankreasu, koji je ključni hormon za kontrolu glikemije.

Smatra se da čaj od listova smokvi stabilizuje krvni pritisak, sprečava zatvor i ublažava tegobe izazvane konstipacijom, pomaže kod malokrvnosti i afti, jača kosti, zdravlje srca i krvnih sudova.

Hajmo sada da pogledamo u čemu se sastoje najvažnije karakteristike lekovitosti čaja od listova smokve.

1) Čaj od lista smokve sa izraženim antidijabetičkim dejstvom

Več smo videli, kada je u pitanju smokva zdravlje, da ovo voće može pozitivno uticati na regulaciju šećera/glukoze u krvi.

List smokve može imati antidijabetički efekat kada se uzima u obliku lekovitog čaja.

Dakle, ovaj čaj reguliše proizvodnju insulina. Naime, kada se čaj od listova smokve uzima uz doručak, dolazi do smanjene proizvodnje insulina, zato što ovaj čaj sprečava nagle skokove šećera u krvi.

Ujedno, čaj od listova smokve smanjuje rizik od nastanka dijabetesa na prvom mestu, time što usporava apsorpciju glukoze u krvotoku.

2) Čaj od listova smokve za smanjenje masnoća i lečenje plućnih oboljenja

Videli smo da list smokve kao lek može da se koristi za smanjenje masnoća/triglicerida i holesterola.

Umerena količina triglicerida je u jednoj meri potrebna organizmu.

Ali, njihova prekomerna akumulacija dovodi do gojaznosti, što povećava rizik od brojnih drugih hroničnih oboljenja.

S druge strane, čaj od listova smokve se još u drevna vremena koristio u borbi protiv plućnih oboljenja, kao što je bronhitis.

To je zato što listovi smokve imaju snažna antiinflamatorna dejstva i sadrže nutrijente kao što su vitamin A, B1, B2, minerale kalcijum, kalijum, gvožđe, fosfor, mangan.

3) Čaj od listova smokve za detoksikaciju organizma i čišćenje tela od toksina

I plod smokve, ali list smokve kao lek predstavlja riznicu antioksidativnih jedinjenja, kao što su polifenoli i flavonoidi.

Ne samo da se ovi antioksidansi suprotstavljaju štetnom delovanju slobodnih radikala, već istovremeno podstiču detoksikaciju organizma i izbacivanje toksina iz tela.

Zato je preporučljivo da se, u svrhe podsticanja čišćenja organizma, konzumira čaj od listova smokve.

4) Čaj od listova smokve za regulaciju i smanjenje telesne težine

Listovi smokve, između ostalog, sadrže i obilje fitonutrijenata, kao što su flavonoidi, tanini i alkaloidi.

Oni su bogati i vitaminima, usled čega čaj od listova smokve može povoljno uticati na regulisanje i smanjenje telesne težine.

To je zato što ovaj čaj može na prirodan način smanjiti apetit, podstaći proces ubrzanaj metabolizma, i na taj način smanjiti rizik od gojaznosti.

Svakako, uz ovaj čaj, neophodno je usvojiti i zdravu ishranu i fizičke aktivnosti, kao vitalne komponente zdravog i održivog mršavljenja.

Preuzmite potpuno besplatno detaljan plan ishrane za mršavljenje koji smo pripremili za vas.

List smokve kao lek – Kako se priprema čaj od listova smokve?

Ako hoćete da koristite list smokve kao lek u vidu čaja, evo kako to možete jednostavno da učinite.

Osušite karakteristični list smokve, odnosno više listova ove biljke.

Operite ih, ocedite, iseckajte i stavite na čistoj kuhinjkoj krpi ili na ubrus da se osuše.

Vrlo lako ćete prepoznati da su listovi suvi, tako što će se smežurati i početi da se se mrve pod pritiskom prstiju.

Kada se skroz osuše, listove smrvite i pripremite čaj u klasičnoj proceduri.

Stavite jednu do dve kašičice suvog lista smokve u 200 ml proključale vode. Preklopite, ostavite da odstoji nekih 10 minuta, a potom čaj procedite.

Preporučuje se da se svakog jutra popije jedna šolja čaja od listova smokve uz doručak.

Smokva zdravlje i suve smokve kao lek

Ne samo da sveža smokva i listovi smokve imaju brojnih zdravstvenih prednosti, već se takođe mogu koristiti i suve smokve kao lek.

Suve smokve jesu prirodne poslastice i nije im potrebno dodavati šećera kako bi imali sladak ukus.

Uzgred, suve smokve imaju veći sadržaj šećera u poređenju sa svežim smokvama.

Ali, višak šećera i odsustvo vlage (vode) ih ne čini manje zdravim namirnicama. Naprotiv, suve smokve kao lek predstavljaju vrlo moćan saveznik u očuvanju dobrog zdravlja.

Suve smokve sadrže više dijetalnih vlakana nego sveže smokve, što ih čini odličnim prirodnim lekom za brojne digestivne probleme.

Kada su u pitanju suve smokve zdravlje, u poređenju sa svežim smokvama, suve smokve imaju veći sadržaj antioksidanata i fenolnih jedinjenja koja sprečavaju oštećenja ćelija.

Sveže smokve se relativno brzo kvare, a jedan od načina očuvanja “životnog veka” smokava je putem sušenja istih.

Suve smokve u širem smislu se mogu podeliti na sušene smokve (smokve sušene na suncu) i suve smokve u užem smislu (to su smokve koje se suše na sve ostale načine – u pećnici/rerni mikrotalasnoj, promajnom, suvom i na mestu zaklonjenom od sunca, u dehidratoru hrane i slično).

Svakako, za potrebe ovog teksta, i jednu i drugu kategoriju smokvi (iako među ima neznatnih razlika) koristićemo u kontekstu suvih smokava.

Suve smokve kao lek bogat su izvor vitamina, minerala, prirodnih šećera i rastvorljivih dijetalnih vlakana.

Iako je period berbe smokava sezonski ograničen, kada se osuše, suve smokve se mogu konzumirati dugo vremena, kada se čuvaju u odgovarajućim uslovima.

Kada je u pitanju suve smokve zdravlje, među najvažnijim prednostima suvih smokava smatra se lečenje zatvora (opstipacije) i problema sa varenjem.

Pored toga, suve smokve kao lek, koje imaju mnoge zdravstvene prednosti, mogu se koristiti i u za regulaciju povećanog nivoa šećera u krvi, kašlja, bronhitisa i astme.

Suve smokve zdravlje i nutritivni sadržaj suvih smokava

Suve smokve kao lek sadrže impresivan spektar hranljivih materija, uključujući visok nivo vitamina i minerala, poput kalcijuma, vitamina K, kalijuma, gvožđa i magnezijuma.

Što se tiče dijetetskih vlakana, suve smokve imaju veći sadržaj ovih vlakana u poređenju sa većinom drugih sušenih voćki.

Suve smokve sadrže vitamine A, B, C, E i K. Od minerala, izdvajaju se kalcijum, kalijum, bakar, gvožđe, magnezijum, fosfor.

Koje su zdravstvene prednosti suvih smokava?

Suve smokve kao lek imaju brojna zaštitna, odnosno preventivna svojstva od mnogih bolesti i tegoba, zbog sadržaja vitamina i minerala.

Između ostalog, suve smokve kao lek su efikasne protiv kardiovaskularnih bolesti, poremećaja probavnog sistema i kožnih problema.

I kada govorimo o tome u čemu se sastoji suve smokve zdravlje, evo i koje su zdravstvene prednosti suvih smokava:

• Jačaju imuni sistem, i pospešuju i podržavaju otpornost organizma na bolesti, viruse i infekcije, zahvaljući bogatstvu antioksidativnih jedinjenja, kao i vitamina A i C.
• Obezbeđuju stabilizaciju krvnog pritiska. Prekomeran unos soli (natrijuma) narušava ravnotežu kalijuma i natrijuma u telu, što može dovesti do visokog krvnog pritiska. Suve smokve, zahvaljujući visokom sadržaju kalijuma, vraćaju u balans ovu neravnotežu, sprečavajući hipertenziju.
• Zbog bogatog sadržaja rastvorljivih vlakana, suve smokve kao lek ubrzavaju pražnjenje creva i leči probleme probavnog sistema kao što je zatvor (opstipacija). Zato se suve smokve kao lek smatraju prirodnim laksativom.
• Sa relativno malim brojem kalorija i obiljem vlakana, suve smokve povećavaju osećaj i pomažu u gubitku težine.
• Podržavaju i štite zdravlje, gustinu i jačinu kostiju zbog visokog sadržaja kalcijuma, ali i drugih minerala.
• U vezi sa prethodnom stavkom, suve smokve kao lek su korisne i protiv osteoporoze, što se može videti kod ljudi u poodmaklim godinama i periodima menopauze.

Suve smokve zdravlje – Bolje raspoloženje, prirodni afrodzijak, regulacija šećera u krvi…

• Suve smokve kao lek mogu smanjiti rizik od raka debelog creva kada se konzumiraju redovno i umereno.
• Vlakna u suvim smokvama čiste digestivni trakt od viška holesterola.
• Suve smokve kao lek poboljšavaju raspoloženje jer sadržu vitamin B6, koji pomaže u proizvodnji serotonina (“hormona sreće”).
• Suve smokve sadrže obilje fenolnih antioksidativnih jedinjenja, kao i drugih antioksidanata. koji pomažu u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i raznih vrsta raka, sprečavajući oštećenja ćelija izazvanih dejstvom slobodnih radikala.
• Sadržie antioksidante i druge hranljive materije koji podržavaju zdravlje kože i kose.
• Suve smokve kao lek “hrane” kožu i daju joj lepši izgled.
• Suve smokve balansiraju šećer u krvi zahvaljujući sadržaju vitamina E, ali i visokom sadržaju vlakana koja usporavaju apsorpciju šećera u krvotok. Ali, suve smokve imaju veći sadržaj šećera u poređenju s svežim smokvama, te ne treba preterivti u njihovoj konzumaciji, a ovo se naročito odnosi na dijabetičare.
• Podstiču razvoj jajnih ćelija kod žena i povećavaju verovatnoću trudnoće. Još u antičkoj Grčkoj, (suve) smokve su se smatrale prirodnim afrodizijakom, svetim voćem koje povećava plodnost. To je zato što one sadrže minerale poput cinka, mangana i magnezijuma koji imaju važnu ulogu u poboljšanju reproduktivnog zdravlja.
• Kada su u pitanju suve smokve zdravlje, one mogu pomoći u lečenju anemije (malokrvnosti) zbog sadržaja gvožđa. Jedna suva smokva obezbeđuje i do 2 odsto preporučenog dnevnog unosa gvožđa.

Šta je i kako se koristi mleko od smokve kao lek?

Smokve su zaista čudo prirode. Možete jesti sveže i/ili suve smokve, piti čaj od smokvinih listova, koristiti ulje semena smokve, pa čak i koristiti mleko od smokve kao lek!

Interesantno je da se prednosti mleka od smokve proučavaju znatno manje u poređenju sa drugim delovima ove biljke.

Ne dajte da vas naziv “mleko od smokve” zbuni.

Ne radi se o klasičnom veganskom ili biljnom mleku koje se koristi u veganskoj ishrani (poput bademovog mleka, ovsenog mleka, sojinog mleka i slično).

Naime, izraz „mleko od smokve“ često se pogrešno poistovećuje sa napitkom koji se može dobiti kada se sveže (ili suve smokve) izblendaju u blenderu sa vodom, a potom tečnost procedi.

Naravno, i ovde se radi o svojevrsnom mleku ili soku od smokve, iako je tehnički i faktički više napitak ili smuti od smokve.

S druge strane, kada je u pitanju mleko od smokve kao lek, tu se podrazumeva jedinstveni i prirodni lateks smokve sa stabala ili listova smokve (Latex Ficus Carica).

Šta je mleko od smokve kao lek?

Mleko od smokve kao lek (Latex Ficus Carica) je tečnost bele boje koju biljka smokve oslobađa kada slomite ili odlomite bilo koji deo smokve.

Tačnije, ovo mleko nastaje kada odlomite list smokve ili prilikom branja plodova.

Tada će izaći jedna beličasta tečnost, sa lepljivom i gustom strukturom, slatkog ukusa sa primesama gorčine.

Mleko od smokve kao lek sadrži različite proteine, enzime, lateks, kao i druge komponente sa snažnim antibakterijskim delovanjem.

Interesantno je da mleko od smokve ima svoju primenu u proizvodnji guma i lepkova.

Za šta (ni)je dobro mleko od smokve?

Kada je u pitanju mleko od smokve kao lek, prednosti i efekti ovog mleka, nažalost, nisu dobro istražena tema.

Potrebno je više naučnih istraživanja da bi se dobila jasnija perspektiva.

Za sada je bitno reći sledeće.

U najvećem broju slučajeva, mleko od smokve kao lek se preporučuje kao prirodni tretman za uklanjanje bradavica.

Međutim, mleko od smokve može imati jako dehidrataciono dejstvo.

To znači da se mogu javiti opekotine na kožu, ukoliko ova beličasta tečnost dospe na neki deo kože, ali se ne ispere ubrzo vodom,

Ove opekotine mogu biti ozbiljne na lokalnom delu kože, ali najčešće prolaze same od sebe bez bolova, pa čak i bez osećaja “pečenja”.

Zajedno sa opekotinama može nastati i crvenilo.

U zavisnosti od toga koliko smokvinog mleka je došlo u dodir sa kožom, opekotine mogu biti manjeg ili većeg stepena. Kasnije, one mogu preći u stadijum krasti sa sukrvicom.

Ponovo, u zavisnosti od intenziteta opekotine, ove kraste mogu zarastati brže ili sporije.

Nakon kraste može ostati ožiljak sa vidnom depigmentacijom koji će vremenom nestati.

Pored toga, koža nekih ljudi može biti izrazito osetljiva na mleko od kože koje može izazvati alergijske reakcije, u vidu crvenila kože i peckanja.

U pitanju su izuzetni slučajevi, odnosno navedene alergijske reakcije na smokvino mleko su retkost, ali uvek treba biti oprezan.

Imajući u vidu sve navedeno, često se smokva u narodu naziva “ljutom biljkom”, iako ona po svojoj sadržini to nije.

Čak i mleko od smokve, koje može imati navedena neželjena dejstva kada dospe u kontakt sa kožom, nije nelekovito.

Naprotiv, ova beličasta tečnost, koja suštinski predstavlja odbrambeni mehanizam biljke smokve od predatora i insekata, kako bi obezbedila sopstveni opstanak, ima značajni lekoviti potencijal.,

Evo u čemu se sastoji mleko od smokve kao lek i koje su prednosti ovog mleka prema tradicionalnoj upotrebi i na osnovu nekih naučnih izveštaja.

Mleko od smokve kao lek je izvor brojnih hranljivih materija

Kalcijum zahteva odgovarajuću količinu vitamina D za bolju apsorpciju.

Mleko smokve je dobar izvor vitamina D i kalcijuma, koji može poboljšati zdravlje kostiju i pomoći u rastu novih koštanih ćelija.

Pored toga, mleko od smokve sadrži i druge hranljive sastojke, kao što su magnezijum, kalijum, vitamini B, K i C.

Mleko od smokve kao lek za uklanjanje bradavica

Mleko od smokve je od davnina popularan tradicionalni lek za uklanjanje bradavica.

Često se bradavice pojavljuju na rukama i prstima, ali mogu i na drugim delovima tela, kao što su vrat, lice ili pazuh.

Bradavice su benigne promene na koži.

Nije poznato koja komponenta mleka od smokava pomaže u uklanjanju bradavica.

Ipak, jedna studija⁴³ sugeriše da mleko od smokve ima skoro 50% uspeha u uklanjanju bradavica.

Potrebna su dalja istraživanja da bi mogao da se donese tačan zaključak.

Nevezano od istraživanja, iskustveno se pokazalo da mleko od smokve kao lek za bradavice može biti izuzetno delotvorno kod mnogih ljudi.

Evo i kako se koristi mleko od smokve kao lek za bradavice.

• Odlomite ili prelomite list smokve i odmah nanesite smokvino mleko na bradavice. Nemojte ga koristiti blizu očiju ili osetljivih područja.
• Mleko od smokve će postati lepljivo nakon nekog vremena. Pustite da se osuši preko bradavica.
• Ponovite postupak dva puta dnevno tokom 7-10 dana.

Mleko od smokve ima antibakterijska i antifungalna svojstva

Smokvino mleko ima fantastična antifungalna i antibakterijska svojstva.

Kada je deo smokve oštećen ili slomljen, mleko od smokve štiti oštećeni deo od gljivičnih i bakterijskih infekcije.

Nanošenje mleka od smokve na kožu može smanjiti rizik od akni i drugih bakterijskih stanja kože.

Mleko smokve se takođe smatra efikasnim lekom za lišajeve.

Mleko od smokve kao lek za negu kože

Smatra se da se mleko od smokve kao lek može koristiti i za negu kože, zbog hranljivih i hidratantnih svojstava.

Naravno, kao što smo rekli, mleko od smokve može dehidrirati kožu, odnosno ono ne vlaži samo od sebe.

Ali, ono može podstaći zadržavanje vlage u koži, čineći je zdravom i elastičnom.

Zato se neretko mleko od smokve koristi u brojnim preparatima, kremama i maskama za lice i kožu.

Kako sirovo mleko od smokve može iritirati kožu, na način na koji smo opisali, u navedene svrhe nije pogodno nanositi mleko od smokve direktno na kožu.

Umesto toga, koriste se, kao što smo rekli, specijalno dizajnirani kozmetički proizvodi koji sadrže mleko od smokve, ali koji ne iritiraju kožu.

Kako napraviti mleko od smokve?

Zapravo, mleko od smokve kao lek se pravi ili – bolje reći – dobija vrlo brzo i jednostavno.

Sa sobom treba da imate manji nož, rukavice i epruvetu za sakupljanje smokvnog soka ili mleka.  

Dovoljno je da slomite list smokve ili da odlomite plod smokve u gornjem delu peteljke. Držite epruvetu i sakupite 2-3 kapi dragocenog mleka od smokava.

Možete napraviti manje rezove u zelenom delu drveta i sakupljati mleko. Nemojte seći previše duboko, jer to može povrediti drvo.

Ponavljajte ovu metodu dok ne dobijete zadovoljavajuću količinu soka ili mleka od smokve.

Iako postupak jeste jednostavan, budite oprezni.

Ne dozvolite da mleko od smokve dođe u kontakt sa zdravim delom kože jer, kao što smo istakli, može izazvati iritaciju i crvenilo (fitofotodermatitis).

Da li može da se koristi pekmez od smokava kao lek?

Pekmez od smokava predstavlja jednu od najukusnijih domaćih poslastica unoseći pravu svežinu i prirodni slatki ukus smokava. Ne samo da se ovaj hranljivi namaz jednostavno priprema, već je istovremeno zdrav, nutritivno bogat, zbog čega ljudi takođe koriste i pekmez od smokava kao lek.

Pekmez od smokava se može napraviti sa dodatkom šećera, ali i bez njega, zbog prirodnog sadržaja šećera u smokvama.

Pri pravljenju ovog pekmeza, smokve se kuvaju relativno dugo, sve dok ne postanu dovoljno guste, sa bogatom i skoncentrisanom aromom i teksturom, kao i intenzivnim prirodnim slatkim ukusom koji se odlično uklapa sa različitim namirnicama (hleb, orašasti plodovi, sirevi poput gorgonzole….).

No, pre nego što vidimo kako se pravi ovaj namaz, hajmo prvo da pogledamo za šta sve može da se koristi pekmez od smokava kao lek, odnosno u čemu se sastoji lekovitost ovog pekmeza.

Pekmez od smokava kao lek i njegova nutritivna vrednost

Kada je u pitanju pekmez od smokava kao lek, to se kaže zato što ovaj namaz ima bogat nutritivni sastav.

Na prvom mestu, pekmez od smokava je bogat dijetalnim vlaknima koja poboljšavaju varenje i probavu.

Takođe, on sadrži vitamine C, A, B1, B3, K, E.

Pekmez od smokava sadrži i brojne minerale, poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, bakra, kalijuma, gvožđa i selena. koji doprinose zdravlju kostiju i srca.

Pekmez od smokava kao lek može se koristiti za regulaciju krvnog pritiska.

On sadrži obilje kalijuma koji neutrališe negativan efekat prekomernog unosa natrijuma, što može biti od koristi za osobe sa visokim krvnim pritiskom (hipertenzija).

Pekmez od smokava sadrži prirodne šećere (glukozu i fruktozu), što znači da ovaj namaz može poslužiti kao brz izvor energije, naročito za sportiste.

Uprkos sadržaju prirodnih šećera, pekmez od smokava ima relativno niži glikemijski indeks.

To znači da ovaj namaz neće izazvati nagle skokove šećera u krvi. Štaviše, umerena konzumacija može pomoći u održavanju stabilnih nivoa šećera u krvi.

Zbog visokog sadržaja antioksidansa i vitamina, smokve imaju blagotvorno dejstvo na kožu.

Pekmez od smokava, bogat hranjivim materijama, može doprineti zdravlju kože iznutra, poboljšavajući hidrataciju i smanjujući pojavu znakova starenja.

Zahvaljujući visokom sadržaju dijetalnh vlakana, može se koristiti pekmez od smokava kao lek za probavne tegobe i smetnje – najčešće zatvor.

Pekmez od smokava sadrži pektin – vrstu ratvorljivog vlakna koji podstiče obnavljanje ćelija, a smatra se da takođe poboljšava zdravlje kose, kože i noktiju.

Neki nutricionisti tvrde da pektin takođe igra ulogu u snižavanju krvnog pritiska i formiranju crvenih krvnih zrnaca u telu.

Evo koje su sve zdravstvene prednosti pekmeza od smokava

• Poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja, zbog sadržaja kalijuma, magnezijuma i antioksidanasa
• Poboljšanje procesa defekacije i lečenja zatvora kroz laksativni efekat;
• Diuretički efekat (izbacivanje vode iz organizma);
• Regulacija nervnog sistema;
• Regulacija ravnoteže mikrobioma;
• Lečenje i prevencija anemije, zbog sadržaja gvožđa;
• Antipiretički efekat (smanjenje telesne temperature);
• Antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo, zbog bogatog sadržaja polifenola flavonooida koji smanjuju oksidativna oštećenja i zapaljenske procese u organizmu, čime se ujedno smanjuje rizik do brojnih (hroničnih) oboljenja;
• Prevencija i pomoćni efekat u lečenju astme;
• Lečenje bolesti gornjih disajnih puteva;
• Zaštita od virusnih infekcija u sezoni njihovog širenja;
• Obnavljanje vitalnosti tela;
• Eliminisanje efekata fizičkog preopterećenja;
• Aktivacija rada mozga;
• Normalizacija krvnog pritiska;
• Poboljšanje krvne slike;
• Poboljšanje izgleda (koža, nokti i kosa);
• Normalizacija ravnoteže vode i soli u telu;
• Smanjenje bolova u mišićima i zglobovima;
• Regulacija rada pankreasa.

Navedena svojstva pekmeza od smokava učinila su ovaj namaz popularnim ne samo među sladokuscima, već i među onima koji vode računa o svom zdravlju, koristeći snagu prirode.

Pekmez od smokava kao lek za žene

Pekmez od smokava može pomoći ženama da se izbore sa karakterističnim tegobama, kao što su bolne menstruacije i hormonalni poremećaji.

Osim toga, upotreba ove poslastice je odličan način da se spreči i smanji rizik od nastanka proširenih vena, otoka i grčeva u nogama.

Pekmez od smokava kao lek, videli smo, može poboljšati izgled kože, kose i noktiju.

Pekmez od smokava kao lek za muškarce

Za muškarce koji se bave fizićkim poslovima ili sportiste, pekmez od smokava može poslužiti kao prirodno sredstvo za povećanje snage (usled brzog priliva energiej, zbog prirodnog sadržaja šećera), povećanje izdržljivosti, ali i kao preventivno sredstvo protiv moždanog i srčanog udara.

Već smo naveli da se smokve smatraju prirodnim afrodizijakom, te se može koristiti pekmez od smokava kao lek za potenciju.

Pekmez od smokava kao lek za trudnice

Pekmez od smokava može pomoći budućim majkama da se izbore sa edemom, zatvorom i normalizacijom rada creva.

Takođe, ovaj namaz, zbog sadržaja gvožđa, može povećati nivo hemoglobina, čime se sprečava nastanak anemije, koji je vrlo karakterističan za drugo stanje.

Pekmez od smokava kao lek može imati zaštitno dejstvo protiv virusa, može smiriti nervni sistem i povratiti snagu.

Ali ne treba zaboraviti da je pekmez od smokava relativno bogat kalorijama, te da njegova prekomerna upotreba može dovesti do dobitka kilograma.

Načelno se trudnicama preporučuje upotreba dve kašike ovog pekmeza na dan, ali se o količini treba konsultovati sa nadležnim lekarom.

Pekmez od smokava kao lek za dojilje

Tokom perioda laktacije, većina stručnjaka je saglasna da je prikladno za dojilje da koriste pekmez od smokava.

To je zbog činjenice da ovaj namaz može pomći u rešavanju problema tipičnih za žene u ovom periodu.

Pekmez od smokava kao lek je u stanju da poboljša rad gastrointestinalnog trakta, eliminiše zatvor, reši edem, održi zdravu kožu, snizi holesterol, spreči stvaranje krvnih ugrušaka, poveća nivo hemoglobina, zaštiti telo od prehlade i respiratornih infekcija, vrati snagu i energiju, smiri nervni sistem, ali i da ojača imuni sistem bebe i majke.

Takođe je vredno napomenuti da se u ovim slučajevima pekmez od smokava može koristiti ne ranije od tri meseca nakon rođenja deteta.

U početku, stručnjaci preporučuju pola kašičice dnevno.

Ako beba nema alergijske reakcije, doza se može postepeno povećati na 2 kašičice dnevno, ali ne pre nego što beba napuni šest meseci.

Uvek je dobro rešenje konsultovati se sa lekarom koji će pravilno proceniti stanje majke i deteta i eliminisati sve moguće rizike od upotrebe ovog slatkiša.

Pekmez od smokava kao lek za decu

Pekmez od smokava kao lek za decu može pojačati imunitet dečijeg organizma tokom prehlade, kao i da snizi telesnu temperaturu i otkloni upalu grla.

Pored toga, ovaj slatkiš može pomoći u poboljšanju iskašljavanja i tretiranju simptoma bronhitisa.

Pekmez od smokava može pojačati moždanu aktivnost, dati vitalnost i energiju organizmu, što znači da može pomoći deci predškolskog i školskog uzrasta da bolje savladaju gradivo, kao i da ne dožive ozbiljan mentalni stres tokom perioda učenja.

Što se tiče uzimanja ovog pekmeza, treba napomenuti da do treće godine deteta roditelji ne bi trenalo da upoznaju svoju bebu sa ovim slatkim proizvodom, radi izbegavanja potencijalnih alergijskih reakcija i nadimanja.

Nakon što beba napuni 3 godine, dovoljno je jesti 2 kašike pekmeza od smokava dnevno.

Pekmez od smokava za regulaciju telesne težine

Videli smo da u sirovom obliku, sveže smokve mogu biti od koristi za regulisanje telense težine.

Pekmez od smokava, s druge strane, smatra se kaloričnim proizvodom.

Ali u isto vreme, njegova upotreba tokom dijete za mršavljenje je sasvim moguća, jer ovaj namaz sadrži neka biološka jedinjenja koja imaju sposobnost da utiču na metabolizam lipida, povećavajući njegovu brzinu.

Još jedno korisno svojstvo pekmeza od smokava, koje pozitivno utiče na proces gubitka težine, sastoji se u visokom sadržaju vlakana koja podstiču osećaj sitosti i normalizacije digestivnog trakta.

Ali, sve ovo ne znači da pekmez od smokava treba jesti za doručak, ručak, užinu i večeru, odnosno ne treba preterivati sa njegovom upotrebom, zbog prirodnog sadržaja šećera.

Štaviše, prekomerna upotreba ovog pekmeza može dovesti do suprotnih efekata – gojenja i dobitka kilograma.

Dve kašike dnevno mogu imati blagotvoran efekat i ova količina se smatra umerenom – bez nanošenja bilo kakve štete u procesu mršavljenja.

Naravno, konzumacija ovog pekmeza mora biti u skladu sa celokupnom izbalansiranom dijetalnom ishranom i fizičkim aktivnostima, kako bi se postigao efekat mršavljenja.

Kako se pravi pekmez od smokava kao lek? (Recept)

Pekmez od smokava kao lek se pravi vrlo jednostavno.

Sve što vam je potrebno su sveže smokve, šećer i sok od limuna.

Prvo treba da operete i iseckate smokve, koje se zatim kuvaju na srednjoj vatri, sve dok ne omekšaju i puste svoje prirodne sokove.

Da bi se postigla odgovarajuća slatkoća, može se dodati šećer – a i ne mora.

Sok od limuna se takođe dodaje, zato što on pomaže u očuvanju prirodne boje pekmeza od smokava, istovremeno dodajući notu kiselosti za savršeno izbalansiran ukus ovog namaza.

Sastojci:

• Kilogram svežih smokava
• 100-200 g šećera (u zavisnosti od toga koliko sladak želite da bude ovaj namaz)
• Sok od jednog limuna
• 100 ml vode (po potrebi)

Priprema:

Prvo što treba da uradite jeste da operete smokve, a možete i oljuštiti njihovu po želji (nije neophodno).

Potom, isecite smokve na sitnije komade, a možete ih i ispasirati viljuškom.

Nakon toga, stavite smokve u veliku šerpu ili loanc.

Dodajte šećer, količinski shodno svojim preferencijama, kao i sok od jednog limuna. Ukoliko je potrebno, dodajte i vodu, ako smokve nisu dovoljne sočne ili ako koristite suve smokve.

Upalite ringlu na umerenoj, odnosno srednje jakoj vatri i kuvajte sve dok smokve ne puste svoje prirodne sokove.

Zatim smanjite vatru (ne gasite ringlu) i nastavite da kuvate uz povremeno mešanje u narednih sat do dva.

Dužina trajanja kuvanja zavisi od količine smokava i željene gustine i teksture koju želite da postignete.

Na kraju kuvanja, smokve će se u celosti raspasti i pretočiti u gustu smesu.

Kako biste proverili da li je pekmez od smokava gotov, uzmite jednu kašiku i stavite na tanjir. Ukoliko se smesa ne razliva, to znači da je dovoljno gusta.

Ako preferirate da tekstura ovog pekmez bude glatkija, ovu smesu možete dodatno usitniti štapnim mikserom.

Dok je pekmez još vruć, prebacite ga u prethodno sterilisane tegle. Zatvorite ih i okrenite naopako, radi stvaranja vakuuma.

Pre nego što poslužite, ostavite da se pekmez od smokava u potpunosti ohladi. Tek kada dostigne sobnu temperaturu, tegle sa pekmezom možete prebaciti u frižider.

IZVORI

1. Nedavni napredak u proučavanju karakteristika ukusa i nutritivnih i zdravstvenih svojstava organskih kiselina u hrani https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9654595/ ↩︎
2. Istraživanje fenolnih kiselina, flavonoida i in vitro antioksidansa između kore i pulpe smokve: Hemijski i hemometrijski pristup https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8124568/ ↩︎
3. Uticaj sušenja smokve (Ficus carica L.) na sadržaj šećera, organskih kiselina i fenolnih jedinjenja https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21958361/ ↩︎
4. Efekti sušenja na suncu na fizičko-hemijske karakteristike, fenolni sastav i in vitro antioksidativnu aktivnost tamnih sorti smokava https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/jfpp.13164 ↩︎
5. Uporedna i analiza varijabilnosti različitih metoda sušenja na fitohemijski, antioksidativni i fenolni sadržaj smokava https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2667031321000579?via%3Dihub ↩︎
6. Fitohemijski sastav i zdravstvene prednosti smokava (sveže i suve): Pregled literature od 2000. do 2022. godine https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC10255635/ ↩︎
7. Ekstrakti standardizovane apscisinske kiseline smokve (Ficus carica) poboljšavaju postprandijalne glikemijske i insulinske reakcije kod zdravih odraslih osoba https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6722713/ ↩︎
8. Etnobotaničko istraživanje lekovitih biljaka koje se koriste u tradicionalnom lečenju dijabetesa u Chtouka Ait Baha i Tiznitu (Zapadni Anti-Atlas), Maroko https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28109915/ ↩︎
9. Hipoglikemijsko dejstvo oralne dekokcije listova smokve kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9597370/ ↩︎
10. Dekokcija listova smokve (Ficus carica) na glikemijske faktore kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2: Dvostruko slepo kliničko ispitivanje https://brieflands.com/articles/jjnpp-18423.html ↩︎
11. Dijabetes melitus se može lečiti i sprečiti smokvama https://scholar.google.com/scholar_lookup?journal=Int.%20J.%20Res.%20Pharm.%20Biosci.&title=Diabetes%20Mellitus%20Can%20Be%20Treated%20and%20Prevented%20by%20Figs&author=M.%20Shah&author=M.%20Dureshehwar&author=%20Shahina&author=A.A.%20Abdul&author=S.%20Adnan&volume=6&publication_year=2019&pages=33-36& ↩︎
12. Ekstrakt smokve obogaćen apscisinskom kiselinom podstiče osetljivost na insulin smanjenjem sistemske upale i aktiviranjem LANCL2 u skeletnim mišićima https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7319979/ ↩︎
13. Antioksidativni, antilipidemijski i antidijabetički efekti fikusina sa njihovim efektima na translokaciju GLUT4 i ekspresiju PPARg kod pacova sa dijabetesom tipa 2 https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27350165/ ↩︎
14. Zaštitni efekti listova Ficus carica na nivo glukoze i lipida, enzime metabolizma ugljenih hidrata i beta-ćelije kod pacova sa dijabetesom tipa 2 https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6130661/ ↩︎
15. Dejstvo ploda smokve (Ficus carica L.) i njenih listova na hiperglikemiju kod aloksanskih dijabetičkih pacova https://www.idosi.org/wjdfs/wjdfs5(1)/8.pdf ↩︎
16. Procena antidijabetičke aktivnosti metanolnog ekstrakta lista Ficus carica kod aloksanom indukovanog dijabetesa kod pacova https://www.researchgate.net/publication/287477383_Evaluation_of_antidiabetic_activity_of_methanolic_leaf_extract_of_Ficus_carica_in_alloxan_-_Induced_diabetic_rats ↩︎
17. Aktivnost protiv gojaznosti ekstrakta lista smokve (Ficus carica Linn) na pacovima na dijeti sa visokim sadržajem masti http://jifi.farmasi.univpancasila.ac.id/index.php/jifi/article/view/700 ↩︎
18. Konzumacija suvog voća povezana je sa poboljšanim kvalitetom ishrane i smanjenom gojaznošću kod odraslih u SAD: Nacionalna anketa o zdravlju i ishrani, 1999-2004. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21745628/ ↩︎
19. Fitohemijski sastav i zdravstvene prednosti smokava (sveže i suve): Pregled literature od 2000. do 2022. godine https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC10255635/ ↩︎
20. Konzumacija plodova smokava uzgajanih u Omanu može poboljšati pamćenje, anksioznost i veštine učenja u modelu transgenih miševa sa Alchajmerovom bolešću https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24938828/ ↩︎
21. Poređenje i procena efekata suvih smokava na sindrom iritabilnog creva sa pretežnom konstipacijom: Jednostruko-slepo randomizovano kliničko ispitivanje https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30318190/ ↩︎
22. Vodeni ekstrakt Ficus carica ublažava odloženo pražnjenje želuca i oporavlja akutne funkcionalne gastrointestinalne poremećaje pojačane ulceroznim kolitisom kod pacova https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29870788/ ↩︎
23. Sistematski pregled potencijalnih antikancerogenih aktivnosti Ficus carica L. sa fokusom na ćelijske i molekularne mehanizme https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0944711322004123?via%3Dihub ↩︎
24. Novo lokalno lečenje atopijskog dermatitisa kod pedijatrijskih pacijenata zasnovano na Ficus carica L. (Smokva): Randomizovano, placebom kontrolisano kliničko ispitivanje https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S096522991730359X?via%3Dihub ↩︎
25. Efikasnost i bezbednost čaja od listova smokve (Ficus carica L.) kod odraslih sa blagim atopijskim dermatitisom: Dvostruko slepo, randomizovano, placebom kontrolisano preliminarno ispitivanje https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9658579/ ↩︎
26. In vitro antioksidans, inhibicija kolagenaze i in vivo efekti protiv bora kombinovane formulacije koja sadrži ekstrakt plodova Punica granatum, Ginkgo biloba, Ficus carica i Morus alba https://www.dovepress.com/in-vitro-antioxidant-collagenase-inhibition-and-in-vivo-anti-wrinkle-e-peer-reviewed-fulltext-article-CCID ↩︎
27. Komparativna studija efikasnosti drveta smokve u lečenju običnih bradavica (Verruca vulgaris) u odnosu na krioterapiju https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17472688/ ↩︎
28. Ficus carica (Smokva) i zdravlje kostiju: Sistematski pregled https://www.ukm.my/jsm/pdf_files/SM-PDF-47-11-2018/17%20Nur%20Qisya%20Afifah.pdf ↩︎
29. Inhibitorni efekti Ficus carica i Olea europaea na proinflamatorne citokine: Pregled https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9148402/ ↩︎
30. Cinnamomum cassia, Ficus carica i Fumaria officinalis poseduju afrodizijačku aktivnost kod mužjaka Vister pacova https://www.researchgate.net/publication/305381559_Cinnamomun_cassia_Ficus_carica_and_Fumaria_officinalis_possesses_aphrodisiac_activity_in_male_Wister_rats ↩︎
31. Ficus biljke u zajedničkom lečenju hipertenzije i erektilne disfunkcije https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2667031321000786?via%3Dihub ↩︎
32. Efekti suvih smokava na simptome primarne dismenoreje, nivoe stresa i kvalitet života https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33320461/ ↩︎
33. Procena antipiretičkog potencijala listova Ficusa carica https://www.researchgate.net/publication/281941455_Evaluation_Of_Anti-Pyretic_Potential_Of_Ficus_carica_Leaves ↩︎
34. Etnofarmakološke studije o antispazmotičkim i antitrombocitnim aktivnostima Ficus carica https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18586078/ ↩︎
35. Antihelmitički i preliminarni fitohemijski skrining listova Ficus Carica Linn protiv crevne helmintijaze https://www.semanticscholar.org/paper/ANTHELMINTIC-AND-PRELIMI-NARY-PHYTOCHEMICAL-OF-OF-PatilAmol-Vikas/dab473a598b6fb81c8fd0fbf396ee19f3e51887c ↩︎
36. Hepatoprotektivna aktivnost ekstrakt lista Ficus carica Linn. protiv hepatotoksičnosti izazvane ugljen-tetrahloridom kod pacova https://www.researchgate.net/publication/282788811_Hepatoprotective_activity_of_Ficus_carica_Linn_leaf_extract_against_carbon_tetrachloride-induced_hepatotoxicity_in_rats ↩︎
37. Citotoksični efekti različitih ekstrakata i lateksa Ficus carica L. na HeLa ćelijsku liniju https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24250354/ ↩︎
38. Anti-angiogena aktivnost ekstrakta lateksa Ficus carica na endotelnim ćelijama ljudske pupčane vene https://www.celljournal.org/article_250059.html ↩︎
39. Ekstrakt hloroforma dobijen iz dekokcije listova Ficus carica poboljšava holesterolemijski status pacova sa dijabetesom izazvanim streptozotocinom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11032050/ ↩︎
40. Promene parametara lipida kao odgovor na ekstrakt lista smokve (Ficus carica) u delovima pileće jetre https://www.researchgate.net/publication/288392707_Alterations_to_lipid_parameters_in_response_to_fig_tree_Ficus_carica_leaf_extract_in_chicken_liver_slices ↩︎
41. In vitro citotoksične i antivirusne aktivnosti ekstrakta lateksa Ficus carica https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21294043/ ↩︎
42. Antimikrobna aktivnost metanolnog ekstrakta iz listova Ficus carica protiv oralnih bakterija https://www.researchgate.net/publication/247918496_Antimicrobial_Activity_of_Methanol_Extract_from_Ficus_carica_Leaves_Against_Oral_Bacteria ↩︎
43. Komparativna studija efikasnosti drveta smokve u lečenju običnih bradavica (Verruca vulgaris) u odnosu na krioterapiju https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17472688/ ↩︎