Celer kao lek – Da li ova biljka zaista leči sve?

Celer kao lek i šta je uopšte celer?

Pre nego što vidimo da li se i u kojoj meri može koristiti celer kao lek, potrebno je sagledati prirodu ove biljke.

Celer (Apium Graveolens) je zeljasta i aromatična dvogodišnja biljka iz porodice Apiaceae, koja uključuje drugo široko kultivisano povrće i začinsko bilje sa perastim listovima i aromatičnim semenom, kao što su šargarepa, peršun, korijander, komorač i mirođija. Celer je močvarna biljka, i za razliku od drugih biljaka iz porodice Apiaceae, celer sadrži veliku količinu vode i vlakana. Procenjuje se da celer sadrži između 83 i 95 odsto vode, što znači da ova biljka ima izražena hidratantna svojstva.

Celer uspeva u hladnoj, blagoj klimi i zahteva visok nivo vlage. Raste u visinu od 38 do 60 cm i ima duge, vlaknaste peteljke formirane od konusno raspoređenih stabljika koje su spojene u osnovi (“srce celera”). Svaka stabljika celera u proseku daje tri do 5 svetlo-zelenih perastih listova. Stabljike celera poznate su i kao celer stapici.

Svaki deo celera je zdrav i ima lekovita svojstva – listovi celera kao lek, seme celera, koren celera, celer stapici, kao i list celera kao lek. Od ove biljke pravi se jedan od najlekovitjih zelenih napitaka, sa snažnim antiupalnim, antioksidativnim, a to je sok od celera. Ukus celera je blag, skoro neutralan, zemljast i mnogim ljudima ova biljka, kao takva, sama za sebe, nije ukusna. Celer se često koristi u supama, čorbama, kao deo salata, kao začinsko bilje i deo je brojnih dijeta za mršavljenje.

Celer se uzgaja i kultiviše širom sveta, u celoj Evropi, tropskim i suptropskim regionima Afrike i Azije. Latinski naziv celera, Apium Graveolens, u prevodu znači „jako miriše“ i aludira na aromatična jedinjenja celera. [1] U umerenoj klimi, uključujući Indiju, jugoistočnu Aziju, Francusku i Italiju, celer se uzgaja zbog svoje aromatičnosti. Celer stapici, odnosno stabljike celera se mogu jesti sirove ili kuvane, dok se koren celera može konzumirati sirov, kuvan ili u obliku pirea. Seme celera se koristi u začinima, ali i u kozmetici.

Celer kao lek koristi se od davnina

Celer kao lek, list celera kao lek i sok od celera predstavljaju deo tradicionalne, narodne medicine još od davnina. Generalno posmatrano, upotreba lekovitog bilja za lečenje uobičajenih bolesti deo je istorije mnogih naroda, i različiti delovi biljaka su korišćeni radi poboljšanja zdravlja ljudi.

Još od antičkih vremena, mnoge biljke, među kojima i celer, bile su važne u smanjenju bola, a danas je fokus na njihovoj ulozi i sposobnosti u lečenju različitih bolesti. Mnoge studije su pokazale pozitivan efekat raznih biljaka i lekovitog bilja na neplodnost [2], hormonske poremećaje [3], poremećaje jetre [4], anemiju, bolesti bubrega [5] i neurološke i mentalne poremećaje [6], kao što su depresija i anksioznost.

Flavonoidi i druga fenolna jedinjenja su široko rasprostranjena u biljkama, a njihove raznovrsne biološke aktivnosti, kao što su antioksidativni efekti, istraživane su u mnogim studijama, kao što su koronarne bolesti srca, dijabetes i rak. Lekovito bilje, poput celera, ima manje neželjenih efekata od hemijskih lekova, a njihova antioksidativna svojstva smanjuju toksičnost ovih lekova.

Danas se celer kao lek, ali i druge biljke, koriste kao alternativa hemijskim lekovima, a glavni razlog je njihov nizak nivo neželjenih efekata u poređenju sa hemijskim medikamentima.

Kada kupujete celer, treba da tražite povrće koje je svetlo zeleno, sa svežim listovima i čvrstim, hrskavim peteljkama, odnosno stabljikama (celer stapici). Iako su štapići celera možda najpoznatije mnogim ljudima, list celera, koren celera i seme celera se takođe koriste kao hrana i začin.

Može se koristiti list celera kao hrana, list celera kao lek, ali i list celera kao začin i caj od celera, zato što listovi celera sadrže više kalcijuma, kalijuma i vitamina C od drugih delova celera. Koren celera se može pripremiti kao i ostalo korenasto povrće. Osim toga, listovi, štapići (stabljike) i seme celera koriste za aromatizaciju konzerviranih supa, soseva, kiselih krastavaca, kiselog kupusa i slično.

Krakat istorijat lekovitosti celera i njegove upotrebe kao leka (i dan danas)

Celer kao lek uzgajao se još u 16. i 17. veku na području Mediterana. Tokom 1700-ih godina, celer je počeo da se uzgaja kao prehrambeni proizvod i lek širom Evrope. Početkom 19. veka u Sjedinjenim Državama uzgajane su četiri vrste celera, gde je biljka stekla popularnost kao povrće za salatu.

Tri varijeteta celera se najčešće gaje: kineski celer, koji se retko koristi kao začin zbog jakog, gorkog ukusa, stabljika celera (celer rebraš), odnosno celer stapici, koji se jedu sirovi u salatama ili kuvani, i koren celera (celer korenaš). Seme celera [7] je manje poznat začin koji se koristi hiljadama godina. Grci, Rimljani i Egipćani koristili su gorko lišće i aromatično seme celera u ritualima i kao začin i lek.

Upotreba celera je bila je uobičajena u određenim društvenim obeležavanjima, kao simbol sa dva značenja: smrt i pobeda. Venci od listova celera su korišćeni za ukrašavanje sportista na ceremonijama dodele nagrada i za počast preminulima na sahranama. Listovi i cvetovi celera bili su deo venaca pronađenih u grobnici egipatskog faraona Tutankamona.

Interesantno je da se prvenstveno koristio celer kao lek, a ne kao hrana i to u mnogim kulturama (Persija, Arabija, indijska ajurveda i kineska prirodna biljna medicina).

Celer kao lek i seme celera u Unani medicini

Kada je u pitanju celer kao lek, tada se seme celera u prahu [8] koristilo za ublažavanje bolova i zapaljenskih stanja, kao što su čirevi, reumatoidni artritis, giht, išijas i bolovi u leđima. To je zato što je seme celera bogato oštrim, isparljivim uljima koja se koriste u raznim preparatima,

Celer kao lek, odnosno njegovo seme, još tada se smatrao tonikom za srce korišćenim za snižavanje krvnog pritiska. Neke druge indikacije upotrebe celera u medicinske svrhe uključivale su poremećaj jetre i slezine, moždane poremećaje, bolove u telu i poremećaje sna. U grčko-arapskoj (unani, ili junani) medicini, celer kao lek koristio se za tretiranje stanja kao što su astma, pleuritis i bronhitis, a takođe se smatrao efikasnim za lečenje malih boginja i svih vrsta groznica.

Spomenimo i to da je celer kao lek korišćen da pomogne u rastvaranju kamena u bubrezima i bešici, a takođe se koristio u lečenju impotentnosti i niskog libida.

Celer kao lek, caj od celera i koren celera u ajurvedskoj medicini

U ajurvedskoj medicini, sok od celera se koristio za lečenje hronične kongestije pluća i gubitka težine, kao i za podsticanje apetita. Koren celera i list celera kao lek koristili su se (i danas se koriste u tradicinnalnoj ajurvedskoj medicini) u brojnim preparatima [9] za prečišćavanje krvi, detoksikaciju, regulisanje varenja i pražnjenja creva, umirivanje nervne napetosti, lečenje kamena u žuči i bubrezima. Caj od celera, tacnije od semena celera obično se koristi(o) za ublažavanje probavnih smetnji, protiv nadimanja i grčeva u stomaku.

Koren celera i celer kao lek generalno imaju laksativno i diuretičko svojstvo, stimulišu rad materice, podstiču proizvodnju majčinog mleka, ima neuro-relaksantno dejstvo, sudeći na osnovu tradicionalne indijske medicine. Tinkture korena celera koriste se u ajurvedi kao diuretik kod hipertenzije i poremećaja mokrenja.

Indijska Materia Medica [10] navodi da se celer kao lek može koristiti kao diuretik, litolitik (razbija urinarni kamen), emenagog (podstiče i reguliše menstruaciju) i karminativ (sredstvo protiv nadimanja i gasova). Celer kao lek se u ajurvedskoj medicini koristi kao preventivni tretman za reumatizam i giht, a takođe je indiciran kao antispazmodik (spazmolitik, protiv mišićnih spazama) za lečenje bronhitisa, astme i hronične kongestije pluće, i kao alternativa za pročišćavanje krvi, ali i za hronične kožne poremećaje kao što je psorijaza.

Ekstrakt semena celera se koristi na sličan način za poboljšanje funkcije bubrega i lečenje gihta, kao i za lečenje infekcija bešike i urinarnog trakta.

Celer kao lek i sok od celera u kineskoj tradicionalnoj medicini

Kineski celer (Apium graveolens var. secalinum), nezavisno se uzgajao u Kini gde se koristio kao važna hrana, ali se koristio i celer kao lek još od petog veka. Tačnije, celer kao lek se upotrebljavao za ublažavanje retencije vode i kontrolu visokog krvnog pritiska. Fitokemikalije celera za detoksikaciju u kineskoj narodnoj medicini smanjuju PH kiselost krvi ili acidozu uobičajenu kod upale tkiva koja je povezana sa gihtom i dijabetesom.

Sok od celera, za koga se koriste celer stapici, bogat je mineralima i ovaj napitak se koristi kao dijetetska terapija za obnavljanje zglobova, vezivnih tkiva, arterija i vena.

Prema nemačkoj komisiji E, [11] celer kao lek opisan je kao prirodni diuretik i poznat je po upotrebi za acidozu ili „prečišćavanje krvi“, za regulisanje pražnjenja creva, ublažavanje reumatskih tegoba, gihta, kamena u bešici ili bubrezima, kao i za gubitak težine zbog neuhranjenosti, iscrpljenosti, gubitka apetita i smirivanja nervoze.

Sve u svemu, vidimo da se svaki deo ove biljke koristio (i koristi se i dan danas) zbog svoje lekovitosti. I koren celera i list celera kao lek, i celer stapici (stabljike), ali i seme celera. Prisustvo jedinjenja, kao što su limonene, fenoli, kao što su flavonoidi i alkaloidi, vitamini A i C, frokumarinski glikozidi, glavni su razlog zašto se koristi celer kao lek u tradicionalnoj medicini, odnosno zašto je celer najrasprostranjenija biljka u narodnoj medicini.

Fitohemikalije, sadržaj i nutritivni sastav celera

Celer je povrće bogato hranljivim materijama i mineralima. Sto grama stabljika celera (celer stapici) sadrži u proseku samo 14 kalorija, 95 odsto vode i 1,6 g vlakana. Oko 250 grama celera obezbeđuje preporučeni dnevni unos (DV) vitamina K, umerenih količina vitamina A i C, folate, kalijuma, mangana, značajne količine vitamina B (naročito vitamina B2 i B6), vitamina E, kalcijuma, bakra, gvožđa, magnezijuma, fosfora, silicijuma i cinka.

Blaži, ali slaniji ukus ukazuje na to da celer ima veći sadržaj natrijuma (soli) u poređenju sa većinom povrća. Međutim, visok sadržaj natrijuma je kompenzovan visokim sadržajem kalijuma. Dakle, celer ima optimalan odnos natrijuma i kalijuma. Osim toga, celer ima jedinjenje koje se naziva 3-n-butilftalid (3nB) koji opušta glatke mišiće i krvne sudove.

Količina natrijuma u ​​celeru je beznačajna čak i za osobe najosetljivije na so. Jedna stabljika, odnosno štapić celera sadrži 32 mg natrijuma i 104 mg kalijuma, a uz to ima svega 20 kalorija kao ugljeni hidrat. Zbog ravnoteže kalijuma i natrijuma u odnosu 3:1, sok od celera je odličan napitak koji se može konzumirati nakon fizičkih aktivnosti i treninga, radi nadoknade izgubljenih elektrolita.

Celer kao lek – Smanjuje bolove, umiruje nervni sistem, snižava holesterol…

Seme celera i uljna smola sadrže linolnu kiselinu, mononezasićenu masnu kiselinu, koja povoljno deluje na kardiovaskularne probleme. Takođe, seme celera sadrži približno 2 odsto esencijalnog ulja koje se koristi u industriji ukusa i mirisa. Isto tako, isparljiva ulja prisutna u semenu celera, pretežno d-limonen i mircen, smanjuju aktivnost i proizvodnju slobodnih radikala, dok su seskviterpeni eugenol i piperiton povezani sa ublažavanjem bolova.

Celer kao lek, odnosno eterično ulje celera takođe sadrži približno 20% ftalida, uključujući pomenuti 3nB. Kada se koristi zbog svojih aromatičnih svojstava, ulje semena celera ima umirujući efekat na centralni nervni sistem, kao i spazmolitička, sedativna i antikonvulzivna dejstva. Eterično ulje celera ima antigljivičnu aktivnost i inhibira bakterije uključujući Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Shigella dysenteriae, Streptococcus faecalis i Salmonella typhi.

Celer kao lek koristi se, između ostalog, zbog prisustva bioaktivnih jedinjenja poznatijih kao ftalidi, kojih ima u izobilju u celeru. Ova jedinjenja, pokazuju studije [12], imaju antikancerogena dejstva, smanjuje LDL (loš) holesterol za 7 odsto, a visok krvni pritisak za 18 odsto

Pomenuto 3nB jedinjenje iz ekstrakta semena celera, procenjuje se, ima sposobnost da leči i spreči upalu i iritaciju gastrointestinalnog trakta, istovremeno podstičući relaksaciju glatkih mišića. Ftalidi su, inače, odgovorni za ukus celera. Istraživanja [13] pokazuju da 3nB smanjuje proizvodnju mokraćne kiseline. Utvrđeno je da sedanolid, kao jedna od glavnih komponenti etarskog ulja korena i semena celera, smanjuje rast tumora in vivo.

Sedanolid i 3nB izolovani iz ulja semena celera su pokazali sposobnost da indukuju velike količine glutation S-transferaze (GST), važnog enzima za detoksikaciju organizma. Pored toga, 3nB i sedanolid iz stabljike i semena celera su povezani sa njegovom tradicionalnom i aromatičnom upotrebom za relaksaciju i blago smirenje centralnog nervnog sistema.

Celer kao lek – Snažna antioksidativna svojstva, jača imunitet, podstiče stvaranje novih nervnih ćelija

Celer stapici, koren celera i seme celera bogati su antioksidativnim flavonodima, uključujući apigenin, apiin, luteolin i kempferol (kaempferol). Studije na životinjama su pokazale da apigenin poboljšava, odnosno reguliše nivo glukoze u krvi i antioksidativni status, poseduje antitrombocitnu aktivnost i stimuliše neurogenezu kod odraslih ljudi (stvaranje novih nervnih ćelija u odraslom dobu).

Istaći ćemo i to da celer takođe sadrži kumarine, uključujući furanokumarine kao što su bergapten, izopimpinelin i psoralen, za koje se zna da su fototoksični. Međutim, koncentracije furanokumarina u stabljikama i korenu su ispod praga da izazovu bilo kakve fototoksične reakcije kada se konzumiraju kao deo tipične ishrane.

Sadržaj polifenola u celeru, zajedno sa sadržajem vitamina C, povećava sposobnost celera da ojača imuni sistem. Osim toga, celer kao lek, list celera kao lek i koren celera imaju tendenciju da smanje ozbiljnost zapaljenoskih procesa u organizmu, podstičući procese detoksikacije i čišćenja organizma.

Seme celera sadrži fenilpropanoid apiol, koji je blagi diuretik i antiseptik za uriniranje, što ga čini posebno korisnim u lečenju genitourinarnih stanja, uključujući infekcije urinarnog trakta. Osim toga, caj od celera, koji se pravi od semena ove biljke, stimuliše bubrege, podstiče protok urina, i pomaže u razgradnji mokraćne kiseline i drugih metaboličkih otpadaka.

Nutritivne vrednosti celera

Zašto se koristi celer kao lek? Razlog leži u njegovim bogatim nutritivnim svojstvima. Pogledamo i koje su nutritivne vrednosti ove biljke na 100 grama sirovog celera.

Makronutrijenti:

• 14 kalorija
• 0,7 g proteina
• 3 g ugljenih hidrata
• 0,2 g masti

Sekundarni metaboliti (mikronutrijenti):

• Veoma dobar izvor vitamina K: 29,3 mikrograma (24, 4 odsto preporučenog dnevnog unosa – DV)
• Dobar izvor folne kiseline (36 mcg – 9% DV), vitamina A (449 IU – 9% DV), kalijuma (260 miligrama – 5,5% DV) i dijetalnih vlakana (1,6 g – 5,3% DV)
• Mangan: 0,1 mg (4,3% DV)
• Vitamin B6: 0,07 mg (4,1% DV)
• Riboflavin (vitamin B2): 0,05 mg (3,8% DV)
• Vitamin C: 3,1 mg (3,4% DV)
• Kalcijum: 40 mg (3,1% DV)
• Magnezijum: 11 mg (2,6% DV)
• Fosfor: 24 mg (2% DV)
• Niacin (vitamin B3): 0,3 mg (1,7% DV)
• Tiamin (vitamin B1): 0,02 mg (1,7% DV)
• Gvožđe: 0,2 mg (1,1% DV)

Zašto je “označen” celer kao lek i koja su lekovita svojstva celera?

Zaista su neverovatna lekovita svojstva i zdravstvene koristi od celera. Ovo su pokazala brojna istraživanja i razne naučne studije. Napravićemo ovde jedan generalni uvod u to zbog čega je okarakterisan celer kao lek, a onda ćemo preći i na njegove najznačanije lekovite efekte.

Celer može da spreči kardiovaskularne bolesti [14], žuticu, bolesti jetre, opstrukciju urinarnog trakta, giht i reumatske poremećaje [15]. Takođe, istraživanja [16] pokazuju da etanol ekstrakti listova celera povećavaju spermatogenezu i takođe poboljšavaju njihovu plodnost, što znači da i list celera kao lek ima povoljna dejstva na sistem za razmnožavanje.

Celer kao lek smanjuje glukozu, lipide u krvi i krvni pritisak, što može ojačati srce, pokazuju istraživanja[17]. Eksperimentalne studije [18] pokazuju da celer ima antifungalna i antiinflamatorna svojstva [19]. Štaviše, eterična ulja celera imaju antibakterijsko dejstvo [20]. Seme celera je korisno u lečenju bronhitisa, astenopije (pojačani umor očiju), astme, hroničnih kožnih oboljenja, uključujući psorijazu [21], povraćanje, groznicu i tumore.

Koren celera je diuretik i koristi se za lečenje grčeva. Biljke su važan izvor prirodnih aktivnih proizvoda, koji variraju na osnovu mehanizma i bioloških svojstava. Različita fitohemijska jedinjenja, posebno polifenoli (kao što su flavonoidi, fenolne kiseline i tansipropanoidi) odgovorni su za suzbijanje slobodnih radikala i antioksidativne aktivnosti biljaka.

Polifenoli imaju biološka dejstva i generalno pokazuju slična hemijska svojstva, što znači da jedna ili više fenolnih grupa mogu da reaguju sa donorima vodonika i neutrališu slobodne radikale. Fenolna i antioksidativna jedinjenja celera predmet su proučavanja [22] brojnih naučnika. Koren celera i list celera kao lek imaju svojstvo da uklanjaju OH i DPPH (2,2-difenil-1-pikrilhidrazil) radikale, a ova biljka takođe smanjuje intenzitet lipozomalne peroksidacije koja predstavlja zaštitu biljke.

Pokazalo se da celer kao lek ima blagotovorna dejstva na dijabetes regulišući nivo šećera/glukoze u krvi, štiti od bolesti jetre, opstukcija urinarnog trakta, gihta, čira na želucu, reumatskih stanja i neurodegenerativnih bolesti.

1) Celer kao lek štiti od visokog krvnog pritiska i smanjuje LDL holesterol

Visok krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od najvećih faktora rizika za srčani ili moždani udar. Kumarini koji se prirodno nalaze u celeru nežno toniraju vaskularni sistem, snižavaju krvni pritisak i mogu biti korisni u lečenju migrene. Sadržaj 3nB jedinjenja u celeru je snižava krvni pritisak i nivo LDL holesterola, delujući i kao diuretik i vazodilatator (opuštanje vaskularnih i glatkih mišića). U studijama na životinjama, dnevna potrošnja 3nB (ekvivalentna doza od približno četiri štapića celera) snizila je krvni pritisak za 12 do 14 odsto i holesterol za 7 odsto.

Studije na životinjama su takođe potvrdile da 3nB jedinjenje snižava holesterol u krvi i smanjuje stvaranje arterijskog plaka, što može povećati elastičnost krvnih sudova.

Za razliku od konvencionalnih lekova za snižavanje visokog krvnog pritiska, kao što su beta-blokatori, inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE) i blokatori kalcijumskih kanala koji često ostavljaju pacijente da se osećaju umorno ili zaboravno, ekstrakt semena celera ne smanjuje cerebralnu cirkulaciju. Zapravo, na životinjskim modelima moždanog udara, oporavak neuroloških i moždanih funkcija značajno se poboljšao nakon upotrebe ekstrakta semena celera.

Za prevenciju i oporavak od moždanog udara, ekstrakt semena celera može ponuditi značajne prednosti zbog svoje sposobnosti da poboljša protok krvi, zaštiti mozak i poveća proizvodnju energije.

2) Celer ima jaka detoksikaciona, antiupalna i antioksidativna svojstva

Celer sadrži širok spektar flavonoida i fenolnih kiselina koje igraju vitalnu ulogu u neutralisanju slobodnih radikala, podsticanju antioksidativnog statusa i sprečavanju oštećenja ćelija pankreasa. Celer kao lek i list celera kao lek sadrže obilje fitonutrijenata koji poboljšavaju eliminaciju metaboličkog otpada i snižavaju pH krvi.

Hronična zapaljenska stanja, kao što je artritis, tradicionalno se leče fitonutrijentima poput onih u celeru.

U kliničkom ispitivanju u kojem se procenjujivala efikasnost ekstrakta semena celera, učesnici koji su imali hronični osteoartritis i giht (vrsta artritisa koju karakteriše nakupljanje kristala mokraćne kiseline u zglobovima) dobijali su 34 mg ekstrakta semena celera dva puta dnevno. Uprkos maloj dozi, nakon tri nedelje upotrebe, učesnici su iskusili statistički značajno olakšanje bola, sa prosečnim rezultatom smanjenja bola od 68 odsto, iako su neki učesnici prijavili 100% olakšanje bola.

Maksimalna korist od ublažavanja bola postignuta je nakon šest nedelja. Kod pacijenata koji pate od gihta, primećeno je da 3nB smanjuje proizvodnju mokraćne kiseline, a samim tim ublažava simptome gihta.

Druga klinička studija, sprovedena na manjoj grupi pacijenata sa hroničnim bolom povezanim sa artritisom, izvestila je o efektima korišćenja 75 mg ekstrakta semena celera dva puta dnevno tokom tri nedelje. Ova veća doza dala je još klinički relevantnije i statistički značajnije rezultate o bolu (olakšanje bola, veća fizička pokretljivost i generalno bolji kvalitet života).

Nisu bili prijavljeni neželjeni efekti, ali je postojao predvidljiv diuretički efekat. Ekstrakti celera standardizovani da sadrže 85 odsto 3nB jedinjenja neki autori smatraju efikasnim tretmanom za reumatizam, artritis i bolove u mišićima.

3) Celer kao lek i list celera kao lek u službi zaštite jetre

Celer kao lek, odnosno ekstrakt semena celera pokazao je [23] antioksidativnu aktivnost in vivo sa sličnom hepatoprotektivnom (zaštita jetre) aktivnošću kao silimarin iz semena mlečnog čička (Silibum marianum, Asteraceae). Oralna primena ekstrakta semena celera tokom šest nedelja sprečila je povećanje oksidativnog stresa jetre i nivoa hepatičnog enzima, kao i bilirubina.

Koren celera povećao je nivo glutationa (tripeptid, molekul koji sadrži tri aminokiseline – glutamin, glicin i cistein, koga ima u svim ćelijama, a najviše u ćelijama jetre i predstavlja prirodnu antivirusnu zaštitu i antioksidativnu zaštitu) i ukupni antioksidativni kapacitet. S druge strane, list celera kao lek povećao je takođe količinu glutationa, ali bez uticaja na ukupni antioksidativni kapacitet.

Celer kao lek ima jaka alkalizujuća i hidratantna svojstva koja umanjuju nagomilane masti u jetri. Celer sadrži i jedan antioksidant koji je zadužen za zaštitu jetre od bolesti – pirolokvinolin kvinon (PQQ) [24].

4) Prevencija nastanka raka

Celer kao lek je mnogo proučavan zbog njegove sposobnosti da spreči nastanak raka kroz poboljšanje procesa detoksikacije u telu.

Kumarini [25] u celeru podržavaju imunološku funkciju organizma i mogu sprečiti nastanak raka, ne samo tako što štite ćelije od oštećenja izazvanim slobodnim radikalima, već i povećavajući aktivnost belih krvnih zrnaca u identifikaciji i eliminaciji potencijalno oštećenih ćelija, uključujući ćelije raka.

S druge strane, prirodni mehanizam čišćenja tela od oštećenih, degenerativnih, ostarelih kao i potencijalnih ćelija raka naziva se autofagija. Sve što vas je ikada zanimalo o autofagiji dijeti možete pročitati OVDE.

List celera kao lek ima značajna detoksikaciona svojstva. Flavonoid apiin iz listova celera je pokazao da povećava aktivnost enzima za detoksikaciju organizma. U jednoj studiji [26], sok od celera pokazao je da pruža zaštitu od oštećenja prouzrokovanih slobodnim radikalima, izazvanih lekovima, a da pritom ne utiče na terapeutske efekte lekova poput doksorubicina.

Celer i druge biljke iz porodice Apiaceae sadrže poliacetilene gorkog ukusa, moćna antifungalna i antibakterijska jedinjenja koja deluju protiv nekoliko čvrstih i leukemijskih ćelijskih linija, pokazala su istraživanja [27]. Čisti poliacetileni se ne mogu koristiti u medicinskim preparatima usled njihove hemijske nestabilnosti i potencijalne alergenosti kada su koncentrisani.

Kako biste imali zdravstvenih prednosti od bioaktivnih poliacetilena, najbolje je konzumirati hranu sa velikim količinama ovog jedinjenja kao sto su celer i persun kao lek.

5) List celera kao lek reguliše nivo šećera u krvi, kontroliše dijabetes i aktivnost insulina

Insulin je hormon koji proizvode β-ćelije pankreasa, koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata. Hiperglikemija, indikacija predijabetesa (metaboličko stanje u kojem je šećer u krvi iznad granica normale, ali nedovljno visok da bi se okvalifikovao kao dijabetes), kao i dijabetes, javljaju se kada su lučenje insulina ili regulacija insulina izvan granica normale.

Hronična hiperglikemija glavni je uzrok dijabetes melitusa (DM). Dugotrajna upotreba antidijabetesnih lekova (antidijabetika) je skupa i povezana je sa povećanjem telesne težine, osteoporozom i kardiovaskularnim oboljenjima. U ovom slučaju se pokazalo da list celera kao lek može biti od pomoći.

Ekstrakt lista celera ima potencijal kao pomoćni lek protiv dijabetesa sa manje neželjenih efekata. Za razliku od većine antidijabetika, fitonutrijenti celera utiču na apsorpciju glukoze u crevima umesto da stimulišu pankreas da proizvodi više insulina, a takođe smanjuju glukoneogenezu (stvaranje glukoze iz supstrata koji nisu ugljeni hidrati) u jetri.

Veruje se da esencijalna ulja celera, fenolne kiseline i flavonoidi celera doprinose njegovom hipoglikemijskom delovanju, odnosno smanjenju šećera/glukoze u krvi, a samim tim i regulisanju i kontroli simptoma dijabetesa.

Flavonoidi iz celera kao boric protiv predijabetesa, hiperglikemije i dijabetesa!

U jednoj studiji [28], 16 starijih učesnika sa stanjem predijabetesa podeljeno je u dve grupe kako bi mogli da se prouče efekti celera na hiperglikemiju (povišeni nivo šećera u krvi). Kontrolna grupa je primala placebo kapsule od 250 mg koje sadrže magnezijum stearat i aerosol, dok je lečena grupa primala 250 mg doza inkapsuliranog ekstrakta lista celera tri puta dnevno, 30 minuta pre obroka, tokom 12 dana.

Nivo glukoze u krvi pre i posle obroka, kao i nivo insulina, mereni su dva puta: pre i posle tretmana. U grupi ljudi kojima je davan celer, nivoi glukoze u krvi pre obroka su se smanjili za 9,8%, a nivoi šećera u krvi smanjeni za 19,5% nakon tretmana.

Flavonoidi iz celera i drugih biljaka igraju važnu ulogu u upravljanju predijabetesom ili metaboličkim sindromom. Flavonoidi smanjuju hiperglikemiju, smanjuju simptome insulinske rezistencije, kontrolišu crevnu apsorpciju glukoze i metabolizam glukoze u jetri, kao i varenje ugljenih hidrata, regulišu AMPK (AMP – adenozin monofosfat – protein kinaze) puteve, pa čak i smanjuju oksidativni stres u ćelijama skeletnih mišića.

Visoki nivoi sorbitola (vrsta ugljenih hidrata koji spadaju u tip alkoholnih šećera) kod pacijenata sa dijabetesom povezani su sa kataraktom, retinopatijom i neuropatijom. Apigenin, preovlađujući flavonoid u celeru, inhibira aldoza reduktazu, koja je ključni enzim u pretvaranju glukoze u sorbitol.

I apigenin i luteolin iz celera se proučavaju zbog njihovog potencijala kao inhibitora natrijum-glukoze kotransporter-2 (SGLT-2) kod neuropatskog dijabetesa. Kaempferol (kempferol) flavonoid iz celera, smanjuje hiperglikemiju povećanjem unosa glukoze kroz puteve fosfatidilinozitol-3-kinaze (PI3K) i protein kinaze C (PKC) u mišićima. Kaempferol takođe smanjuje nivo glukoze u krvi, kao i simptome insulinske rezistencije.

6) Celer kao lek smanjuje zapaljenske procese, poboljšava varenje i ima akalizujuće efekte

Hronična upala povezana je sa mnogim bolestima, uključujući artritis i osteoporozu. Celer kao lek (celer stapici, list celera kao lek i seme celera) imaju oko 25 antiinflamatornih jedinjenja koja štite od zapaljenskih procesa i smanjuju rizik od nastanka upalnih stanja.

Dok antioksidativni i antiinflamatorni hranljivi sastojci celera pružaju zaštitu celom digestivnom traktu, celer kao lek može pružiti posebne zdravstvene prednosti za gastrointestinalni sistem. Pokazalo se da polisaharidi na bazi pektina u celeru, uključujući jedinjenje poznato kao apiuman, smanjuju pojavu čira na želucu, poboljšavaju sluznicu želuca i moduliraju sekreciju želuca u studijama sprovedenim na životinjama.

Celer se sastoji iz gotovo 95 odsto vode, sa velikim sadržajem rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. U svojoj ukupnosti, oni čine da probavni trakt bude zdrav, čineći da i stolica i praženjenje bude redovno. Oko 250 grama celera ima 5 grama dijetalnih vlakana.

Pored hidratantnih, celer ima i alkalizujuća svojstva. Sa mineralima kao što su magnezijum, gvožđe i natrijum, celer može imati neutralizujući efekat na PH kiselost u organizmu, a da ne pominjemo činjenicu da su ovi minerali neophodni za esencijalne telesne funkcije.

7) Celer jača imunitet, poboljšava zdravlje kože, daje energiju

Pored vitamina A i K, celer ima velike količine vitamina C, što znači da celer kao lek poboljšava funkcije imunog sistema, smanjujući simptome prehlade. Osim toga, kao saveznik u jačanju imuniteta prisutno je i celerovo jedinjenje kumarin. Zato se preporučuje da se pije sok od celera ukoliko je osoba bolesna ili prehlađena.

Selen, kalcijum, kalijum, kao i antioksidanti iz celera pomažu u borbi protiv akni, bubuljica i bora. S druge strane, vitamini A, C i K iz celera podstiču proizvodnju kolagena, doprinoseći elastičnosti kože. Spomenimo i to da celer, zbog visokog sadržaja vode (95%) utiče na hidrataciju kože dok vitamin A pomaže u očuvanju zdravlja kose i očiju.

Usled alkalizujućih i hidratantnih svojstava, celer, a naročito sok od celera i caj od celera, daje energiju i okrepljuje organizam nakon treninga. Celer ima visok sadržaj elektrolita i optimalan odnos kalijuma i natrijuma, što pomaže u očuvaju i održavanju zdravih energetskih veza između ćelija.

8) Celer poboljšava libido i seksualni nagon

Celer sadrži visoke nivoe androstenona i androstenol-muških hormona, koji stimulišu seksualno uzbuđenje kod žena. Veruje se da celer poboljšava seksualni nagon, jer miris koji se emituje iz njegovih jedinjenja može učiniti muškarce privlačnijim i poželjnijim za suprotni pol.

Osim toga, pojedine studije sugerišu da celer ima zaštitu od supstance koja može oštetiti broj spermatozoida. Prednosti celera za spermu su primetne, jer ekstrakt celera poboljšava seksualne performanse i povećava broj spermatozoida. To može biti usled toga što celer kao lek ima inhibitorno dejstvo na slobodne radikale, koji mogu negativno uticati na plodnost.

Celer je koristan za muškarce jer povećava lučenje testosterona, muškog hormona.

9) Celer kao lek smanjuje rizik od gubitka pamćenja, jača nerve i štiti od Alchajmerove bolesti

Celer sadrži apigenin koji je odličan za rast i razvoj nerava kod odraslih ljudi (neurogeneza). Apigenin takođe može doprineti zdravlju neurona. Celer kao lek takođe smanjuje rizik od gubitka pamćenja jer sadrži specifično jedinjenje poznato kao L-3-n-butilftalid (3nB).

Ekstrakt celera ima dragocenu ulogu u lečenju Alchajmerove bolesti i sprečavanju njenog razvoja. Jedno istraživanje [29] je pokazalo da osobe koje piju sok celera imaju značajno manji rizik od nastanka Alchajmerove bolesti. Celer sadrži obilje luteolina, a to je flavonoid sa izraženim antiupalnim svojstvima koji sprečava oboljenja mozga, pospešuje funkcije pamćenja i poboljšava kognitivne funkcije.

10) Celer pomaže u gubitku suvišnih kilograma

Celer je niskokalorično povrće (10 do 15 kalorija u 100 grama) koje je korisno u kontroli telesne težine. Štaviše, brojne dijete za mršavljenje kao obaveznu namirnicu uključuju upravo celer.

Prednosti celera u gubitku suvišnih kilograma su očigledne, jer ova biljka sadrži digestivna vlakna koja vas održavaju sitima dugo vremena. Sadržaj nerastvorljivih vlakana u celeru može povećati sitost i pomoći pri gubitku težine.

Visok sadržaj vode u celeru takođe može doprineti gubitku težine i regulisati metabolizam lipida. Sve u svemu, celer je niskokalorično povrće koje dugo vremena osobu može činiti sitom.

11) Celer kao lek može pomoći kod depresije, anksioznosti i nesanice

Celer sadrži velike količine kalijuma, magnezijuma i kacijuma. Usled toga, celer kao lek, kao i sok od celera, ima neurorelaksantno dejstvo, odnsono ima umirujući efekeat na centralni nervni sistem.

Na taj način, celer može smanjiti nivoe stresa, što je značajno kod osoba koje se bore sa anksioznošću. Deficit, odnosno manjak magnezijuma može uzrokovati brojne zdravstvene probleme, uključujući nesanicu i probleme sa spavanjem.

Zato se celer kao lek, a narocito sok od celera, preporučuje osobama koje pate od insomnije.

12) Celer poboljšava rad mokraćnog sistema

Na nekoliko mesta smo spomenuli da celer ima detoksikacione i diuretičke efekte. To znači da celer kao lek pomaže da se iz organizma izbace sve štetne materije, odnosno toksini, Na taj način smanjuje se rizik od nastanka kamena u bubregu, a ujedno sok od celera podstiče i razbijanje kamena u bubregu i u žuči.

Osim toga, sok od celera podstiče izbacivanje mokraćne kiseline iz krvi, što može pomoći kod gihta artritisa, gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti. Jednostavno, zbog bogatog sadržaja natrijuma i kalijuma, sok od celera pomaže osobi da se oslobodi viška tečnosti iz organizma.

Spomenuli smo i to da ulje od semena celera deluje protiv bakterije Ešerihije koli, što znači da celer kao lek, a naročito sok od celera, podstiče pravilan rad mokraćnog sistema, smanjujući rizik od razmnožavanja bakterija.

Da li se i kako može koristiti list celera kao lek?

Listovi celera su zeleni deo biljke celera, deo koji raste iznad zemlje i nalazi se na stabljikama celera. List celera je obično svetlo zelene boje, ima nežan i blag ukus, sličan ukus stabljikama celera. Ne samo da se list celera može koristiti u kulinarske svrhe na raznorazne načine, već se može upotrebljavati i list celera kao lek.

U suštini, list celera kao lek ima ista lekovita svojstva kao i celer u celosti, a mi ćemo nabrojati neka od najvažnijih:

• List celera kao lek poboljšava varenje i rad digestivnog sistema, smanjuje rizik od nastanka čira na želucu i ublažava probavne smetnje;
• Smanjuje zapaljenskih procesa u organizmu;
• List celera kao lek može smanjiti rizik od nastanka raka, zbog svojih jakih antioksidativnih svojstava;
• List celera kao lek smanjuje visok krvni pritisak, ali i snižava nivo LDL holesterola;
• Pomaže u regulisanju telesne težine i gubitku suvišnih kilograma;
• List celera kao lek može ublažiti simptome astme, kao što su kašalj i kratak dah.

Treba napomenuti i to da je list celera kao lek značajan izvor vitamina E, vlakana, kalcijuma. Osim toga, list celera sadrži i jod.

Sok od celera i njegova lekovita svojstva

Sok od celera je jedan zeleni sok koji se dobija uglavnom iz stabljika celera. Tačnije, celer stapici služe kao glavni izvor za pravljenje soka od celera koji svako može napraviti kod kuće, bez sokovnika.

Sok od celera je u proteklih nekoliko godina stekao planetarnu popularnost, sa jakim, ali naučno nedokazanim tvrdnjama da može izlečiti svaku bolest. Iako sok od celera ima značajna lekovita svojstva i zdravstvene prednosti, treba znati da celerov sok nije magični štapić i univerzalni prirodni lek za svako oboljenje.

Najvažnije stvari koje treba znati o soku od celera su:

• Sok od celera sadrži jedinjenja koja imaju antikancerogene efekte i koja pomažu u sprečavanju rasta ćelija raka;
• Konzumiranje soka od celera može poboljšati opšte zdravlje crevne flore mikrobioma;
• Sok od celera može pomoći u snižavanju krvnog pritiska zbog visokog sadržaja kalijuma;
• Sok od celera sadrži antioksidante koji mogu pomoći u zaštiti od oksidativnog stresa i slobodnih radikala;
• Sok od celera može pospešiti zdravlje kože.

Sok od celera je bogat vitaminima, mineralima i korisnim biljnim hemikalijama (flavonoidima). Zajedno, oni mogu pomoći u poboljšanju fizičkog i mentalnog blagostanja.

Vitamini i minerali u soku od celera

Sok od celera je odličan izvor ključnih mikronutrijenata.

• Vitamin A je dobar za vid i imunološku funkciju.
• Vitamin C je antioksidans koji podržava imunitet, proizvodnju kolagena i pomaže u zarastanju rana.
• Vitamin K je potreban za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju.
• Folna kiselina je ključna za sintezu DNK i deobu ćelija.
• Kalijum i natrijum regulišu ravnotežu tečnosti, elektrolita, nervne signale i kontrakcije mišića.
• Kalcijum je neophodan za jake kosti i pravilno funkcionisanje nerava.

Telo je u stanju da lako apsorbuje ove hranljive materije iz soka celera. S druge strane, sok od celera ne sadrži samo vitamine i minerale, već i brojna zdrava biljna jedinjenja.

• Flavonoidi poput apigenina i luteolina su moćni antioksidansi koji štite ćelije od oštećenja i smanjuju zapaljenske procese.
• Fenolne kiseline mogu imati antikancerogene i antiinflamatorne efekte.
• Ftalidi su jedinstvena jedinjenja u celeru koja mogu pomoći u opuštanju krvnih sudova i smanjenju krvnog pritiska.

Iako ne postoji jedna hrana ili napitak koji mogu magično poboljšati naše zdravlje, ne mogu se poreći lekovita svojstva i potencijalne zdravstvene prednosti soka od celera. Ali, treba zapamtiti da sok od celera treba da bude samo deo balansirane ishrane, a ne kao isključivi napitak na koga se treba oslanjati za poboljšanje opšteg zdravlja.

Sok od celera i njegove zdravstvene prednosti

Sok od celera u osnovi ima iste zdravstvene prednosti i lekovita svojstva koja smo već naveli, pričajući o celeru kao leku. Navešćemo najvažnije.

• Sok od celera podstiče prirodnu hidrataciju organizma, zbog visokog sadržaja vode, a sok od celera, umesto zaslađenih pića, može pomoći u poboljšanju opšteg zdravlja.
• Sok od celera je prirodno nizak u kalorijama i ugljenim hidratima (šećerima), što ga čini odličnim izborom za dijabetičare i one koji žele da izgube suvišne kilograme.
• Sok od celera ima snažna antizapaljenska svojstva, smanjujući rizik od hroničnih upala i neurodegenerativnih bolesti.
• Sok od celera ima antialergijska svojstva.
• Apigenin, još jedno jedinjenje i bioflavonoid u soku od celera, može pomoći u smanjenju simptoma artritisa, iako je za ovo potrebno još više istraživanja.
• Antioksidativna i antiinflamatorna jedinjenja u soku od celera mogu takođe zaštititi od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.
• Sok od celera pomaže pravilan rad creva i probave. Dosta vlakana se gubi kada pokušate da napravite sok od celera pomoću sokovnika, a ova vlakna su ključna za zdravo varenje i održavanje uravnoteženog mikrobioma creva. Zato je bolja opcija da, ukoliko želite da pospešite zdravlje vašeg mikrobioma, celer jedete ceo ili da ga pomešate u sok da biste zadržali vlakna.
• Sok od celera može poboljšati zdravlje srca, ali i generalno kardiovaskularno zdravlje.
• Ftalidi su jedinjenja jedinstvena za celer i utvrđeno je da opuštaju krvne sudove. Ovaj poboljšani protok krvi može dovesti do nižih nivoa krvnog pritiska i smanjenja LDL holesterola.
• Sok od celera ima potencijal da smanji rizik od nastanka raka i rasta ćelija raka, zahvaljujući antioksidansima, uključujući luteolin i apigenin.
• Sok od celera je bogat antioksidansima koji mogu povećati markere muške plodnosti. Ishrana bogata antioksidansima povezana je sa većim brojem spermatozoida i boljom pokretljivošću spermatozoida, ključnim faktorima za mušku plodnost.

Za šta je dobar koren celera?

Postoje dve vrste celera, odnosno dva glavna tipa ovog povrća. Prvi, to je celer u stabljici poznatiji kao celer rebraš, o kome smo do sada sve vreme uglavnom govorili (Apium graveolens var. graveolens). Drugi tip je koren celera poznatiji kao celer korenaš (Apium graveolens var. rapaceum), odnosno celer sa korenom repe ili kvrgasti celer.

Celer rebraš i celer korenaš su bliski srodnici i potiču iz iste porodice, ali prvi se uzgaja zbog stabljika i listova (celer stapici), dok se drugi uzgaja zbog korena. Imaju sličan ukus, ali celer korenaš, odnosno koren celera ima malo intenzivniju aromu i ukus, uz zemljane note.

Koren celera je poznat po svom neobičnom izgledu. Ima grubu, kvrgavu površinu, bledožute boje spolja, a iznutra je bele boje. Kao i brojno drugo korenasto povrće, koren celera se koristi u supama, čorbama i varivima, ali se ne mora uvek termički obrađivati, već se može i sirov koristiti u salatama (izrendan).

Po ukusu podseća na gornji deo stabljike celera, a može se jesti sirov ili kuvan. Sirovi koren celera ima hrskavu teksturu, što ga čini savršenim dodatkom salatama. Kada se kuva, nešto je slađi i dobro deluje pasirano, pečeno ili kuvano.

Koren celera i njegove zdravstvene prednosti

Koren celera sadrži obilje hranljivih materija, vlakana, vitamina B6, C i K. Takođe je dobar izvor antioksidanata i važnih minerala, kao što su fosfor, kalijum i mangan. Važno je napomenuti da kuvanje korena celera može prouzrokovati gubitak vitamina u njemu – na primer, kuvanje korena celera smanjuje sadržaj vitamina C za najmanje 50%.

Sa samo 5,9 grama ugljenih hidrata na 100 grama kuvanog korena celera, koren celera je zdravija alternativa krompiru sa nižim sadržajem ugljenih hidrata. Osim toga, hrskava, sveža porcija od 100 grama sirovog celera ima samo 42 kalorije i 0,3 grama masti — što ga čini odličnom niskokaloričnom hranom.

Koren celera ima sledeće zdravstvene prednosti:

• Koren celera sadrži bogatstvo antioksidanata, koji smanjuju zapaljenske preocese u organizmu boreći se protiv dejstva slobodnih radikala i štiteći zdrave ćelije od oštećenja. Na taj način, koren celera može pružiti zaštitu od brojnih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i Alchajmerova bolest.
• Koren celera – naročito sirov – odličan je izvor vitamina C i može ojačati imuni sistem, kao i poboljšati funkciju krvnih sudova i lipidnog stausa.
• Koren celera je bogat kalijumom i vitaminom K, koji su važni za zdravlje srca. Kalijum može pomoći u regulisanju krvnog pritiska neutralisanjem negativnih efekata visokog unosa soli kod osetljivih osoba. Meta-analiza 16 opservacionih studija [30] pokazala je da je veći unos kalijuma smanjuje rizik od moždanog udara za 13 odsto.
• Koren celera je hrana bogata dijetetskim vlaknima, i na taj način koren celera može pomoći u boljem varenju i zaštiti od određenih bolesti, kao što je rak debelog creva.
• Koren celera je bogat izvor fosfora i vitamina K, koji su važni za očuvanje zdravih kostiju. Recimo, vitamin K deluje tako što poboljšava apsorpciju kalcijuma i sprečava gubitak kostiju. Pregled pet opservacionih studija [31] otkrio je da ljudi sa najvećim unosom vitamina K imaju 22 odsto manji rizik od preloma kostiju od onih sa najmanjim unosom. Drugi pregled 7 studija [32] je primetio da suplementacija sa 45 mg vitamina K dnevno smanjuje rizik od preloma kuka za 77 odsto.
• Vitamin K u celeru ima potencijalna antikancerogena svojstva. Velika opservaciona studija [33] na više od 24.000 ljudi otkrila je da je vitamin K2 povezan sa smanjenim rizikom od razvoja i umiranja od raka.

Celer i persun kao lek, celer i limun kao lek

Celer, u sadejstvu sa drugim namirnicama, takođe može imati lekovito dejstvo, odnosno može delovati blagotvorno po zdravlje. U tom smislu, jedan od najpreporučljivijih sokova je sok od celera, peršuna i limuna. Na taj način, ne deluje samo celer kao lek, već imaju učinak celer i persun kao lek, ali i celer i limun kao lek.

Pre nego što vidimo kako se pravi ovaj sok, navedimo na koje načine on može pospešiti zdravlje, odnosno kako deluju u simbiozi celer i persun kao lek, kao i celer i limun kao lek.

Sok od celera, peršuna i limuna ima sledeća lekovita svojstva:

• Pomaže u gubitku suvišnih kilograma. Niskokalorični sok od celera, peršuna i limuna, kao i visok sadržaj hranljivih materija, čine ovaj napitak odličnim izborom za mršavljenje i gubitak masnih naslaga.
• Jača imuni sistem. U ovom soku postoji značajna količina vitamina C.
• Visok sadržaj vitamina i minerala. To uključuje vitamin A, vitamin K, vitamin B9, vitamin C, folate, kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe…
• Sadrži veoma malo ugljenih hidrata. Ukoliko ste na keto ishrani ili low carb ishrani, ovo je pravi sok za vas.
• Prirodni diuretik. Sok od celera, limuna i peršuna je odličan za smanjenje nadimanja, zadržavanja vode i viška tečnosti. U tome pomaže i kalijum iz celera i peršuna.
• Bogat antioksidansima. Limun, celer i peršun sadrže obilje antioskidanata potrebni vašem telu.
• Može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
• Može pomoći u regulisanju nivoa šećera/glukoze u krvi.
• Odličan za detoksikaciju. Celer i limun kao lek, ali i celer i persun kao lek, kada se sjedine u soku, imaju odlična detoksikaciona svojstva, čisteći organizam od svih toksina.
• Može pomoći kod kamena u bubregu. Neka istraživanja sugerišu da sok od celera, peršuna i limuna (kao i ostali prirodni napici na bazi peršuna poput ovog soka ili čaja od peršuna) mogu pomoći u sprečavanju i razbijanju kamena u bubregu.
• Alkalizujući efekti po organizam.
• Ovaj sok pomaže u smanjenju nagomilavanja masti u jetri.
• Sok od celera, peršuna i limuna ima snažna proitvupalna svojstva.
• Pomaže u obnavljanju crevne flore i pospešuje zdravlje mikrobioma.

Kako napraviti sok od celera, peršuna i limuna?

Nije vam neophodan sokovnik da biste napravili ovaj zeleni detoksikacioni sok. Od sastojaka vam je potrebno:

• 200 grama peršuna;
• 300 grama celera (preporučujemo da to budu celer stapici);
• 1 ceo limun;
• 500 ml vode.

Priprema:

• Peršun, celer i limun dobro operite.
• Isecite peršun i celer na manje komade radi lakšeg blendanja.
• Isecite limun na pola i uklonite semenke.
• U blenderu pomešajte seckani peršun, celer, limunov sok (iscedite sok od limuna) i vodu.
• Blendajte dok ne postane glatko i dobro kombinovano.
• Procedite smesu koristeći finu mrežastu cediljku ili gazu da biste uklonili celu pulpu.
• Sok sipajte u čaše i poslužite ohlađen.
• Uživajte u osvežavajućoj dobroti detoksikacije!

Za šta je dobar caj od celera?

Do sada smo govorili o tome kako deluje celer kao lek u celosti (list celera kao lek, koren celera kao lek, sok od celera kao lek koji se pravi od stabljika, odnosno štapića celera), koja su njegova korisna svojstva i slično. Pored toga što se celer može konzumirati kao dodatak salatama, supama, varivima, čorbama, ili u vidu soka od celera ili smutija, može se napraviti i caj od celera koji takođe ima brojne zdravstvene benefite.

Videli smo da se celer stapici uglavnom koriste kako bi se napravio sok od celera. S druge strane, koren celera, listovi celera i seme celera mogu se koristiti da se napravi caj od celera.

Evo i čemu služi i za šta je dobar caj od celera:

• Detoksikacija organizma, naročito jetre i krvi, izbacuje toksine iz tela;
• Poboljšava rad reproduktivnog sistema, odnosno polnih žlezda;
• Daje osećaj sitosti i smanjuje osećaj gladi;
• Pomaže u gubitku masnih naslaga, odnosno suvišnih kilograma;
• Diuretička svojstva, odnosno pomaže u izbacivanju viška tečnosti iz organizma;
• Poboljšava probavni sistem i digestivni trakt;
• Poboljšava rad mokraćnog sistema, i ima pozitivne efekte na zdravlje bešike i bubrega;
• Podstiče proizvodnju novih nerava, jača nerve i ima umirujuće dejstvo na centralni nervni sistem;
• Pomaže u ublažavanju mišićnih spazama;
• Smanjuje visok krvni pritisak i LDL (loš) holesterol;
• Reguliše i stabilizuje nivo šećera/glukoze u krvi;
• Podstiče redovne menstrualne cikluse;
• Vraća energiju i okrepljuje organizam;
• Poboljšava krvnu sliku, pročišćava krv i podstiče cirkulaciju;
• Ublažava simptome prehlade i smanjuje povišenu telesnu temperaturu.

Istakli smo da se caj od celera može spremati od korena celera, listova celera i semena celera. Međutim, treba istaći i to u celeru postoji alergen koji se kuvanjem ne uništava, što znači da ljudi koji su alergični na njega ne treba da konzumiraju caj od celera. Takođe, caj od celera nije preporučljiv za trudnice i dojilje. Ako imate problema sa bubrezima i mokraćnim kanalima, pre nego što počnete sa konzumacijom čaja od celera, potrebno je da se konsultujete sa svojim lekarom.

RESOURCES

[1] Šta je celer? https://www.newworldencyclopedia.org/entry/Celery

[2] Uticaj Alkoholnog ekstrakta listova celera na porođaj (oplodnja i mrtvorođenost) https://core.ac.uk/download/pdf/143841424.pdf

[3] Efekti hidroalkoholnog ekstrakta celera na lipidni profil pacova hranjenih dijetom sa visokim sadržajem masti https://core.ac.uk/download/pdf/143841396.pdf

[4] Hepatoprotektivne lekovite biljke koje koriste plemena Gond i Bhil u Indiji https://academicjournals.org/journal/JMPR/article-full-text/0BC108851957

[5] Novi translacioni model za skrining potencijalnih lekovitih biljaka za nefrolitijazu, nezavisni faktor rizika za hroničnu bolest bubrega https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4109113/

[6] Uticaj najvažnijih lekovitih biljaka na dva važna psihijatrijska poremećaja (anksioznost i depresiju) – Pregled https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25312147/

[7] Pregled farmakognostičke i farmakološke karakterizacije Apium Graveolens https://www.researchgate.net/publication/231293003_Review_on_the_Pharmacognostical_Pharmacological_Characterization_of_Apium_Graveolens_Linn

[8] Unani opis Tukhme Karafsa (Seme Apium graveolens) i njegovih naučnih izveštaja https://www.researchgate.net/publication/326247193_Unani_description_of_Tukhme_Karafs_Seeds_of_Apium_graveolens_Linn_and_its_Scientific_reports

[9] Hemija, tehnologija i nutricionističke funkcije celera (Apium graveolens): Pregled https://www.researchgate.net/publication/258280332_Chemistry_Technology_and_Nutraceutical_Functions_of_Celery_Apium_graveolens_L_An_Overview

[10] Indijski medicinskimaterijal, Dr. K. M. Nadkarnts https://ia904704.us.archive.org/23/items/in.ernet.dli.2015.112096/2015.112096.Indian-Materia-Medica-Voli_text.pdf

[11] Kompletne monografije nemačke komisije E: Terapijski vodič za biljne lekove https://www.semanticscholar.org/paper/The-Complete-German-Commission-E-Monographs%3A-Guide-Nathan-Scholten/d05cfe1d70d75f272d29fd2c6a6a095529bfbf05

[12] Hemija, tehnologija i nutricionističke funkcije celera (Apium graveolens): Pregled https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24188309/

[13] Enciklopedija lekovite hrane, Michael T. Murray, Joseph E. Pizzorno (Jr.), Lara Pizzorno https://books.google.rs/books/about/The_Encyclopedia_of_Healing_Foods.html?id=LLFLfbiWpqgC&redir_esc=y

[14] Uticaj enzima na ekstrakciju isparljivih materija iz semena celera https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0308814609011911

[15] Farmakopejski standardi herbalnih biljaka https://www.cabidigitallibrary.org/doi/full/10.5555/19960302312

[16] Efekti hidroalkoholnog ekstrakta lista celera Apium graveolens na broj polnih ćelija i strukturu testisa kod pacova https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4302398/

[17] Etnolekovi koji se koriste u Trinidadu i Tobagu za urinarne probleme i dijabetes melitus https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1624823/

[18] Moskitocidna, nematicidna i antifungalna jedinjenja iz semena Apium graveolens L. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11305251/

[19] Ekstrakt Apium graveolens iz listova celera : Struktura glavnog sastojka, apiina, i njegova antiinflamatorna svojstva https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17637182/

[21] Anti-nociceptivni i antiinflamatorni efekti nekih ekstrakata jordanskih lekovitih biljaka https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9582001/

[20] Indijske lekovite biljke, C. P. Khare https://books.google.rs/books?hl=en&lr=&id=gMwLwbUwtfkC&oi=fnd&pg=PP2&ots=_Ey_BcFVWT&sig=gjqAKAnu-AC3gGQ_fu3FBFQ4vgk&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false

[22] Kombinovani HPLC-CUPRAC (antioksidativni kapacitet koji smanjuje jone bakra) test peršuna, listova celera i koprive https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18804638/

[23] Ažurirani fitofarmakološki pregled lekovite biljke arapskog regiona: Apium graveolens Linn, Celer https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5414449/

[24] Istraživanje: Nivoi pirolokvinolin kvinona u različitim namirnicama, Takeshi KUMAZAWA, Keizo SATO, Hiroshi SENO, Akira ISHIl and Osamu SUZUKI https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1136652/pdf/biochemj00065-0028.pdf

[25] Terapeutski efekti kumarina sa različitim obrascima zamene https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10005689/

[26] Zaštitno dejstvo soka celera u tretmanima doksorubicinom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19396021/

[27] Poliacetileni iz povrća Apiaceae porodice – Šargarepa, celer, komorač, peršun i paškanat i njihova citotoksična aktivnost https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15796588/

[28] Efekti tretmana listovima celera (Apium graveolens L.) na nivo glukoze u krvi i insulina kod starijih predijabetičara https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29436564/

[29] Neurološke primene celera (Apium graveolens): Pregled https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10420906/

[30] Meta-analiza unosa kalijuma i rizika od moždanog udara https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5121516/

[31] Unos vitamina K i rizik od fraktura (preloma) https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5413254/

[32] Vitamin K i prevencija preloma: Sistematski pregled i meta-analiza randomizovanih kontrolisanih studija https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16801507/

[33] Unos vitamina K u ishrani u odnosu na pojavu raka i smrtnost: Rezultati Heidelberg kohorte Evropskog prospektivnog istraživanja za rak i ishranu (EPIC-Heidelberg) https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20335553/