Poremećaj pažnje – ADHD Simptomi

ADHD simptomi i opšta problematika ovog poremećaja

Pre nego što vidimo šta je ADHD sindrom, koji su ADHD simptomi i u čemu se ogleda poremecaj paznje sa hiperaktivnošću, neophodno je razumeti generalnu problematiku ovog poremećaja.

Videli smo u uvodnom delu da ADHD, uprkos uvreženom mišljenju, nije poremećaj koji se javlja samo kod dece, već i kod odraslih. Kada govorimo samo o deci, ADHD sindrom jedan je od najčešćih psihičkih poremećaja koji je prisutan kod najmlađih generacija. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica, imajući u vidu razliku u tome kako se ADHD simptomi ispoljavaju.

U jednom opštem smislu, poremecaj paznje sa hiperaktivnošću (ADHD sindrom) može se opisati kao stanje koje utiče na ponašanje ljudi. Deca i odrasli koji imaju ADHD poremećaj mogu izgledati nemirno, imati problema sa koncentracijom i delovati impulsivno. ADHD simptomi se obično primećuju još u najranijem uzrastu. Ovi simptomi postaju uočljiviji kada se promene određene okolnosti u životu deteta, poput, recimo, odlaska u školu.

Većina ADHD slučajeva dijagnostikuje se kod dece mlađe od 12 godina, ali se ovaj poremećaj može medicinski dijagnostikovati i kasnijoj dobi. Ponekad se poremecaj paznje sa hiperaktivnošću, odnosno ADHD simptomi uopšte ne ispoljavaju tokom detinjstva, već u kasnijim, odraslim godinama.

Generalno posmatrano, ADHD simptomi mogu postati blaži i umereniji po intenzitetu sa godinama. Međutim, to nikako ne znači da osoba koja pati od ovog poremećaja neće imati poteškoća, ali i dodatne psihičke probleme poput depresije ili anksioznosti.

Jednostavno, ADHD je hronično i mentalno veoma isrcpljujuće stanje koje se negativno odražava na svaki aspekt života osobe. To uključuje profesionalna i akademska dostignuća, telesno i mentalno zdravlje, međuljudske odnose i svakodnevno funkcionisanje.

Poremecaj paznje sa hiperaktivnošću – ADHD sta je?

Već smo, u nekim kratkim crtama, mogli da vidimo ADHD sta je. Ipak, kada je poremecaj paznje sa hiperaktivnošću u pitanju, neohpodno je dati sažetiju definiciju ovog stanja. Isto tako, koje je uopšte ADHD značenje i šta ova skraćenica označava?

Naime, ADHD sindrom je jedan od neurobioloških i psihičkih problema koji kod ljudi uzrokuje stanje okarakterisano nepažnjom, hiperaktivnošću i impulsivnošću. Drugim rečima, osoba koja pati od ADHD sindroma ima veoma kratak raspon pažnje i nemogućnost zadržavanja fokusa na jednoj stvari.

Takođe osoba koja pati od ADHD poremećaja je hiperaktivna, neretko zaboravna i podložna tome da gubi stvari. Poremecaj paznje sa hiperaktivnošću karakteriše i impulsivnost osobe, odnosno sklonost ka ishitrenim radnjama ili delima bez razmišljanja. ADHD simptomi, između ostalih, podrazumevaju nemirnost osobe, nemogućnost da osoba sedi ili stoji u jednom mestu mirno i da se fokusira na jednu stvar.

Ali, koje je ADHD znacenje i zbog čega se tako naziva? Doslovno, ADHD znacenje je Attention Deficit Hyperactivity Disorder, što u prevodu znači poremecaj paznje sa hiperaktivnošću. Takođe, može se prevesti i kao poremećaj hiperaktivnosti i deficit pažnje. Nekada je naziv za ovaj poremećaj bio samo ADD (Attention Deficit Disorder).

Dakle, ADHD i kod dece i kod odraslih karakteriše se jednim hroničnim obrascem nepažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti. Tačnije, ADHD simptomi su sublimirani u ove tri osobine. Svako ponekad u životu ima trenutke nepažnje, preterane aktivnosti ili preduzimanja određenih radnji bez mnogo razmišljanja. Međutim, kada ove tri karakteristike predstavljaju svakodnevno psihičko stanje osobe koje ugrožava njeno funkcionisanje na poslu, kod kuće, u međuljudskim odnosima i slično, tada govorimo o ADHD poremećaju.

Važno je napomenuti i to da se poremecaj paznje i hiperaktivnost razlikuju. Dakle, poremecaj pažnje NIJE isto što i hiperaktivnosti, o čemu će više reči biti kasnije.

ADHD simptomi i tri tipa ovog mentalnog poremećaja

Kada su u pitanju ADHD simptomi, poremecaj paznje sa hiperaktivnošu se može manifestovati na tri načina. To, zapravo, zavisi od toga koji su tipovi ADHD simptoma najizraženiji, odnosno najistaknutiji kod pojedinca.

1) ADHD simptomi sa naglaskom na nepažnju

U ovom slučaju, ADHD simptomi se ispoljavaju tako što je osobi teško, naporno i mučno da organizuje stvari ili obavi neki zadatak. ADHD sindrom ovde podrazumeva nemogućnost osobe da obrati pažnju na detalje, da se fokusira i da prati uputstva ili razgovore u kojima učestvuje.

Isto tako, laka distrakcija i zaboravljanje na neke dnevne rutine su ADHD simptomi u ovom slučaju.

2) ADHD simptomi sa akcentom na hiperaktivnost i impulsivnost

Osoba se vrpolji, nemirna je i mnogo priča. Njoj je jako teško da sedi dugo ili mirno (na primer, za vreme obroka ili dok obavlja domaći zadatak). Deca mogu stalno da trče, skaču ili da se penju. Osoba se oseća veoma nemirno i ima problema sa impulsivnošću.

Na primer, kada su prisutni ADHD simptomi sa naglaskom na hiperaktivnost i impulsivnost, osoba može imati problema da čeka u redu li da sluša tuđa uputstva. S obzirom na to da impulsivna osoba može reagovati nepromišljeno i preduzimati određena dela bez razmišljanja, kod nje je veći rizik od povreda i nezgoda.

Neko ko je impulsivan može mnogo da prekida druge u razgovoru, grabi stvari od ljudi ili govori u trenucima kada to nije prikladno.

3) ADHD simptomi i kombinacija nepažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti

U ovom slučaju, ADHD simptomi obe vrste su pojednako prisutni kod osobe. Budući da se ADHD simptomi mogu promeniti tokom vremena, to znači da se i njihovo ispoljavanje takođe može vremenom promeniti.

To uključuje nesposobnost i nemogućnost obraćanja pažnje, deficit koncentracije, sklonost ka impulsivnosti i natprosečne nivoe aktivnosti i energije.

Šta uzrokuje poremecaj paznje sa hiperaktivnošću?

Ne postoji jedan jedini faktor koji uzrokuje poremecaj paznje sa hiperaktivnošću. Štaviše, naučnici i dan danas proučavaju uzroke i faktore rizika, u nastojanju da pronađu bolje načine za lečenje i prevenciju nastanka ADHD sindroma.

Istraživanja pokazuju da u nastanku ADHD poremećaja, genetika igra veoma važnu ulogu. To znači da ako neko od članova porodice (otac, majka, sestra ili brat) ima ovaj poremećaj, velika je verovatnoća da će osoba naslediti poremecaj paznje sa hiperaktivnošću.

Pored genetike, postoje i drugi mogući uzroci i faktori rizika za nastanak ADHD sindroma. Između ostalih, oni uključuju:

• Povredu, odnosno fizičku traumu mozga;
• Izloženost određenim hemikalijama (npr. olovo), tokom trudnoće, u detinjstvu ili adolescentskom periodu;
• Upotrebu alkohola i duvana majke za vreme trdunoće;
• Prevremeni porođaj;
• Niska telesna težina deteta na rođenju.

Istraživanja definitivno ne podržavaju popularne stavove da je ADHD uzrokovan konzumiranjem previše šećera, gledanjem previše u ekran kompjutera, mobilnog telefona ili televizije. Isto tako, uporkos pojedinim uverenjima, ne postoji nijedan dokaz da određeni društveni faktori, poput siromaštva ili nesređenih porodičnih odnosa, mogu uzrokovati poremecaj paznje sa hiperaktivnošću.

Naravno, ADHD simptomi mogu biti pogoršani i intenzivirani pod uticajem navedenih i brojnih drugih stvari, naročito kod određenih tipova ličnosti. Ali, ponovimo, nema dovoljno jakih naučnih dokaza koji bi potkrepili tezu da su navedeni faktori glavni uzroci nastanka ADHD sindroma.

Kako ADHD simptomi deluju?

Videli samo da ne postoji samo jedan faktor rizika koji dovodi do toga da se ADHD simptomi pojave. Dakle, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi zbog čega određene osobe imaju poremecaj paznje sa hiperaktivnošću, a neke ne. Međutim, naučnici su ustanovili da mozak osoba koje imaju ADHD poremećaj drugačije funkcioniše od mozga ljudi koji ne pate od ovog stanja.

Naime, u mozgu postoje delovi, odnosno regije koji pokreću sposobnost fokusiranja i koncentracije (prednji cingularni korteks) [1]. Isto tako, postoje i delovi u mozgu koji utiču na sposobnost osobe da spreči da deluje na svoje misli ili impulse (prefrontalni korteks).

Osobe kod kojih su prisutni ADHD simptomi, aktivnost mozga je slabija u ovim oblastima mozga (i u nekoliko drugih regija) nego kod ljudi koji nemaju poremecaj paznje sa hiperaktivnošću. Međutim, to osobe sa ADHD sindromom ne čini manje inteligentnim ili sposobnim.

To jednostavno objašnjava zašto ljudi sa ADHD-om mogu imati poteškoća sa fokusiranjem i organizovanjem svog života. S druge strane, osobe koje pate od ADHD-a mogu biti odlične u kreativnom razmišljanju i rešavanju problema.

Poremecaj paznje sa hiperaktivnošću – Koji su ADHD simptomi?

Svi ADHD simptomi se mogu grupisati u tri glavne kategorije:

1) Problemi sa koncentracijom i fokusom. U načelu, ovi ADHD simptomi se, u lekarskim krugovima, nazivaju grupno “distrakcija”.

2) Smanjena verovatnoća od planiranja budućih “nagrada i posledica”. Psiholozi su utvrdili da je manja verovatnoća da će ljudi sa ADHD-om , u odnosu na ljude koji ne pate od ovog stanja, doneti odluke koje će kasnije imati pozitivan efekat na njihov život. Zato se ova grupa ADHD simptoma naziva “smanjeno planiranje za budućnost” [2].

3) Veća verovatnoća od razmišljanja i delovanja u trenutku, bez promišljanja. Ovo se u psihologiji naziva “impulsivnost”.

Međutim, ako osoba ima sve ili pojedine navedene simptome, to ne znači nužno da osoba ima i ADHD sindrom. Već smo naveli da poremecaj paznje i hiperaktivnost, iako povezani, ne moraju automatski značiti da osoba ima ADHD. Štaviše, mnogi ADHD simptomi su uobičajeni i neretko se dešavaju kod ljudi koji uopšte nemaju poremecaj paznje sa hiperaktivnošću.

Kada lekar utvrdi dijagnozu ADHD poremećaja, onda je medicinski potvrđeno da osoba doživljava navedene simptome znatno intenzivnije u odnosu na druge ljude. Drugim rečima, ADHD simptomi su medicinski relevantni, u smislu dijagnoze ovog poremećaja, samo onda kada su oni u toj meri izraženi da narušavaju svakodnevno normalno funkcionisanje osobe.

Hajmo da pogledamo kako ADHD simptomi, zapravo, utiču na ljude koji se bore sa ovim poremećajem.

1) ADHD simptomi i problemi sa fokusiranjem i koncentracijom (distrakcija)

Ljudima sa ADHD poremećajem teško je da se fokusiraju ili koncentrišu na određene stvari. Na primer, oni mogu:

• Imati poteškoća da se fokusiraju na posao ili školu;
• Otkriti da im misli lutaju tokom važnih razgovora sa prijateljima i porodicom (isključivanje iz razgovora, distrakcija);
• Uvideti da ih lako ometaju stvari poput buke, upornih misli ili notifikacija na mobilnom telefonu;
• Imati problema da se sete zbog čega su ušli u sobu ili otvorili određenu aplikaciju;
• Započinjanje više projekata istodobno, odnosno istovremeno, od kojih se neki (ili nijedan od njih) ne završe uopšte.

Međutim, isti faktori u mozgu koji uzrokuju da osoba sa ADHD-om ima poteškoća sa koncentracijom mogu doveesti do toga da ona bude bolja u „divergentnim načinima razmišljanja“ (sagledavanje stvari iz više uglova, a ne samo iz jednog).

2) ADHD simptomi i poteškoće sa organizovanjem stvari

Manje je verovatno da će ljudi sa ADHD-om uzeti u obzir dugoročne pozitivne ili negativne rezultate i posledice svojih postupaka. Umesto toga, oni su više zabrinuti za trenutne ili kratkoročne rezultate (posledice) svog ponašanja. Evo kako se ovi ADHD simptomi odražavaju na život ljudi koji imaju ovaj poremećaj:

• Zaboravljaju da završe zadatke po kući, na poslu ili u školi;
• Često kasne na sastanke sa prijateljima i porodicom ili, jednostavno, zaborave da se pojave;
• Često gube stvari, kao što su ključevi, novčanici i slušalice;
• Odlaganje zadataka i problemi sa započinjanjem novih zadataka.

S druge strane, ljudi sa ADHD-om će možda uraditi nešto vredno, kao što je započinjanje novog projekta ili novog hobija, jer će biti manje skloni razmišljanju daleko unapred. Odnosno, oni neće biti obeshrabreni velikim i dugoročnim planiranjem, kao što je to neretko slučaj kod ljudi koji razmišljanju mnogo unapred.

3) Poremecaj paznje sa hiperaktivnošću – Razmišljanje i delovanje u trenutku (impulsivnost)

Ljudi sa ADHD-om često preduzimaju određene akcije na osnovu svojih misli u datom trenutku. U tom smislu, ADHD simptomi mogu biti sledeći:

• Osoba se često oseća dosadno, stvari joj brzo postanu dosadne i monotone;
• Osoba se oseća nemirno;
• Prekidanje drugih u razgovoru, neretko bez ikakvog smisla;
• Učestvovanje u rizičnim aktivnostima ili sklonost ka konzumiranju narkotika, bez razmišljanja o posledicama;
• Konstantno su u potrazi za nečim stimulativnim;
• Izgovaraju sve što ima padne na pamet, bez obzira na to da li je to prikladno u datoj situaciji;
• Osećaj nesigurnosti;
• Impulsivnost koju prati razdražljivost, odnosno česte promene raspoloženja bez ikakvog povoda;
• Impulsivno trošenje novca, impulsivno menjanje odluka koje su doneli;
• Nestrpljivost;
• Lupkanje prstima ili olovkom ili nekim drugim predmetima;
• Poteškoće da osoba ostane zaista fokusirana na jednu zanimljivu stvar (kao što je video igra ili aplikacija za društvene mreže) bez uviđanja koliko je vremena prošlo.

S druge strane, osoba koja se često ponaša impulsivno ima tendenciju da “živi više u ovom trenutku” od drugih ljudi i da ne brine o neizvesnoj budućnost i stvarima koje bi mogle za njih biti mentalno ograničavajuće ili parališuće.

Kako izgleda poremecaj paznje kod dece?

Sasvim je normalno da deca povremeno zaborave da urade domaći zadatak, da urade nešto bez razmišljanja ili da se vrpolje za stolom. Ali nepažnja, impulsivnost i hiperaktivnost takođe mogu biti znaci da je prisutan poremecaj paznje kod dece (ADHD sindrom).

Poremecaj paznje kod dece je, zapravo, uobičajen neuro-razvojni poremećaj koji se obično javlja u ranom detinjstvu, obično pre 12. godine. ADHD simptomi otežavaju deci da inhibiraju svoje spontane reakcije, koje mogu uključvati sve – od pokreta, preko govora, do pažnje.

Svi poznajemo decu koja ne mogu da sede mirno, koja izgledaju kao da nikad ne slušaju, koja ne prate razgovor bez obzira na to koliko im mi jasno objašnjavali stvari. Isto tako, deca često umeju da upute neprikladne komentare u neprikladnim trenucima. Ponekad se ovoj deci stavlja etiketa “loše”, “nevaspitane” ili “lenje” dece.

Međutim, činjenica je da deca, sa ovakvim ponašanjem, mogu imati poremecaj paznje sa hiperaktivnošću. S druge strane, često se za dete koje ima ADHD sindrom kaže da je hiperaktivno dete. Međutim, videćemo da hiperaktivno dete ne podrazumeva nužno i postojanje ADHD poremećaja.

Naime, poremecaj paznje kod dece (ADHD poremećaj kod dece) može biti teško razlikovati od normalnog ponašanja deteta. Ako se ADHD simptomi kod dece pojavljuju samo u nekim situacijama i retko, to ne znači da je prisutan poremecaj paznje kod dece. S druge strane, ako dete ispoljava ADHD simptome koji su prisutni u svim situacijama – kod kuće, u školi i u igri – onda to može biti snažan indikator da je prisutan ADHD sindrom.

Poremecaj paznje kod dece se može ispoljiti u vidu niskog samopoštvanja, problematičnih odnosa i loših uspeha u školi. ADHD simptomi kod dece se ponekad smanjuju po intenzitetu sa godinama. Međutim, neki ljudi nikada u potpunosti ne prerastu simptome ADHD-a. Ali, oni mogu naučiti strategije kako da bolje upravljaju i kontrolišu svoje simptome.

Koji su poremecaj paznje kod dece simptomi?

Poremecaj paznje kod dece simptomi primarno uključuju nepažnu i hiperaktino-impulsivno ponašanje. Isto tako, ADHD simptomi kod dece uglavnom počinju pre 12. godine, a kod neke dece se oni mogu primetiti već sa tri godine. Poremecaj paznje kod dece simptomi mogu biti blagi, umereni ili teški, a ovi ADHD simptomi se mogu ispoljavati i u odraslom dobu.

ADHD simptomi se češće javljaju kod dečaka nego ko devojčica. Ali, isti ADHD simptomi se mogu različito manifestovati kod dečaka i devojčkica. Na primer, dečaci mogu biti hiperaktivniji, a devojčice tiho nepažljive.

1) Poremecaj paznje kod dece simptomi – Nepažnja

• Dete ne obraća pažnju na detalje ili nepažljivo pravi određene greške prilikom rešavanja ili rađenja školskih zadataka;
• Dete ima poteškoća da ostane fokusirano na zadatke ili na neku dečiju igru;
• Dete izgleda kao da ne sluša šta mu se govori, čak i kada se sa njim direktno razgovara;
• Dete ima poteškoća da prati uputstva i ne uspeva da završi školske zadatke ili da odradi određene kućne poslove;
• Dete ima problem sa organizovanjem zadataka i svakodnevnih aktivnosti;
• Dete izbegava ili ne voli da radi zadatke koje zahtevaju skoncentrisani mentalni napor, kao što je, recimo, domaći zadatak;
• Dete neretko gubi predmete za određene aktivnosti, kao što su igračke, sveske, olovke, udžbenici;
• Laka distrakcija;
• Dete neretko zaboravi da odradi neke dnevne aktivnosti, npr, zaboravi da obavi specifične kućne poslove;

2) Poremecaj paznje kod dece simptomi – Hiperaktivnost i impulsivnost

• Dete se često vrpolji ili tapka rukama ili nogama, ne može mirno da stoji ili sedi u mestu;
• Dete ima poteškoća da sedi u učionici ili na nekim drugim događajima;
• Dete je stalno u pokretu;
• Dete često trči okolo ili se penje u situacijama kada to nije prikladno;
• Dete ima problema da se tiho igra ili obavlja određene aktivnosti;
• Dete previše priča;
• Kada mu se postavi pitanje, dete odgovara bez razmišljanja ili prekida sagovornika ne dopuštajući mu da završi pitanje;
• Dete ima poteškoća da sačeka svoj red za nešto;
• Dete prekida ili ometa tuđe razgovore, igre ili aktivnosti.

Poremecaj paznje i hiperaktivnost – U čemu je razlika?

Odmah treba naglasiti da nije svako hiperaktivno dete istovremeno dete koje ima ADHD sindrom! Hiperaktivnost je svakako glavna odlika ADHD sindroma, ali to ne znači automatski da dete (ili, ređe, odrasla osoba) ima poremecaj paznje sa hiperaktivnošću. Dakle, poremecaj paznje i hiperaktivnost, iako u velikom broju slučajeva “idu ruku pod ruku”, ne moraju nužno da budu povezani.

Deca su po prirodi hiperaktivna i imaju neverovatno mnogo energije. Njihovi mozgovi rade “trista na sat”, a njihova tela žele da se kreću jednako brzo. Zato se često dešava da ADHD dijagnoza kod određene dece uopšte ne bude postavljena, jer se njihovo ponašanje posmatra kao “normalno dečije ponašanje”.

Ali, ponovimo još jednom – hiperaktivno dete uopšte ne mora imati ADHD sindrom. Štaviše, većina hiperaktivnie dece uopšte i nemaju poremecaj paznje sa hiperaktivnošću. S druge strane, hiperaktivnost, kao takva, samo je jedan od glavnih simptoma ADHD poremećaja i može ukazivati na postojanje ovog stanja.

Kada su poremecaj paznje i hiperaktivnost u pitanju, ključne razlike su povezane sa pažnjom i kontrolom impulsa. Hiperaktivno dete, odnosno energično dete može zadržati fokus kada mu se to zatraži i može da izvrši određeni zadatak od početka do kraja. S druge strane, dete koje ima ADHD poremećaj će imati znatnih poteškoća da se fokusira na jednu stvar ili može biti isfrustrirano pokušavajući da završi zadatak!

Dakle, ako hiperaktivno dete ima opštu kontrolu impulsa ili sposobnost da uradi nešto od početka do kraja, onda dete najverovatnije nema ADHD poremećaj.

Verovali ili ne, poremecaj paznje sa hiperaktivnošću nije uvek povezan sa hiperaktivnim ponašanjem. Poremecaj deficita paznje predstavlja samo jedan segment ADHD sindroma. Tačnije, poremecaj paznje može se u velikom broju slučajeva okarakterisati samo niskom energijom i nepažnjom – bez ikakve hiperaktivnosti. Stoga je potpuno moguće dijagnostikovati ADHD poremećaj bez hiperaktivnosti, baš kao što je moguće biti hiperaktivan bez ADHD sindroma.

RESOURCES

[1] Prednja cingularna kora – Klinički značaj u psihijatriji https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2008/0351-26650804061P.pdf
[2] Pojačavajuća vrednost odlaganja bekstva kod poremećaja pažnje/hiperaktivnosti: Elektrofiziološka studija https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6614592/