Bipolarni Poremećaj Simptomi

Bipolarni poremećaj simptomi i razumevanje prirode ovog stanja

Pre nego što navedemo koji su to bipolarni poremećaj simptomi, neophodno je razumeti prirodu ovo stanja. Bipolarni poremecaj, kao metanlno stanje, nije se uvek zvao ovim imenom. Ranije je bipolarni poremecaj bio poznat pod nazivima manična depresija ili manično-depresivna bolest.

Međutim, u najširem smislu, bipolarni poremecaj (bipolarnost) može se opisati kao ozbiljno stanje psihičkog zdravlja koje uzrokuje promene raspoloženja. Ovo stanje se sastoji iz dva ključna segmenta: depresivno stanje, s jedne strane, i manične epizode, s druge strane.

Tokom maničnih epizoda, bipolarna osoba se oseća kao da je pod “naponom”, sa ekstremnom količinom energije. Tokom depresivnih epizoda, bipolarna osoba doživljava osećaj tuge, beznađa, samosažaljenja, samookrivljavanja i ravnodušnosti.

Dakle, ako se pitate “bipolarni poremecaj sta je to”, glavna karakteristika ovog stanja jeste promena raspoloženja. Ali, osim promena raspoloženja, bipolarni poremecaj simptomi uzrokuju promene u fokusu, koncentraciji i nivoima i načinu obavljanja aktivnosti. Ljudi koji žive sa nelečenim bipolarnim poremećajem mogu imati značajnih poteškoća u obavljanju svakodnevnih zadataka.

Bipolarni poremecaj ne diskriminiše po polu. Drugim rečima, bipolarnost podjednako utiče i pogađa muškarce i žene. Isto tako, bipolarni poremecaj može uticati na kvalitet sna, samopoštovanje, apetit i koncentraciju osobe. Bipolarna osoba takođe može imati ozbiljne fizičke zdravstvene probleme, kao što su migrene, hipertenzija (visok krvni pritisak) i srčani udar (infarkt).

Postoje različite vrste bipolarnih poremećaja i on na svaku osobu utiče drugačiije – u različitoj meri, intenzitetu i dužini trajanja.

Sta je bipolarni poremecaj?

Videli smo koja je priroda bipolarnog poremećaja. Međutim, sta je bipolarni poremecaj, zapravo? Drugi, kolokvijalni naziv za ovo stanje je bipolarnost. To je zato što bipolarnu osobu karakterišu vrlo česte promene raspoloženja – od teške depresije do epizoda ekstremne euforije (manije).

Da pojasnimo malo bolje. Prirodno je i normalno da čovek ima različita raspoloženja do kojih može doći usled mnogih faktora. Takve promene raspoloženja ne traju dugo, nisu ekstremne i generalno ne utiču na svakodnevno funkcionisanje osobe i njen kvalitet života.

Međutim, to nije slučaj kod bipolarnih osoba. Naime, bipolarna osoba doživljava nagle promene raspoloženja koje se neretko brzo smenjuju. Isto tako, često se dešava da manična ili depresivna faza traje danima, nedeljama, pa i meseecima. Veliki broj bipolarnih osoba doživljava uglavnom depresivne epizode, a tek na mahove dolaze manične faze.

Maničnu fazu karakteriše visokoenergetsko raspoloženje (manija ili hipomanija). Depresivnu fazu bipolarnog poremećaja karakteriše niskoenergetsko raspoloženje (depresija). Bipolarnost je takvo stanje koje ometa normalno funkcionisanje osobe i njene redovne aktivnosti.

Određeni događaj ili iskustvo može biti okidač za maničnu ili depresivnu epizodu. Između ostalih, okidači usled koji se mogu javiti bipolarni poremećaj simptomi su stres, poremećaj sna, kao i (zlo)upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Prosečna starosna dob u u kojoj se razvija bipolarni poremecaj jeste oko 25. godine.

Bipolarna osoba može iskusiti raspoloženja koja ne moraju nužno imati smisla u kontekstu onoga što se dešava oko bipolarne osobe. Najčešće se bipolarni poremećaj simptomi pojavljuju u kasnim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama. S druge strane, bipolarni poremećaj simptomi kod tinejdžera i dece ponekad mogu biti drugačiji u odnosu na one simptome koje doživljavaju odrasli.

Koji su bipolarni poremećaj simptomi?

Kada osoba živi sa bipolarnim poremećajem, velike su šanse da već dobro poznaje i prepoznaje svoje simptome. Bipolarni poremećaj simptomi se razlikuju od osobe do osobe, s jedne strane, i mogu varirati – od jedne do druge epizode raspoloženja – s druge strane.

Dakle, postavlja se pitanje – kako prepoznati bipolarni poremećaj? Pre svega, može biti od pomoći da osoba prati svoje simptome tokom vremena kako bi identifikvala bilo kakve obrasce u promenama raspoloženja. Bolje razumevanje ovih promena odličan je prvi korak u učenju toga da se osoba nosi sa svojim simptomima.

Bipolarni poremecaj karakterišu manične epizode, hipomanične epizode ​​i depresivne epizode.

Možda će osoba doživeti jedno ili dva od ovih stanja, ili sva tri, u zavisnosti od vrste i težine bipolarnog poremećaja

1) Kako prepoznati bipolarni poremećaj? Manične epizode

Tokom manične epizode ​​ili manije, osoba se može osećati kao da je, figurativno rečeno, na vrhu sveta. Drugim rečima, osoba se u maničnoj epizodi može osećati kao da može ostvariti bilo koji cilj ili postići bilo koji uspeh.

S druge strane, bipolarna osoba se tokom epizode manije može osećati i veoma razdražljivo, naročito u odnosima sa drugim ljudima koji ne dele njeno mišljenje ili nisu saglasni sa njenim načinom razmišljanja.

Manična epizoda je period od nedelju dana ili duže tokom kojeg su prisutni sledeći bipolarni poremećaj simptomi:

• Povećano samopoštovanje i samopouzdanje, ili osećaj grandioznosti;
• Osećaj bezgranične i velike energije;
• Negiranje da sa osobom nešto nije u redu;
• Impulsivno ponašanje;
• Osećaj ogromne snage;
• Razdražljivost i svadljivost ukoliko se osobi neko suprotstavi;
• Ekstremna sreća, euforija ili ekstremna iritacija;
• Nema potrebu za dužim spavanjem, odnosno osoba kraće spava;
• Brz, glasan, a ponekad i nerazgovetan govor;
• “Navala” misli i ideja koje se brzo menjaju (trkačke misli);
• Bipolarna osoba izgleda ili se oseća veoma hiperaktivno;
• “Multitasking”, odnosno bipolarna osoba obavlja mnogo aktivnosti u isto vreme, kao što su preuzimanje radnih projekata, organizovanje društvenih događaja ili pravljenje naizgled besmislenih telesnih pokreta;
• Sklonost ka rizičnom ponašanju, kao što je prekomerna potrošnja, rizično seksualno ponašanje ili rizična finansijska ulaganja;

Po definiciji, simptomi manične epizode ​​su dovoljno ekstremni da ometaju i remete normalno funkcionisanje osobe. U maničnoj epizodi, bipolarna osoba neretko radi stvari koje inače ne bi, a ljudi bliski njoj mogu primetiti da nešto nije u redu.

U nekim situacijama, manija može zahtevati odlazak u bolnicu da bi bipolarna osoba bila medicinski zbrinuta i bezbedna.

2) Kako prepoznati bipolarni poremećaj i hipomanične epizode

Bipolarni poremećaj simptomi uključuju i tzv. hipomanične epizoda ili hipomaniju. Ona podrazumeva slične simptome kao i kod manične epizode. Razlika je u tome što su simptomi:

• manje teški i intenzivni nego u maničnoj epizodi;
• manje se reflektuju na svakodnevni život osobe;
• ne zahtevaju odlazak u bolnicu;
• prisutni najmanje 4 dana zaredom.

Bipolarna osoba sa hipomaničnom epizodom može biti vrlo produktivna i kreativna na poslu, društveno interesantna, atraktivna i zabavna za ljude. Često u ovoj fazi bipolarna osoba oseća veliko zadovoljstvo, zbog čega ne želi da potraži stručnu medicinsku pomoć.

3) Kako prepoznati bipolarni poremećaj i depresivne epizode

Ako se pitate kako prepoznati bipolarni poremećaj, druga strana medalje ovog stanja su depresivne epizode. Ukoliko bipolarna osoba ima depresivnu epizodu, onda će bipolarni poremećaj simptomi biti sledeći:

• Depresivno raspoloženje, koje se može opisati kao ekstremna tuga, beznađe ili bespomoćnost;
• Gubitak zadovoljstva u stvarima u kojima je osoba ranije uživala;
• Osećaj bezvrednosti ili prekomerne krivice;
• Umor i nedostatak energije;
• Bolovi u telu bez vidljivog uzroka ili razloga;
• Poteškoće sa razmišljanjem i koncentracijom;
• Promene u apetitu i, posledično, gubitak ili povećanje telesne težine;
• Samoubilačke misli ili ponašanje.

Ukoliko se bipolarnost ne leči, manične, hipomanične, kao i depresivne epizode mogu uzrokovati ozbiljne posledice po zdravlje. Tokom depresivnih epizoda, bipolarna osoba može primetiti da ima misli o smrti ili samoubistvu. Važno je zapamtiti da će ova osećanja proći i da bipolarna osoba ne mora sama da prolazi kroz to.

Bipolarnost i vrste bipolarnog poremećaja

Bipolarnost dolazi u različitim vrstama i oblicima. Iako svaki oblik bipolarnog poremećaja dovodi do promene raspoloženja i nivoa energije, svaki poseban tip bipolarnosti ima svoje osobenosti.

1) Bipolarni poremecaj i bipolarnost tipa I

Bipolarni poremecaj I je „klasični“ tip bipolarnog poremećaja sa prisutnim i maničnim i depresivnim epizodama. Bipolarnost tipa I karakterišu jedna ili više maničnih epizoda koje traju najmanje sedam dana ili navedu nekoga da zatraži medicinsku i stručnu pomoć.

Manična epizoda uključuje veoma energično ili razdražljivo raspoloženje. Može uključivati povećane nivoe energije, smanjenu potrebu za snom, tzv. trkačke misli, pojačanu dozu smaopouzdanja, brz govor i promene u apetitu i koncentraciji.

Ljudi koji imaju bipolarni poremecaj I takođe mogu doživeti epizode ​​depresije. Ponekad bipolarna osoba doživljava i depresivne i manične simptome u isto vreme, što se naziva „mešovita epizoda“.

Kod nekih ljudi koji pate od bipolarnosti tipa I mogu biti prisutni bipolarni poremećaj simptomi, kao što su psihoze tokom manične ili depresivne epizode. Psihoza, ili gubitak osećaja za stvarnost, dovodi do toga da osoba nije sigurna šta je, zapravo, realno, a šta ne.

Simptomi psihoze uključuju neobična verovanja ili percepcije realnosti, poput verovanja u stvari koje nisu istinite ili gledanja ili slušanja stvari koje drugi ne vide ili ne čuju. I manične i depresivne epizode ​​predstavljaju jasne promene u raspoloženju i ponašanju osobe koje negativno utiču na funkcionisanje u svakodnevnom životu.

2) Bipolarni poremecaj i bipolarnost tipa II

Bipolarni poremecaj tipa II definisan je epizodama hipomanije, ili neobično energičnim stanjem uma koje utiče na raspoloženje, misli i ponašanje. U ovom slučaju, manične epizode ​​nisu tako teške i intenzivne kao kod bipolarnog poremećaja tipa I. Takođe, manične epizode mogu trajati kraće od maničnih epizoda kod bipolarnosti tipa I.

Iako se to ređe javlja nego kod bipolarnog poremećaja tipa I, osobe koje imaju bipolarni poremecaj II takođe mogu doživeti psihozu.

3) Ciklotimični poremećaj (ciklotimija)

Ciklotimični poremećaj se drugačije naziva ciklotimija. Bipolarna osoba sa ovim stanjem ima tendenciju da brže prelazi i oscilira između epizoda depresije i manije. U ovom slučaju, bipolarni poremećaj simptomi ne ispunjavaju kriterijume za bipolarnost tipa I ili bipolarnost tipa II.

Dakle, ciklotimični poremećaj karakterišu blaži, ali dugotrajniji simptomi hipomanije i depresije. Ovi bipolarni poremećaj simptomi traju dugo vremena, umesto da se pojavljuju kao strogo definisane i uočljive epizode. Osobe sa ciklotimijom obično imaju vrlo malo vremenskih perioda kada uopšte ne doživljavaju simptome bipolarnog poremećaja.

Simptomi hipomanije i depresije se generalno smatraju blažim nego kod bipolarnih poremećaja tipa I i II, ali i dalje mogu da utiču na svakodnevni život osobe i da izazovu značajan stres.

Dijagnoza ciklotimičnog poremećaja zahteva neke simptome hipomanije i depresije, ali ne dovoljno da bi se ispunili dijagnostički kriterijumi za bipolarnost tipa I ili II. U ovom slučaju, bipolarni poremećaj simptomi se moraju pojavljivati i nestajati najmanje u preiodu od dve godine. S druge strane, vremenski intervali bez bilo kakvih simptoma treba da budu kraći od dva meseca.

Ako neko sa ciklotimičnim poremećajem doživi epizodu manije, ili počne da razvija dodatne ili teže simptome hipomanije ili velike depresije, njegova dijagnoza može se promeniti u bipolarnost tipa I ili II.

4) Bipolarnost i druge vrste bipolarnog poremećaja

Ako se pitate “bipolarni poremecaj sta je to”, znajte da postoje i druge vrste bipolarnog poremećaja koje su manje poznate. Mnoge od ovih dijagnoza su povezane sa drugim priznatim medicinskim stanjem, ali i sa upotrebom supstanci ili lekova.

U pitanju su:

• Bipolarnost izazvana psihoaktivnim supstancom/medikamentima (lekovima);
• Bipolarni poremecaj i srodni poremećaji zbog drugog zdravstvenog stanja;
• Drugi specifični bipolarni i srodni poremećaji;
• Nespecifični bipolarni i srodni poremećaji.

Ako osećate da su vaši bipolarni poremećaj simptomi u skladu sa bilo kojim tipom bipolarnosti, najbolje je da razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Kada se pojavljuju bipolarni poremećaj simptomi?

Bipolarni poremećaj simptomi mogu se pojaviti u bilo kom starosnom dobu. Uobičajeni uzrast kada se ovi simptomi ispoljavaju i bipolarni poremecaj pojavljuje jeste oko 25. godine.

Ali, isto tako, bipolarnost se može pojaviti veoma često i kod mlađih osoba, uzrasta između 15. i 20. godine. Nakon 40. godine, bipolarni poremećaj simptomi se ređe ispoljavaju.

Bipolarni poremecaj ne diskriminiše po polu. Drugim rečima, bipolarnost podjednako pogađa i muškarce i žene. Uskoro ćemo pričćati o uzrocima ovog mentalnog sanja, ali želimo da istaknemo to da genetske predispozicije čine oko 80 odsto uzroka nastanka bipolarnog poremećaja. Ako jedan od roditelja pati od bipolarnog poremećaja, postoji velika verovatnoća da će i dete naslediti i razviti isti poremećaj.

Međutim, bipolarni poremecaj nikako ne treba mešati sa određenim sličnim mentalnim stanjem. Govorimo o stanjima kao što su depresija, anksioznost, ADHD poremećaj, šizofrenija, granični poremećaj ličnosti i slično.

Zato je veoma važno da stručni i iskusni lekar obavi detaljnu dijagnozu, budući da precizna dijagnoza vodi ka potpunom ublažavanju simptoma i konačnom izlečenju.

Bipolarni poremecaj i njegovi uzroci

Trenutno ne postoji jednostavan, jednoobrazan i definitivan odgovor na pitanje šta uzrokuje bipolarni poremecaj. Naime, različiti faktori mogu doprineti tome da osoba razvije bipolarni poremecaj. Između ostalih, u te faktore ulazi genetika, hemijski disbalans u mozgu, okruženje osobe i određena životna iskustva, kao što su stres, trauma i zloupotreba supstanci.

1) Bipolarnost i genetika

Iako ne postoji nešto tako jednostavno kao jedan “gen odgovoran za bipolarni poremecaj”, ako postoji član porodice sa bipolarnim poremećajem, veća je verovatnoća da će osoba razviti isti poremećaj. Prema nekim procenama, ta verovatnoća, odnosno rizik kreće se u rasponu od 10 do 15 odsto.

Međutim, geni i genetika nisu jedini uzrok bipolarnog poremećaja. Ali, lekari su generalno saglasni da genetski faktori igraju veoma veliku ulogu u razvoju ovog mentalnog stanja. Prema Američkoj asocijaciji psihijatara [1], čak 80 do 90 dosto ljudi koji pate od bipolarnog poremećaja imaju srodnika (najčešće roditelj) koji takođe ima dijagnozu bipolarnosti ili depresije.

Isto tako, Institut “Black Dog” [2] navodi da je bipolarni poremećaj u velikoj meri nasledan, a genetski faktori čine oko 80 odsto uzroka ovog stanja.

2) Bipolarni poremecaj simptomi i hemijska neravnoteža u mozgu

Hemija mozga takođe može biti faktor u razvoju bipolarnog poremećaja. Dok naučnici još uvek razrađuju tačno šta to znači, pojedina istraživanja su pokazala da određene oblasti mozga osoba sa bipolarnim poremećajem, ili ljudi kojima član porodice ima dijagnozu bipolarnosti, izgledaju ili reaguju drugačije od onih koji ne pate od bipolarnog poremećaja.

Istraživanja sugerišu da bi drastične promene raspoloženja, koje karakterišu bipolarni poremecaj, mogle biti uzrokovane problemima sa proizvodnjom abnormalnih nivoa neurotransmitera kao što su serotonin, dopamin, acetilholin, adrenalin i gama-aminobuterna kiselina (GABA).

Veruje se da posebno abnormalni nivoi serotonina imaju povratni efekat na druge hemikalije u mozgu, što uzrokuje dramatične promene raspoloženja.

3) Bipolarnost i faktori životne sredine

Ako neko ima predispozicije za bipolarni poremecaj zbog porodične genetike, hemijske ili hormonske neravnoteže, to povećava njegove šanse da bipolarni poremecaj simptomi budu izazvani faktorima okoline.

Da budemo precizniji. Ovo znači da bi određene stvari koje se dešavaju u okolini ove osobe (eksterni, spoljašnji faktori okoline) mogle da budu okidač za epizode depresije, manije ili hipomanije povezane sa bipolarnošću.

Najčešći faktori životne sredine su stresni životni događaji. To može biti bilo šta, od raskida veze, razvoda braka, stresa iz škole ili radnog mesta, siromaštva, fizičkog ili seksualnog napada, hapšenja ili doživljene traume ili seksualnog zlostavljanja tokom detinjstva.

Da li je bipolarni poremecaj izleciv?

Videli smo sta je bipolarni poremecaj, odnosno bipolarnost. Mogli smo da vidimo i to koji su bipolarni poremećaj simptomi, kako prepoznati bipolarni poremećaj, kao i šta karakteriše epizde manije, hipomanije i depresije. Posledično, nameće se pitanje – da li je bipolarni poremecaj izleciv?

Odgovor je – DA, bipolarni poremecaj je u potpunosti izlečivo mentalno stanje. Prema tome, ako vi ili vama bliska osoba patite od bipolarnog poremećaja, znajte da rešenje uvek postoji. Stoga, nikada ne treba da se ustručavate ili stidite da potražite stručnu pomoć ako primetite određene simptome bipolarnog poremećaja.

Veoma je važno prepoznati simptome u ranoj fazi ovog poremećaja i javiti se lekaru na vreme. Što pre lečenje ovog stanja otpočne, to su veći izgledi i šanse da će bipolarni poremecaj brzo postati vaša prošlost. Zapamtite – nije sramota imati bipolarni poremećaj, jer je to, verovali ili ne, izuzetno uobičajeno i često rasprostranjeno mentalno stanje. Samo sebi i vama bliskim ljudima činite više štete nego koristi ako se ne obratite za stručnu medicinsku pomoć.

Koji je tretman za bipolarnost i kako izgleda lečenje bipolarnog poremećaja?

Kada su u pitanju bipolarni poremećaj simptomi, postoje dva pristupa u lečenju i zbrinjavanju istih. U pitanju su psihoterapija, s jedne strane, i medikamentozna terapija (farmakološki tretman) s druge strane.

Ponekad može biti teško pronaći pravu kombinaciju tretmana, jer su svi različiti. Isto tako, pronalazak prave ravnoteže medikamentoznog tretmana lekovima i psihoterapije za vas lično može zahtevati vreme i strpljenje. Psiholog, psihijatar ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje radiće sa vama na pronalaženju kombinacije tretmana koji je najefikasniji za vas.

Psihoterapija

Pishoterapija može biti i jeste od krucijalne pomoći u izlečenju bipoalrnog poremećaja. Naime, psihoterapija uključuje, između ostalog, razgovor stručnog lica sa pacijentom, utvrđivanje uzroka i korena problema, identifikaciju znakova upozorenja o promenama raspoloženja, razvoj rutina i zdravih obrazaca spavanja. Većina bipolarnih osoba se upućuje psihologu na psihoterapiju.

Postoje različite vrste psihološke terapije za lečenje bipolarnog poremećaja. One, između ostalih, uključuju:

• Kognitivno-bihejvioralnu terapiju:
• Psihoedukaciju;
• Interpersonalnu terapiju;
• Terapiju društvenog ritma;
• Porodičnui grupnu terapiju;
• Edukaciju porodice i pacijenta;
• Terapiju razgovorom.

Lekovi i medikamentozna terapija

Za lečenje bipolarnog poremećaja mogu se koristiti različiti lekovi kao što su stabilizatori raspoloženja, antipsihotici i antidepresivi. Većina ljudi se upućuje psihijatru za lekove, budući da su ovi medicinski stručnjaci specijalizovani za identifikaciju i prepisivanje najefikasnijih lekova za različita stanja mentalnog zdravlja.

Zaista je važno uzimati lekove u terapijskim dozama i na način kako je lekar prepisao. Može biti primamljivo da bipolarna osoba prestane da uzima lekove ako počne da se oseća bolje, ali to je znak da lek deluje i da treba nastaviti sa njegovom upotrebom.

Ako imate poteškoća sa uzimanjem lekova ili imate problema sa neželjenim efektima, važno je da razgovarate sa lekarom koji vam je propisao lek.

RESOURCES

[1] Šta su bipolarni poremećaji? https://www.psychiatry.org/patients-families/bipolar-disorders/what-are-bipolar-disorders
[2] Uzroci bipolarnog poremećaja https://www.blackdoginstitute.org.au/wp-content/uploads/2022/06/Causes-of-bipolar-disorder.pdf