Naslovna • Nutricionizam • Masna jetra ishrana – Jedite ovo i jetra će vam biti kao nova!
Masna jetra ishrana – Jedite ovo i jetra će vam biti kao nova!
01/04/2025
Redakcija VasDoktor
Masna jetra ishrana je najvažnija stavka kada je u pitanju lečenje ovog stanja. Tačnije, ishrana za masnu jetru ima glavnu reč i vodi glavnu ulogu u preokretu bolesti masne jetre u normalno stanje ovog organa.
Dakle, ako imate masnu jetru, nemojte ni u jednom trenutku da pomišljate da ste osuđeni da do kraja života imate ovo stanje. Naprotiv.
Promena životnih navika, kao i adekvatna ishrana kod masne jetre dva su esencijalna i osnovna načina za prirodno lečenje ovog zdravstvenog stanja.
Hajmo da pogledamo šta je dobro za masnu jetru i koja je to zdrava hrana za masnu jetru.
Masna jetra ishrana – Zdrava hrana je jedino rešenje za ovo stanje, ali problem je mnogo dublji…
Masna jetra ishrana je ključ za rešenje ovog najrasprostranjenijeg oboljenja jetre današnjice.
Iako se nekada smatralo da samo alkohol može dovesti do problema masne jetre, ispostavilo se da nije tako.
Zapravo, pokazalo se da u 99 odsto slučajeva, masna jetra postaje upravo to – masna, ali ne zbog alkohola, već zbog hrane koju čovek jede.
Ali, bez obzira na to da li je alkohol uzrokovako masnu jetru (alkoholna masna bolest jetre) ili hrana (bezalkoholna ili nealkoholna masna bolest jetre), ovo stanje je u oba slučaja isto, jedino su uzroci drugačiji.
Ono što je još interesantnije je činjenica da se masna jetra uopšte ne manifestuje nekim vidnim simptomima – sve dok ovo stanje ne postane intenzivno i ozbiljno, odnosno dok jetra u proseku ne bude gotovo 80 odsto masna.
Ljudi koji su svesni problema masne jetre (kojima je ovo stanje otkriveno najčešće na osnovu rezultata krvne slike koji pokazuju povišene enzime jetre ALT – Alanin aminotransfera – i AST – Aspartat aminotransferaza) i koji žele da pomognu svojoj jetri, često se odmah pitaju koja je to ishrana za masnu jetru, kako izgleda ishrana kod masne jetre, sta je dobro za masnu jetru i slično.
Međutim, jedno od često postavljanih, ali isto tako pogrešnih pitanja je i koja je to superhrana za jetru.
Neretko se ljudi u ovom pogledu pitaju koje voće je dobro za jetru, da li je jabuka dobra za jetru, treba li jesti bananu za jetru ili piti mleko za jetru i slično.
Ako želite zaista da pomognete svojoj jetri, ne treba prvo da postavljate pitanje “šta da jedem za jetru”. Pitanje je legitimno, ali ne treba da bude prioritetno.
Sta je dobro za masnu jetru? Uvek treba poći od korena problema
Ukoliko zaista želite da znate sta je dobro za masnu jetru, prvo što ljudi sa problemom masne jetre treba da se zapitaju – šta je uzrokovalo ovaj problem?
Dakle, šta je dovelo do toga da jetra postane masna na prvom mestu?
Da – postoji zdrava hrana za masnu jetru. Da – postoji adekvatna masna jetra ishrana. I, da – postoji u celokupnosti zdrava ishrana koje može oporaviti gotovo svako oštećenje jetre.
Ali, neophodno je poći od korena problema, od toga šta je uzrok masne jetre.
Jako je pogrešno imati klasičan “lekarski mentalitet” lečenja i tretiranja simptoma.
Umesto toga, neophodno je lečenje uzroka i otkrivanje koja je to neravnoteža dovela do toga da jetra bude masna,
Tek nakon toga, možemo znati koje “gorivo i resurse” treba dati jetri, odnosno koja je to ishrana za masnu jetru.
Najbolji rezultati po pitanju masne jetre se, zapravo, postižu suzbijanjem korena problema i to čini 80 odsto rešenja.
Zdrava hrana za masnu jetru čini oko 15 odsto rešenja, dok ostalih 5 odsto čine druga “pomoćna sredstva”, kao što su beli luk, čaj za masnu jetru, zeleni čaj, mlečni čičak, kurkuma, đumbir…
Ishrana za masnu jetru – Evo zašto se javlja masna jetra (a lekari vam to ne pričaju)
Ishrana za masnu jetru je, dakle, samo deo repenja problema ovog zdravstveno stanja. Kompletnu sliku daje adresiranje pravog uzroka problema, odnosno otkrivanje zašto dolazi do masne jetre na prvom mestu.
Često možete čuti ili pročitati da je gojaznost među glavnim uzrocima masne jetre, ali to nije tačno.
Istina je da postoji povezanost između gojaznosti i masne jetre.
Gojaznost može da doprinese nastanku masne jetre, kao faktor rizika, ali gojaznost nije direktan uzrok nastanka i daljeg razvoja masne jetre.
Među glavnim uzrocima – ili, bolje rečeno, osnovnim faktorima rizika za nastanak masne jetre – nalaze se dijabetes tipa 2, metabolički sindrom i insulinska rezistencija.
Insulinska rezistencija je stanje koje se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na efekat insulina. Ćelije su otporne, rezistentne na njegovo dejstvo, čime se šalje signal pankreasu da proizvodi još više insulina.
Dakle, glavna odlika insulinske rezistencije su visoki nivoi insulina tokom dužeg vremenskog perioda (hiperinsulinemija).
Insulin je anabolički hormon i njegov zadatak je čuva energiju, da skladišti masti, da sprečava razgradnju masti.
U stanju insulinske rezistencije, mnogo masti se skladišti dugo vremena – ne samo u vidu sala na periferiji tela, već i u jetri, a akumulacija viška masti u jetri dovodi do masne jetre.
Sa konstantno visokim nivoima insulina u krvi, nemoguće je izlečiti masnu jetru.
S druge strane, imamo metabolički sindrom koji se odnosi na skup određenih poremećaja ili stanja u koje ulaze abdominalna gojaznost, visok krvni pritisak, povišeni nivoi triglicerida, snižene vrednosti HDL holesterola, visoke vrednosti LDL holesterola i insulinska rezistencija.
I metabolički sindrom je jedan od glavnih uzročnika (faktora rizika) za nastanak masne jetre.
Dakle, INSULINSKA REZISTENCIJA I METABOLIČKI SINDROM se nalaze u korenu problema masne jetre.
Stepen i intenzitet masne jetre može biti isti kao kod insulinske rezistencije.
Drugim rečima, kao što insulinska rezistencija (IR) može biti blaga, umerena ili teška, tako i stepen masne jetre može biti blag, umeren ili težak.
Insulin je hormon koji reguliše nivo šećera u krvi.
Mnogi ljudi povezuju insulin samo sa dijabetesom tipa 2, ali insulin čak i u malim količinama pretvara hranu u energiju.
Tačnije, insulin, kao anabolički hormon, pretvara ugljene hidrate u masti – i to nisu masti koje se deponuju u samo periferne delove tela, već ujedno i u jetru, kao što smo rekli.
Hronično povišen nivo insulina (hiperinsulinemija) vodi kao insulinskoj rezistenciji – stanje kod kojeg ćelije postaju rezistentne/otporne na dejstvo insulina.
Pošto ćelije ne reaguju adekvatno na insulin, čija je funkcija da ubaci glukozu u ćelije, pankreas luči još više insulina, odnosno još više se proizvodi ovaj hormon koji podstiče stvaranje masnih naslaga i koji sprečava lipolizu, odnosno razgradnju masnoća.
Dakle, što je više insulina u krvi, veća je verovatnoća stvaranja masne jetre, a insulinska rezistencija je glavni preduslov za nastanak masne bolesti jetre.
Kod insulinske rezistencije, ćelije jetre više ne prihvataju ili ne odgovaraju na dejstvo insulina kako bi inače trebalo da reaguju, odnosno jetrene ćelije se praktično opiru dejstvu insulina.
Ova poruka ili signal “blokiranja dejstva insulina”, vraća se natrag ka pankreasu, a pankreas reaguje tako što proizvodi još i još insulina.
Slično kao kada roditelj kaže svom detetu nešto da uradi, a dete ne čuje i ne posluša. Roditelji vrlo često tada podignu glas, odnosno počinju da viču na decu – kao reakcija na “otpor” deteta.
To je praktično isto što se dešava ovde sa pankreasom, insulinom i ćelijama jetre!
Kako se ćelije jetre “oglušuju” o dejstvo insulina, pankreas “pojačava glas”, odnosno proizvodi 5 do 7 puta više insulina, i to stvara veliki problem za jetru, koja će postajati sve masnija i masnija – usled konverzije ugljenih hidrata u masti (što je funkcija insulina).
To se najverovatnije neće prvo ogledati kao problem generalne gojaznosti, ali hoće kao problem centralne, abdominalne gojaznosti.
Dakle, velika većina ljudi koji imaju salo na stomaku, najverovatnije imaju i masnu jetru.
Ako se ništa ne čini po pitanju insulinske rezistencije, već čovek nastavlja da upražnjava navike koje podstiču insulinsku rezistenciju i masnu jetru, ovaj organ vremenom postaje sve masniji i oštećeniji, stvaraju se ožiljna tkiva, sledi nealkoholni steatohepatitis i na kraju se stvara ciroza jetre (ireverzibilno, trajno oboljenje jetre koje može prerasti u karcinom i okončati se smrću).
Poslednja faza masne jetre je, zapravo, ciroza jetre. Ciroza jetre može biti fatalna i može uzrokovati rak jetre ili transplantaciju jetre.
Što je jetra masnija, odnosno što je stepen zamašćenosti jetre veći, to su zdravstveni problemi srazmerno veći.
Dakle, ako se pitate kako (ne) treba da izgleda masna jetra ishrana, neophodno je da izbacite šećere (prirodne i dodate/veštačke), rafinisane ugljene hidrate, skrob – jer sve to stimuliše proizvodnju insulina.
Ishrana kod masne jetre – Kako insulinska rezistencija i metabolički sindrom utiču na jetru?
Pre nego što detaljnije sagledamo kako izgleda ishrana kod masne jetre, neophodno je znati kakvo dejstvo metabolički sindrom i insulinska rezistencija imaju na jetru.
Mehanizmi putem kojih insulinska rezistencija i metabolički sindom utiču na jetru su sledeći:
Jetra postaje preopterećena, odnosno tada jetra mora mnogo više i napornije da radi nego što treba
Ova dva stanja utiču na pojavu zapaljenskih ili upalnih procesa u jetri
Zbog ova dva stanja, jetra nema adekvatno gorivo, odnosno nema dovoljno resursa kako bi mogla da obavlja svoje funkcije valjano. Kod insulinske rezistencije i metaboličkog sindroma jetri se ne daje ono što joj njoj potrebno. Naprotiv, kada se dopušta da insulinska rezistencija i metabolički sindrom traju i kada se ništa ne radi po ovom pitanju, onda se jetri daje ono što joj uopšte nije potrebno i što joj otežava optimalno funkcionisanje!
Hajmo redom da raščlanimo ove tri stavke.
1) Preopterećenost jetre
Preoptrećenje jetre znači da se unose prevelike količine šećera (naročito fruktoze), alkohola i toksina.
Treba znati da glukoza nije ni približno opasna po jetru kao fruktoza. To je zato što što glukozu može da preradi svaka ćelija u telu, a fruktozu može samo jetra!
Beli, stoni ili kuhinjski šećer je 50 odsto glukoza, 50 odsto fruktoza. Dakle, u 100 grama belog šećera imate 50 grama fruktoze i 50 grama glukoze.
Za razliku od glukoze, fruktozu može da metaboliše samo i isključivo jetra.
Takođe, samo jetra može da razgradi alkohol i da metaboliše toksine.
Jetrin osnovni zadatak je da vrši detoksikaciju organizma, odnosno ona je u stanju da razgradi toksine, učini ih manje toksičnijim i izbaci iz iz organizma, putem digestivnog trakta, tj. stolice i/ili urina.
Međutim, ako jetru, pored toksina (koji se ne mogu zaobići, već se samo može smanjiti naša izloženost njima) opteretimo dodatno alkoholom i fruktozom (koje i te kako možemo da zaobiđemo ili da kontrolišemo njihov unos), onda jetra nije u stanju da razgradi čak i male količine toksina.
Rezultat svega toga je otežani rad jetre, oštećenje jetre i masna jetra.
Dakle, masna jetra ishrana znači izbacivanje svih šećera iz ishrane (prirodni ili dodati), ili njihovo svođenje na minimum (20-30 grama dnevno).
2) Zapaljenski procesi u jetri
Zapamtite sledeće – inflamatorni ili upalni procesi u jetri (kao i u celom telu) dešavaju se zbog visokog nivoa insulina u krvotoku. Visoki nivoi insulina u krvotoku se dešavaju zbog prekomerne konzumacije šećera.
Ali, osim toga, zapaljenski procesi u jetri se događaju i zbog konzumacije rafinisanih biljnih ulja.
U pravom smislu, to nisu ulja koja potiču iz biljaka per se, već iz semenki određenih biljaka (soja, kukuruz, kanola, suncokret…).
Šta znači “rafinisana biljna ulja”?
To znači da su određene biljke (tačnije, njihovo seme) prošlo tešku industrijsku manipulaciju.
Industrijskim putem izvršen je ekstremno veliki pritisak u kombinaciji sa ekstremno velikim temperaturama, zajedno sa dodavanjem određenih hemikalija, kako bi ulje uošte moglo da se ekstrahuje.
Na taj način dobija se jedna protivprirodna tvorevina, koju je nemoguće naći u prirodni, jer ovo ulje je oksidiralo, izuzetno je štetno, proinflamatorno i toksično. Na stranu to što su na ovaj način ulju “ubijena” sva moguća korisna svojstva.
Dakle, rafinisana ulja su prošla toliko intenzivnu i tešku industrijsku manipulaciju, da je finalni proizvod na kraju u potpunosti jedan nezdrav proizvod.
Ovo je, inače, veoma jeftinija i, za industriju hrane, isplativija metoda proizvodnje ulja, i to je glavni razlog zašto su rafinisana ulja masovno rasprostranjena, mahom u supermarketima – jer su znatno pristupačnija.
Rafinisana biljna ulja su bogata omega 6 masnim kiselinama koja su izuzetno proinflamatorna, što znači da izazivaju brojne zapaljenske procese u organizmu, a naročito u jetri.
Primeri ovakvih ulja su kanola ulje, rafinisano kukuruzno ili sojino ulje, rafinsano suncorektovo ulje (zejtin).
U odnosu na avokado ili masline, iz navedenih grupa namirnica – kukuruz, kanola, soja – jako je teško dobiti ulje, dok je kod avokada ili maslina potrebno samo malo pritiska da bi se dobilo ulje.
Takođe, alergeni u hrani izazivaju zapaljenske procese, a to su najčešće žitarice, mlečni proizvodi, soja i proizvodi od soje, kukuruz…
Ishrana za masnu jetru, dakle, znači da treba da izbacite iz upotrebe sva rafinisana ulja, kao i trans-masti (hidrogenizovana ulja).
Na kraju krajeva, (hronični) stres takođe izaziva upale u organizmu, a kasnije ćemo objasniti i na koji način čak i stres može doprineti razvoju masne jetre.
3) Jetra nema dovoljno resursa
Kao što smo rekli, pod uticajem insulinske rezistencije i/ili metaboličkog sindroma, jetra ne dobija dovoljno resursa koji su joj potrebni.
Na prvom mestu, to su metionini i cisteini.
To su aminokiseline koje učestvuju u proizvodnji glutationa.
Glutation je najveći i najvažniji antioksidant u našem organizmu koji podstiče proces čišćenja jetre i razgradnje masti u njoj.
Kada je masna jetra ishrana u pitanju, najbogatiji izvori metionina i cisteina su govedina, piletina, svinjetina i jaja.
To su one namirnice koje su bogate zasićenim mastima, a za koje nam pričaju da ne treba da ih jedemo.
To je esencijalni nutrijent koga mnogi svrstavaju u grupu B vitamina, iako on to nije.
Holin jednim manjim delom proizvodi jetra, ali pošto je esencijalni nutrijent, znači da moramo da ga unesemo iz hrane.
Holin ma brojne funkcije u organizmu, ali jedna od njegovih najvažniih i najvećih funkcija je razgradnja masti u jetri.
Ishrana kod masne jetru uključuje unos namirnica bogatih holinom, a to su jaja, iznutrice (jetra), mlečni proizvodi, piletina, govedina, zeleno-lisnato povrće, kruciferno povrće.
Na trećem mestu, to je nedostatak žuči.
Jedna od osnovnih funkcija jetre da proizvodi žuč i da je doprema u žučnu kesu.
Zajedno sa žuči, jetra takođe u žučnu kesu dostavlja i toksine koje je razgradila i metabolisala.
Kada žučna kesa istiska žuč u gornji deo tankog creva (radi razgradnje masti) ona ispušta i toksine, radi njihove eliminacije iz organizma.
Ali, ako jetra ne proizvodi dovoljno žuči zato što je masna (ovo stanje oštećuje i/ili usporava vitalne funkcije jetre) ili ako se zbog masne jetre usvoji režim niskolaročine ishrane kao što se pogrešno preporučuje kod ovo stanja (dijeta sa niskim unosom masti, a visokim unosom ugljenih hidrata) onda žučna kesa uopšte ne dobija signal da prazni žuč.
Osnovna funkcija žuči je metabolizam i razgradnja masti u digestivnom traktu.
Ako žučna kesa ne dobija signal da istiska ili luči žuč, onda i žuč i toksini ostaju u žučnoj kesi.
Ukoliko žučna kesa ne može da isprazni toksine, onda jetra ne može ni da deponuje te toksine u žučnu kesu. Na taj način, ceo ovaj mehanizam počinje da se “kvari”.
Zato je, između ostalog, kada je u pitanju masna jetra ishrana, dijtalni režim sa niskm sadržajem masti, a visokim sadržajem ugljenih hidrata, jako pogrešan.
Sta je dobro za masnu jetru? Stres definitivno nije
Na kraju krajeva, verovali ili ne, čak i stres, naročito tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do razvoja masne jetre. Ako se pitate sta je dobro za jetru, znajte da stres to svakako nije.
Sve što je jetri potrebno – nutrijenti (hranljivi sastojci), resursi, gorivo – sve to u jetru dospeva putem krvotoka. Ako je smanjena cirkulacija, onda će i jetra biti manje snabdevena sa ovim resursima.
Ali, povezanost stresa i jetre ide mnogo dalje od ovoga.
Autonomni nervni sistem (ANS) je mreža nerava u organizmu koji kontrolišu nesvesne procese.
ANS, pojednostavljeno rečeno, reguliše procese u organizmu nad kojima mi nemamo kontrolu i koji se odvijaju bez našeg razmišljanja o njima, kao što su disanje, otkucaji srca, rast tkiva, varenje i slično.
ANS je uvek aktivan, čak i kada spavamo, i ključan je za vaš dalji opstanak.
Osim toga, autonomni nervni sistem je tzv. alokator resursa, što znači da se on pita – gde treba alocirati resurse u organizmu?
Kom delu tela, kom organu ili tkivu su najpotrebniji resursi u datom trenutku? To je ono što se pita ANS.
Postoje tri dela ili tri divizije ANS – to su simpatički, parasimpatički i enterički nervni sistem.
Za nas su u ovom kontekstu najvažniji simpatički i parasimpatički nervni sistem.
Simaptički nervni sistem u suštini predstavlja odgovor tela na stresne i (potencijalno) opasne situacije.
Simpatički nervni sistem je odgovoran za “bori se ili beži” mehanizam, tako da svaki put kada smo pod stresom, aktivira se simpatički nervni sistem.
S druge strane, parasimpatički nervni sistem je zadužen za opuštanje i oporavak organizma, i on radi sve suprotno od simpatičkog nervnog sistema.
Svaki put kada je aktivan simpatički nervni sistem deaktivira se parasimpatički nervni sistem. Ne mogu oba sistema biti istovremena aktivirana.
Stres nije samo naša reakcija na stresne okolnosti, odnosno stres nije samo to kako se osećamo ili kako mislimo da se osećamo.
Stres ide mnogo više od toga, i u pitanju je to kako je naš nervni sistem kondicioniran i programiran da reaguje na svakodnevno okruženje.
Najveći deo tog “programiranja” se dešava do navršene 5. godine života.
Zato su bitne relaksacija, meditacija, kao i redovne fizičke aktivnosti koje balansiraju simpatički i parasimpatički nervni sistem.
Ako je osoba pod hroničnim stresom, to znači da je kod nje stalno aktiviran simpatički nervni sistem, odnosno tada se čovek stalno nalazi u “bori se ili beži” režimu, u režimu opreza i odbrane.
S obzirom na to da je, kako smo rekli, ANS alokator resursa, ovi resursi će, pod navedenim okolnostima, stalno biti usmereni ka srcu i mišićima (jer organizam stres doživljava kao signal za preživljavanje), nauštrb usmeravanja resursa u jetru i ka drugim vitalnim organima.
Dakle, svaki put kada ste istresirani, vi praktično gasite dotok resursa ka svojim vitalnim organima, kao što su jetra, bubrezi, želudac, dok se oni usmeravaju ka srcu (zbog pumpanja krvi) i mišićima.
To sve znači da možete da se stresirate ili da možete da izlečite svoju masnu jetru. Ali, ne možete raditi oba istovremeno.
Zdrava hrana za masnu jetru je masna hrana!
Sve u svemu, kada znamo da je, kada je u masna jetra ishrana u pitanju, neophodno izbaciti šećere, rafinisane ugljene hidrate, skrobne namirnice – šta nam onda ostaje kao zdrava hrana za masnu jetru?
Ostaju nam povećani unosi kvalitetnih masti i umereni unosi proteina.
Treba podvući sledeće
MASNA HRANA JE LEK ZA MASNU JETRU! MASNA HRANA NE DOVODI DO NASTANKA MASNE JETRE!
Dakle, ako vam preporuče da treba da ograničite unos masti za masnu jetru, znajte da je takva preporuka pogrešna, i činjenično i naučno neutemeljena.
To je zato što organizam postaje pravi virtuoz i majstor u sagorevanju masti zahvaljujući ketogenom stanju do kojeg dolazi kada se značajno smanji unos ugljenih hidrata (koji podstiču lučenje insulina i stvaranje masnih naslaga) i poveća unos masti (koje uopšte ne podstiču proizvodnju insulina, a samim tim ne doprinose stvaranju dodatnih masnoća).
Ako se, dakle, pitate sta je dobro za masnu jetru i kako izgleda ishrana za masnu jetru, to je nesumnjivo ishrana koja prati principe LCHF (Low-Carb High-Fat) ishrane, odnosno ishrane sa niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom masti.
A, osnovni princip keto ili LCHF ishrane je – jedi masti da bi sagorevao masti, i to je osnovni, bazalni princip metabolizma našeg tela koji nam je svima utkan u genima.
Dakle, jetra neće postati masna od masne hrane, već od viška ugljenih hidrata (peciva, testenine, pirinač, krompir, slatkiši, sokovi, beli hleb, brašno…).
Ukoliko duži vremenski period i često jedete ovakve namirnice i time stvarate masne naslage (gojite se), a pritom niste fizički aktivni – put ka stvaranju masne jetre je širom otvoren.
Zato je low-carb režim prava ishrana kod masne jetre jer se tada, naročito u kombinaciji sa (povremenim, intermitentnim) gladovanjem, omogućava telu dakoristi masti kao izvor energije, i to prvenstveno masti akumulirane u jetri.
Masna jetra ishrana znači konzumiranje hrane koja ne podstiče proizvodnju insulina
Masna jetra ishrana podrazumeva da se jede hrana koja ne podstiče rad pankreasa i proizvodnju insulina (a to su na prvom mestu masti, a zatim proteini – s proteinima ne treba preterivati, jer prekomerni unos belančevina može dovesti do lučenja insulina).
Kao što smo istakli, kada se konzumiraju ugljeni hidrati/šećer, telo ih u digestivnom traktu razlaže na glukozu koja se brzo apsorubje u krvotok, utičući na porast nivoa šećera u krvi.
Odgovor organizma na rast šećera u krvi je lučenje i rast insulina, koji je anabolički hormon, koji čuva energiju (masti), sprečava lipolizu (razgradnju masti) i tada se sav šećer pretvara u trigliceride koji se deponuju na periferiju tela u obliku sala.
Kada je u pitanju masna jetra ishrana, tek na režimu ishrane sa niskim unosom ugljenih hidrata, telo je primorano, zbog niskog nivoa insulina, da sagoreva masti za energiju.
Prema tome, tek kada je nizak insulin, otvara se put ka lipolizi, odnosno ka sagorevanju masti – prvenstveno masti akumulirane u jetri, a tek onda iz periferije tela.
Da li sve ovo znači da višak (zasićenih) masti u ishrani ne može dovesti do masne jetre?
Ne baš.
Kao ni sa ugljenim hidratima, pa i proteinima u hrani, tako ni sa mastima ne treba preterivati u ishrani.
Prekomerna konzumacija zasićenih masti takođe može povećati verovatnoću nastanka masne jetre.
Ali, većina studija koje pokazuju da zasićene masti doprinose nastanku i razvoju masne jetre uključuju prekomerni unos ukupnih kalorija u kombinovanoj ishrani sa visokim sadržajem masti i ugljenih hidrata, odnosno u generalno visoko-kaloričnoj ishrani (i višak masti i višak UH).
Ranije smo pisali o tome i raskrinkali mit o zasićenim mastima, i više o tome možete pročitati OVDE.
Dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata (low carb dijete), koje podstiču gubitak težine i mršavljenje, smanjuju masnoće u jetri – čak i kada sadrže velike količine zasićenih masti.
Stoga, bilo da govorimo o ugljenim hidratima ili mastima, čini se da osnovna dijetalna matrica (ukupni sastav, raspored, struktura i sadržaj svih makronutrijenata) ima veći efekat od pojedinačnih makronutrijenata o kojima se raspravlja.
Opservaciona istraživanja1takođe sugerišu da sedentarni stil života i manjak (ili odsustvo) fizičkih aktivnosti takođe podstiče skladištenje viška masti u jetri.
Masna jetra kao uvod u cirozu jetre
Masna jetra nastaje kada ćelije i tkivo ovog organa postaju prepunjeni, bogati mastima, odnosno trigliceridima u opsegu većem od 5-6 odsto kapaciteta jetre.
Trigliceridi su vrsta masti koja nastaje iz ugljenih hidrata – pod uticajem insulina koji pretvara višak ugljenih hidrata u trigliceride.
Tada dolazi do stvaranja benigne masne jetre koja je, videli smo, nesumnjivo povezana sa gojaznošću (naročito centralnom, abdominalnom gojaznošću), dijabetesom tipa 2, metaboličkim sindromom, insulinskom rezistencijom i fizičkom neaktivnošću.
U jetri se tada stvaraju nove masne kiseline – proces poznat pod nazivom lipogeneza.
Ako se ništa ne čini po ovom pitanju (ne saseče koren problema i ne usvoji odgovarajuća ishrana za masnu jetru) masne kiseline se nagomilavaju u jetri dovodeći do lipotoksičnosti – procesa u kojem prekomerna akumulacija lipida (masti) i prekomerna aktivacija lipidnih signalnih puteva izazivaju stres i disfunkciju ćelija jetre.
Ukoliko dodatno dođe do oksidativnog oštećenja masti u jetri (lipidna peroksidacija), upornih zapaljenskih procesa niskog stepena zbog povećanja endotoksina (metabolička endotoksemija) i uticaja infmalatornih citokina, onda se može javiti nealkoholni steatohepatitis (Non-Alcoholic Steatohepatitis – NASH), ciroza i karcinom jetre.
Ne postoji medikament (hemijski lek) koji može da izleči masnu jetru!
Ukoliko i dobijete dijagnozu masne jetre, preporuke lekara se uglavnom svode na gubitak kilograma, smanjenje unosa šećera, smanjenje holesterola i povećanje fizičkih aktivnosti.
I tada dolazi do klasičnog POGREŠNOG saveta kada je u pitanju masna jetra ishrana.
A to je da osoba sa masnom jetrom treba da usvoji niskokaloričnu dijetu ili režim ishrane sa niskim unosom masti, a visokim unosom ugljenih hidrata iz voća, integralnih žitarica, mahunarki i povrća.
I to su preporuke koje se slušaju poslednjih četrdeseatk, pedesetak godina, dok u međuvremenu imamo pravu bujicu, odnosno epidemiju modernih hroničnih oboljenja (kardiovaskularne bolesti, dijabetes, masna jetra, insulinska rezistencija, visok krvni pritisak…)
Sa izuzetkom velikog dela povrća i manjeg dela voća, svi ostali ugljeni hidrati su izvori skroba.
Ovde treba naglasiti da voće (sa izuzetkom banane), uglavnom ne sadrži skrob, ali je zato izvor ugljenih hidrata, odnosno voćnih šećera – fruktoze – koja ima poseban toksičan uticaj na jetru i koju (fruktozu) treba izbegavati u slučaju masne jetre.
Sve ostalo – žitarice, integralne ili ne, određeno povrće poput krompira koji naš narod naročito obožava da jede, kao i mahunarke, naročito pasulj – izvori su skroba.
Skrob je ništa drugo do jedan veliki i dugačak molekul koji se sastoji iz stotine ili hiljada manjih molekula glukoze.
Skrob se u digestivnom sistemu razlaže na hiljade manjih molekula glukoze koja se brzo apsorbuje u krvotok i dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi koji je uvek propraćen porastom insulina.
U tom smislu, ne postoji razlika između toga da li ste pojeli dva parčeta (integralnog) hleba ili štanglicu čokolade – sve su to u suštini šećeri.
Prema tome, ovakve niskokalorične dijete sa niskim unosom masti, a visokim sadržajem ugljenih hidrata, ne samo da ne rešavaju probem masne jetre, već “dolivaju ulje na vatru”, čineći da ovo stanje bude još gore i problematičnije.
Kako ishrana za masnu jetru može rešiti problem masne jetre?
Evo nekoliko praktičnih saveta kako ishrana za masnu jetru može u potpunosti, prirodnim načinom, preokrenuti problem masne jetre.
1) Masna jetra ishrana – Jedite manje ugljenih hidrata
Nepravilna ili loša ishrana vodeći je uzrok bolesti nealkoholne masne jetre. Najveći uzročnici su šećer, rafinisani ugljeni hidrati, odnosno hrana od belog brašna.
Drugim rečima, treba izbegavati hleb testo, testenine, peciva, kolače, sokove, pirinač, krofne, pomfrit, čips, perece, sve pekarske proizvode, krompir, ovsene pahuljice i, zapravo, svu hranu napravljenu od brašna.
Prekomerni unos hrane bogate ugljenim hidratima može doprineti stvaranju masne jetre, zato što jetra svaki višak ugljenih hidrata pretvara u trigliceride, odnosno mast.
Da pojasnimo.
Kad god se nivo šećera u krvi podigne, podigne se nivo insulina. Insulin ubacuje glukozu u ćelije, prvenstveno u ćelije jetre koje glukozu pretvaraju u glikogen. Glikogen je oblik ili rezerva glukoze koja se skladišti prvenstveno u jetri, ali i u mišićima.
Jetra pretvara šećere (glukozu) iz hrane u glikogen (rezerva glukoze) i masti.
Dakle, svaki put kada unesete višak šećera, taj višak se u jetri pretvara u glikogen. Ali, kada su rezerve glikogena popunjene, ostatak šećera se konvertuje u masti.
Što se više šećera konzumira, a rezerve glikogena su popunjene, više se masti stvara i vremenom jetra postaje preopterećena i masna.
Najbolja masna jetra ishrana se svodi na potpuno izbacivanje šećera iz ishrane ili svođenje ugljenih hidrata na minimum – i to iz vlaknastog povrća (zelenog-lisnatog i krucifernog povrća).
2) Pijte značajno manje alkohola, ali najbolje je da ga izbegavate u potpunosti
Prekomerna konzumacija alkohola je drugi najveći uzrok masne jetre (alkoholna masna jetra).
Alkohol može izazvati upalu i oštećenje ćelija jetre, što rezultira inflitracijom masti.
Ljudi sa masnom jetrom treba značajno da ograniče konzumaciju alkohola – na dva pića u jednoj nedelji.
Međutim, najbolja opcija je da u celosti izbegavate alkohol, ukoliko želite zaista da u potpunosti preokrenete stanje masne jetre, odnosno da ona opet postane funkcionalna i zdrava.
3) Masna jetra ishrana – Jedite više povrća
Kada je u pitanju masna jetra ishrana, sirovo (neskrobno) lisnato-zeleno i kruciferno povrće predstavlja najmoćniju hranu zadetoksikaciju i lečenje jetre.
Ove sirove ili presne namirnice, u kombinaciji sa određenim voćem (prvenstvenom citrusnim, a onda i sa bobičastim voćem) pomažu u čišćenju i popravljanju filtera jetre, tako da oni mogu “uhvatiti” i ukloniti više masti i toksina iz krvotoka.
U ovo povrće ulaze, između ostalog, brokoli, rukola, karfiol, kupus, rukola, keleraba, roktvice, spanać, blitva, kelj, prokelj (prokulice), kao i ostalo neskrobno povrće (beli luk, crni luk, crveni luk, crvene paprike, zelene paprike, krastavac, paradajz, ljuta papričica, celer, peršun…)
Dakle, kada je ishrana kod masne jetre u pitanju, jedite obilje povrća (sirove salate).
Kada se čisti, jetra, kroz portalnu venu, izbacuje toksine, višak masti i žuč kroz žučnu kesu, a žučna kesa istiska žuč u gorni deo tankog creva.
Jednostavno, neophodno je unositi dovoljno vlakana iz povrća kako bismo održali zdravlje crevnog trakta i izbacili sva štetna jedinjenja što efikasnije.
Takođe, svi fitonutrijenti koji pospešuju zdravlje jetre nalaze se upravo navedenom u povrću.
U zavisnosti od stepena i intenziteta masne jetre, ovom organu je nekada potrebno mnogo vremena da se podmladi i ozdravi – nekada i više godina.
Zato kada je masna jetra ishrana u pitanju, budite strpljivi, uživajte u procesu, hranite se zdravo i na pravom ste putu.
4) Ishrana za masnu jetru – Jedite više proteina
Proteini u hrani su važni jer pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, pomažu u gubitku suvišnih kilograma, smanjuju glad i žudnju za šećerima i rafinisanim UH.
Proteine treba konzumirati uz svaki obrok.
Dobri izvori proteina su jaja, sve vrste mesa, živina, morski plodovi, riba, koštunjavi plodovi, laneno seme, čia seme, seme konoplje, i obični ili grčki jogurt, skyr jogurt (islandski tip jogurta) i sirevi, dok treba izbegavati prženu hranu, odnosno hranu prženu u dubokom ulju.
Ono što morate da shvatite je da masna jetra ne znači samo da akumulaciju masnoća u jetri, već i disfunkciju jetre, odnosno ćelije jetre postaju oštećene.
5) Zdrava hrana za masnu jetru – Jedite organsku hranu
Poznato je da zdrava ishrana generalno, kao i zdrava hrana za masnu jetru isključuje konzumaciju bilo koje hrane kontaminirane toksinima.
Nisu vam potrebni pesticidi, herbicidi, fungicidi, insekticidi i drugi toksini u hrani.
Najčešći toksin u hrani glifosat.
U pitanju je kontroverzni i kancerogeni sastojak koji se nalazi u sredstvima za suzbijanje korova, koji se koristi prilikom stvaranja GMO hrane i koji je dokazano toksičan za nervni sistem2.
Glifosat je neselektivni biocid sa dejstvom širokog sprektra, najčešće upotrebljavan herbicid na svetu i koji može mesecima ostati u hrani jednom kada se nanese.
Ako je hrana organska, onda ona ne može biti genetski modifikovana i ne može imati toliku količinu toksina (zapravo, skoro je nema uopšte).
Ukoliko želimo da pomognemo jetri da je očistimo od akumuliranih toksina i masnoća, onda ishrana za masnu jetru znači jesti pretežno organsku ili domaću hranu, od lokalnih proizvođača.
Glutation, kao antioksidant koji proizvodi jetra i koji je najjači antioksidant u telu, nalazi se takođe u nekom povrću kao što su crni luk, beli luk, kruciferno povrće, brokoli, avokado, spanać, špargla, kelj, prokelj, peršun, roktvice.
Glutation će pomoći u tome da se jetra detoksikuje od svih štetnih supstanci i otrova (uključujući i glifosat), a samim tim, on će omogućiti da jetra bude i manje masna.
Tačnije, glutation smanjuje oštećenja jetrenih ćelija izazvana masnom jetrom.
6) Masna jetra ishrana – Jedite više PRAVIH masti
Kao što smo ranije istakli, masna jetra ishrana znači da treba da konzumirate više pravih, kvalitetnih masti!
Masti koje treba uključiti u ishranu nalaze se u ekstra-devičanskom maslinovom ulju, masnoj ribi, maslacu, crvenom organskom mesu koje potiče od životinja koje su prirodno pasle travu, domaćim jajima (žumanca), kokosovom ulju, avokadu, lanenom semenu, čia semenu, suncokretovom semenu, semenu susama, semenu konoplje, sirovim orašastim plodovima (orasi, bademi…).
Takođe, kada je ishrana kod masne jetre u pitanju, treba izbegavati margarine, rafinisana biljna ulja, trans-masti, odnosno hidrogenizovana i/ili delimično hidrogenizovana ulja.
Ove namirnice mogu samo pogoršati stanje masne jetre, zato što predstavljaju, štetnu, toksičnu i protivprirodnu tvorevinu koja podstiče upalne procese u celom organizmu, a naročito u jetri.
Kao što vidimo, masna jetra ishrana se u principu svodi na principe LCHF (Low-Carb High-Fat) režima ishrane, odnosno ishrana sa niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom masti.
7) Pijte sokove od sirovog povrća
Voćne sokove – prirodno ceđene ili kupovne – nije preporučljivo piti, naročito ako želite da izlečite masnu jetru, zbog visokog sadržaja šećera (fruktoze) koja je u većim količinama toksična po jetru.
Ali, naspram toga, masna jetra ishrana podrazumeva da pijete sokove od sirovog povrća.
Treba ih konzumirati dva do tri puta nedeljno, i dovoljno je uzeti 250 do 300 mililitara po porciji.
Ovaj sok treba da sadrži od 90 do 95 odsto povrća, a ostatak može da potiče iz citrusnog voća ako želite da poboljšate ukus.
Agrumi ili citrusno voće su, zapravo, najzdravije voće za jetru (pored bobičastog voća – borovnice, maline, kupine, aronija…).
8) Sta je dobro za masnu jetru – Suplementacija vitaminima C, D i E
Jetra voli vitamine C, D i E. Kod masne jetre, treba povećati njihov unos, a to se naročito odnosi na suplementaciju vitaminom D.
Štaviše, naučno je dokazano4 da je manjak ili deficit vitamina D povezan sa nealkoholnom masnom bolešću jetre. Nedostatak vitamina D je u korelaciji sa masnom jetrom!
Metabolička, antiinflamatorna i antifibrotička svojstva vitamina D obezbeđuju mehanizme pomoću kojih vitamin D može smanjiti stepen i intenzitet masne jetre.
Zapravo, adekvatan unos vitamina D može sprečiti nastanak masne jetre, pokazuju studije5.
Da bi vitamin D imao efekta na masnu jetru, treba unositi značajno veće količine vitamina D od preporučenih.
Treba razlikovati preporučene od optimalnih doza.
Preporučene doze su one doze koje su organizmu potrebne da bi mogao da preživi.
Optimalne doze su doze koje organizmu omogućuju da funkcioniše na optimalnom, vrhunskom nivou.
Zato, kada je masna jetra ishrana u pitanju, ili u ovom slučaju suplementacija za masnu jetru, treba unositi vitamin D od 3 do 5 hiljada internacionalnih jedinica u periodu od minimum 3 meseca.
Vitamin C treba unositi u obliku natrijum askorbata.
9) Čaj za masnu jetru – Jetra voli gorko
Treba zapamtiti da je gorko bilje idealna hrana za našu jetru, i u tom smislu treba piti gorki čaj za masnu jetru.
Gorko bilje, odnosno čaj za masnu jetru napravljen od biljaka, kao što su koren mlečnog čička, koren maslačka ili koren lincure, podstaćiće proces detoksikacije jetre i oslobađanja od akumuliranih masnoća.
Gorko bilje, dakle, možete uzimati u obliku čaja – jedna do dve šolje na dan, ili u obliku tinkture – 20 do 30 kapi u čašu čiste vode pre obroka.
Evo i nekoliko primera čajeva koje možete uzimati za masnu jetru.
a) Čaj za masnu jetru od korena mlečnog čička
Mlečni čičak (sikavica) je, zapravo, jedna od najpoznatijih i najcenjenijih biljaka za zdravlje jetre.
Glavni razlog za to jeste aktivni sastojak mlečnog čička – silimarin – koji deluje kao antioksidans, koji smanjuje upalne procese u jetri i štiti jetrene ćelije od oštećenja.
Silimarin iz mlečnog čička pomaže jetri da se regeneriše, obnovi i da se uklone masti akumulirane u ovom organu.
Osim toga, sikavica podstiče proizvodnju glutationa – glavnog antioksidansa u organizmu koji štiti ćelije jetre od oksidativnog oštećenja.
Zato se uvek preporučuje čaj za masnu jetru od korena mlečnog čička.
Pored ovog čaja, preporučljivo je koristiti i ekstrakt sikavice koji deluje regenerativno, proitvupalno i koji štiti ćelije jetre.
b) Čaj za masnu jetru od sladića
Čaj od sladića ili slatkog korena pokazao se delotvornim za funkcionisanje jetre.
Ovaj čaj smanjuje upalne procese u jetri, zahvaljujući aktivnoj komponenti koja se naziva glicirizin, koja ima značajna antivirusna i antibakterijska dejstva.
Glicirizin pomaže u lečenju hepatitisa C, virus koji prvenstveno utiče na zdravlje jetre.
c) Čaj za masnu jetru od korena maslačka
Koren maslačka je poznat zbog svojih blagotvornih efekata na regeneraciju tkiva jetre.
Između ostalog, koren maslačka sadrži polisaharide i fitonutrijente koji utiču na smanjenje masti u jetri i suzbijanje oštećenja nastalih usled masne jetre.
Fitonutrijenti iz korena maslačka deluju kao antioksidansi, što znači da ublažavaju i štite jetru od zapaljenskih procesa.
Osim toga, koren maslačka je i prirodan diuretik, koji podstiče izbacivanje viška vode i toksina iz organizma – prvenstveno jetre – te pomaže u procesu detoksikovanja ovog organa.
Zato se preporučuje da se pije čaj za masnu jetru od korena maslačka.
d) Čaj za masnu jetru od artičoke
Čaj za masnu jetru od artičoke poboljšava funkcionisanje jetre, zato što listovi artičoke štite jetru od oštećenja i podstiču proizvodnju žuči.
Artičoka takođe ima korisne efekte u vidu podsticanja regeneracije jetre, odnosno artičoka pomaže da se tkivo jetre brže oporavi.
Osim toga, čaj od artičoke sadrži i veliki broj antioksidanasa koji štite jetru od oksidativnog stresa i upala.
e) Čaj za masnu jetru od marulje (macine trave)
Macina trava ili marulja od davnina koristi zbog izvanrednih lekovitih svojstava.
Ne samo da čaj od marulje leči zapaljenske procese u celom telu, on se neretko koristi i kao prirodni lek za brojna stanja jetre, uključujući i masnu jetru.
f) Zeleni čaj za masnu jetru
Zeleni čaj je jedan od najpopularnijih čajeva na svetu, a osim toga, on vrlo povoljno deluje na masnu jetru, smanjujući masnoće u ovom organu.
To su, zapravo, dokazale i brojne studije.
Naime, jedna studija6 je pokazala da zeleni čaj smanjuje povišene enzime jetre (ALT i AST) kod pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre nakon samo 12 nedelja konzumiranja ovog čaja.
Druga studija7 je otkrila da katehini iz zelenog čaja (tačnije EGCG – epigalokatehin galat) imaju blagotvorne efekte na puteve povezane sa oksidativnim stresom koji aktiviraju proinflamatorne odgovore, što dovodi do oštećenja jetre.
U zaključku u ovoj studji, navodi se da su katehini zelenog čaja su potencijalno korisna opcija za lečenje nealkoholne masne bolesti jetre.
Jedna meta-analiza8 je pokazala da konzumacija zelenog čaja smanjuje rizik od nastanka masne jetre.
Štaviše, jedno kliničko ispitivanje9 je pokazalo da 700 ml zelenog čaja na dan može smanjiti telesne masnoće, uključujući i masnoće iz jetre, kao i da ova količina zelenog čaja može poboljšati funkciju jetre kod pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre.
Ostali čajevi za masnu jetru uključuju, između ostalog, čaj od kurkume, čaj od đumbira i slično.
Masna jetra je problem koji se ne razvija preko noći, pa se isto tako neće ni rešiti preko noči.
Kada je u pitanju masna jetra ishrana i lečenje masne jetre, interesantno je zapažanje da su za svega 6 dana na LCHF režimu ishrane postignuti apsolutno isti rezultati kao rezultati na ishrani sa niskim sadržajem masti za 7 meseci!
Ne samo da će vam navedena ishrana za masnu jetru, odnosno principi LCHF ishrane kod masne jetre pomoći da rešite ovo zdravstveno stanje, već ćete, kao “nusprodukt” početi da gubite masti i iz drugih delova tela – stomaka, butina, kukova, zadnjice, dok ćete istovremeno postajati metabolički zdraviji.
Masna jetra ishrana – Razlikovanje mitova od istine (Ne dozvolite da vas lažu!)
Ako ne vodite računa o jetri, koja ima više od 500 funkcija u organizmu, i koja je glavni detoksikator organizma, ona se može pretvoriti u masnu jetru, koja vremenom može dovesti do ciroze i otkazivanja jetre.
Nekada se smatralo da samo alkohol može uzrokovati masnu jetru. Ali, ako je vaša jetra masna, a ne pijete alkohol, onda je to zbog hrane koju jedete.
Ljudi su danas više nego ikada isfrustrirani zbog oprečnih informacija i dezinformacija o tome kako treba voditi računa jetri, odnosno o tome kako izgleda masna jetra ishrana, koja je zdrava hrana za masnu jetru, sta je dobro za masnu jetru i slično.
Zato želimo da raskrinkamo određene mitove i da razdvojimo laži od istina kada je u pitanju ishrana kod masne jetre.
Takođe, želimo da vam pokažemo i da li zaista postoji “superhrana” za jetru (“magična” hrana koju je dovoljno pojesti i koja će samo tako očistiti jetru od akumuliranih masnoća, bez potrebe da se menjaju životne navike).
1) Ne konzumirajte soli kod masne jetre (MIT)
Često kažu da kod problema masne jetre ne treba jesti so, zato što so zadržava vodu. Ovo je istina, zato što voda zaista prati so u organizmu.
Ali, so uzrokuje retenciju (zadržavanje) viška vode u organizmu samo ako se ne reguliše unos soli, odnosno natrijuma u organizmu.
Ukoliko osoba ima hormonalne probleme, endokrine tumore ili otkazivanje bubrega – stanja kod kojih telo ne može da reguliše nivo soli u organizmu – to je onda pravi problem, i to je razlog za ograničavanje unosa soli.
Ali, za zdravu osobu, to nije slučaj i nema nikakve veze sa masnom jetrom.
Tako da je savet da izbegavate so ili da je maskimalno ograničite, potpuno pogrešan.
2) Ne treba jesti dodate šećere (ISTINA)
Ovde nema nikakvog mita, ovo je istina – dodati šećeri, višak šećera i rafinisanih ugljenih hidrata zaista doprinosi nastanku masne jetre, zato što se višak šećera u organizmu, pod dejstvom insulina pretvara u masti.
Ovde ćemo samo dodati da bi osobe sa masnom jetrom trebalo da izbegavaju, pored dodatih, i prirodne šećere iz voća, tj. frutkozu.
Fruktoza je naročito opasna za jetru, jer samo jetra može da metaboliše fruktozu.
Jetra ne pravi razliku između prirodne fruktoze iz voća i fruktoze u rafinisanim namirnicama (recimo, visoko-fruktozni kukuruzni sirup, kao zaslađivač).
Jedina razlika je u tome što je u rafinisanim proizvodima fruktoza koncentrisanija.
3) Ne treba jesti crveno meso jer je bogato zasićenim mastima (MIT)
Kada je ishrana za masnu jetru u pitanju, vrlo često ćete naići na (zastarele) nutricionističke savete da treba izbegavati crveno meso, zato što je crveno meso izvor zasićenih masti koje dovode do začepljenja arterija i povećanja rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
Zapravo, crveno meso je u gotovo svim popularnim režimima ishrane okvalifikovano kao politički nekorektna hrana zbog navedenih, navodnih, efekata.
Drugim rečima, čak i kod nekih drugih zdravstvenih komplikacija (ne samo po kod masne jetre), gotovo uvek se savetuje da treba ograničiti ili izbegavati konzumaciju crvenog mesa (govedina, svinjetina, jagnjetina, teletina, jaretina…).
Tačno je da je crveno meso bogato zasićenim mastima, ali to nije problem, kada je u pitanju masna jetra ishrana.
Tvrdnja da treba izbaciti ili skroz ograničiti unos crvenog mesa u slučaju masne jetre je netačna i neistinita.
Svi smo čuli za onu izreku “Ti si ono što jedeš”. I dok je načelno ova izrečena tvrdnja tačna, to ne znači da je u potpunosti istinita.
Objasnićemo to baš na primeru zasićenih masti od kojih su ljudi masovno uplašeni zbog višedecenijske propagande o štetnosti konzumacije masti.
Ljudi misle da će, ako jedu zasićene masti, skladištiti i nagomilavati ove masti u telu koje će eventualno dovesti do začepljenja arterija, krvnih uguršaka (trombova), kardiovaskularnih oboljenja i slično.
To je slučaj ako dosledno pratimo stav “ti si ono što jedeš”. Ali, u praksi – ne biva tako.
Pogledajmo samo kravu.
Meso krave je neverovano veliki izvor zasićenih masti. Krava ima mnogo zasićenih masti u svojim organima, mišićima, tkivima.
A, šta krava jede? Krave ne jedu zasićene masti, ove životinje su zapravo, herbivori, odnosno biljojedi.
Ako krava jede on što joj je prirodno – a to je trava – ta trava se u njenom organizmu pretvara u zasićene masti.
Ovaj proces se naziva biotransformacija.
Ukoliko se ovaj proces dešava kod krave, zašto bi drugačije bilo kod ljudi?
Ne govorimo u smislu da mi jedemo travu koje se u našem telu pretvaraju u zasićene masti,već u smislu da zasićene masti u našem organizmu NE POTIČU NUŽNO iz zasićenih masti iz hrane.
I kod ljudi takođe postoji proces biotransformacije.
Samo što kod ljudi izvor zasićenih masti nije trava, kao kod krave, već PREKOMERNI UNOS HRANE – kada jedemo više nego što nam je potrebno, kada unosimo više kalorija nego što nam treba!
Višak kalorija se u organizmu pretvaraju u masne naslage koje se skladište u masnom tkivu (salo).
Višak hrane u organizmu, a naročito višak ugljenih hidrata/šećera, uvek je praćen povišenim nivoom insulina, koji je anabolički hormon.
To znači da insulin skladišti masti, čuva energiju, ne dozvoljava razgradnju masnoća.
Prema tome, to je način kako se zasićene masti stvaraju u organizmu čoveka.
Dakle, ponovimo još jednom da zasićene masti u organizmu čoveka ne potiču nužno od zasićenih masti koje unosimo iz ishrane.
Brojne studije10nedvosmisleno govore da i jetra postaje rezistentna (otporna) na insulin ukoliko ona ima višak zasićenih masti, odnosno ako je jetra masna.
To jeste tačno, ali nije zasićena mast izazvala insulinsku rezistenciju jetre, već je skroz obratno – višak hrane, odnosno višak ugljenih hidrata, koji je uvek praćen viškom insulina, dovodi do insulinske rezistencije (govorimo u slučaju kada su duži vremenski period povišeni nivoi insulina u krvi – hiperinuslinemija).
Prema tome, višak kalorija, višak UH iz hrane stvara zasićene masti u jetri (čini da jetra bude masna), što dovodi do insulinske rezistencije jetre.
4) Treba izbegavati prženu hranu (hranu prženu u dubokom ulju) (ISTINA)
Kada je masna jetra ishrana u pitanju, zaista treba izbegavati prženu hranu, zato što je hrana pržena u ulju izvor trans-masti, tj. hidrogenizovanih ulja koja su izuzetno štetna, toksična i inflamatorna za naš organizam, a naročito za jetru.
Osim toga, radi se i o vrsti ulja/masti koje se koristi za prženje hrane, a to su rafinisana biljna ulja (ili samo rafinisana ulja).
Proizvodnja rafinisanog ulja je izuzetno težak industrijski proces dobijanja ulja iz biljaka (tačnije, iz semena biljaka), gde se biljka i njena prirodna ulja praktično uništavaju u svakom smislu.
Ta biljna ulja se u toj meri procesuiraju, prolazeći kroz ekstremne pritiske i ekstremno visoke temperature, da se na kraju dobija jedan potpuno nezdrav i toksičan proizvod.
Dakle, ishrana za masnu jetru definitivno znači da treba izbegavati prženu hranu, rafinisana ulja, trans-masti.
Četiri jahača apokalipse jetre
Kada jetru opteretimo više nego što treba, kada joj omogućavamo da radi izvan svojih kapaciteta, onda će doći do disfunkcije jetre u nekoj meri.
Drugim rečima, jetra neće biti u stanju tada da efikasno obavlja svoje funkcije, kao što bi inače radila da nije preopterećena.
Opterećenje jetre se odnosi na prekomerni unos supstanci koje samo jetra može da metaboliše i razgradi.
Ukoliko svaka ćelija u telu može da metaboliše određene supstance, onda jetra neće biti toliko opterećena.
Ali, ako samo jetra može da razgradi odeđene supstance, a ona je preopterećena, onda dolazi do problema i do nastanka masne jetre.
Evo i koja su to “četiri jahača apokalipse jetre” koji dovode do masne jetre i drugih oštećenja ovog organa.
Na prvom mestu, to je alkohol.
Alkohol je droga i toksin, i to je nešto što je opšte poznato, zbog čega se često daju ograničenja ili upozorenja o upotrebi alkohola.
Na drugom mestu, to je fruktoza.
Svi znaju za šećere, naročito za kuhinjski, stoni ili beli šećer.
Ali, ne znaju svi da je 50 odsto ovog šećera je glukoza, a 50 odsto je fruktoza.
Dakle, 100 grama belog šećera sadrži 50 glukoze, a 50 grama fruktoze koja naročito ima poguban uticaj na jetru.
Na trećem mestu, to su toksini koje samo jetra može da obradi.
Ukoliko je jetra preopterećena alkoholom i fruktozom, ona ne može da prerađuje toksine, što uzrokuje njihovu akumulaciju, odnosno nagomilavanje u jetri.
Na četvrtom mestu, to je insulin.
Insulin je, zapravo, “manji igrač” u celoj priči i on ne uzrokuje masnu jetru sâm po sebi.
Ali, ako je jetra već masna, i ako čovek ima životne navike koje podstiču visok nivo insulina (prekomerni unos šećera, rafinisanih ili običnih UH i, generalno, prekomerni unos kalorija), onda će insulin samo “dodavati ulje na vatru”, tj. on će biti faktor koji otežava stvari!
Jer insulin, kao anabolički hormon, sprečava lipolizu (sagorevanje ili razgradnju masti), što se odnosi i na masti iz jetre.
Dakle, ako je jetra masna, a insulin se konstantno proizvodi i njegove vrednosti su konstantno povišene, ne postoji mogućnost sagorevanja masti iz jetre i on čini samo da se nastavi stanje insulinske rezistencije jetre.
Prema tome, sa stalno visokim nivoima insulina, jetra ne može da se očisti, odnosno ne mogu da se izbace masti iz jetre.
4 načina kako pobediti ova 4 jahača apokalipse jetre!
Na prvom mestu, treba izbegavati alkohol koji apsolutno loše utiče na jetru.
Na drugom mestu, treba izbegavati šećere – kako dodate, tako i prirodne šećer.
Ovo je, inače, “tačka preloma”, gde veliki broj ljudi živi u određenim iluzornim uverenjima po pitanju šećera.
Naime, ljudi često imaju to shvatanje, stav ili razmišljanje da dodati šećer nisu isto što i prirodni šećer.
Suštinski posmatrano, ovo nije tačno i pogrešno je imati ovakva uverenja, jer šećer je šećer u svom hemijskom sastavu, bio on dodat ili prirodan (iz voća recimo). Jedina razlika je u količinama.
Dodati šećeri su skoncentrisaniji u rafinisanim, zašećerenim namirnicama, što znači da oni izazivaju brže skokove šećera u krvi, a samim tim i brži rast insulina u krvi.
Dakle, čak i ako jedete prirodne šećere, ako unosite mnogo voća (jabuke, lubenice, grožđe), misleći da time sebi činite uslugu, jer jedete prirodno voće, onda grešite.
Možete jesti 100, 200 grama šećera iz voća, ali fruktoza u svom hemijskom sastavu je ista – dobijena ona industrijskim putem ili ako potiče iz prirode (voća).
Zapamtite – jetru, zapravo, uopšte ne zanima da li fruktoza potiče iz prirodnih ili dodatih šećera.
To je i dalje fruktoza u svom hemijskom sastavu koju samo jetra može da obradi.
Zato, kada je masna jetra ishrana u pitanju, najbolje je vrlo umereno konzumirati voće – bobičasto ili citrusno voće (borovnice, kupine, maline, jagode, limun, mandarine…), ali nemojte nikada misliti da uzimanje više voća znači i više zdravlja.
Na trećem mestu, treba izbegavati skrob.
Skrob je jedan veliki molekul sastavljen od stotine ili hiljade manjih molekula glukoze.
On (skrob) se organizmu razlaže na glukozu, koja se apsorbuje u krvotok i postaje šećer u krvi, što podstiče lučenje insulina.
Skroba najviše ima u žitaricama – integralnim ili rafinisanim (hleb, peciva, testenine, pirinač, pasta…)
Ako nemate masnu jetru, onda možete da tolerišete izvesnu, minimalnu dozu šećera i skroba.
Ali, ako imate masnu jetru ili ste na dobrom putu da je dobijete, onda će unos skroba i/ili šećera samo još više podsticati lučenje insulina i držanje nivoa ovog hormona visokim.
Ovo se takođe odnosi i na prirodnu (voće, recimo) i na procesuiranu (rafinisanu, veštačku obrađenu) hranu, naročito na rafinisane ugljene hidrate, kao što su pomenuti beli hleb, brašno, testenine, pirinač…
Naravno, procesuirana hrana i rafinisani ugljeni hidrati uvek su gora varijanta, jer su im oduzeta vlakna i druge prirodne, hranljive materije.
Industrijskim putem skrob u rafinsanim žitaricama je napravljen tako da se glukoza mnogo brže apsorbuje u krvotok, što uzrokuje i brže skokove šećera u krvi.
Ali, uvek imajte u vidu da postoji veoma mala, gotovo neznatna razlika između belog pirinča i integralnog pirinča, između belog brašna i integralnog brašna, između belog hleba i integralnog hleba.
U oba slučaja (integralne ili rafinisane žitarice) skoro je u potpunosti ista količina, sadržaj i nivo glukoze.
Naravno, mnogi ljudi će reči “pa, ja jedem krompir, beli pirinač, hleb, i super mi je” i to može biti istina, zato što postoji značajna razlika između ozdravljenja i održavanja zdravlja.
Ako nemate insulinsku rezistenciju, onda možete u jednoj meri da tolerišete navedenu hranu (održavanje zdravlja).
Ali, ako pokušavate da ozdravite (ozdravljenje), da preokrenete zdravstveno stanje, da nemate više masnu jetru, ako vam je nivo insulina visok, onda morate mnogo više da se potrudite i da budete mnogo striktniji kada je u pitanju ishrana za masnu jetru.
Dakle, masna jetra ishrana znači izbegavanje i integralnih žitarica, iako se veoma često integralne žitarice, prema zvaničnim nutricionističkim preporukama, svrstavaju u tzv. superhranu za masnu jetru (kao i za druga zdravstvena stanja).
Videćemo kasnije da to uopšte nije istina. odnosno da integralne žitarice, kao politički korektna hrana koja se svrstava u svaki, tobože, zdrav režim ishrane, uopšte nisu toliko dobre kao što se misli.
I na četvrtom mestu, treba izbegavati hranu prženu u dubokom ulju, odnosno u rafinisanim uljima.
Rafinisana ulja su, videli smo, proinflamatorna, toksična, oksidirana, a da bi bila takva, morala su prethodno da prođu tešku industrijsku manipulaciju.
Sve u svemu, ova ulja su jako štetna po jetru i zaobilazite ih u širokom luku.
Masna jetra ishrana – Ne postoji superhrana za masnu jetru!
Pre nego što vidimo kako ljude obmanjuju brojnim zvaničnim preporukama o ishrani za masnu jetru i o postojanju tzv. superhrane za masnu jetru, hajmo prvo da razjanimo nekoliko stvari o sâmom konceptu superhrane.
Zapitajte se samo – da li ćete moći odmah da poništite dejstvo nekog otrova ako uzmete neki vitamin?
Recimo, izloženi ste živi ili nekim drugim teškim metalima na dnevnom nivou koji su tokisčni po vaš organizam.
Postoji li neki vitamin ili neka druga supstanca, neki antioksidans koji možete uzeti i koja će vas učiniti odmah zdravijim, odnosno koja će odmah anulirati dejstvo teških metala, kada da nikada niste bili izloženi njima?
Naravno da ne postoji.
Zašto?
Dok god ste izloženi nekim metalima, u ovom slučaju živom, koja truje vaš organizam, bićete sve bolesniji i bolesniji, ma šta god vi uzimali protiv dejstva žive.
Vitamin ili neka druga supstanca koju ste uzeli može učiniti samo da možda malo bolje tolerišete to trovanje, ali ona vas neće učiniti zdravijim – sve dok ne budete prestali da budete izloženi dejstvu žive.
Ili zamislite jezero u kojoj se dogodio pomor riba (ili većine njih).
Da li postoji neki antioksidans ili neki vitamin koji možemo staviti u jezero i učiniti da ribe magično ponovo ozdrave?
Sve dok čovek zagađuje to jezero i životnu okolinu, ne postoji supstanca koju možemo staviti u jezero koja će učiniti da ribe ponovo budu zdrave i vitalne.
Dakle, kada govorimo o superhrani, nemali broj ljudi ima velike zablude, jer mnogi ljudi misle da je to hrana sa čudesnim svojstvima, koja štiti od svih negativnih uticaja ili koja čini da sva učinjena šteta bude odjednom popravljena.
To, naprosto, ne postoji.
Godinama smo indoktrinirani da tako mislimo, kada je u pitanju bilo koja superhrana, i to sve na osnovu tzv. alopatskog modela.
Alopatski model se svodi na sledeće.
Ukoliko postoji neki problem ili simptom, onda možemo da uzmemo nešto (lek, odnosno medikament ili neko drugo sredstvo) koje će imati efekat na taj simptom ili problem, u smislu njegovog suzbijanja ili ublažavanja.
I to je uverenje koje su ljudi usvojili, misleći da se na taj način tretiraju sve komplikacije.
Veliki deo moderne medicine se, nažalost, zasniva na ovom uverenju: “Ako ti nije dobro, popij lek, biće ti bolje”.
Treba razumeti da se simptom pojavljuje samo zato što nešto, što je uzrokovalo taj simptom, ne funkcioniše onako kako treba.
Simptom se, dakle, pojavio jer neki mehanizam nije u redu, jer je nešto izazvalo određeni disbalans, što za posledicu ima simptom.
Lekovi ili medikamenti će samo blokirati signale simptoma, što dovodi do olakšanja.
Recimo, lekovi protiv bolova će blokirati signale bola, zbog čega čovek više neće osetiti bol (makar privremeno), ali to ne znači da je stvar rešena, odnosno to ne znači da je uzrok bola magično iščezao.
Dakle, olakašnje ili ublažavanje simtpoma ne znači da sve funkcioniše ispravno.
To samo znači da se, netretiranjem uzroka problema, nastavlja kontinuitet u disfunkciji nečega, odnosno nastavlja se kontinuirano oštećenje ili disbalans koji su doveli do pojave simptoma.
To je glavni razlog zašto koncept supehrane nije istinit i ne funkcioniše, čak i kad je masna jetra u pitanju.
Umesto alopatskog modela, treba usvojiti tzv. holistički model.
Holistički model se fokusira na regulisanje glavnog uzroka, a ne simptoma.
Drugim rečima, holistički model adresira koren problema koji dovodi do nastanka simptoma.
Kada regulišemo koren ili uzrok, onda “gađamo” i pravi problem.
Dakle, ako je u osnovi ili korenu problema neki nedostatak, onda, po holističkom modelu, nadomešćujemo taj nedostatak, dajemo ili pružamo telu ono što mu nedostaje.
Kad to radimo, isto ćemo osetiti olakšanje, kao i kod tretiranja simptoma. Samo što ovog puta neće doći do kontinuirane disfunkcije, oštećenja ili neravnoteže.
Umesto toga, doći će do poboljšanja funkcije (ono što treba da funkcioniše – funkcionisaće opet), i simptomi nestaju – ne zbog toga što smo blokirali signalne simptoma, već zato što smo regulisali uzrok problema.
Analogno tome, i za hranu se može razmišljati u smislu da postoji dobra i loša hrana.
Dobra hrana je hrana koja poboljšava stanje stvari, a loša hrana je hrana koja pogoršava stanje.
Ali, u navedenom smislu, ne postoji superhrana za masnu jetru.
Pogledajmo sada nekoliko namirnica koje se neretko navode kao superhrana za masnu jetru, a da to zaista nisu.
Uzgred, to što neka namirnica nije superhrana za masnu jetru, ne znači da ona nema uopšte pozitivnig efekata na ovo zdravstveno stanje.
Naprotiv, pojedina hrana i te kako može uticati na smanjenje masnoća u jetri i zato ishrana kod masne jetre treba da uključi te namirnice. Ali, to i dalje te namirnice ne čini suprhranom za masnu jetru.
Krenimo redom.
12. Masna jetra ishrana i integralne žitarice
Kada je masna jetra ishrana u pitanju, brojni tekstovi navode da su integralne žitarice superhrana za jetru, odnosno da se radi o “magičnoj” hrani čijom konzumacijom masna jetra može ozdraviti.
Zapravo, integralne žitarice ili žitarice od celog zrna predstavljaju tzv. politički korektnu hranu i nalaze se na gotovo svakoj listi za svaku zdravu ishranu, nevezano od toga postoji li i ne neko oboljenje.
Ali, da li su integralne žitarice zaista superhrana u smislu izlečenja masne jetre?
Svaki put kada se kaže da su integralne žitarice superhrana, to se odnosi na kontekst da su integralne žitarice namirnica koja je “bolja od”.
Ako pogledate spiskove i sadržaj brojnih režima ishrane, videćete da se integralne žitarice gotovo uvek ubacuju u kontekstu supstituta ili zamene za rafinisane žitarice, odnosno rafinisane ugljene hidrate.
Dakle, kada se u opisanom smislu opisuju korekcije ishrane, integralne žitarice se navode kao bolje rešenje ili bolja opcija od belog hleba, zašećerenih cerealija, testenina, belog pirinča, belog brašna i slično.
Da – beli hleb, belo brašno, testenine i rafinisani ugljeni hidrati imaju loš uticaj na jetru i na celo telo, generalno, ali ako je nešto “bolje od” navedenih rafinisanih UH, onda to nešto nije automatski apsolutno najbolja hrana ili superhrana!
Da – integralne žitarice imaju vlakna i proteine, ali najveći deo (integralnih) žitarica čini skrob, odnosno glukoza koja se brzo apsorbuje u krvotok, postajući šećer u krvi, koja stimuliše lučenje insulina, koji dovodi do pada šećera u krvi, i onda dolazi do “klackalice” šećera/glukoze u krvotoku, što nikada nije dobra ideja.
Žitarice su takođe najveći alergeni u ishrani.
Veliki broj ljudi su osetljivi ili alergični na žitarice (nije isto što iosetljivost ili intolerancija na gluten), nemali broj ljudi je intolerantan gluten, dok mali broj ljudi ima celijakiju.
Dakle, integralne žitarice NISU superhrana za masnu jetru, niti su generalno superhrana u ishrani. One su samo malo bolja opcija u odnosu na lošu opciju.
Ako nemate masnu jetru, ako nemate insulinsku rezistenciju i ako niste osetljivi ili alergični na žitarice, tada verovatno možete umereno konzumirati integralne žitarice.
Bitno je da se u njihovoj konzumaciji ne preteruje i nemojte ikada pomisliti da je svakodnevna konzumacija, makar i integralnih žitarica, dobra za vaše zdravlje.
11. Ishrana za masnu jetru i nezasićene masti
Poput integralnih žitarica, i nezasićene masti su politički korektna hrana, odnosno masti koje se nalaze na svakoj listi.
Često se za nezasićene masti kaže da su dobre ili zdrave masti, naspram zasićenih masti, za koje se kaže da su loše ili nezdrave.
I ovo suštinski nije tačno.
Nezasićene masti se dele na mononezasićene masti (ili mononezasićene masne kiseline) i polinezasićene masti (ili polinezasićene masne kiseline).
Mononezasićene masne kiseline treba posmatrati kao makronutrijent – to je nešto što treba da jedemo u dovoljnoj meri kako bi nam obezbedilo esencijalne kalorije, tj. energiju.
U mononezasićene masti ulazi, kao što je poznato, ekstra-devičansko maslinovo ulje ili avokado, ali, verovali ili ne – i meso!
Stalno čujemo da je crveno meso izvor isključivo zasićenih, ali polovina masti u mesu (u govedini, recimo) su mononezasićene masti, a druga polovina su zasićene masti.
Slično je i kod ljudi i sa skladištenjem masti u našem organizmu – polovina masnih naslaga u našem organizmu su mononezasićene masti.
Mononezasićene masti su dobre za nas, sve dok su minimalno ili nimalo procesuirane (minimalni pritisak, minimalna temperatura, minimalna obrada…).
Postoje i polinezasićene masne kiseline.
Dok su mononezasićene masne kiseline su relativno stabilne, polinezasićene masne kiseline su veoma nestabilne i visoko-reaktivne.
U cilju da se ove masti prerade i “pretoče” u ulja ili dresinge za salatu i slično, kako ne bi imale težak ukus na jeziku, one moraju da prođu tešku industrijsku obradu i procesuiranje, zbog čega postaju toksične, štetne i visoko-inflamatorne.
Govorimo, naravno, o rafinisanim biljnim uljima.
Sve dok konzumirate masti iz mononezasićenih masnih kiselina (ekstra-devičansko maslinovo ulje, avokado, pa i meso) to je u redu. Ovo su masti koje ishrana kod masne jetre treba da uključi.
Ali, kada vam govore da koristite obična, rafinisana ulja, umesto zasićenih masti (maslaca, recimo), to je velika greška, jer su u pitanju ulja koja su industrijski izmanipulisana, proinflamatorna, izuzetno štetna po zdravlje, i njihova prekomerna konzumacija jedan je od glavnih faktora rizika za masnu jetru.
S druge strane, videćemo uskoro da postoje i polinezasićene masti koje su i te kako dobre za masnu jetru.
10. Ishrana kod masne jetre – Soja i ostale mahunarke
Soja, pasulj, leblebije i ostale mahunarke takođe ulaze u domen politički korektne hrane sa floskulama “može pomoći”, “povezano je sa”, itd…
I kada vam kažu da mahunarke (pasulj, recimo) mogu pomoći u regulisanju i kontrolisanu nivoa šećera u krvi, insulina i insulinske rezistencije, vraćamo se na isti argument kao kod integralnih žitarica.
Mahunarke ili leguminoze su “bolje od” određene hrane.
Mahunarke su svakako bolja opcija od žitarica, u pogledu sadržaja skroba, ali to opet ne znači da su one superhrana.
Velika većina današnjih mahunarki su GMO (genetski modifikovane) i jedan od najvećih alergena u ishrani, kao što je soja.
Ako ste alergični na soju i sojine proizvode, onda to može izazvati inflamatorne procese i reakcije u telu.
Od sojinih proizvoda, s druge strane, najbolji su organski tofu ili miso.
Ako nemate insulinsku rezistenciju i želite da pojedete malo sočiva ili leblebije, recimo – to je u redu.
Ali, ukoliko imate masnu jetru i insulinsku rezistenciju, mahunarke vam neće pomoći, zbog visokog sadržaja skroba i glukoze.
Zato masna jetra ishrana ne treba da uključuje mahunarke (leguminoze).
Često čujemo frazu “hrana bogata vlaknima kao što su ovsene pahuljica ili ovsena kaša”, što je, zapravo, generalizacija stvari.
Zapravo, ovo je rasparčavanje informacija i uzimanje delova studija iz celog konteksta.
Ako postoji deo studije koji kaže da ovsene pahuljice mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola u krvi u poređenju sa belim hlebom, odjednom ovsene pahujice postaju superhrana za snižavanje krvnog pritiska.
Celo zrno ovsa (integralni zob) nije sâmo po sebi najgora vrsta žitarice, ali opet je skoro u celosti čist skrob i razgradiće se u digestvnom sistemu brzo na glukozu.
Ovas prirodno ne sadrži gluten, ali on je često kontaminiran glutenom, jer se prerađuje u istim pogonima kao i žitarice koje sadrže gluten, poput pšenice.
Svakako, ovsene pahuljce nisu dobar izbor hrane za masnu jetru, jer sadrže skrob, a i u pitanju je oblik rafinisanih ugljenih hidrata koji pogubno deluje na jetru.
Zato, ako hoćete da izlečite masnu jetru ishranom – izbacite iz upotrebe ovas, ovsene pahuljice i ovsene kaše (naročito kupovne ovsene kaše).
8. Kafa i masna jetra
Kada je u pitanju masna jetra ishrana i kada se pitate sta je dobro za masnu jetru, često ćete čuti da kafa može imati zaštitni uticaj protiv nealkoholne masne jetre. Dakle, često se povezuju kafa i masna jetra.
Isto tako, neretko se u mnogim istraživanjima11 kaže da je kafa povezana sa smanjenjem nealkoholne masne jetre, ali se gotovo nigde ne objašnjava mehanizam pomoću kojeg kafa to i čini.
S druge strane – sa čim se to kafa upoređuje kada se kaže da je povezana sa smanjenjem nealkoholne masne jetre?
Da li se uopšte upoređuje sa nekim drugim napitkom?
Na primer, ako je u nekoj studiji učestvovalo više ljudi, od kojih su neki pili kafu, a neki ne, pitanje je – šta su pili ljudi koji nisu pili kafu?
Dakle, ponovo se vraćamo na argument sa integralnim žitaricama, jer studija može da pokaže da je kafa “bolja od” nečeg drugog.
Kafa i masna jetra – Šta tačno kažu pojedine studije?
Svakako, kada je u pitanju ishrana za masnu jetru, jedna studija12 je otkrila značajno smanjen rizik od nealkoholne masne jetre kod ljudi koji piju kafu, kao i značajno smanjen rizik od fibroze jetre među pacijentima sa nealkoholnom bolešću masne jetre koji su redovno pili kafu.
Kada se ljudima otkrije masna jetra, oni često znaju da pitaju da li smeju da piju kafu, i još konkretnije – da li će konzumacija kafe pomoći u smanjenju masnoća u jetri?
U jednoj studiji13, u kojoj je učestvovalo 4.510 ljudi starijih od 20 godina, ispitivan je uticaj kafe na jetru, odnosno ispitivalo se da li postoji povezanost i u kojoj meri su povezani kafa i masna jetra.
Otkriveno je da su pojedinci koji su pili više od tri šoljice kafe dnevno pokazali smanjen nivo ukočenosti jetre, zajedno sa promenama načina života.
Inače, ukočenost jetre je fizički parametar koji pokazuje kakvo je zdravlje jetre i uključuje stanja kao što su fibroza jetra, kongestija jetre i zapaljenje jetre.
Visoki nivo ukočenosti jetre pokazuje da su aktivnosti jetre abnormalne.
Ova studija je pokazala da su osobe koje su pile više od tri šoljice kafe dnevno iskusile i smanjene rizike povezane sa povećanim nivoima ukočenosti jetre.
Dok je konzumacija kafe bila povezana sa manjim rizikom od povećane ukočenosti jetre, kafa u ovom istraživanju nije uticala na masnu bolest jetre (steatozu).
Ova studija je pokazala da ako kafa ima uticaj na jetru, taj uticaj se svodi na smanjenje fibroze, odnosno ožiljnog tkiva jetre.
Sve u svemu, kada su u pitanju kafa i masna jetra, potrebno je još više istraživanja da bi moglo da se potvrdi da se konzumacija kafe može smatrati preventivnom merom u nastanku masne jetre.
Bitno je da ne razmišljate o kafi kao nekoj vrsti superhrane koja će izlečiti masnu jetru.
S obzirom na to da kofein može pomoći u uklanjanju masti iz jetre (u vrlo umerenim dozama), onda je preporučljivo da pijete i čaj za masnu jetru, kao što su zeleni čaj ili crni čaj.
7. Beli luk i masna jetra
Kada su u pitanju beli luk i masna jetra, smatra se da ova namirnica i te kako može biti od koristi ljudima sa steatozom.
Jedan naučni pregled14 je otkrio je da suplementacija belog luka ima pozitivan efekat na metabolički profil ljudi sa nealkoholnom masnom bolešću jetre.
Zapravo, beli luk generalno ima hepatoprotektivne efekte, odnoso on lekovito deluje na jetru, štiteći je od oštećenja i upalnih procesa, štopokazuju istraživanja15.
Konkretnije, kada su u pitanju beli luk i masna jetra, beli luk može biti koristan u zaštiti od oštećenja i upale jetre izazvane etanolom, odnosno alkoholom.
Drugim rečima, beli luk može pomoći u smanjenju rizika od alkoholne masne bolesti jetre.
Međutim, podsetimo da je masna jetra upravo to – masna jetra, bez obzira na to da li steatoza jetre potiče od prekomerne konzumacije alkohola ili prekomerne konzumacije šećera.
To praktično znači da beli luk može imati pozitivan efekat na smanjenje masti u jetre koje nisu izazvane alkoholom.
To je pokazala i studija16 u kojoj je otkriveno da konzumacija belog luka (tačnije praha belog luka) u periodu od 15 nedelja, u dozi od 800 mg dnevno, može smanjiti steatozu jetre i uobičajeni komorbiditet povezan sa ovim stanjem kod pacijenata nealkoholnom masnom bolešću jetre.
Isto tako, rezultati drugih studija17 pokazali su da beli luk može smanjiti steatozu jetre, oksidativni stres, upalne procese, ali i da može poboljšati neuravnotežen metabolizam lipida.
Takođe, kada su u pitanju beli luk i masna jetra, jedno istraživanje18 je pokazalo da je beli luk prirodni lek za prevenciju nastanka i lečenje masne jetre.
Ovo istraživanje je pokazalo da beli luk (Allium sativum) smanjuje povišene vrednosti jetrinih enzima AST i ALT.
Povišeni nivoi ovih enzima jetre smatraju se pouzdanim biomarkerima koji pokazuju da je prisutna masna jetra.
Međutim, ovo istraživanje ističe da sâm po sebi, beli luk nije dovoljan da izleči masnu jetru, ukoliko osoba ne modifikuje način života, odnosno ako ne promeni i ostale životne navike koje su dovele do nastanka steatoze.
Upravo zato, beli luk, koliko god imao pozitivnih efekata na celokupno zdravlje osobe, uključujući i zdravlje jetre, ne treba posmatrati kao superhranu za jetru.
6. Orasi i masna jetra
Orasi su visoko-masna i visoko-proteinska namirnica, sa niskim sadržajem ugljenih hidrata.
To znači da orasi, zbog visokog sadržaja masti i proteina, mogu pomoći u smanjenju nivoa insulina i insulinske rezistencije, što pokazuju studije19.
Kada se insulinska rezistencija smanjuje, kao jedan od glavnih uzročnika nealkoholne masne jetre, samim tim dolazi i do smanjenja nivoa masti u jetri.
Da li to znači da su orasi superhrana za masnu jetru?
Naravno da ne.
Slično kao kod kafe, ne razmišljajte o orasima kao koštunjavom plodu sa čudesnim moćima za izlečenje masne jetre, ali ih svakako treba jesti.
Jedna studija20, koja je uključivala skoro 24.000 ljudi, otkrila je da oni koji su jeli više orašastih plodova, imali su manji rizik od nealkoholne masne bolesti jetre.
Koštunjavi plodovi generalno, a naročito orah, takođe mogu pomoći u smanjenju upale, oksidativnog stresa i insulinske rezistencije, što je od velike koristi za zdravlje jetre.
Prema jednom naučnom pregledu21, orasi su među najkorisnijima koštunjavim voćem za smanjenje masti u jetri.
U poređenju sa drugim koštunjavim plodovima, orasi imaju:
veći sadržaj antioksidansa i masnih kiselina,
najviše omega-6 i omega-3 masnih kiselina,
najviše polifenolnih antioksidanasa.
U jednoj studiji22, učesnici su dobijali 28 grama oraha svakog dana.
Ljudi koji su jeli orahe najmanje pet ili šest puta nedeljno imali su značajno veći gubitak masti u jetri od onih koji su jeli orahe ređe.
Ovaj gubitak masti bio je povezan sa ukupnim antiinflamatornim i metaboličkim zdravstvenim prednostima oraha.
Dakle, masna jetra ishrana definitivno treba da sadrži orahe, kao i druge koštunjave plodove poput badema.
Zapravo, orasi su izvori polinezasićenih masti koje su nam potrebne, ali za zdravlje jetre (i generalno zdravlje) postoji još “potrebnija” vrsta polinezasićenih masnih kiselina, a to su omega-3 masne kiseline.
5. Zdrava hrana za masnu jetru – Omega-3 masne kiseline
Govorili smo o polinezasićenim masnim kiselinama u sklopu nezasićenih masti. Između ostalog, i pomenuti orah je izvor polinezasićenih masnih kiselina, kao i druga hrana poput lanenog semena, suncokretovog semena, badema i slično.
Međutim, omega-3 masne kiseline su prave polinezasićene masne kiseline koje su nam potrebne!
One su esencijalne masne kiseline, što znači da ih moramo uneti iz hrane – ali, one su nam potrebne u manjim količinama u specifične svrhe.
Najboji izvori omega-3 masnih kiselina su riblje ulje, suplementi ribljeg ulja, ulje jetre bakalara, kao i divlja masna riba poput lososa, sardine, tunjevine i slično. Ako se pitate sta je dobro za masnu jetru i koja je to zdarava hrana za masnu jetru, to su bez ikakve sumnje navedene namirnice i suplementi.
Ne postoji nikakva sumnja da su omega-3 masne kiseline antiinflamatorna hrana i da direktno utiču na uzroke mnogih zdravstvenih stanja, uključujući i metabolički sindrom za koji smo rekli da leži u srži problema masne jetre.
Kada govorimo o masnoj jetri, metaboličkom sindromu, kardiovaskularnim bolestima, omega-3 masne kiseline adresiraju srž i epicentar problema, kao i mehanizme ovih zdravstvenih stanja.
Ali, treba istaći da nisu sve omega-3 masne kiseline iste!
Na primer, laneno seme i laneno ulje imaju mnogo omega-3 masnih kiselina (koje jesu korisne), ali to nisu omega-3 masti koje su potrebne ljudima sa masnom jetrom i drugim zdravstvenim stanjima.
Zašto je to tako?
Zato što je neophodno da se omega-3 masti u našem organizmu konvertuju u EPA (eikozapentaenoinska kiselina) i DHA (dokozaheksaenoinska kiselina).
Zdrave osobe mogu u određenoj meri konvertovati omega-3 masne kiseline iz lanenog semena u EPA i DHA.
Nezdrave osobe (ljudi koji imaju insulinsku rezistenciju) imaju manji kapacitet za ovu konverziju.
Možete jesti mnogo lanenog semena, ali što je stanje insulinske rezistencije gore, to ćete manje konvertovati ovo seme u EPA i DHA masne kiseline.
Kada je masna jetra ishrana u pitanju, ljudi sa ovim stanjem treba da unose značajno više EPA i DHA masne kiseline, a čiji je najbolji izvor riblje ulje.
To znači da laneno seme i laneno ulje nisu dobri izvori omega-3 masnih kiselina za ljude sa masnom jetrom.
Omega-3 masne kiseline su specifične polinezasićene masne kiseline i treba ih posmatrati kao mikronutrijent – vitamin ili mineral (naspram mononezasićenih masnih kiselina koje treba posmatrati kao makronutrijent).
To je zato što nam omega-3 masne kiseline nisu potrebne da bismo ih pretvorili u esencijalne kalorije, odnosno energiju.
Iz tog razloga, omega-3 masti ne treba unositi mnogo, već u posebne svrhe – izgradnja ćelijskih membrana, prekusori hormona, za gradivne blokove i slično.
Najbolji izvori ovih kiselina su, dakle, riba, riblje ulje, jaja, plodovi mora i to je zdrava hrana za masnu jetru.
4. Ishrana za masnu jetru i avokado
Avokado je poznato masno voće, odnosno voće koje je odličan izvor dobrih masti – prvenstveno mononezasićenih masti.
Ali, avokado sadrži i zasićene masti i polinezasićene masti.
Prosečan avokado ima oko 30 grama masti, od kojih 4,2 grama zasićenih masti, 20 grama mononezasićenih masti i 3, 6 grama polinezasićenih masti.
Jedna studija23je pokazala da avokado može pomoći u smanjenju lipida u krvi ili masti, kao i da može pomoći u sprečavanju daljih oštećenja jetre kod ljudi sa nealkoholnom masnom bolešću jetre.
Avokado, kao odličan izvor mononezasićenih masnih kiselina, može pomoći u smanjenju metaboličkog sindroma i insulinske rezistencije koji leže u korenu problema nealkoholne masne jetre.
Jedna druga studija24 je otkrila da ulje avokada može smanjiti masti u jetri, tako što ovo ulje smanjuje upalne procese i oksidativni stres u jetri, koji su izazvani akumulacijom masnoća, ali može smanjiti nagomilavanje masti u jetri i poboljšanjem funkcija mitohondrija.
Međutim, potrebno je više istraživanja kako bi se u potpunosti dokazale sve prednosti konzumiranja avokada kod osoba sa nealkoholnom masnom jetrom.
To samo znači da ni avokado ne treba posmatrati kao superhranu za masnu jetru, već kao korisnu hranu koja može pomoći masnoj jetri – ako se promene i ostale životne navike.
3. Kruciferno zeleno povrće (krstašice/kupusnjače) i masna jetra
Ishrana za masnu jetru definitivno treba da uključi kruciferno zeleno povrće (krstašice ili kupusnjače).
Ove biljke imaju drugačija fitonutrijentska jedinjenja koje pomažu jetri u detoksikaciji i smanjenju viška masti u ovom organu.
I što je najvažnije – ovo povrće možete jesti koliko god želite.
Između ostalog, u kruciferno povrće ulaze karfiol, brokoli, kelj, prokelj, rukola, rotkvice, keleraba, i to je prava ishrana kod masne jetre.
2. Masna jetra ishrana i meso
Kada je masna jetra ishrana u pitanju, meso aspolutno treba da bude na listi hrane za masnu jetru, iako ni meso nije superhrana.
Interesantno je i potpuno nejasno, pored jasnih dokaza i studija, da se (crveno) meso izopštava iz liste hrane za masnu jetru, zato što ljudi i dalje imaju neopavdan strah od zasićenih masti i holesterola.
Meso, prvenstveno organsko crveno meso, bogato je hranljivim materijama, veoma je zadovoljavajuće, zaistno i odličan je izvor proteina.
Svaka hrana može da bude dobra, ali ako ne reagujete dobro na neku hranu ili ako ste alergični na neki sastojak iz hrane – onda takva hrana nije dobra za vas lično.
Jedan od najvećih razloga zašto je u poslednje vreme veoma popularna karnivor dijeta (režim ishrane sa isključivo namirnicama životinjskog porekla, kao što su meso, jaja, maslac, iznutrice…) jeste osetljivost ili alergija na drugu hranu.
Hrana koja dokazano najviše izaziva alergijske reakcije su žitarice, soja i proizvodi od soje.
S druge strane, meso, a naročito govedina, jedna je od namirnica koja najmanje izaziva bilo kakve alergije u odnosu na svu drugu hranu!
Meso je odličan izvor metionina.
Metionin je esencijalna aminokiselina koja sadrži sumpor i koja je potrebna za sintezu glutationa koji je najmoćniji antioksidans u organizmu i koji, između ostalog, smanjuje oštećenja jetrenih ćelija kod masne jetre, čineći ovaj organ manje masnim.
Zapravo, studije25 su pokazale da glutation igra ključnu ulogu u detoksikaciji i antioksidativnim putevima ćelija, i koristi se za lečenje akutnog trovanja i hroničnih oboljenja jetre.
Meso ima dosta mononezasićenih i zasićenih masnih kiselina – koje su veoma stabilne.
Dakle, ako prevaziđete strah od zasićenih masti i poradite na snižavanju nivoa insulina, onda zasićene masti postaju, zapravo, antinflamatorna jedinjenja, kao i odličan izvor energije.
LCHF (Low-Carb High-Fat) ishrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, a visokim sadržajem masti, upravo crpi svoje najveće i najbolje efekte iz ovog principa!
Dakle, masna jetra ishrana definitivno treba da uključi organsko crveno meso, po mogućstvu od životinja koje su pasle travu (govedina, teletina, ovčetina, jagnjetina, jaretina…).
Isto tako, ishrana za masnu jetru podrazumeva konzumaciju i živinskog mesa (piletina, ćuretina, pačetina, guščetina…).
1. Jaja kao ishrana za masnu jetru
Kada govorimo o tome sta je dobro za masnu jetru i koja je zdrava hrana za masnu jetru, veoma često se ni jaja ne nalaze na listi hrane za lečenje masne jetre, zato što ljudi, poput cvenog mesa, imaju neopravdan strah od zasićenih masti i holesterola.
Jaja su nutritivno bogata hrana, imaju slične efekte kao meso.
Ali, ono što je najbitnije – jaja su fanastičan izvor holina26, a to je esencijalni nutrijent koji je neophodan za normalno funkcionisanje i dobro zdravlje.
Iako jetra može u malim količinama da ga proizvede, znatno veću količinu je potrebno uneti iz hrane.
Sve što treba da znate o holinu
Holin je organska supstanca, rastvorljiva u vodi.
Nije ni mineral, ni vitamin, iako se često svrstava u grupu B vitamina, zbog brojnih sličnosti sa njima.
Tačnije, holin jeste esencijalna hranljiva materija koja “živi” u porodici vitamina B, jer radi zajedno sa određenim B vitaminima, kao što su B12 i folna kiselina (vitamin B9).
Holin ima brojne važne funkcije u organizmu (uključen u hemiju mozga, mišićna tkiva, ćelijske membrane i slično),
Ali, u kontekstu masne jetre, treba znati da je jedna od najvažnijih uloga holina sagorevanje masti svuda – što se odnosi i na razgradnju masti u jetri.
Dakle, holin je katalizator za sagorevanje masti, on uklanja masti iz jetre, a neadekvatan ili nedovoljan unos holina može rezultovati masnom jetrom, što pokazuju studije27.
Interesantno je da su ljudi sa masnom jetrom govoto uvek deficitrani holinom.
Štaviše, ako ne konzumirate dovoljno ovaj esencijalni nutrijent, velika je verovatnoća da ćete razviti masnu jetru.
Jedna od glavnih svrha holina je uklanjanje masti iz jetre.
Dakle, ako ne unosite dovoljno holina, nećete biti u stanju da eliminišete masti iz jetre, a deficitarnost sa holinom, koja doprinosi nastanku masne jetre, prilično je uobičajena.
Anoreksija je stanje teške neuhranjenosti koja stvara ne samo deficitarnost sa holinom, već i deficit vitamina D, folne kiseline, B3, i B12.
Deficit ili manjak ovih vitamina takođe uzrokuju masnu jetru, dok neuhranjenost (nutritivna deficijencija) sâma po sebi oštećuje jetru, što vodi ka masnoj jetri.
Čak i mikrobi u crevima, mogu stvoriti određenu količinu holina. Ako uništite mikrobe uzimanjem antibiotika, može doći do deficitarnosti holina.
Pored jaja (naročito žumanca), piletina, jetra (kao iznutrica – džigerica), kruciferno povrće (krstašice ili kupusnjače), bademi i divlji losos takođe predstavaljaju izvore holina.
Holin možete uzimati iz hrane, ali i u vidu suplementa (3 grama dnevno).
Uz LCHF ili keto ishranu, povremeno gladovanje i redovno uzimanje holina, smatra se da za samo dve nedelje možete prepoloviti masnoće u jetri.
Odnosno, uz navedeni način ishrane i suplementaciju holinom, smatra se da možete za samo 14 dana da uklonite čak 50 odsto masti iz jetre.
Ali, nemojte se nadati da ćete samo uzimanjem holina i povećavanjem njegove doze izlečiti masnu jetru.
Neophodno je da promenite celokupne živtne navike i celokupnu ishranu. Dakle, neophodan vam je pomenuti holistički pristup.
Jaja su bogata B vitaminima, naročito vitaminima B6, B9, B12.
Ovi B vitamini omogućuju telu da konvertuju štetnu i inflamatornu supstancu homocistein u korisnu supstancu i esencijalnu aminokiselinu – metionin, koga (metionin) telo koristi za proizvodnju glutationa.
Osim toga, jaja su sâma po sebi odličan izvor metionina koji uklanja otpadne produkte metabolizma iz jetre, i smanjuje rizik od nastanka masne jetre.
Dakle, metionin, kao lipotropik, pomaže u detoksikaciji jetre, odnosno omogućuje jetri da preradi i razgradi masti, što je preduslov za njeno zdravlje.
Metionin iz jaja sprečava akumulaciju masti u jetri. Spomenimo i to da jaja sadrže pomenute omega-3 esencijalne masne kiseline (EPA i DHA).
Masna jetra ishrana – Zaključak
Kada je u pitanju masna jetra ishrana, fruktoza je definitivno najgora hrana za jetru,
Fruktozu može da metaboliše samo jetra, dok glukozu mogu obraditi sve ćelije u telu.
Svaki put kada konzumirate više fruktoze nego što telo može da podnese – čak i fruktozu i voća – počećete da opterećujete jetru.
I, ako to radite u dužem vremenskom periodu, jetra gotovo izvesno postaje masna.
Svaka hrana koja podiže nivo insulina u krvi može doprineti nastanku masne jetre, a to su najpre šećeri, slatkiši, sokovi i rafinisani ugljeni hidrati bogati skrobom.
Insulinska rezistencija u jetri takođe doprinosi masnoj jetri.
Sâma masna jetra može pogoršati upalne procese u organizmu, što podrazumeva i pogoršanje insulinske rezistencije, i to je jedan začarani krug.
Omega-3 masne kiseline mogu pomoći u uklanjanju masti iz jetre (divlji losos, sardine, tunjevina…).
Kratkolančane masne kiseline takođe mogu pmoći u uklanjanju masti iz jetre, jer smanjujuu insulinsku rezistenciju.
Način na koji telo stvara kratkolančane masne kiseline je putem konzumiranja vlakana (iz krucifernog i tamno-lisnatog zelenog povrća) koja služe kao hrana za mikrobe u crevima.
Mikrobi, hraneći se vlaknima, stvaraju kratkolančane masne kiseline, kao nusprodukt.
Osim toga, kratkolančane masne kiseline pomažu u smanjenju dijareje, nadutosti i bolova u stomaku, ali i nekih zapaljenskih procesa u crevima.
Neki od najboljih fitonutrijenata za masnu jetru su:
Resveratrol28 (prirodno biljno polifenolno jedinjenje koje se može naći u bobicama, jabukama, grožđu…)
EGCG iz zelenog čaja (Epigalokatehin galat, polifenol iz zelenog čaja koji dokazano29 ima terapeutske efekte na nealkoholnu masnu jetru);
Timokvinone iz crnog kumina (Thymoquinone – fitohemikalija sa snažnim antikancerogenim i antioksidativnim dejstvima).
Povremeno gladovanje, fizičke aktivnosti, suplementacija vitaminima A, D, C i E su odlični za masnu jetru.
Ishrana kod masne jetre podrazumeva kruciferno povrće koje uklanja masti iz jetre.
Dakle, ishrana za masnu jetru obuhvata mnogo vlakana iz zelenog-lisnatog povrća, unos veoma malo ugljenih hidrata i izbacivanje šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.
Zdrava hrana za masnu jetru obuhvata i ekstra-devičansko maslinovo ulje koje je antiinflamatorno.
Masna jetra ishrana obuhvata takođe i fermentisanu, probiotičku hranu kao što su kiseli kupus, kiseli krastavci, kefir, turšija, kiseli karfiol….
Ako se pitate sta je dobro za masnu jetru od hrane, bez ikakve sumnje to su beli luk i crni luk.
Masna jetra ishrana takođe znači da treba da izbegavate šećere (naročito fruktozu), sve ultra-rafinisane proizvode sa dodatim šećerima, trans-masti (margarin i ostala hidrogenizovana ulja), rafinisana biljna ulja, alkohol, žitarice (integralne i rafinisane), pa i mahunarke (pasulj, leblebije, sočivo…).
LCHF (Low-Carb High-Fat) režim – ishrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata (iz vlaknastog povrća) i visokim sadržajem zdravih masti (crveno organsko meso, živina, maslac, orašasti plodovi, ekstra-devičansko maslinovo ulje, riblje ulje, avokado, semenke…) – pokazala se kao najbolja masna jetra ishrana.
Dakle, ako se pitate sta je dobro za masnu jetru i kako treba da izgleda ishrana za masnu jetru, defitivno treba usvojiti principe keto ili low-carb ishrane.
Vitamin D poboljšava nealkoholnu masnu bolest jetre izazvanu starenjem povećanjem mitohondrijalnog kontaktnog mesta i sistema za organizovanje krista (MICOS) 60https://www.nature.com/articles/s12276-023-01125-7↩︎
Zeleni čaj sa katehinima visoke gustine poboljšava funkciju jetre i infiltraciju masti kod pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre (NAFLD): Dvostruko slepa placebo kontrolisana studijahttps://www.spandidos-publications.com/10.3892/ijmm.2013.1503↩︎
Uticaj konzumacije kafe na učestalost nealkoholne masne bolesti jetre, prevalenciju i rizik od značajne fibroze jetre: Sistematski pregled sa meta-analizom opservacionih studijahttps://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8471033/↩︎
Ulje avokada ublažava nealkoholnu masnu bolest jetre poboljšavajući funkciju mitohondrija, oksidativni stres i upalu kod pacova hranjenih dijetom sa visokim sadržajem masti i fruktoze https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9807168/↩︎
Dobro došli na Vasdoktor.com. Mi smo tim posvećen deljenju korisnih informacija i saveta o zdravlju. Naši članci su inspirisani najnovijim medicinskim istraživanjima i namenjeni su da vam pomognu da bolje razumete zdravstvene teme. Želimo da vam pružimo znanje koje će vam pomoći da vodite zdraviji život.
Postanite deo naše zajednice! Prijavom na naš newsletter osiguravate da ne propustite ni jednu važnu informaciju ili savet koji vam može pomoći da poboljšate zdravlje.
Dobrodošli na portal VasDoktor koji je nastao iz jedinstvene i duboko psihički ukorenjene potrebe ljudi da dođu do saznanja i istina o zdravlju.
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Funkcionalni
Увијек активан
Tehničko čuvanje je neophodno za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju je izričito zatražio pretplatnik ili korisnik, ili isključivo u svrhu izvršenja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preferences
The technical storage or access is necessary for the legitimate purpose of storing preferences that are not requested by the subscriber or user.
Statistika
Tehničko čuvanje ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.The technical storage or access that is used exclusively for anonymous statistical purposes. Without a subpoena, voluntary compliance on the part of your Internet Service Provider, or additional records from a third party, information stored or retrieved for this purpose alone cannot usually be used to identify you.
Marketing
Tehničko čuvanje ili pristup je neophodan za kreiranje profila korisnika radi slanja reklama, ili za praćenje korisnika na veb-sajtu ili preko više veb-sajtova za slične marketinške svrhe.