Šta je holesterol i da li je zaista opasan? Prava istina

Sta je holesterol, zapravo, i zašto se ljudi plaše njegovog pomena?

Pre nego što vidimo sta je holesterol, potrebno je da razumemo zašto se veliki broj ljudi, uslovno rečeno, “plaši” i na spominjanje reči “holesterol”. Već smo u uvodnom delu teksta napomenuli da holesterol u svakodnevnom kolokvijalnom razgovoru među ljudima ima epitet “negativca”, odnosno nečega što je apsolutno loše po naše zdravlje i da ga se zato treba kloniti ili ga držati na minimumu.

Ovakvo olako, uprošćeno i gotovo netačno značenje i poimanje holesterola u velikoj meri posledica je medijskog senzacionalizma, neistinitih, tabloidnih i uprošćenih tekstova koji se mogu naći na internetu. “Ako jedete ovo, holesterol nestaje”, “Svakog jutra pijte ovo i za 7 dana ćete smanjiti holesterol” “Ovo je namirnica koja odmah snižava visok holesterol”, samo su neki od senzacionalističkih napisa koji ljude mogu dovesti u zabludu.

S druge strane, prisutna su i oprečna i neretko suprotstavljena mišljenja stručnjaka o tome da li je i koliko je holesterol opasan, koliko iznosi visok holesterol, a koliko nizak holesterol i slično. Samim tim, nije ni čudo što veliki broj ljudi, u potražnji za istinom o tome sta je holesterol, mogu biti zbunjeni, u konfuziji, neinformisani ili, u najmanju ruku, dezinformisani.

Holesterol kao glavni medijski “zdravstveni zlikovac”

Problem je u tome što se u gotovo svim ovakvim i sličnim napisima, mišljenjima, tekstovima, vestima, informacijama i poluinformacijama nigde ne pojašnjava sta je holesterol u suštini, s jedne strane, i, holesterolu se po inerciji pripisuje uloga “zdravstvenog zlikovca”, s druge strane. Sličan je i marketinško-prehrambeni narativ za gluten i bezglutensku ishranu, gde se slobodno može reći da je veliki broj ljudi obmanut i prevaren. 

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok svih smrti globalno. Procenjuje se da na godišnjem nivou od kardiovaskualrnih oboljenja umre 17,9 miliona ljudi globalno, pokazuju zvanični statistički podaci¹. Jedan od glavnih uzročnika svih bolesti srca i krvnih sudova jeste visok holesterol, tačnije visok LDL holesterol (“loš” holesterol).

Kasnije ćemo razjasniti koje su to visoke vrednosti holesterola, odnosno koliko je holesterol opasan i slično, ali za sada je dovoljno da znate da je činjenica da visoki nivoi holesterola u krvi zaista mogu biti pogubni i štetni za naše zdravlje. I ova činjenica, ne samo da vrlo spretno i vešto biva predmet manipulacije u medijima i na društvenim mrežama, već se ona isto tako mnogo zloupotrebljava zarad klikova, pregleda i slično.

Zato se neminovno nameće pitanje – sta je holesterol? Da li je on zaista toliko opasan po naše zdravlje i opšte blagostanje ili je u pitanju nešto bez čega naš organizam, zapravo, ne može da funkcioniše? Hajmo da vidimo.

Sta je holesterol?

Ako se pitate sta je holesterol, u najkraćim i najjednostavnijim crtama – u pitanju je jedinjenje, odnosno supstanca koja je vitalna i neophodna za naš organizam. Na primer, holesterol je potreban za stvaranje, odnosno sintezu određenih hormona, važan je gradivni blok ćelijskih membrana i igra ključnu ulogu u brojnim metaboličkim procesima. Međutim, previše holesterola u krvi – visok holesterol, pod kojim se zapravo najviše misli na visok LDL holesterol u krvi – može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Holesterol je, verovali ili ne, potreban svakoj ćeliji u našem telu. Holesterol je jedan lipofilni molekul koji je esencijalan za život, zdravlje i funkcionisanje. Kao što smo rekli, holesterol je strukturna komponenta ćelijskih membrana i služi kao gradivni blok za sintezu, odnosno proizvodnju različitih steroidnih hormona, viramina D i žučnih kiselima. Osim što ima strukturnu ulogu koja ćelijama daje stabilnost i fluidnost, holesterol takođe ima važan zadatak u regulisanju brojnih ćelijskih funkcija.

Holesterol funkcioniše kao prekursorski molekul u sintezi vitamina D, steroidnih hormona i polnih hormona (testosteron, estrogeni i progesteron). Holesterol je takođe sastojak žuči koja se koristi u varenju kako bi se olakšala apsorpcija vitamina A, D, E i K koji su rastvorljivi u mastima.

Hemijski posmatrano, holesterol je, rekli smo, lipofilni molekul i jedinjenje od 27 atoma ugljenika (C₂₇H₄₆O). Naše telo, odnosno jetra je u stanju da proizvede gotovo svu količinu holesterola koja nam je potrebna. Vrlo mala količina holesterola dolazi u naš krvotok iz ishrane (stoga se i razlikuju dijetalni holesterol/holesterol iz ishrane i holesterol u krvi/holesterol koji proizvodi naše telo), što smo detaljnije objasnili u našem prethodnom tekstu.

Holesterol u krvi – Kako se krvotoku holesterol transportuje?

Holesterol se iz jetre prenosi krvotokom u druge organe i tkiva u telu. Višak (LDL) holesterola se takođe putem krvotoka (i HDL holesterola) vraća nazad u jetru. Iako se holesterol često naziva „mast u krvi“ ili “masnoća u u krvi”, hemijski posmatrano – to nije sasvim tačno. Videćemo posle i sta znaci masnoca u krvi.

Holesterol jeste vrsta lipida i masne supstance, i zato se, poput masti, ne može rastvoriti u vodi (ili u krvi), tako da naše telo ima “poseban sistem” kako se hoelsterol transportuje u krvotoku. Naime, jetra proizvodi određene, kompleksne i posebne proteinske molekule, odnosno čestice koje se sastoje od holesterola, proteina i lipida (masti). Holesterol se u krvi transportuje “upakovan” u ove čestice.

S obzirom na to da se ovi molekuli, tj. čestice uglavnom sastoje od lipida i proteina, one se nazivaju lipoproteini.

Postoji 5 vrsta lipoproteina u zavisnosti od funkcije i od toga koliko je gusto holesterol “upakovan” u ove lipopretine:

• Hilomikroni;
• Lipoproteini veoma niske gustine (VLDL);
• Lipoproteini srednje gustine (IDL);
• Lipoproteini visoke gustine (HDL);
• Lipoproteini niske gustine (LDL).

Svaka od ovih klasa lipoproteina prenosi holesterol do svojih određenih odredišta u organizmu. Međutim, za pitanje “sta je holesterol”, najbitnije su dve vrste lipoproteina: LDL (low-density lipoprotein, lipoprotein niske gustine) holesterol, poznatiji i kao “loš” holesterol i HDL (high-density lipoprotein, lipoprotein visoke gustine), poznatiji i kao “dobar holesterol”.

Koja je razlika između LDL i HDL holesterola?

Videli smo sta je holesterol i da je ovo jedinjenje apsolutno neophodno našem organizmu za ispravno funkcionisanje, što znači da ne treba imati straha od pomena reči “holesterol”. Međutim, svako ko je ikada zašao u temu holesterola, sigurno je čuo da postoji “dobar” i “loš” holesterol.

Smatra se da je LDL holesterol loša vrsta holesterola, dok je HDL holesterol dobra vrsta holesterola. Hajmo ovo da pojasnimo malo bliže.

1) Sta je holesterol – LDL holesterol kao “loš” holesterol

LDL (lipoprotein niske gustine) holesterol je vrsta holesterola koji igra ključnu ulogu u telu tako što transportuje holesterol iz jetre do ćelija u celom telu, gde se koristi za različite funkcije uključujući sintezu ćelijskih membrana i hormona. LDL, zapravo, čini oko dve trećine lipoproteina u krvi (ukupnog holesterola), što znači da on prenosi velike količine holesterola u arterije radi popravke oštećenih ćelija.

Međutim, LDL holesterol se često naziva „lošim“ holesterolom zato što povišeni nivoi LDL mogu dovesti do nakupljanja masnih naslaga (plaka) u arterijama, procesa poznatog kao ateroskleroza. Ovi plakovi mogu suziti arterije, ograničiti protok krvi i povećati rizik od trombova (krvnih ugrušaka), kardiovaskularnih oboljenja, srčanih bolesti, srčanog udara i moždanog udara. Različiti faktori doprinose povišenim nivoima LDL-a, uključujući genetiku, ishranu bogatu šećerima, zasićenim i trans-mastima, sedentarni način života, pušenje, alkohol i gojaznost.

Nije ni svaki LDL holesterol isti, budući da postoje različite vrste ovog holesterola. Recimo, postoje mali ili gusti LDL i veliki LDL. Istraživanja² su pokazala da ljudi koji imaju veći broj manjih, odnosno gustih LDL čestica takođe imaju veći rizik od kardiovaskularnih oboljenja u odnosu na ljude koji imaju veći broj velikih LDL čestica.

Međutim, najveći faktor rizika za srčane bolesti ne sastoji se u veličini LDL čestica, već u njihovom ukupnom broju. Veći broj LDL čestica znači i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Dakle, osobe koje imaju visok LDL holesterol nalaze se u riziku od nastanka srčanih bolesti.

2) Sta je holesterol – HDL holesterol kao “dobar” holesterol

HDL (lipoprotein visoke gustine) holesterol je vrsta holesterola koji se često naziva „dobrim“ holesterolom zbog njegovih blagotvornih efekata na zdravlje kardiovaskularnog sistema. HDL holesterol čini od jedne trećina do jedne četvrtine ukupnog holesterola u krvi.

HDL holesterol igra ključnu ulogu u uklanjanju viška holesterola iz krvotoka. Taj višak holesterola se putem HDL-a transportuje nazad u jetru radi izbacivanja iz organizma, čime se sprečava nakupljanje masnih naslaga (plaka) na zidovima arterija. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja srčanih oboljenja, trombova, ateroskleroze i moždanih udara.  

Dakle, HDL holesterol pomaže u uklanjanju LDL holesterola iz krvi, odnosno arterija, dok višak LDL holesterola doprinosi nagomilavanju masnih naslaga na zidovima arterija.

Različiti faktori utiču na nivoe HDL holesterola, uključujući genetiku, životne navike, ishranu bogatu zdravim mastima, redovno vežbanje, izbegavanje alkohola, pušenja i upravljanje stresom. Zapravo, ishrana za holesterol je najvažniji faktor u regulisanju i kontrolisanju nivoa holesterola u krvi.

Ljudi koji imaju visok HDL holesterol nalaze se u znatno manjem riziku od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Tačnije, studije³ pokazuju da je visok HDL holesterol povezan sa smanjenim rizikom od srčanog udara i srčanih oboljenja.

Holesterol je neophodan, ali morate da vodite računa o njegovim nivoima

Mogli smo da zaključimo sta je holesterol i da je on vitalan za pravilno funkcionisanje organizma. Međutim, visok holesterol, njegove povišene koncentracije u krvi (gde se prvenstveno misli na visok LDL holesterol) mogu izazvati brojne zdravstvene probleme. Visok holesterol je stanje koje se naziva hiperlipidemija, dok se nesrazmerni odnos lipida naziva dislipidemija, a kasnije ćemo detaljnije objasniti razliku između ova dva stanja.

Ono što je bitno istaći je da se ljudi sa hiperlipidemijom i dislipidemijom suočavaju sa većim rizikom od koronarnih bolesti. Kao što smo istakli, naše telo, odnosno jetra proizvodi gotovo sav holesterol koji nam je potreban za funkcionisanje. Drugi i vrlo mali deo holesterola (koji našem telu u suštini nije potreban) potiče iz hrane (dijetalni holesterol).

Telo je u stanju da održi normalan nivo holesterola, ali…

U normalnim okolnostima, naše telo je u stanju da filtrira nivo holesterola koji mu nije potreban, odnosno naše telo je sposobno da održi i reguliše homeostazu, ravnotežu i zdrav nivo holesterola u krvi. Međutim, postoje faktori koji mogu uticati na sposobnost organizma da održava koncentracije holesterola u balansu.

Recimo, genetsko zdravstveno stanje, kao što je porodična hiperholesterolemija, može imati uticaj na visok holesterol u krvi. Tačnije, ovakvo stanje sprečava teo da se oslobodi viška, dodatnog holesterola, što za posledicu ima nakupljanje holesterola u krvotoku vremenom.

Pored toga, način ishrane i prehrambene navike takođe imaju ulogu u održavanju (ne)zdravih nivoa holesterola u krvi. Na primer, konzumiranje hrane sa visokim sadržajem trans-masti, zasićenih masti, ultra-rafinisane hrane, hrane sa visokim sadržajem dodatih šećera i ugljenih hidrata, može povećati nivo holesterola u krvi. Zasićene masti se uglavnom nalaze u namirnicama životinjskog porekla (meso, puter, maslac, sir, mleko…). Trans-masti se nalaze u mnogim industrijski prerađeniim namirnicama, brzoj hrani, hrani prženoj u dubokom ulju i slično.

Više o tome šta treba da jedete da biste smanjili holesterol, šta treba da izbegavate od hrane koja povećava holesterol i sve u vezi sa ishranom za holesterol možete detaljnije da pročitate OVDE.

Sta znaci masnoca u krvi?

Usko povezana sa holesterolom je i masnoća u krvi. Mnogi ljudi, opet, zavedeni određenim netačnim informacijama i poluinformacijama, smatraju da je, poput holesterola, masnoća u krvi nešto što je mnogo loše. Zapravo, ako se pitate “sta znaci masnoca u krvi”, videćete da je to normalno, uobičajeno i, štaviše, vitalno stanje našeg organizma.

Drugim rečima, esencijalno je i neophodno imati određeni procenat masnoće, odnosno masti u krvi. Masnoća (mast) koja se nalazi u krvi naziva se lipidima. Dakle, lipidi su drugi naziv za masnoće u krvi.

Holesterol je vrsta lipida, ali pored njega, i trigliceridi su vrsta lipida. Prema tome, holesterol i trigliceridi predstavljaju vrste masti u krvi i u tkivima. Organizmu su neophodni lipidi da bi moglo normalno da funkcioniše.

Sta znaci masnoca u krvi i šta su trigliceridi?

Videli smo sta je holesterol, ali treba razjasniti i šta su trigliceridi (koji su takođe okvalifikovani kao “zdravstveni negativci”), budući da i oni čine deo lipida, odnosno masnoća u krvi. U osnovi, trigliceridi su masti koje unosimo kroz hranu koju jedemo. Štaviše, većina masti koje čovek konzumira u ishrani dolazi u formi triglicerida. Nakon konzumacije masne hrane, krv apsorbuje mast u formi triglicerida. Takođe, i jetra proizvodi trigliceride.

Međutim, isto tako, svaki višak kalorija koje pojedemo, kao i alkohol i šećer, u telu se takođe pretvaraju u trigliceride. Naše telo skladišti trigliceride u masnim ćelijama. Između obroka, kada se kalorije sagorevaju, a ne unosi višak ugljenih hidrata (ili se unose na minimalnom nivou), telo koristi trigliceride za energiju. Eklatatan primer za to je keto ishrana i LCHF ishrana.

Iako su i holesterol i trigliceridi vrsta lipida, to su dve različite vrste masnoća u krvi. Tačnije, jedino su trigliceridi prava vrsta masnoća i masti u krvi, budući da je holesterol jedna voštana supstanca koju proizvodi naša jetra i koja je neophodna za varenje, sintezu hormona, vitamina D, izgradnju ćelijskih zidova (membrana), a igra i važnu ulogu u brojnim metaboličkim procesima.

Dakle, ako se pitate “sta znaci masnoca u krvi”, treba imati u vidu da su i holesterol (kao vrsta lipida) i trigliceridi (kao vrsta masti) u odgovarajućim količinama neophodni našem organizmu. Kao što smo rekli, naše telo skladišti trigliceride iz viška kalorija i naročito šećera u masnim ćelijama i može ih kasnije, po potrebi, koristiti kao izvor energije.

Problem je u većoj koncentraciji, odnosno u visokom nivou triglicerida u krvi koji, u kombinaciji sa visokim LDL holesterolom i niskim HDL holesterolom, značajno povećavaju rizik od srčanih oboljenja. To je stanje koje se naziva hiperlipidemija.

Sta je holesterol i visok holesterol – Razlike između hiperlipidemije, dislipidemije i hiperholesterolemije

Kada se bilo kada povede priča o tome sta je holesterol, gotovo neizostavno povezana je i tema o visokom holesterolu. Visok holesterol može se ogledati na više načina, odnosno kroz više stanja. Na primer, visok holesterol u krvi se može odnositi na visok LDL holesterol, na visok ukupan holesterol u krvi, visok nivo triglicerida i holesterola u krvi i slično.

U tom smislu, možemo razlikovati nekoliko stanja:

• Hiperlipidemija
• Dislipidemija
• Hiperholesterolemija

1) Hiperlipidemija

Hiperlipidemija⁴ predstavlja medicinski termin za izuzetno visoke nivoe lipida, odnosno masnoća u krvi. Već smo objasnili sta znaci masnoca u krvi. Dakle, hiperlipidemija je stanje koje se karakteriše visokom koncentracijom holesterola (tu se misli na LDL holesterol) i triglicerida u krvi.

Visok LDL holesterol je najčešći pojavni oblik hiperlipidemije (u suštini, to je hiperholesterolemija), dok drugi vidovi hiperlipidemije uključuju hipertrigliceridemiju (visok nivo triglicerida u krvi) i kombinovanu hiperlipidemiju (stanje u kojem su znatno povišeni nivoi i holesterola i triglicerida).

2) Dislipidemija

Stanje slično hiperlipidemiji naziva se dislipidemija⁵. Kada je u pitanju visok holesterol, neretko se ova dva termina koriste naizmenično i označavaju određene vrste anomalije, odnosno abnormalnosti u holesterolu. Naime, holesterol može biti “disfunkcionalan” – čestice holesterola mogu biti veoma inflamatorne, izazivati upalne procese ili može postojati velika nesrazmera i neravnoteža između LDL i HDL holesterola – a da ujedno njegov nivo ne bude visok.

Dakle, to je dislipidemija koja obično podrazumeva visok nivo LDL holesterola ili visok nivo triglicerida, a može značiti i veoma nizak nivo HDL holesterola. Prema tome, dislipidemija može, ali ne mora uvek označavati to da je visok holesterol i obično se odnosi na nezdrave nivoe jednog ili više lipida (masti) u krvi.

I visok holesterol (tačnije visok LDL holesterol) i neravnoteža između nivoa holesterola i triglicerida povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Iako se, dakle, ponekad hiperlipidemija i dislipidemija koriste kao sinonimi, to nije skroz tačno. Jer, kao što smo istakli, hiperlipidemija se odnosi na visok nivo masnoća (lipida) u krvi – triglicerida i/ili LDL holesterola. Dislipidemija se može odnositi na nivoe holesterola koji su ili viši ili niži od normalnog opsega za te lipide u krvi.

Dislipidemija, kao oblik disregulacije i disfunkcionalnosti nivoa lipida/holesterola u krvi, može biti nasleđena ili stečena.

3) Hiperholesterolemija

Visok holesterol se najčešće odnosi na stanje koje se naziva hiperholesterolemija⁶. Naime, hiperholesterolemija predstavlja poremećaj lipida u krvi koji se odnosi na visok LDL holesterol. Prema tome, visoki nivoi, odnosno koncentracije “lošeg”, tj. LDL holesterola u krvi predstavljaju hiperholesterolemiju.

Kada ljudi govore o tome sta je holesterol i kada se spomene visok holesterol, tu se u najvećem broju slučajeva misli na visok LDL holesterol, odnosno hiperholesterolemiju. Ovo stanje uzorkuje nagomilavanje masnoća, odnosno LDL-a na zidovima arterija (ateroskleroza), što osobu stavlja u veći rizik od srčanog i/ili moždanog udara. Ateroskleroza je glavni uzrok svih kardiovaskularnih bolesti, što je razlog najvećeg broja smrti na svetu.

Hiperholesterolemija je samo jedan vid hiperlipidemije, ali u pitanju su dva različita stanja. Prvo stanje odnosi se na samo na visok nivo LDL holesterola, a drugo stanje odnosi se poremećaj koji uzrokuje visoke nivoe masti/lipida (holesterola i triglicerida) u krvi, a ne samo visoke nivoe LDL-a.

Koji su faktori rizika i šta utiče na to da osoba ima visok holesterol?

Visok holesterol može biti posledica više stvari.

Pre svega, konzumiranje previše hrane sa visokim sadržajem dodatih šećera, zasićenih masti i trans-masti može povećati rizik od visokog holesterola. Gojaznost i metabolički sindrom takođe povećavaju rizik od visokog holesterola u krvi.

Postoje i neke druge nezdrave životne navike, odnosno nezdravi faktori načina života koji mogu doprineti visokom holesterolu. Između ostalog, to su sedentarni način života, fizička neaktivnost, pušenje i slično.

Ovo su faktori koji se mogu promeniti jednostavnom promenom životnih navika. Za početak, ishrana za holesterol može u potpunosti smanjiti visok holesterol i dovesti ga u granice normale.

Genetika, takođe, može uticati na rizik od razvoja visokog holesterola. Geni se prenose sa roditelja na decu. Određeni geni upućuju telu poruku kako da obrađuje holesterol i masti. Ako roditelji imaju visok holesterol, postoji verovatnoća da i dete ima visok holesterol.

U retkim slučajevima, visok holesterol može biti uzrokovan porodičnom hiperholesterolemijom. U pitanju je genetski poremećaj koji telo sprečava da ukloni višak LDL holesterola iz krvi. Na osnovu podataka američkog Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma⁷, većina odraslih osoba sa ovim stanjem ima nivo ukupnog holesterola iznad 300 miligrama po decilitru (mg/dL) i nivo LDL-a iznad 200 miligrama po decilitru (mg/dL).

Druga zdravstvena stanja, kao što su dijabetes i hipotiroidizam (hipotireoza, stanje smanjene aktivnosti štitaste žlezde), takođe mogu povećati rizik od razvoja visokog holesterola i srodnih komplikacija.

Prirodno, sa godinama, rizik od visokog holesterola može srazmerno rasti.

Sta je holesterol i faktori rizika za visok holesterol

Pojedinac se može nalaziti u većem riziku od visokog holesterola u sledećim slučajevima:

• Ako je gojazan;
• Ako konzumira mnogo industrijski prerađenih namirnica, hranu bogatu šećerima, zasićenim i trans-mastima;
• Ako nema ili ima minimalne fizičke aktivnosti;
• Ako puši ili prekomerno pije;
• Ako ima porodičnu istoriju visokog holesterola;
• Ako ima dijabetes, hroničnu bolest bubrega, HIV, sindrom policisitčnih jajnika ili hipotireozu.

Visok holesterol ne zna za diskriminaciju, što znači da ljudi svih uzrasta, pola, vere, rase i nacionalnosti mogu imati visok holesterol.

Koliko je holesterol opasan – Visok holesterol i njegove zdravstvene komplikacije

Bez promene ishrane i drugih životnih navika koje uzrokuju visok holesterol, ovo stanje može izazvati nakupljanje plaka, odnosno masnih naslaga na zidovima arterija. Vremenom, ovaj plak može suziti arterije – stanje je poznato kao ateroskleroza.

Ateroskleroza je ozbiljno zdravstveno i medicinsko stanje. Može ograničiti protok krvi kroz arterije, a takođe povećava rizik od razvoja opasnih krvnih ugrušaka (trombova) koji mogu uzrokovati srčani i moždani udar.

Visok holesterol i, posledično, ateroskleroza, može dovesti do mnogih komplikacija opasnih po život, kao što su, između ostalog:

• Moždani udar
• Srčani udar
• Angina ili bol u grudima
• Visok krvni pritisak (hipertenzija)
• Periferna vaskularna bolest (bolest perifernih arterija)
• Hronična bolest bubrega (trajno ireverzibilno oštećenje bubrega).

Visok holesterol takođe može stvoriti neravnotežu žuči, povećavajući rizik od kamena u žuči.  

Uskoro ćemo detaljnije razjasniti koliko je holesterol opasan.

Sta je holesterol i koji su visok holesterol simptomi?

Kada su u pitanju visok holesterol simptomi, interesantno je da ovo stanje za većinu ljudi ne uzrokuje bilo kakve simptome.

Osoba može biti ultra-maratonac, profesionalni fudbaler ili joga instruktor, a da ima visok holesterol. Načelno posmatrano, visok holesterol simptomi se u gotovo svim slučajevima neće manifestovati kao takvi – sve dok visok holesterol ne izazove određene zdravstvene probleme. kao što su dijabetes tipa 2, bolest perifernih arterija, moždani udar, hipertenzija i slično.

Visok holesterol je uobičajeno zdravstveno stanje kod dijabetičara.

Dakle, visok holesterol se ne javlja kao stanje koje će “oglasiti svoje prisustvo” i upozoriti osobu da ima visok holesterol. Visok holesterol simptomi pojavljuju se tek onda kada nakupljanje masnih naslaga i supstanci u krvi uzrokuje suženje krvnih sudova (pomenuta ateroskleroza).

Ateroskleroza je stanje suženih i začepljenih arterija koje može izazvati niz drugih zdravstvenih komplikacija. Evo i nekih simptoma alteroskleroze uzrokovanih upravo visokim nivoima holesterola:

• Bol u grudima ili osećaj pritiska (angina);
• Kratak dah, teško dolaženje do daha, naročito tokom fizičkih aktivnosti;
• Slabost u nogama, zamor pad energije, utrnulost, ukočenost;
• Problemi sa vidom, budući da ateroskleroza može suziti krvne sudove koji snabdevaju oči krvlju.

Za visok holesterol se često može čuti da je “tihi i nevidljiv ubica”, budući da se on (LDL ili “loš” holesterol) dugo vremena i tiho akumulira u arterijama. Ukoliko se ne tretira, bilo promenama životnih navika (primarno) ili medikamentima (sekundarno), visok holesterol postaje predominantni faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, kao što su ateroskleroza, bolest perifernih arterija, srčani udar (infarkt) i moždani udar (šlog).

Simptomi holesterola su nevidljivi, ali postoje određene indicije koje ukazuju na visok holesterol

Ali, nevezano od toga što ne postoje tačno određeni visok holesterol simptomi, ipak, postoje određene indicije i znakovi na osnovu kojih se visok holesterol može prepoznati.  Jedna od takvih indicija je stanje poznatije pod nazivom periferna arterijska bolest (PAB).

U pitanju je vid kardiovaskularnog oboljenja uzrokvano nakupljanjem masnih naslaga, holesterola i drugih supstanci na zidovima arterija, koje blokiraju ove krvne sudove i ograničavaju cirkulaciju i protok krvi u mišiće nogu. Jedan od znakova periferne arterijske bolesti je i mišićni bol uzrokovan nedostatkom kiseonika (klaudikacija).

Ovaj bol se može proširiti na kukove i manifestovati se tokom upražnjavanja određene fizičke aktivnosti. Ne samo na kukove, već se ovaj bol može preneti i na druge delove tela, kao što su zadnjica, butine (prednja i zadnja loža), stopala, listovi. Isto tako, bol izazvana perifernom arterijskom bolešću može biti toliko ozbiljna da osobu spreči da obavlja i minimalne fizičke aktivnosti (recimo, lagano trčanje ili brzi hod).

Osim toga, kada su u pitanju visok holesterol simptomi i PAB, ovo stanje može izazvati i druge probleme i simptome, poput:

• Gubitak dlaka na nogama;
• Osećaj utrnulosti i/ii slabosti u nogama;
• Osećaj bola ili slabosti u nogama koji je prisutan tokom fizičkih aktivnosti, a koji nestaje prestankom obavljanja tih fizičkih aktivnosti;
• Hronični i kontinuirani zamor i pad energije;
• Pojava rana i čireva na nogama koje nikako ne zarastaju;
• Krti i lomljivi nokti na stopalima;
• Mišićna atrofija u nogama;
• Bleda ili plava boja kože na nogama;
• Muškarci mogu iskusiti erektilnu disfunkciju

Prema tome, visok holesterol simptomi su nevidljivi, ali određena zdravstvena stanja mogu poslužiti kao indikator i pokazatelj da je prisutan visok holesterol. Analiza krvi je jedan od najpouzdanjih načina utvrđivanje nivoa, odnosno koncentracije holesterola u krvi. 

Koliko je holesterol opasan?

U prethodnom delu teksta videli smo sta je holesterol, sta znaci masnoca u krvi, šta je LDL, a šta HDL holesterol, šta predstavlja visok holesterol i koji su njegovi uzroci i potencijalni simptomi. Takođe, mogli smo da vidimo da visok holesterol uopšte nije bezazleno stanje. Štaviše, visok holesterol može uzrokovati i po život opasne posledice. Zato se postavlja pitanje – koliko je holesterol opasan?

Da bismo dali odgovor na pitanje koliko je holesterol opasan, potrebno je znati šta je to što visoki nivoi holesterola čine telu, odnosno na koji način visok holesterol ugrožava zdravlje. U tom smislu, visok holesterol može se negativno odraziti na:

• Kardiovaskularni i cirkulatorni sistem;
• Endokrini sistem;
• Nervni sistem;
• Digestivni sistem.

1) Koliko je holesterol opasan – Uticaj na kardiovaskularni i cirkulatorni sistem

Kada osoba ima visok holesterol, naročito hiperholesterolemiju (visok LDL holesterol), on (holesterol) se može nagomilavati u arterijama, tačnije na njihovim zidovima, čineći ih krutim, manje fleksibilnim i potencijalno ih začepljujući. Na više mesta smo objasnili da se ovo stanje stvrdnjavanja arterija naziva ateroskleroza.

Krv ne cirkuliše dobro kroz ovakve arterije, što znači da srce mora više da radi da bi “proguralo” krv kroz njih.  Nakupljanje plaka, odnosno masnih naslaga u arterijama može uticati na sve organe, ali tačnije, može uticati na srce, mozak i dotok krvi u stomak, noge ili stopala.

Koronarna arterijska bolest

Kada se plak nagomilava u koronarnim arterijama, to može poremetiti protok krvi bogate kiseonikom do srčanog mišića (ishemijska bolest srca, odnosno koronarna arterijska bolest). Ovo može izazvati bol u grudima koji se zove angina.

Srčani udar

Angina ukazuje na privremeni poremećaj protoka krvi i može biti jasan signal da je osoba u opasnosti od srčanog udara (infarkta). Srčani udar se obično dešava kada se komad ili deo ovog plaka odlomi i formira ugrušak (tromb) koji blokira celu arteriju. Ovo ometa protok krvi u delu srca, što može dovesti do srčanog udara.

Moždani udar

Ako se ovaj proces dogodi u mozgu, onda se to naziva moždani udar (šlog). Postoje različite vrste moždanog udara, a visok holesterol je jedan od uzroka.

Periferna arterijska bolest

Plak na zidovima arterija takođe može blokirati protok krvi do arterija koje snabdevaju krvlju crevni trakt, noge i stopala. U pitanju je stanje koje se, videli smo, zove periferna arterijska bolest.

Karotidna arterijska bolest

Kada se ateroskleroza održava na karotidne arterije (arterije koje odvode krv bogatu kiseonikom od srca do glave i tela), onda je to stanje poznato i kao karotidna arterijska bolest koja može uzrokovati moždani udar.

Visok krvni pritisak (hipertenzija)

Visok krvni pritisak (hipertenzija) i visok holesterol su usko povezani. Plak holesterola i kalcijum uzrokuju da arterije postanu tvrde i uske. Dakle, srce mora da se napreže mnogo jače i više da bi pumpalo krv kroz njih. Kao rezultat, krvni pritisak postaje previsok.

2) Koliko je holesterol opasan i uticaj na endokrini sistem

Visok holesterol može negativno uticati i na endokrini sistem. Žlezde u telu koje proizvode hormone koriste holesterol za sintezu ovih hormona, kao što su estrogen, testosteron i kortizol. Povratno, hormoni takođe mogu uticati na nivo holesterola u vašem telu.

Istraživanja⁸ su pokazala da kako nivoi estrogena rastu tokom menstrualnog ciklusa žene, nivoi HDL holesterola takođe rastu, a nivoi LDL holesterola opadaju. Ovo može biti jedan od razloga zašto se rizik od srčanih oboljenja kod žena povećava nakon menopauze, kada nivoi estrogena opadaju.

Smanjena proizvodnja tiroidnih hormona (hipotireoza) dovodi do povećanja ukupnog i LDL holesterola. Višak tiroidnog hormona i pojačana aktivnost štitne šlezde (hipertireoza) ima suprotan efekat. Deficit ili manjak hormona rasta takođe može povećati nivo LDL holesterola.

3) Koliko je holesterol opasan i uticaj na nervni sistem

Da li ste znali da je holesterol esencijalna komponenta ljudskog mozga? Zapravo, mozak sadrži oko 20 odsto celokupne telesne zalihe holesterola, pokazuju istraživanja⁹. To znači da je holesterol neophodan za razvoj i zaštitu nervnih ćelija, koje omogućavaju mozgu da komunicira sa ostatkom tela.

Iako je potrebna mala količina holesterola da bi mozak funkcionisao optimalno, visok holesterol, ipak, može biti štetan po mozak i nervni sistem. Višak holesterola u arterijama može dovesti do moždanog udara – poremećaja u protoku krvi koji može oštetiti delove mozga. Moždani udar može negativno uticati na brojne kognitivne funkcije, uzrokujući:

• Gubitak pamćenja
• Poremećeno kretanje i koordinaciju
• Otežano gutanje
• Teškoće sa govorom

Visok holesterol u krvi sam po sebi takođe ima uticaj, pokazuju studije¹⁰, na gubitak pamćenja i mentalne funkcije. Visok LDL holesterol (hiperholesterolemija) je takođe povezan sa rizikom od vaskularne demencije¹¹ – vrste demencije koja utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje.

4) Koliko je holesterol opasan i uticaj na digestivni sistem

U sistemu za varenje, holesterol je neophodan za proizvodnju žuči, supstance koja pomaže telu da razgradi hranu i apsorbuje hranljive materije u crevima. Ali, ako imate previše holesterola u žuči, višak se može formirati u kristale, a zatim u tvrdo kamenje u žučnoj kesi – stanje poznato kao kamen u žuči.

Da li može biti nizak holesterol i koji su njegovi znaci i simptomi?

Do sada smo govorili o tome sta je holesterol, kao i o visokom holesterolu, odnosno o povišenim koncentracijama holesterola u krvi. I kao što smo videli, brojni zdravstveni problemi su povezani sa visokim nivoima (LDL) holesterola. Ali, sasvim je moguća i obratna situacija – nizak holesterol.

Naime, nizak holesterol je mnogo manje uobičajeno stanje u poređenju sa visokim holesterolom. Visok holesterol je, videli smo, snažno povezan sa brojnim kardiovaskularnim i drugim oboljenjima, ali nizak holesterol može biti faktor drugih zdravstvenih stanja, kao što rak, depresija i anksioznost.

Nizak holesterol je stanje poznato i pod nazivom hipolipidemija. Gojaznost, insulin i pušenje mogu uzrokovati nizak nivo HDL (dobrog) holesterola. Nizak nivo LDL (lošeg) holesterola može biti posledica problema sa štitnom žlezdom ili drugih zdravstvenih poremećaja.

Iako je manje uobičajeno, ljudi zaista mogu imati i nizak nivo LDL holesterola. Uprkos tome što slovi za “loš” holesterol, telu je potrebna određena doza LDL holesterola da bi moglo da funkcioniše. Veoma nizak holesterol može biti alarm i znak postojanja određenih oboljenja. Neki potencijalni uzroci niskog ukupnog ili LDL holesterola uključuju hronične infekcije, upale i pothranjenost.

1) Sta je holesterol i šta uzrokuje nizak HDL (dobar) holesterol?

Lipoprotein visoke gustine (HDL) ili “dobar” holesterol, videli smo, predstavlja koristan holesterol. Neki uobičajeni uzroci niskog HDL holesterola uključuju:

• Višak masti u predelu stomaka;
• Insulinska rezistencija;
• Pušenje.

Mršavljenje, gubitak suvišnih kilograma, dijetalna ishrana, ishrana za holesterol i prestanak pušenja mogu pomoći da se HDL holesterol dovede na zadovoljavajući nivo. S druge strane, manje često, neka zdravstvena stanja mogu smanjiti HDL holesterol:

• Nedostatak APOA1. Ovo retko genetsko stanje utiče na gen APOA1, koji je odgovoran za kodiranje proteina koji formira HDL holesterol. Ljudi sa nedostatkom APOA1 ne mogu proizvesti toliko HDL holesterola kao drugi.
• Tangerova bolest. Ovo je vrsta nedostatka APOA1 i izuzetno redak nasledni poremećaj poznat i pod nazivom hipoalfalipoproteinemija. Ovo stanje uzrokuje nizak nivo HDL holesterola, ali i nizak LDL holesterol.
• Porodična kombinovana hiperlipidemija. Ovo je prilično čest poremećaj koji uzrokuje nizak HDL, ali veoma visoke koncentracije LDL holesterola i triglicerida.

2) Sta je holesterol i šta uzrokuje nizak LDL holesterol?

LDL holesterol je neformalno poznat kao „loš“ holesterol. Kada ljudi imaju problema sa visokim holesterolom, tu se uglavnom radi o visokom LDL holesterolu. Ako se ciljano radi na snižavanju visokog holesterola (promenama životnih navika, ishranom, medikamentima i slično), onda to obično ne izaziva probleme.

Međutim, kada bez namere ili očiglednog uzroka nivoi LDL holesterola naglo padnu ispod svojih normalnih granica (što je obično ispod 50 miligrama pod deliclitru krvi), to može biti znak određenog zdravstvenog oboljenja i izazvati određene simptome.

Nizak LDL holesterol je stanje znatno ređe od niskog HDL holesterola. Tačnije, nizak LDL holesterol je sekundarno stanje u odnosu na drugo zdravstveno stanje, odnosno određeni zdravstveni status može dovesti do niskog LDL holesterola. Između ostalih, to su sledeća stanja: 

• Pothranjenost li neuhranjenost usled loše ishrane ili poremećaja koji utiču na sposobnost osobe da apsorbuje hranljive materije
• Hipertireoza (pojačana aktivnost štitne žlezde)
• Hronična infekcija, kao što je hepatitis C
• Hronična upala
• Rak krvi.

Tri genetska poremećaja mogu uzrokovati nizak LDL holesterol

1) Hipobetalipoproteinemija. Osoba mora da nasledi dve kopije gena da bi se ovo stanje razvilo. To dovodi do toga da telo veoma brzo metaboliše LDL holesterol. Neki ljudi sa ovim poremećajem nemaju uopšte detektabilne nivoe LDL-a i potrebno im je lečenje. Drugi ljudi pak imaju nizak, ali uočljiv nivo LDL-a i obično im nije potreban medicinski tretman.

2) Bolest retencije hilomikrona. Da bi se razvilo ovo stanje, osoba mora da nasledi dve kopije određenog gena – po jednu od svakog roditelja. Simptomi se obično javljaju u detinjstvu i mogu izazvati nutritivnu malapsorpciju, nerazvijenost deteta i masnu stolicu. Ova bolest je poznata i pod nazivom Andersonova bolest¹².

3) Abetalipoproteinemija. Ovo stanje, takođe poznato kao Bassen-Kornzvajgov sindrom¹³, znači da osoba ne može da apsorbuje masti iz svoje ishrane. Bebe obično pokazuju simptome i mogu imati veoma malu težinu i intelektualne smetnje.

Nizak LDL holesterol se takođe može javiti ako osoba uzima lekove za snižavanje holesterola.

Sta je holesterol – Nizak holesterol i njegove opasnosti

Visok holsterol se može smanjiti odgovarajućom ishranom, promenama životnih navika, redovnim vežbanjem, ali i medikamentima koji se nazivaju statini. Ukoliko dođe do pada holesterola zbog ovoga, onda to obično i nije problem. Zapravo, većinu vremena nizak holesterol može biti i bolji, u zdravstvenom smislu, u odnosu na visok holesterol.

Problem nastaje kada se nizak holesterol pojavi iznenada i bez očiglednih razloga.

Dok se tačni efekti niskog holesterola na zdravlje još uvek proučavaju, u stručnim krugovima postoji zabrinutost koliko nizak holesterol može negativno uticati na mentalno zdravlje osobe. U jednoj studiji¹⁴, sprovedenoj na zdravim mladim ženama, otkriveno je da žene sa niskim holesterolom češće imaju simptome depresije i anksioznosti. S obzirom na to da holesterol učestvuje u sintezi hormona i vitamina D, smatra se da nizak holesterol može uticati na zdravlje mozga. Vitamin D ima brojne bitne funkcije u našem organizmu, ali između ostalog, on je važan za rast ćelija.

Ako moždane ćelije nisu zdrave, može doći do depresije i/ili anksioznosti. Međutim, ovde treba naglasiti da je povezanost između niskog holesterola i mentalnog zdravlja i dalje u domenu istraživanja.

Jedna druga studija¹⁵ otkrila je postojanje moguće povezanosti između niskog holesterola i rizika od raka. Proces koji utiče na nivo holesterola mogao bi uticati na rak, ali je potrebno više istraživanja na ovu temu.

Osim toga, kada je u pitanju nizak holesterol, postoji i još jedan problem koji uključuje žene koje bi mogle da zatrudne. Trudnice sa niskim nivoima holesterola nalaze se u riziku od prevremenog porođaja ili rađanja bebe sa malom porođajnom težinom.

Koji su simptomi niskog holesterola?

Rekli smo da ljudi sa visokim (LDL) holesterolom često nemaju bilo kakve simptome, sve dok se ne dogodi neko kardiovaskularno oboljenje čiji je uzročnik visok LDL holesterol. To mogu biti srčani udar, moždani udar, ili ako postoji ozbiljna blokada koronarne arterije, može doći do bola u grudima zbog smanjenog dotoka krvi u srčani mišić (angina).

Međutim, nizak holesterol ne uzrokuje bolove u grudima koji signaliziraju nakupljanje masnih supstanci u arteriji. Depresija i anksioznost mogu biti posledica brojnih stanja i faktora, uključujući verovatno nizak holesterol.

Poput visokog holesterola, i nizak holesterol ne ispoljava nužno svoje simptome. Ali, kada se to dogodi, ti simptomi mogu poticati ili od samog niskog holesterola ili od osnovnog oboljenja, odnosno zdravstvenog stanja koje uzrokuje nizak holesterol. Neki potencijalni simptomi niskog holesterola uključuju:

• Masna stolica;
• Depresija i anksioznost;
• Promene u vidu;
• Hormonska neravnoteža;
• Intelektualne smetnje ili kognitivna oštećenja kod dece.

Nivoi holesterola u krvi

Na kraju dolazimo do jedne od najvažnijih stavki, a to su nivoi holesterola u krvi izraženi u ciframa, egzaktno. Kada je visok LDL holesterol, a kada je nizak LDL holesterol? Kada je visok HDL holesterol, a kada je nizak HDL holesterol?

Nivo holesterola varira u zavisnosti od pola, težine, starosti i drugih faktora. Generalno, telo vremenom i sa godinama proizvodi više holesterola. Lekari često preporučuju da odrasle osobe (stariji od 20 godina) redovno proveravaju nivo holesterola. Načelno posmatrano, veliki broj lekara klasifikuje nivoe (koncentracije) holesterola u krvi kao zdrave, granične, niske ili visoke.

Nivo holesterola u krvi se takođe deli na ukupni holesterol, LDL holesterol i HDL holesterol. Test krvi koji utvrđuje nivo holesterola (lipidni profil) takođe može da meri nivoe triglicerida i ne-HDL holesterola.

Treba naglasiti da različita zdravstvena udruženja i asocijacije predlažu i različite optimalne, idealne, granične, rizične, visoke i niske nivoe holesterola i triglicerida. Zato je naša preporuka da se ne držite striktno cifara koje ćemo navesti (budući da su one navedene generalno), već da se konsultujete sa svojim izabranim lekarom.

S druge strane, svako od nas je različit, ima različite životne navike, režime ishrane, aktivnosti u toku dana i slično i, shodno tome, svako od nas može imati različite nivoe holesterola koji, u korelaciji sa navedenim faktorima, mogu biti optimalni, granični, (ne)zadovoljavajući ili loši.

U idealnom slučaju, preporučeni nivoi holesterola su sledeći, izraženi u miligramima po decilitru krvi:

Ukupni holesterol. Ukupni holesterol meri ukupnu količinu holesterola prisutnog u krvi, uključujući i HDL i LDL. Za muškarce i žene uzrasta od 19 godina i mlađi, nivo ukupnog holesterola treba da bude manji od 170 mg/dL. Muškarci i žene od 20 godina i stariji treba da imaju ukupan holesterol od 125 do 200 mg/dL.

LDL holesterol.  LDL je, videli smo, loš holesterol koji uzrokuje plakove i nakupljanje masnih naslaga u arterijama. Muškarci i žene bi generalno trebalo da imaju nivo LDL manji od 100 mg/dL.

HDL holesterol.  HDL, dobar tip holesterola, pomaže u uklanjanju LDL-a iz arterija. Muškarci i žene uzrasta od 19 godina ili mlađi treba da imaju HDL više od 45 mg/dL. HDL za muškarce starije od 20 godina se generalno preporučuje da bude 40 mg/dL ili više. Konačno, žene od 20 godina ili starije treba da imaju nivo HDL od 50 mg/dL ili više.

Trigliceridi. Iako trigliceridi nisu vrsta holesterola, oni su još jedna vrsta masnoća koja se nalazi u krvi, što može povećati rizik od srčanih bolesti, posebno kod žena. Uprkos tome što trigliceridi nisu vrsta holesterola, oni su često deo panela lipoproteina, odnosno lipidnog profila koji procenjuje nivoe holesterola. Zdravi nivoi triglicerida su generalno ispod 150 mg/dL.

Ne-HDL holesterol. Nivoi ne-HDL holesterola predstavljaju ukupni holesterol minus nivoe HDL holesterola. Nivoi koji nisu HDL uključuju LDL holesterol i druge vrste holesterola, kao što je lipoprotein veoma niske gustine (VLDL). Muškarci i žene uzrasta od 19 godina i mlađi treba da imaju nivoe ne-HDL manje od 120 mg/dL. S druge strane, muškarci i žene od 20 godina i stariji treba da imaju nivoe ne-HDL manje od 130 mg/dL.

1) Sta je holesterol – Visok LDL holesterol

Visok LDL holesterol je, videli smo, stanje koje se zove hiperholesterolemija i koje može izazvati brojne probleme. Smatra se da nivo LDL holesterol od 190 mg/dL i više veoma visok. Čak i ako je LDL holesterol nešto niži od 190 mg/dL (do 160), to se i dalje smatra da je u pitanju visok LDL holesterol i preporučuje se njegovo smanjivanje na osnovu 10-godišnjeg zdravstvenog rizika.

2) Sta je holesterol – Nizak LDL holesterol

Nizak LDL holesterol nije tako uobičajeno stanje kao što je visok LDL holesterol. Ali, videli smo da je sasvim moguće imati i nizak holesterol. Nivo LDL holesterola manji od 40 mg/dL je veoma nizak i može povećati rizik od:

• Anksioznosti ili depresije
• Hemoragičnog moždanog udara
• Raka

Ako se nizak LDL holesterol javi tokom trudnoće, onda takvo stanje može biti uzrok prevremenom porođaju ili rođenju deteta sa malom porođajnom težinom.

3) Sta je holesterol – Visok HDL holesterol

HDL holesterol je “dobar” holesterol, i generalno se smatra da se što su viši nivoi HDL holesterola, to je bolje po zdravje. Najbolji nivoi HDL-a su 40 mg/dL ili više za odrasle muškarce, odnosno 50 mg/dL ili više za odrasle žene. Ali, verovali ili ne, visok HDL holesterol, iznad granica normale, je, zapravo, stanje štetno po zdravlje.

Smatra se da je visok HDL holesterol onaj koji iznosi 100 mg/dL ili više. Ovo takođe može osobu dovesti u rizik od srčanih oboljenja – baš kao i visok LDL holesterol.

4) Sta je holesterol – Nizak HDL holesterol

Nizak HDL holesterol je onaj kada, kao muškarac, imate holesterol manji od 40 mg/dL, odnosno kao žena manje od 50 mg/dL. Nizak HDL holesterol je takođe jedan od glavnih faktora rizika za srčana oboljenja.

5) Visok nivo triglicerida

Dodatne kalorije koje konzumiramo pretvaraju se u trigliceride koji se skladište u masnim ćelijama. Trigliceridi su oblik u kojem većina masti, odnosno masnoća postoji u hrani i telu. Visok nivo triglicerida je povezan sa većim rizikom od bolesti koronarnih arterija.

Visoki nivoi triglicerida, oni iznad 150 mg/dL, povećavaju rizik od srčanih oboljenja, baš kao što to čini visoki LDL holesterol. Od 150 do 199 mg/dL su blago visoki nivoi triglicerida, od 200-499 mg/dL su visoki nivoi triglicerida, dok su od 500 mg/dL ili više veoma visoki nivoi triglicerida.

Kada osoba ima visoke nivoe triglicerida, postoji velika šansa da istovremeno ima i nizak HDL holesterol, kao i visok LDL holesterol. Ova kombinacija značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Smatra se da su normalni nivoi triglicerida manji od 150 mg/dL za odrasle, odnosno manji od 90 mg/dL za decu i adolescente (10-19 godina).

Evo nekoliko faktora rizika koji mogu povećati nivoe triglicerida:

• Biti sedentaran, ne biti fizički aktivan
• Konzumiranje hrane bogate šećerom, zasićenim mastima i trans-mastima
• Prekomerna konzumacija alkohola
• Bolesti bubrega
• Bolesti jetre
• Dijabetes
• Bolesti štitne žlezde
• Prekomerna težina ili gojaznost
• Metabolički sindrom
• Određeni lekovi, posebno oni koji se koriste za lečenje raka dojke, HIV-a i hipertenzije.

6) Nizak nivo triglicerida

Interesantno je da istraživanja nisu pronašla opseg niskih ili iskuviše niskih nivoa triglicerida. Štaviše, umereno nizak nivo triglicerida je generalno pozitivna stvar po zdravlje. Međutim, veoma nizak nivo triglicerida može biti uzrokovan:

• Ishranom sa veoma niskim sadržajem masti ili uglhjenih hidrata;
• Hipertireozom (pojačanom aktivnošću štitne žlezde);
• Sindromom malapsorpcije koji ne dozvoljava telu da apsorbuje masti nakon konzumiranja istih;
• Neuhranjenošću.

Normalan, visok holesterol i nizak holesterol – Tabela vrednosti

Pogledajmo koje su normalne, granične, visoke i niske vrednosti holesterola kod odraslih osoba, na osnovu Smernica o upravljanju holesterolom u krvi iz 2018. godine objavljenim u časopisu Američkog koledža za kardiologiju¹⁶.

Sve vrednosti su izražene u miligramima po decilitru (mg/dL).

Normalne vrednosti holesterola

• Ukupni holesterol: Manje od 200, odnosno manje od 5,2 mmol/L (što je cifra manja, to je bolje); Kod dece je 170 ili manje
• HDL holesterol: Idealno je 60, ali 40+ kod muškaraca i 50+ kod žena je takođe prihvatljivo; Kod dece je više od 45
• LDL holesterol: Manje od 100, odnosno manje od 3,0 mmol/L, tačnije manje od 70 mg/dL u slučaju koronarne arterijske bolesti, dok je između 100 i 129 mg/dL smatra blizu ili više od optimalnog nivoa LDL holesterola; Kod dece je manje 110
• Trigliceridi: Manje od 149, odnosno manje od 1,7 mmol/L, idealnim se smatra manjim od 100 mg/dL; Manje od 75 kod dece uzrasta od 0 do 9 godina, odnosno manje od 90 kod dece uzrasta od 10 do 19 godina

Granične vrednosti holesterola

• Ukupni holesterol: 200 – 239; Kod dece je između 170 i 199
• HDL holesterol: 40-59 kod muškaraca, 50-59 kod žena; Kod dece je između 40 i 45
• LDL holesterol: 130 – 159; Kod dece je između 110 i 129
• Trigliceridi: 150 – 199; Između 75 i 99 kod dece uzrasta od 0 do 9 godina, odnosno između 90 i 129 kod dece uzrasta od 10 do 19 godina

Visok holesterol

• Ukupni holesterol: 240 i više, odnosno više od 5,2 mmol/L; Kod dece je 200 i više
• HDL holesterol: 60 i više
• LDL holesterol: 160 i više, odnosno 3,0 mmol/l i više, 190 mg/dL i više se smatra izuzetno visokim nivoom LDL holesterola; Kod dece je 130 i više
• Trigliceridi: 200 i više, odnosno 1,7 mmol/L i više, 500 mg/dL se smatra izuzetno visokim nivoom triglicerida u krvi; 100 ili više kod dece uzrasta od 0 do 9 godina, odnosno 130 ili više kod dece uzrasta od 10 do 19 godina

Nizak holesterol

• Ukupni holesterol: Nema podataka
• HDL holesterol: Manje od 40 za muškarce, manje od 50 za žene; Kod dece je manje od 40
• LDL holesterol: Nema podataka
• Trigliceridi: Nema podataka

Treba istaći da navedene brojke, kao i granice između normalnih, graničnih, povišenih i smanjenih vrednosti holesterola variraju u zavisnosti od mnogih faktora, kao što su starost, pol, životne navike, fizičke aktivnosti, prisustvo drugih oboljenja i zdravstvenih stanja i slično.

RESOURCES

1. Statistika kardiovaskularnih oboljenja, izvor: Svetska zdravstvena organizacija (SZO) https://www.who.int/health-topics/cardiovascular-diseases#tab=tab_1 ↩︎
2. Mali gusti lipoprotein niske gustine kao biomarker za aterosklerotske bolesti https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5441126/ ↩︎
3. Povezanost nivoa holesterola lipoproteina niske gustine (LDL holesterol) sa više od 20-godišnjim rizikom od kardiovaskularne i smrtnosti od svih uzroka u opštoj populaciji https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35904192/ ↩︎
4. Šta je hiperlipidemija? https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK559182/ ↩︎
5. Šta je dislipidemija? https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK560891/ ↩︎
6. Šta je hiperholesterolemija? https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK459188/ ↩︎
7. Sve o porodičnoj hiperholesterolemiji https://www.genome.gov/Genetic-Disorders/Familial-Hypercholesterolemia#al-3 ↩︎
8. Studija ciklusa: Prospektivna studija o nivou holesterola tokom menstrualnog ciklusa https://academic.oup.com/eurheartj/article/44/Supplement_2/ehad655.2509/7391279 ↩︎
9. Metabolizam holesterola u mozgu i njegova povezanost sa Parkinsonovom bolešću https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6844833/ ↩︎
10. Metabolizam holesterola specifičan za tip moždanih ćelija i implikacije na učenje i pamćenje https://www.cell.com/trends/neurosciences/abstract/S0166-2236(22)00014-5 ↩︎
11. Vaskularna demencija: Uzroci, simptomi i lečenje https://www.nia.nih.gov/health/vascular-dementia/vascular-dementia-causes-symptoms-and-treatments ↩︎
12. Šta je bolest retencije hilomikrona? https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK578949/ ↩︎
13. Abetalipoproteinemija ili Bassen-Kornzveigov sindrom: Kliničke, biohemijske i elektrofiziološke karakteristike dva slučaja https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/3206997/ ↩︎
14. Odnosi depresije i anksioznosti prema niskim koncentracijama lipida i lipoproteina kod zdravih mladih odraslih žena https://journals.lww.com/psychosomaticmedicine/abstract/1999/05000/relations_of_trait_depression_and_anxiety_to_low.4.aspx ↩︎
15. Niski nivoi LDL holesterola i njihova povezanost sa rakom: Istraživanje Američkog koledža za kardiologiju https://www.acc.org/About-ACC/Press-Releases/2012/03/25/15/15/LDL_Cancer ↩︎
16. Smernice za regulisanje i kontrolu holesterola u krvi: Izveštaj Radne grupe Američkog kardiološkog koledža https://www.ahajournals.org/doi/10.1161/CIR.0000000000000625 ↩︎