Naslovna • Detoks • Šta su toksini u telu i kako znati da li ih (previše) imate?
Šta su toksini u telu i kako znati da li ih (previše) imate?
10/05/2024
Redakcija VasDoktor
Toksini u telu predstavljaju određene štetne materije ili supstance koje, ako se akumuliraju u dovoljnoj meri, mogu značajno narušiti kvalitet zdravlja.
Toksine, kao takve, praktično je nemoguće u celosti zaobići, izbeći i pobeći od njih. Recimo, da li ste znali da je prosečan čovek izložen prisustvu više od 700.000 toksičnih hemikalija dnevno?
Od parfema i proizvoda za čišćenje, preko vazduha koji udišemo i kozmetičkih proizvoda, sve do plastičnih flaša, vode koju pijemo, hrane koju jedemo – veliki deo naše svakodnevnice uključuje, zapravo, izlaganje određenim hemikalijama koje nisu dobre za naš organizam.
Objasnićemo vam šta su tačno toksini u telu, koji su konkretni primeri toksina, kako znati da li se u vašem telu akumuliralo mnogo toksina, odnosno kako znati da li je vreme za detoksikaciju, kao i koliko su toksini zaista opasni po naš organizam.
Mi se nalazimo u konstantnom kontaktu sa toksinima, i to je nešto što se ne može izbeći. Potpuno je nemoguće i apsurdno živeti “pod staklenim zvonom”, hermetički zatvoren i u stalnom sterilnom okruženju. Iako ne možemo da izbegnemo određenu dozu izloženosti toksinima, ono što možemo da učinimo je da pokušamo da smanjimo uticaj toksina, odnosno da toksini u telu budu prisutni u (minimalnoj) meri u kojoj ne ugrožavaju naše zdravlje.
Detoksikacija organizma je prirodan sistem našeg tela putem kojeg se naš organizam “bori” protiv toksina. To je način na koji se naše telo čisti od svih toksičnih supstanci i odstranjuje ove materije iz svog sistema.
U našem prethodnom tekstu otkrili smo vam pravu istinu o detoksikaciji organizma, tačnije činjenice o tome zbog čega tzv. detoks dijete, uprkos glasnom i agresivnom marketingu, ne mogu ukloniti toksine, niti za ovakve tvrdnje pristalica detoks dijeta postoje bilo kakvi naučni dokazi. Naše telo ima savršen sistem za filtriranje i eliminaciju toksina iz organizma (tzv. autodetoksikacija organizma).
Ukoliko želite da znate kako na prirodan način da se otarasite toksina iz organizma, odnosno kako da pomognete svom organizmu da eliminiše sve štetne materije, sve o tome možete pročitati OVDE.
Često ćete čuti od mnogih “detoks gurua” da spominju reči “toksin”, “otrov” “toksini u telu”, naročito u kontekstu psihičkog zastrašivanja, sa ciljem da kupovine njihovog konačnog proizvod – detoks dijeta, detoks proizvodi ili kompletan program za čišćenje tela.
Interesantno je da gotovo niko od njih ne daje definiciju toksina, i ne precizira koji to tačno toksini u telu narušavaju naše zdravlje, ili daju šturo objašnjenje toksina u prenaglašeno negativnom kontekstu (“čak i mala doza toksina vas može ubiti” i slično).
Zato je jako korisno i bitno znati šta su toksini u telu i odakle potiču, kako biste razumeli njihov uticaj na naš organizam i zdravlje.
Kako se u literaturi definišu toksini u telu?
Postoje brojne medicinske definicije toksina, a jedna od njih glasi: “Toksin je otrov koji proizvodi živi organizam, posebno bakterije. Toksini u telu deluju kao antigeni, a posebna antitela, tzv. antitoksini, tada se formiraju kako bi neutralisali njihovo dejstvo”.
U ovoj definiciji je zanimljivo da se toksini u telu vezuju za žive organizme, odnosno da su u pitanju jedinjenja koje stvaraju živi organizmi. To znači da se, u smislu navedene definicije, pod toksinima mogu podrazumevati upalni procesi, infekcije i bolesti, a kao odgovor na to, telo proizvodi antitela (antitoksine) da neutrališe njihove efekte.
Sprovodeći dosledno ovakvu definiciju toksina, moglo bi se reći da naš organizam prilično dobro podnosi toksine, budući da imuni sistem svakog dana, ceo dan radi na eliminiaciji stranih tela. Naravno, ovo važi sve do trenutka dok se ne razbolimo, jer tada su toksini u telu odneli svoju malu pobedu – sve dok ih naš imuni sistem dodatnim naporima ne porazi i neutrališe.
Iako načelno tačna, ovakva definicija toksina ima znatno širi smisao i obuvhata bilo koju štetnu supstancu koju proizvodi živi organizam koji može narušiti naše zdravlje. Zato je neophodno dati užu definiciju toksina u kontekstu detoksikacije organizma.
Zbog toga sada sledi jedna vrlo interesantna peripetija.
Ako pogledamo medicinsku definiciju “otrova”, ona glasi: “Otrov je svaka supstanca ili jedinjenje koje iritira, oštećuje ili narušava aktivnost telesnih tkiva. U dovoljnoj količini, skoro svaka supstanca može delovati kao otrov, ali ovaj termin je najčešće rezervisan za supstance kao što su arsen, cijanid, strihnin i slično, koje su štetne i u relativno malim količinama”.
“Sve je lek i sve je otrov, granicu čini doza”
Ako uporedimo definiciju “toksina” sa definicijom “otrova”, možemo videti da je termin “otrov” prikladniji za definisanje toksina u kontekstu detoksikacije organizma, nego što je to termin “toksin”.
Čak se i jasno naglašava da u dovoljnoj količini, skoro svaka supstanca deluje kao otrov. Postoji jedna izreka koja kaže: “Sve je lek i sve je otrov, a granicu čini doza”.
I ovo je tačno.
Recimo, čak i voda, koja je esencijalna za naš opstanak i koju moramo svakodnevno piti, može postati otrov za naš organizam ukoliko je preterano konzumiramo. Neretko se ovde kao primer uzima alkohol.
Ako osoba popije isuviše mnogo alkohola, naročito u kratkom vremenskom roku, onda može doći do intoksikacije, odnosno trovanja alkoholom, kada je neophodna hitna medicinska intervencija. Dok, s druge strane, generalno se smatra da male do umerene doze alkohola (bez pripitosti, opijanja ili napijanja) nisu štetne i da će organizam (jetra) može da se izbori sa njim, bez bilo kakve spoljašnje pomoći.
Dakle, prema definiciji “otrova”, uzima se u obzir način na koji se naše telo odnosi prema supstancma – u malim dozama one nisu problematične, ali u dovoljnim ili većim dozama postaju toksične za naše telo.
Ovde se može staviti jedan prigovor, budući da su toksini u telu upravo to – toksini, ma u kojoj količini nastupali i delovali na naše telo.
Bez obzira na to da li je naše telo u stanju da se izbori sa toksinima samo od sebe ili ne, toksini i u maloj ili umerenoj dozi ostaju toksini. Naravno, što je količina toksina veća, što je njihova akumulacija prisutnija, slabiji je kapacitet našeg tela da se izbori sa njima, odnosno veća je verovatnoća da će tada toksini ozbiljno narušiti naše zdravlje.
Upravo ovde na snagu stupa jetra!
Kada su toksini u telu u pitanju, jetra je neverovatan organ i jedan od njenih zadataka je detoksikacija organizma od toksina, odnosno oslobađanje organizma od štetnih supstanci tako što ih razlaže na manje štetne.
Ipak, koliko god moćna bila, jetra nema nadljudske moći, i ona se, kao i bilo koji drugi organ, može preoptereteti i postati podložan dovoljnoj dozi toksina.
Uzmimo opet kao primer alkohol. Kada neko popije više, recimo, u noćnom izlasku, telo višak alkohola skladišti u mastima, sve dok jetra ne bude u stanju da skroz obradi i preradi alkohol, i podstakne proces njegovog izbacivanja iz organizma. To se dešava nakon prestanka ispijanja alkohola, kada ga jetra prerađuje i izbacuje, a ovaj proces se, kolokvijalno rečeno, naziva – trežnjenje.
Jetra je naš najbolji prijatelj i najmoćnije sredstvo za detoksikaciju, a ne kratkotrajni detoks program, deotks dijeta, detoks proizvodi i slično.
Kada je jetra zdrava (a verujte – znali biste da vam jetra nije zdrava, jer takvo stanje uopšte nije bezazleno), onda nema razloga za brigu oko detoksikacije. To, naravno, ne znači da jetru možete da opterećujete koliko god i čime god – neumerenim ispijanjem alkoholnih pića ili neumerenom konzumacijom nezdravih masti, fruktoze ili šećera.
Što se više jetra opterećuje, to ona postaje manje efikasna u obavljanju svih svojih funkcija, pa i detoksikacije organizma, jer dolazi do oštećenja jetrenih ćelija, što dovodi do ožiljaka na jetri.
Telo ne skladišti toksine/otrove, osim ako nije u stanju da ih preradi i eliminiše iz organizma!
Ako to ne može da učini, onda je potrebna hitna medicinska pomoć. Dobra vest je da se promenom životnih navika jetra može u potpunosti oporaviti (jedini organ u našem telu koji ima sposobnost regeneracije), pod pretpostavkom da nije došlo do život ugrožavajućeg i hroničnog oštećenja jetre (kao što su rak jetre, ciroza, hepatitis, hemohromatoza i slično).
Toksini u telu i njihove vrste – Podela toksina
Detoksikacija organizmapodrazumeva bio-transformaciju molekula koje je neophodno izbaciti, odnosno eliminisati iz organizma. Ovi molekuli su, zapravo, toksini u telu. Toksini se iz našeg organizma izbacuju putem urina, izmeta i disanja. Mnogi smatraju da se i putem znojenja eliminišu toksini, što nije tačno, budući da je znojenje način na koji se organizam hladi i rashlađuje, a ne vid detoksikacije organizma.
Generalno, toksini u telu se mogu podeliti u dve kategorije:
Endotoksini – molekuli koje proizvodi naše telo kao nusprodukt metaboličkih procesa;
Egzotoksini – molekuli koji dospevaju u naš organizam spolja, putem konzumacije hrane, pijenja vode, udisanjem vazduha ili apsorbovanjem preko površine kože.
Dakle, toksini se u telu mogu definisati kao supstance (unutrašnje ili spoljašnje) koje se negativno odražavaju na naš zdravstveni status.
Toksini u telu mogu biti rezultat izloženosti određenoj životnoj sredini (svesno, recimo u vidu pušenja cigareta, izlaganja duvanskom dimu ili ispijanja alkohola, ili nesvesno, u vidu konzumacije kontamirane vode za koju osoba ne zna da li sadrži toksine ili ne, ili nenamerno udisanje zagađenog vazduha).
Osim toga, toksini u telu takođe mogu biti posledica osnovnih bioloških procesa organizma.
Savremeni život nas svakodnevno izlaže svim vrstama toksina, ali naša tela su dobro “opremljeni i naoružani sistemi” koji su u potpunosti sposobni da se sami izbore sa njima i da ih se otarase.
Kroz našu jetru, bubrege, sistem za varenje, respiratorni sistem, limfni sistem, naša tela obrađuju i oslobađaju se neželjenih ili štetnih supstanci. To znači dakle da zdravoj osobi specifična detoks dijeta ne bi bila potrebna, niti bi imala koristi od nje. Ovi organi ili sistemi organa neprestano, 24/7, rade na tome da eliminiše sve toksine u svakom slučaju, kako bismo mi bili živi i zdravi.
Kada samodetoksikacija organizma od toksina nije dovoljna?
Svakako, postoje određeni slučajevi koji mogu prekinuti prirodne sisteme detoksikacije organizma – na primer, kod ljudi sa oboljenjem jetre ili bubrega. Ovim osobama će biti potrebna pomoć da se reše akumuliranih toksina, ali to se generalno čini putem odgovarajućeg medicinskog tretmana, a ne putem neke detoks dijete.
Takođe, nekim osobama će možda biti potrebna tzv. helaciona terapija – terapija čišćenja organizma od teških metala (žive, recimo, zbog prekomerne konzumacije određenih vrsta morskih plodova).
Ali, opšti je konsenzus da zdravoj osobi nije potreban poseban režim detoksikacije.
Prema tome, toksini su supstance koje, u odgovarajućoj količini, a koja zavisi od brojnih individualnih faktora i varira od osobe do osobe, postaju otrovne i mogu oštetiti naše vitalne organe i poremetiti normalne telesne funkcije. Toksini u telu mogu dovesti i do nezdravog povećanja telesne težine.
Kako se trujemo i na koji način toksini ulaze i dospevaju u ljudski organizam?
Toksini u telu, tačnije egzotoksini, koji u organizam dopsevaju spoljašnjim putem, u telo mogu ući na nekoliko načina:
Gutanjem – konzumiranjem kontaminirane hrane, vode, kao i unosom industrijski prerađene hrane sa mnogo šećera, “praznih” kalorija, nezdravih masti, aditiva i konzervanasa;
Udisanjem zagađenog vazduha;
Apsorpcijom štetnih materija kroz oči i kožu.
Danas smo više nego ikada izloženi ovim spoljašnjim, egzogenim toksinima. Štaviše, naša izloženost ovim toksinima događa se na svakodnevnom nivou – čak i ako pokušavamo na sve način da smanjimo ili svedemo na minimum našu izloženost njima.
Zapravo, procenjuje se da toksini čine više od 80.000 hemikalija koje spadaju u kategoriju aditiva za hranu, ambalaže za hranu i hemikalija iz životne sredine.
Ovo je samo nekoliko primera toksina sa kojima dolazimo u kontakt na svakodnevnom nivou.
Vazduh na otvorenom prostoru. Ovi toksini, između ostalog, uključuju izduvne gasove, duvanski dim, čestice iz industrijskih postrojenja i slično.
Vazduh u zatvorenom prostoru. Ovi toksini, između ostalog, uključuju buđ, duvanski dim, hemikalije koje se oslobađaju tokom kuvanja, iz nameštaja, tepiha, građevinskog materijala, posteljine, pa i odeće i obuće koje nosimo, itd.
Voda za piće. Voda iz česme može biti kontaminirana toksinima, kao što su pesticidi, herbicidi, teški metali (olovo, živa, arsen) i hemikalije iz poljoprivrednih oticanja.
Hrana. Hrana koju jedemo može biti zagađena, odnosno kontaminirana toksinima, kao što su pesticidi i teški metali. Ova hrana se često prska raznoraznim hemikalijama, što potiče od određene poljoprivredne prakse i zagađenja životne sredine. S druge strane, hrana ne mora da bude prskana da bi bila kontaminirana toksinima. Primer za to je industrijski obrađena hrana, odnosno rafinisane i ultra-procesuirane namirnice bogate šećerima, trans-mastima, zasićenim masnim kiselima, aditivima, konzervansima, pojačivačima ukusa, bojama, emulgatorima i slično. Iako ne spada u kategoriju hrane kao takve, toksini u telu se u organizam mogu uneti ispijanjem kafe ili alkohola, kao i uzimanjem lekova.
Proizvodi za domaćinstvo. U ove toksine ulaze, između ostalih, plastične posude za hranu, sredstva za čišćenje, đubriva, sredstva za ubijanje korova, sprej za bube i slično.
Kozmetički proizvodi. U ove toksine spadaju razni proizvodi za negu kože, šminka, dezodoransi, proizvodi za kosu, gelovi, kupke, pene za brijanje, šamponi, sapuni itd.
Kao što vidite, tokom dana možemo biti izloženi brojnim toksinima. Ovi toksini su strani našim telima i mogu negativno uticati na različite aspekte zdravlja. Istraživanja1 pokazuju da postoji povezanost između određenih toksina i hroničnih upala i autoimunih bolesti.
Kada putevi i sistemi samodetoksikacije našeg tela ne funkcionišu optimalno, to može drastično uticati na naše varenje, energiju, mentalnu jasnoću, anksioznost, a naročito se može odraziti u vidu određenih kožnih problema, poput akni i osipa.
Koji su to izvori toksina i odakle ova jedinjenja potiču?
1) Emocionalni toksini
Ne dajte da vas naziv ovih toksina zavarava. Iako, zaista postoje emocionalno toksični ljudi koji, u psihološkom smislu te reči, “isisavaju energiju” iz drugih ljudi, ovde govorimo o pravim, organskim toksinima.
Na sposobnost tela da se autodetoksikuje mogu ozbiljno uticati poremećaji u nervnom i endokrinom sistemu. Na primer, do ovih poremećaja može doći kada osoba doživi određen jako stresan ili traumatičan događaj.
2) Toksini iz životne sredine
U pitanju su navedeni egzotoksini, koji potiču iz našeg okruženja, spoljašnje sredine i koji se mogu naći svuda oko nas. To uključuje zagađen vazduh, hranu i vodu, industrijske proizvode kao što su pesticidi i herbicidi, kozmetičke proizvode, kao i proizvode za čišćenje poput deterdženata ili izbeljivača.
3) Intestinalni mikroorganizmi
Naš crevni trakt sastoji se od oko 100 triliona mikroba. Bakterije koje žive u crevima pomažu u normalnom varenju hrane, a ovaj proces potpomaže hrana bogata vlaknima. Međutim, previše ovih bakterija može pretvoriti dijetalna vlakna u određene masne kiseline i dovesti do akumulacije toksina i njihove reapsorpcije u krvotok.
Ovo može povećati rizik od nastanka dijabetesa, srčanih bolesti i gojaznosti.
4) Toksini u telu kao proizvod načina života
Ovi toksini su takođe egzotoksini i oni se nalaze u štetnim hemikalijama u hrani, pićima i drugim supstancama koje čovek konzumira. Primeri uključuju alkoholna pića, kofeinske napitke, cigarete, lekove, industrijski prerađenu hranu, hranu prženu u dubokom ulju, brzu hranu, hranu bogatu šećerima i trans-mastima, gazirano slatke napitke i slično.
5) Toksini u telu kao produkt metaboličkih reakcija
Normalni metabolički procesi na ćelijskom nivou mogu dovesti do stvaranja, odnosno proizvodnje “toksičnog metaboličkog optada”. Ova vrsa toksina se eliminiše putem urina ili fekalija. Jedan od najboljih načina putem kojeg telo čisti i reciklira sopstveni oštećeni ćelijski materijal i toksine je autofagija dijeta.
Međutim, kada telo ne može efikasno da svari hranu i eliminiše ove toksine, onda može doći do njihove akumulacije i, posledično, do zdravstvenih komplikacija.
Toksini u telu – Koji su to konkretni primeri toksina?
Toksini su, videli smo, supstance koje mogu biti jako štetne po naš organizam. Jedan od načina na na koji toksini u telu mogu narušiti naše zdravlje je putem upalnih, odnosno zapaljenskih procesa. Ovi procesi su, zapravo, deo načina na koji se naše telo sâmo leči.
Međutim, prevelika doza zapaljenja i inflamacije može dovesti do oboljenja.
Ljudi mogu doći u kontakt sa toksinima udisanjem (npr, smog), konzumiranjem hrane i vode (npr, pesticidi) ili dodirivanjem kože (kao što je živa, recimo). Međutim, sâm kontakt sa toksinom ne znači da ste odmah automatski u opasnosti. Svaki toksin ima svoj “od-do” rang koliko je potrebno vremena od stupanja u kontakt sa istim ili koji nivo toksičnosti je neophodan pre nego što osoba iskusi simptome.
Neki ljudi su otporniji na određene toksine i ne dožive simptome, dok su drugi osetljiviji i podložniji određenim toksinima. To je apsolutno individualna stvar i varira od osobe do osobe.
U zavisnosti od njihovog porekla, konkretni toksini u telu se mogu klasifikovati u nekoliko grupa:
Toksini iz hrane i pića
Toksini iz vazduha
Toksini iz kozmetičkih i proizvoda za ličnu negu i higijenu
Toksini iz proizvoda za čišćenje
Krenimo redom.
1) Toksini iz hrane i pića
Toksini u telu su često deo hrane i pića koje unosimo u naš organizam – bilo da su namerno dodati tu (prskanjem) ili su kontamirani industrijskom obradom, rafinisanjem ili ambalažom (pakovanjem).
Pesticidi
Pesticid je jedan širok pojam koji podrazumeva određene proizvode, hemijska jedinjenja, odnosno toksične supstance koje služe za suzbijanje i uništavanje štetnih organizama ili prevenciju njihovih efekata.
U suštini, pesticidi2, kao toksini u koje ulaze herbicidi, insekticidi i fungicidi, predstavljaju otrovna hemijska jedinjenja namenjena za masovno uništavanje korova, pateogenih organizama, bakterija, bolesti i štetočina u poljoprivredi.
Najbolji način za izbegavanje pesticida je korišćenje organske i lokalno uzgojene hrane. Kada kupujete voće i povrće, obavezno ih operite mlakom vodom, po mogućstvu i sa sodom bikarbonom. Neki ljudi koriste i jabukovo sirće za uklanjanje pesticida na površini hrane.
Svake godine, Američka Radna grupa za životnu sredinu objavljuje spisak namirnica sa najvećom količinom pesticida. Ovo su namirnice koje se nazivaju “Dirty Dozen” ili “Prljava Dvanaestica”. Spisak tih namirnica, u koje, između ostalih, ulaze spanać, kelj, jabuke, nekarine, borovnice, grožđe i drugo, možete pogledati OVDE3.
S druge strane, ista grupa objavljuje i spisak namirnica koje se minimalno prskaju pesticidima. Te namirnice se nazivaju “Clean Fifteen” ili “Čista Petnaestica”. U ovaj spisak, između ostalih ulazi hrana poput luka, ananasa, papaje, kupusa, kivija, šargarepe i slično. Ceo spisak pogledajte OVDE4.
Antibiotici
Organsko meso i crveno meso od životinja koje se hrane travom u kvalitativnom smislu značajno nadmašuju konvencionalno meso od životinja sa farme koje se hrane žitaricama. To je zato što organsko meso ne sadrži antibiotike i hormone.
Teški metali
Male količine žive prisutne su u vodi. Manje ribe imaju male, gotovo zanemarljive količine žive, te se naše telo lako ove količine oslobađa. Međutim, veće ribe, koje se hrane manjim ribama, mogu imati značajno veću koncentraciju žive, te se ovaj metal može akumulirati u njihovim organizmima.
Zato treba biti jako oprezan ili makar dozirati konzumaciju velikih riba, kao što su ajkule, sabljarke ili kraljevske skuše. Trudnice i deca bi trebalo u potpunosti da izbegavaju konzumaciju ovakvih riba. Ukoliko često jedete tunjevinu, onda pročitajte ovde da li je tunjevina u konzervi zdrava.
Arsen u pirinču (i proizvodi napravljeni od pirinčanog brašna) takođe može biti znak za zabrinutost.
Kada je olovo u pitanju, postoji mnogo kontroverzi govoreći o vodi sa česme. Starije cevi za vodu mogu imati olovo u sebi. Ako se nalazite u ruralnom području ili niste sigurni da li su vodovodne cevi stare ili ne, možete testirati vodu na prisustvo olova.
Načelno posmatrano, puštanje vode da teče minut ili dva pre konzumacije, korišćenje filtera za vodu ili kuvanje ove vode trebalo bi da pomogne u uklanjanjau olova iz vode sa česme.
Aditivi za hranu
Aditivi predstavljaju hemijske supstance (u suštini toksine) koji se dodaju hrani kako bi im se produžio rok trajanja, promenila boja ili tekstura, poboljšao ili pojačao ukus, zamenio prirodni šećer u njoj i slično. U aditive spadaju konzervansi, boje, pojačivači ukusa, emulgatori, zgušnjivači, regulatori kiselosti, zaslađivači i drugo.
Najbolji način da izbegnete aditive u hrani, odnosno da izbegnete da oni postanu toksini u telu, jeste da izbegavate ultra-procesuirane, odnosno industrijski prerađene namirnice.
BPA i druge hemikalije koje narušavaju rad endokrinog sistema
Bisfenol A (BPA) je jedna sintetička supstanca i kao takva je toksin, budući da može izazvati brojne hormonalne i endokrine poremećaje. Ova supstanca se često koristi u ambalaži za hranu i piće. Pored BPA, postoje i drugi tzv. endokrini disruptori, odnosno toksini u telu koji narušavaju rad endokrinog i hormonalnog sistema.
Čak i plastična ambalaža bez BPA može sadržati druge bisfenole5 koji mogu biti jednako opasni.
Voda za piće
Neki od toksina koji se mogu naći u vodi za piće uključuju, ali ne ograničavaju se na:
Patogene (bakterije, paraziti, virusi)
Teške metale (bakar i olovo)
Nitrate (od hemijskih đubriva i dima)
Radon (radioaktivni gas)
2) Toksini iz vazduha
Dim
Dim bilo koje vrste (od cigareta, duvana, izduvni gasovi, isparenja iz industrijskih isparenja i slično) je jedan od najčešćih toksina kojima su ljudi izloženi. Dim može poremetiti funkciju dlačica u nosu koje štite disajne puteve, čineći da otežano rade svoj posao. Zbog toga ljudi koji puše često i kašlju, uz sluz (iskašljavanje šlajma).
Pošto ove dlačice u nozdrvama ne mogu optimalno da obavljaju svoj posao zbog dima, više dima, zajedno sa drugim toksinima mogu doći dublje u pluća. Tamo se apsorbuju u krvotok i ceo organizam, izazivajući upalne procese.
Čak i ljudi koji nisu pušači (pasivni pušači) mogu biti žrtve kada udišu duvanski dim.
Ljudi sa astmom su posebno osetljivi na toksine iz vazduha, odnosno dim. Njihov organizam može reagovati vrlo burnim upalama, čak i od malih količina dima.
Deca stalno izložena dimu u većem su riziku od toga da razviju astmu. Dobra vest je da se telo od ovoga može oporaviti, odnosno upalni procesi se mogu smanjiti i eliminisati, a dlačice u nozdrvama mogu ponovo da funkcionišu optimalno. Smanjenje i izbegavanje dima daje telu vremena da se oporavi, kao i da ovi toksini u telu budu odstranjeni iz organizma.
Treba istaći i to da su ljudi ovim toksinima izloženi čak i nakon trenutnog prestanka pušenja. Ne mislimo samo na situaciju u kojoj osoba ostavlja cigarete, već na trenutnu situaciju kada osoba gasi cigaretu. Nameštaj i posteljima apsorbuju duvanski dim, a on se takođe zadržava u kosi, na koži i odeći.
Grinje
Ova stvorenja se drugačije mogu nazvati neželjenim kućnim ljubimcima ili još bolje – podstanarima koje nikako ne želite. Oni stanuju kod vas, ne plaćaju stanarinu, a vi zauzvrat možete platiti zdravljem usled njihovog boravka kod vas.
U suštini, grinje su štetočine, predatori sitnijih organizama, odnosno paraziti koji pripadaju porodici zglavkara.
S obzirom na to da se grinje hrane peruti ili česticama iz naše kože, ovi neželjeni organizmi uvek žive u našoj blizini. Grinje nisu vidljive ljudskim okom, osetljive su na svetlost i često se nalaze na nedostupnim ili teško dostupnim mestima. U najvećoj meri, grinje “stanuju” u najdubljim delovima posteljine, tepiha, našetaja, na jastucima, zavesama, plišanim igračkama, dušecima i slično.
Ma koliko god održavali higijenu svog doma, izvesno je da će grinje biti vaši “podstnari”. Zato se pogrešno misli da se grinje stvaraju samo u nehigijenskim okolnostima.
Ima ih svuda, osim na visokim nadmorskim visinama, vole topla i vlažna mesta. Interesantno je da grinje ne poseduju želudac, te proizvode enzime koje polažu na hranu koju jedu, da bi je razgradili, pa ponovo tu hranu koriste, što znači da istu hranu više puta pojedu i izbacuju.
Ali, onaj deo koji grinje ne pojedu predstavljaju, suštinski, nesvarene fekalije koje izaziva alergije.
To je jedan od glavnih razloga zašto su ova sićušna i golim okom nevidljiva stvorenja veoma veliki neprijatelji našeg zdravlja. Verovali ili ne, čak 90 odsto svih alergija izazivaju grinje! Budući da grinje uglavnom preferiraju toplija mesta, alergije na grinje se najčešće javljaju tokom leta, ali kada se prostorije greju tokom zime, što pogoduje grinjama, alergija ima i tada.
Grinje, dakle, mogu da izazovu zapaljenske procese u vidu alergija.
Obično dlačice u nosu zaustavljaju grinje ili se to dešava u grlu, kako ne bi dospele do pluća. Ali, ljudi sa astmom mogu biti veoma osetljivi na grinje. Štaviše, alergija na grinje ponekad može biti toliko intenzivna da preraste u ozbiljno oboljenje, odnosno astmu! Neki od simptoma alergije na grinje uključuju curenje nisa, kašalj, osip, teško disanje, osećaj gušenja, otok, svrab očiju i slično.
Buđ
Buđ ili plesan6, kao jedna vrsta gljivica, bezopasna je za većinu ljudi. Zapravo, buđ može smetati ljudima koji su alergični na buđ, koji imaju astmu ili ljudima sa slabim imunim sistemom. Buđ se pojavljuje tamo gde ima vlage.
Azbest
Azbest je jedan prirodni, kristalni mineral, vlaknaste strukture i predstavlja mehanički čvrst materijal, otporan na temperaturu i na brojne hemijske uticajte. Može se naći na talozima stena na celoj planeti.
Azbest je često deo nekih kućnih uređaja, vodovodnih cevi ili izolacionog materijala. Do 1970. godine, azbest je bio vrlo popularan, jeftin i izdržljiv materijal i veoma često se koristio kao izolacioni materijal do pre nekih 50-ak godina.
Problem je u tome što je do tog vremena azbest veoma često izaziva karcinom pluća, grla i jajnika, kao i azbestozu (oblik plućne fibrose). Posebno su opasna bila sitna vlakna azbesta koja su se udisala.
Ali, danas su azbestna vlakna, kao i proizvodi koji ih sadrže zabranjeni – ne mogu se staviti u promet, niti upotrebljavati. U Evropskoj uniji ovo je regulisano poznatom REACH regulativom7, ali i pre toga, početkom devedesetih godina 20. veka, postojala je zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih azbestnih vlakana.
Danas azbest ne predstavlja veliki razlog za zabrinutost, ali i pored toga – zabrinutosti ipak postoje.
Nije problem netaknut azbest, već kada je ovaj materijal istrošen i oštećen, odnosno kada se kruni i kada može doći do izloženosti određenim azbestnim vlaknima. Kada se to dogodi, azbest može ući u vazduh i biti udahnut, uzrokujući zapaljenske procese. Zato se mnoge starije zgrade, kada je pretežno bio korišćen ovaj materijal, danas renoviraju.
Isparljiva organska jedinjenja
Lako isparljiva ili isparljiva organska jedinjenja (VOC – Volatile Organic Compounds) obuhvataju jedan širok spektar organskih jedinjenja koja isparavaju na sobnoj temperaturi.
Mogu se naći u nekoliko hiljada proizvoda koji se upotrebljavaju u domaćinstvu ili u radnoj sredini (u dušecima, nameštaju, automobilima, tepisima, kancelarijskom priboru, kozmetičkim proizvodima, sredstvima za čišćenje, itisonima, lakovima za nokte i slično).
Ova jedinjenja, zapravo, otpuštaju gasove iz određenih materija (tečnih ili čvrstih), zagađujući vazduh i na otvorenom, i na zatvorenom, u kući. Intenzivni miris je ono što odlikuje isparljiva organska jedinjenja.
Između ostalih, ova jedinjenja uključuju amonijak, toluen, aceton, etanol, formaldehid, butiraldehid, benzen, izbeljivače, odnosno belila i slično.
Izloženost ovim toksinima može izazvati brojne zdravstvene probleme, počev od iritacije nosa, grla i očiju, preko mučnine, vrtoglavice i glavobolje, sve do kožnih problema, oboljenja bubrega, jetre i centralnog nervnog sistema – naročito ako su ova jedinjenja veoma koncentrisana. Osim toga, VOC povezana su i sa rizikom od nastankom raka, pokazuju brojne studije9.
Mešanje različitih isparljivih organskih jedinjenja je jedan od uobičajenih načina na koji VOC oštećuje ljudsko zdravlje. Brojna sredstva za čišćenje kupatila, recimo, mogu sadržati kombinacije nekih isparljivih organskih jedinjenja, zbog čega je neophodno čitati deklaracije ovi proizvoda pre upotrebe.
Ugljen-monoksid
U pitanju je gas koji nema ukus, boju ili miris, a naazi se u isparenjima koje sadrže ugljenik. Udisanje ovog gasa može dovesti do trovanja, što za posledicu može imati i smrt.
Ugljen-monoksid mogu otpuštati motorna vozila ili kosilice, ali i kućni uređaji kao što je šporet, peć, roštilj, grejači za vodui slično.
Do trovanja ugljen-monoksidom najčešće dolazi prilikom udisanja dima od požara, a statistika je pokazala da se više od 30 odsto svih trovanja ovim gasom dešava dok osoba spava. Ovaj rizik postoji i kada se navedeni uređaji koriste u zatvorenom prostoru koji nije provetren ili koji nema dobru ventilaciju.
Ugljen-monoksid je toksin koji je veoma opasan, jer je dovoljno udahnuti ga samo jednom, čime iz pluća doseva direktno u krvotok. U krvotoku se vezuje za crvena krvna zrnca, tačnije hemoglobin – metaloprotein čije je zadatak da prenosi kiseonik do svih ostalih delova tela. Kada se ugljen-monoksid veže za molekule hemoglobina, onda kiseonik ne može da se transportuje u telu, odnosno ugljen-monoksid onemogućava funkcionsanje hemoglobina.
Bez kiseonika, ćelije umiru, najpre u mozgu i srcu. Upravo zato je je udisanje ugljen-monoskida veoma opasno, jer ima neposredno dejstvo kao otrov, odnosno toksin, budući da on, čim se nađe u organizmu, narušava normalne hemijske i metaboličke reakcije i procese.
Neki od simptoma izloženosti ugljen-monoksidom uključuju (ali se ne ograničavaju i zavise od njegove koncentracije, vremena izloženosti i opšteg zdravstvenog statusa osobe) vrtoglavicu, umor, malaksalost, glavobolju, kratak dah, plitko i ubrzano disanje, povraćanje, mučninu, promene ličnosti, poteškoće u hodu i koordinaciji, nepravilan rad srca i slično.
Ukoliko se osobi koja je izložena ovom gasu ne pruži hitna medicinska pomoć, može doći do gubitka svesti, napada epilepsije, kome, pa i smrti – i to samo nekoliko momenata nakon izlaganja povišenim koncentracijama ovog gasa.
3) Toksini iz kozmetičkih i proizvoda za ličnu higijenu
U svom domu imate najveću kontrolu nad toksinima kojima ste izloženi – od sredstava za čišćenje doma, preko kozmetičkih proizvoda i proizvoda za ličnu negu, sve do hrane i načina skladištenja iste. Dakle, toksini u telu se mogu nakupljati upravo sa mesta gde najviše boravite, a gde ujedno mislite da najviše vodite računa o tome da toksina uopšte ne bude – u vašem domu.
Interesantno je da ono što se nanosi na kožu može biti važnije od onoga što unosi u organizam.
Zdrava creva i zdrav digestivni trakt prilično dobro obavljaju posao u blokiranju apsorpcije toksina i izbacivanja istih. Međutim, kroz kožu, toksini mogu lako dospeti u krvotok.
Mnogi uobičajeni proizvodi koje svakodnevno ljudi koriste povezani su sa alergijama, endokrinim poremećajima, pa čak i rakom – a ovi proizvodi se i dalje prodaju i koriste ih milioni ljudi. Važno je imati poseban oprez u pogledu kupovine ovakvih proizvoda za decu, trudnice, dojilje, starije osobe, kao i osobe sa oslabljenim imunim sistemom.
Evo nekih primera štetnih sastojaka, odnosno toksina u kozmetičkim i proizvodima za ličnu higijenu koje treba izbegavati:
Triklokarban i triklosan u sapunima i pastama za zube;
Aluminijum u dezodoransima/antiperspirantima;
Ftalati, parabeni i retinoidi u hidratantnim kremama;
Borna kiselina i BHA (beta hidroksi kiselina) u kremi za bebe;
PEG (polietilen glikol), teški metali, formaldehid i siloksani u šminci/kozmetici;
Formaldehid, toluen i dibutil ftalat (DBP) u laku za nokte;
Oksibenzon, avobenzon, oktizalat, oktokrilen, homosalat i oktinoksat u hemijskim kremama za zaštitu od sunca
4) Toksini iz proizvoda za čišćenje
Toksini u telu, odnosno njihova akumulacija u našem organizmu može nastati na mestu gde najmanje očekujemo – u našim domovima. “Ali, ja redovno čistim kuću, održavam higijenu na maksimalnom nivou!” Možda je upravo u tome i problem.
Čišćenje domova i održavanje higijene u kući definitivno je bitno, jer doprinosi dobrom zdravlju. Međutim, mnogi konvencionalni proizvodi i sredstva za čišćenje kuće sadrže karcinogene, iritiraju respiratorni sistem i doprinose alergijama.
Ova velika kategorija proizvoda uključuje osveživače vazduha, sredstva za čišćenje kupatila, proizvode za pranje veša, deterdžent za sudove, prašak za pranje veša, sredstva za negu podova, sredstva za čišćenje nameštaja, kao i sve ostale univerzalne proizvode za čišćenje.
Prema proceni EWG (Američke radne grupe za zaštitnu životne sredine), za više od 2.000 ovakvih proizvoda, polovina proizvođača nije na adekvatan način otkrila sastojke, 75 odsto proizvoda sadrži sastojke koji imaju zabrinjavajuće efekte na zdravlje disajnih puteva, a 25 odsto ljudi je izrazilo umerenu do veliku zabrinutost, jer su sastojci ili nečistoće u proizvodima bili povezani sa rakom.
Koliko su toksini u telu zaista opasni za naš organizam?
Videli smo šta su toksini, koji su to konkretno toksini i da je prosto nemoguće izbeći ih, budući da smo svakodnevno izloženi hiljadama toksina – bilo da se udišu, nanose na kožu, ili unose kroz hranu i piće.
Pritom, toksini nisu samo hemikalije kojima smo okruženi, već se ne može poreći da su ova jedinjenja prisutna u našim organizmima. Dakle, toksini u telu su realnost!
Procenjuje se10 da prosečna osoba ima čak 91 toksičnu hemikaliju u svojoj krvi i urinu. Jedna druga studija11 je otkrila je prisustvo više od 230 različitih toksina u krvi pupčanih vrpci 10 novorođenčadi.
Zato se opravdano postavlja pitanje – u kojoj meri su toksini u telu zaista štetni i opasni po naše zdravlje?
Čak i niske doze toksina mogu biti štetne po zdravlje!
Tradicionalne studije za otkrivanje nivoa toksičnosti imaju za cilj da pronađu najniži nivo uočenih štetnih efekata toksina (LOAEL – Lowest Observed Adverse Effect Level), kao i nivo toksičnosti bez uočenih štetnih efekata (NOAEL – No Observed Adverse Effect Level). Drugim rečima, nivo toksina za koji se pouzdano zna da narušava zdravlje eksperimentalno se snižava sve dok toksični efekti ne nestanu.
Načelno posmatrano, ove studije obično testiraju velike doze toksina kako bi se odredili krajnji teški efekti, kao što su rak i smrt, dok istovremeno zapostavljaju minimalne doze i suptilne efekte kao što su endokrini poremećaji i imunotoksičnost.
Štaviše, većina studija pretpostavlja da svi ljudi reaguju isto, dok se ne uzimaju u obzir fetusi, mala deca, deca u pubertetu ili osobe sa hroničnim bolestima.
Međutim, sve veći broj istraživanja pokazuje da hronične, ali niske doze mnogih toksina takođe mogu biti veoma štetne.
U jednoj studiji12, žabe koje su dobile mešavinu od devet pesticida jačine od 10 do 100 puta ispod EPA (Environment Protection Agency) standardnih bezbednih nivoa imale su usporen rast i više nivoe kortikosterona.
Takođe, kod ovih žaba bila je i veća je verovatnoća da će biti zaražene uobičajenim patogenim organizmom, pri čemu se, dakle, naglašavaju nedostaci regulatornih studija koje gledaju samo na izolovane toksične hemikalije u velikim dozama.
Godine 2002, izveštaj13Američkog Nacionalnog toksikološkog programa pokazao je da postoje štetni efekti izloženosti malim dozama uobičajenih endokrinih disruptora (toksina koji ometaju rad endokrinog i hormonalnog sistema), uključujući bisfenol A (BPA), genistein (izoflavon dobijen iz soje), metoksihlor (insekticid), nonilfenol (industrijska hemikalija koja se može pronađen u vodi za piće), i vinklozolin (fungicid).
Deset godina kasnije, 2012, u velikom pregledu14, potvrđeno je više štetnih dejstava od niskih doza plastifikatora, pesticida, fitoestrogena, industrijskih hemikalija, konzervansa, surfaktanata, usporivača plamena i još mnogo toga.
Toksini koji narušavaju endokrini i hormonalni sistem su naročito alarmantni!
Endokrini disruptori, kao toksini koji mogu oponašati i ometati prirodne hormone u telu, posebno su zabrinjavajući, pokazuju studije15.
BPA (bisfenol A), kao sintetička supstanca koja se koristi u proizvodnji polikarbonatne plastike, epoksida i epoksidnih smola i koja je prisutna u brojnim proizvodima koje svakodnevno koristimo, uključujući ambalažu za hranu i piće, primer je endokrinog disruptora kome se pridaje najveća pažnja.
Međutim, na listu endokrinih disruptora nalazi se ceo spektar supstanci, uključujući dioksine, PCB-e (polihlorovane bifenile) i neke pesticide. Kada pogledate nivoe BPA koji su pronađeni u ljudskom serumu – govorimo o nanogramima po mililitru, što je analogno manje od kašičice vode u olimpijskom bazenu – oni mogu izgledati isuviše mali da bi bili značajni i narušili zdravlje.
Ali, čak i zbog ovako niskog nivoa BPA, nivoi estrogena u krvi kod mladih devojaka bili su 100 puta manji – manji od 15 pikograma po mililitru.
Iz ove perspektive, može se lako uočiti kako veoma „niske“ doze toksina mogu imati ogromne neželjene efekte kada je količina ovih toksina daleko veća od prirodne količine hormona koji prirodno cirkulišu.
Telo na isti toksin može reagovati drugačije u zavisnosti od doze
Još jedan razlog za zabrinutost, kada su toksini u telu u pitanju, predstavlja i to što male doze neke toksične supstance ponekad mogu delovati drugačije u poređenju sa visokim dozama.
Za ove toksine, ono što se dešava u telu pri visokim dozama ne može se koristiti za predviđanje onoga šta će se dogoditi pri malim dozama istog toksina. To je fenomen koji se naziva nemonotonični dozni odgovor16.
Pošto se u brojnim studijama obično testira visoka toksična doza za organizam, koja nastavlja da se smanjuje sve dok se ne pronađe nivo toksičnosti koji ne uzrokuje štetne efekte po osobu (pomenuti NOAEL – No Observed Adverse Effect Level), mnogi efekti niskih doza su potpuno propušteni i nisu prijavljeni.
Da li je zaista moguće bezbedno izlaganje niskim niovima toksina?
Značajni dokazi o nemonotoničnim doznim efektima pronađeni su u svakodnevnim toksinima iz životne sredine.
Studije17 su pokazale da je izloženost fetusa malim dozama dietilstilbestrola rezultirala povećanjem prostate, ali je suprotan efekat pronađen pri visokim dozama. Druga studija18 pokazala je da DEHP (di(2-etilheksil) ftalat) povećava nivoe testosterona fetusa i majke pri malim, ali ne i pri visokim dozama.
Razlike u efektima pri niskim i visokim dozama su dokazane i za mnoge druge uobičajene toksine, uključujući pomenuti BPA19, atrazin20 (herbicid), piretroid21 (insekticid) i još mnogo toga.
Toksini u telu – Osetljivost na toksine (toksičnost) razlikuje se od osobe do osobe
Šta određuje toksičnost neke supstance? Drugim rečima, koji su faktori koji određuju da li će i u kojoj meri neki toksini u telu uticati na zdravlje osobe? Između ostalih, u te faktore spadaju:
Nivo izloženosti, odnosno koncentracija toksina;
Dužina trajanja izlaganja određenom toksinu;
Učestalost izlaganja;
Sinergijski odnosi toksina (dva ili veći broj različitih toksina mogu proizvesti potpuno različiti i jači efekat u odnosu na jedan toksin);
U kom vremensko-životnom razdoblju je osoba bila izložena toksinima (u materici, tokom puberteta, dok je bolesna i slično);
U prvoj fazi, toksini se obrađuju kroz kroz oksidaciju, redukciju i/ili hidrolizu.
U drugoj fazi, putevi konjugacije dalje razlažu nusproizvode toksina u jedinjenja rastvorljiva u vodi koja se mogu eliminisati iz organizma.
Ponekad su produkti toksina na kraju prve faze toksičniji od početnog toksina, kao kod konverzije etanola (alkohola) u acetaldehid. Ako faza 2 ne funkcioniše ispravno zbog nutritivne deficijencije ili bolesti, toksični nusproizvodi iz faze 1 mogu ostati u telu sa štetnim efektima.
Osetljivost na toksine, tj. toksičnost je veoma individualna kategorija i zavisi od nečije sposobnosti da biotransformiše i eliminiše toksine kroz detoksikaciju. Mnogi faktori mogu uticati na ovaj proces.
Evo i kratkog rezimea istraživanja u vezi sa svakim od tih faktora.
1) Nutritivni status i dijeta
Konzumiranje raznovrsne celovite hrane bogate hranljivim sastojcima, što je u osnovi dijetalna ishrana, može pomoći u smanjenju rizika od osetljivosti na toksine (toksičnosti određene supstance).
Jedan naučni pregled23 pokazao je da ishrana bogata svežim voćem i povrćem, verovatno zbog svojih urođenih antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava, može pomoći u zaštiti od toksičnih stresora iz okoline. Adekvatan unos esencijalnih minerala smanjio je unos teških metala, odnosno toksičnost na teške metale, pokazala je studija24.
Mlečni proizvodi su povezani sa nižim nivoima olova, verovatno zbog interakcije kalcijum-olovo, pokazuju studije25.
Sa druge strane, režimi ishrane i dijete sa visokim sadržajem zapaljenskih jedinjenja, poput onih sa visokim sadržajem omega-6 masnih kiselina, mogu povećati vaskularne toksične efekte PCB-a (polihlorovanih bifenila), pokazuju istraživanja26.
2) Genetika
Kao i kod drugih mentalnih i telesnih procesa i napredovanja bolesti, genetski sastav osobe može uticati na sposobnost detoksikacije vašeg tela.
Još 1985. godine, naučnici su znali da studije hronične toksičnosti27 treba da obuhvate više različitih sojeva miševa kako bi se uzele u obzir genetske varijacije. U farmakologiji28, metabolizam lekova, koji se često odvija putem detoksikacije, u velikoj meri zavisi od genetike.
Određene genetske varijacije29, kao što je jednonukleotidni polimorfizam (SNP), mogu uticati na rizik od toksičnosti nakon terapije zračenjem. Štaviše, pol, odnosno to da li ste muškarac ili žena, može uticati na osetljivost na toksičnost, pokazuje nekoliko30studija31.
3) Zdravlje creva i digestivnog trakta
Zdravlje osobe zavisi od zdravlja njegovih creva. Drugim rečima, zdravi smo onoliko koliko je zdrav naš digestivni trakt.
Suplementacija probioticima smanjila je nivo žive i arsena kod trudnica i dece, pokazala je jedna studija35, dok je druga studija36 pokazala da probiotici mogu smanjiti akumulaciju pesticida. Isto tako, u jednom istraživanju37 otkriveno je da normalan i zdrav mikrobiom smanjuje toksičnost na herbicide.
4) Epigenetika
Poznato je da je genetika jako bitan faktor koji određuje mnoge aspekte našeg zdravlja, ali isto tako naša DNK sekvenca ne određuje apsolutno sve o nama.
Drugim rečima, ne zavisi baš sve od genetike.
Epigenetika proučava različite mehanizme koji menjaju kako i kada se naši geni uključuju ili isključuju, a neki od ovih efekata mogu biti transgeneracijski.
Tačnije, epigenetika je naučna disciplina koja proučava promene u genima, odnosno koja se bavi promenama u genskoj ekspresiji bez menjanja DNK sekvence, a takve promene se mogu preneti na buduće generacije.
Recimo, mnogi faktori iz spoljašnje sredine mogu uticati na gensku funkciju, što u prevodu znači da ponašanje ljudi tokom života može uticati na njihovu genetiku.
Uzmimo kao primer jednojajčane blizance koji dele identičnu genetsku strukturu. Ali, kako odrastaju, prihvataju određena uverenja i sisteme vrednosti, oni ponašaju se u skladu sa njima, što znači da njihov izgled, fizičke i mentalne karakteristike mogu da se menjaju u skladu sa izloženošću određenim faktorima spoljne sredine.
Jedan blizanac može imati zdravu, izbalansiranu ishranu, dok drugi može jesti ultra-procesuirane namirnice, piti alkohol, konzumirati neograničeno mnogo kofeina i slično. Jedan može redovno trenirati, dok drugi može biti statičan. Prvi može ići na vreme u krevet, dok drugi može noći provoditi u izlascima u klubovima,
Sve to može za posledicu imati razlike u genskoj ekspresiji koja ima uticaja na gojaznost, što dalje može biti od koristi prvom bratu blizancu da bude vitkiji i da ima manji procenat masnih naslaga u organizmu.
Određene faktore životne sredine možemo kontrolisati!
Iako neki faktori spoljašnje sredine nisu u našoj direktnoj kontroli – poput kvaliteta vazduha – druge faktore možemo kontrolisati skoro u potpunosti – da li ćemo pušiti, piti, koristiti narkotike sa kojim ljudima ćemo provoditi vreme, da li ćemo se baviti fizičkim aktivnostima, koju hranu ćemo jesti i slično.
Ishrana je, zapravo, jedan od ključnih faktora koji je doveo do razvoja tzv. nutritivne epigenetike, a koja se rukovodi floskulom “ono si što jedeš”, odnosno “ono što su tvoji preci jeli, to si ti”.
S obzirom na to da nutritivni izbori, odnosno odabir hrane koju jedemo može uticati na genetiku budućih generacija, epigenetika može dati veliki vetar u leđa i dodatnu motivaciju ljudima da obrate pažnju i povedu računa o tome kako će se hraniti.
Slično tome, epigenetika je jedno od objašnjenja za razlike u osetljivosti ljudi na toksičnost, pokazuju studije.
U jednom istraživanju38, nematode, kao vrsta valjkastih crva, čiji su roditelji bili izloženi srebru, pokazale su 10 puta povećanu osetljivost na ovaj teški metal, a ovi efekti su bili prisutni tokom 10 generacija. Takođe se smatra39 da su efekti bisfenola A (BPA) na ljudsku plodnost transgeneracijski, odnosno da se prenose sa jedne na drugu generaciju.
5) Metilacija
Metilacija je jednostavna, ali važna biohemijska reakcija koja se dešava milijarde puta u našim telima.
U pitanju je proces kojim se prenosi metil grupa na određeni molekul ili supstrat, poput aminokiselina, proteina ili DNA, posredstvom enzima. Proces metilacije odvija se neprestano u u našem organizmu i doprinosi detoksikaciji, imunološkoj funkciji, kontroli upalnih procesa, regulaciji genske ekspresije, proizvodnji neutrotransmitera, metabolizmu hormona, itd.
Kada jetra vrši detoksikaciju, metilacija je jedna od reakcija konjugacije u fazi 2 koja pomaže u razgradnji toksina.
Glutation, koji zahteva metilaciju, glavni je molekul u ciklusu detoksikacije, posebno u detoksikaciji od teških metala. Ako je vaš status metilacije narušen, usled genetike i/ili načina života, sposobnost vašeg organizma da se detoksikuje može biti narušena na sličan način.
Ovo su znaci da su se toksini u telu akumulirai/nagomilali
Kao što smo rekli, toksini su svuda oko nas i nemoguće je izbeći ih. Od hrane, pića, ambalaže za hranu, kozmetike, toaletnih potrepština, parfema, veštačkih boja, preko proizvoda za domaćinstvo, do zagađenja u vazduhu, pesticida, đubriva i još mnogo toga – toksini su neizbežni.
Nažalost, nikada veća izloženost toksinima nije bila nego što je to danas, i zato su toksini u telu i organizmu neminovnost.
Naš organizam ima sopstvene puteve detoksikacije koji su prirodno dizajnirani da filtriraju toksine iz tela. To su jetra, bubrezi, pluća, digestivni trakt, limfni sistem.
Više o tome kako organizam detoksikaciju sâm sebe, možete pročitatiOVDE.
Ali, kada osoba konzumira ili je izložena velikoj koncentraciji toksina ili u dužem vremenskom periodu, organizam ne može da održi korak sa njihovom eliminacijom iz organizma. Drugim rečima, kapacitet našeg organizma neće biti dovoljan za detoksikaciju, usled čega može doći do akumulacije toksina.
Kada se toksini u telu akumuliraju i ne eliminišu iz organizma kako treba, oni počinju da se apsorbuju u ćelije i blokiraju sposobnost tela da apsorbuje hranljive materije. Tada počinju da se pojavljuju simptomi toksičnosti, odnosno znaci da se u telu nagomilavaju toksini.
Ovo je takođe tačka kada zdravlje i energija počinju da opadaju, a starenje počinje da se ubrzava.
Pogledajmo sada i neke od simptoma, odnosno znakova akumulacije toksina u organizmu. Ovo su istovremeno i neki od simptoma koji ukazuju da je osobi potrebna detoksikacija organizma.
1) Toksini u telu – Hronični umor
Izlaganje toksinima u velikoj meri doprinosi umoru i slabijoj vitalnosti.
Povećana izloženost toksinima u okruženju, poput pesticida, uzrokuje pad imunog sistema. Procenjuje se da oko 70 odsto ljudi sa hroničnim umorom ima odgovarajući hemijski okidač za ovo stanje. Drugim rečima, mehanizam hroničnog umora može poteći od neke vrste čelijskog trovanja usled stalne ili u dužem vremenskom periodu izloženosti toksinima.
Kada je osoba hronično umorna, postoji velika verovatnoća da je njen sistem za detoksikaciju “prenapregnut”, da organizam ne može na optimalnom nivou da obavlja detoksikaciju, što znači da se toksini akumuliraju.
Tada dolazi do pada imunog sistema, niskih nivoa energije, osećaja tromosti i letargije, pa i nesanice, ma koliko god dugo osoba spavala.
2) Žudnja za slatkim i šećerima
Da li svakodnevno žudite za ugljenim hidratima, šećerom i/ili industrijski prerađenom hranom?
Kada smo pod stresom, odnosno kada se naša tela nalaze u stresnom stanju (tzv “bori se ili beži” režim organizma, pod uticajem visokih nivoa kortizola), usled brojnih faktora (nesumnjivo je da je stres stanje koje postoji, ali ono se može definisati na različite načine, s jedne strane, i način na koji se ophodimo prema situaciji koju naš mozak percipira kao stresnu zavisi u kojoj meri ćemo mi zaista iskusiti fizičke i mentalne simptome stresa, s druge strane), mozak šalje signal da se konzumiraju ugljeni hidrati, odnosno šećeri koji daju brzu energiju.
Međutim, problem je u tome što se u 99 odsto slučajeva mi se ne nalazimo u objektivnoj, istinitoj i realnoj situaciji “života i smrti” kad god doživimo stres – iako naš mozak može tako da ga percipira.
Ali, tada naš mozak vara naše telo, odnosno naša tela su prevarena da misle da smo u situaciji “života i smrti”, primajući pogrešne signale koje, zapravo, toksini mogu da izazovu.
Uprošćeno govoreći, akumulacija toksina u organizmu može prevariti naš mozak da misli da se nalazimo u stresnoj situaciji, zbog čega može doći do žudnje za šećerima i ugljenim hidratima.
3) Toksini u telu – Problemi sa varenjem i gojaznost
Što je više toksina u vašem telu, to će vaši organi imati više patiti i imati neželjenih efekata. Hrana, piće i celokupno vaše okruženje određuju u kojoj meri će nagomilavanje toksina biti podnošljivo.
Posledično, toksini u telu i njihova akumulacija može izazvati brojne upalne procese koji mogu, između ostalog, rezultirati povećanjem telesne težine i gojenjem.
Toksini u telu zaista mogu dovesti do problema sa varenjem i to je jedan komplikovan i kompleksan proces, ali on se uglavnom odvija u jetri. Jetra je glavna “mašina” i najvažniji organ za detoksikaciju organizma, odnsono za pretvaranje toksina u visoko-reaktivne metabolite pre potpunog izbacivanja ovih toksina iz tela.
Iako je, dakle, jetra najviše “pogođena” toksinima u telu, creva, žučna kesa i pankreas su takođe vitalni organi koji mogu držati toksine u sistemu sa varenje.
Zdrav digestivni sistem razgrađuje i razlaže hranu i apsorbuje esencijalne vitamine i hranljive materije, istovremeno eliminišući neupotrebljive delove hrane u obliku pražnjenja creva.
Kada ovaj sistem eliminacije toksina ne funkcioniše kako treba, ljudi najčešće doživljavaju kompletnu lepezu problema sa varenjem, počev od nadutosti, gasova, preko dijareje i konstipacije, sve do težih oboljenja digestivnog trakta.
4) Anksioznost, depresija i promene raspoloženje
Toksičnost usled izlaganja teškim metalima može poremetiti neurohemiju mozga izazivajući depresiju, anksioznost i promene raspoloženja (iritabilnost, razdražljivost). Takođe, izloženost ovim toksinima i njihovo nakupljanje u organizmu može značajno oslabiti imuni sistem.
5) Niski nivoi energije
Kada se toksini u telu akumuliraju, to može dovesti do toga da vaši bubrezi i jetra rade “prekovremeno” kako bi ih se otarasili i odstranili ih.
Kada se ova dva važna organa za detoksikaciju preopterete, njihov kapacitet da obavljaju svoje funkcije može biti smanjen, što može izazvati nakupljanje toksina, što za posledicu može izazvati simptome poput umora i niskih nivoa energije.
6) Toksini u telu i problemi sa kožom
Kožu može posmatrati kao ogledalo unutrašnjeg stanja našeg organizma.
S jedne strane, kada se toksini u telu akumuliraju i, s druge strane, kada se oni nakupe u dubljim slojevima kože, to može uzrokovati brojne upalne procese koji se mogu manifestovati na koži u vidu:
Dermatitisa
Ekcema
Prevremenog starenja i bora na koži
Crvenog osipa koji izaziva osećaj svraba
Dubokog bolnog osipa koji može dovesti do čireva
Koprivnjače
Psorijaze
Akni
7) Bolni i otečeni zglobovi
Zapaljenski procesi u našem telu najčešće se manifestuju u obliku bola. Dakle, jedan od najčešćih izvora svih bolova u našem telu je neka vrsta upale.
Nagomilavanje toksina u telu izaziva upalne procese, kao što je akumulacija teških metala, mikotoksina, buđi ili insekticida.
Previše ljudi poseže za OTC lekovima (medikamentima ili preparatima koji se mogu nabaviti bez lekarskog uputa) ili lekovima na recept kako bi se borili protiv bolova i upale.
Iako ponekad, naročito u početku i ako osoba nikada ranije nije koristila ove medikamente, ovaj metod može biti efikasan, mnogi lekovi vremenom prestaju da deluju i skoro svi sa sobom nose dugu listu neželjenih efekata – uključujući i one koji mogu biti prilično ozbiljni!
Mnogi ljudi, zapravo, ne razumeju kako upalni procesi funkcionišu, šta ih izaziva, koji je njihov uzrok, odnosno ne razumeju da do bolova i otoka može doći upravo zbog akumulacije toksina, i to je glavni razlog zašto ne koriste efikasan pristup u tretiranju i lečenju ovih stanja.
Ovo je zaista velika šteta, budući da smanjenje izloženosti toksinima, poznavanje prirodnih procesa detoksikacije organizma i, posledično, smanjenje upalnih procesa može u najvećem broju slučajeva biti tako lako kao i obraćanje pažnje na to šta jedete.
8) Glavobolje i migrene
Nagomilavanje toksina i loše funkcionisanje jetre mogu biti odgovorni za glavobolje.
Dakle, glavobolje mogu biti odraz nemogućnosti tela da eliminiše toksine unete iz hrane, pića ili spoljašnje sredine. Što je u organizmu prisutno manje toksina, to je telo u boljoj mogućnosti da toksine, kada se u budućnosti pojave, lakše i efikasnije odstrani.
9) Problemi sa noktima, kosom i zubima
Toksini u telu, tačnije u ustima mogu izazvati karijes ili čak bolesti desni, među ostalim štetnim zdravstvenim problemima.
Regulacija unosa toksina kroz hranu, piće ili vazduh u ustima može sprečiti njihovo prodiranje u telo i na taj način može se smanjiti mogućnost negativnog uticaja na imuni sitem, sistem za varenje ili funkciju jetre.
Sa većom toksičnošću u organizmu, bakterije u ustima će takođe biti agresivnije i to otežava telu da apsorbuje potrebne hranljive materije koje pomažu u održavanju zdravih desni i prevenciji propadanja zuba.
Akumulacija toksina u organizmu dovodi do brzog pogoršanja vašeg oralnog zdravlja – bržeg propadanja zuba, lošeg i neprijatnog zadaha (halitoze), korozije gleđi i agresivnijih bolesti desni.
Takođe, nagomilavanje toksina u organizmu uzrokuje gubitak kose, jer toksini u telu ometaju apsorpciju hranljive materije i proizvodnju hormonskih supstanci koje pomažu rast kose. Neki toksini u telu ometaju rad žlezda ili organa koji regulišu proces apsorpcije hranljivih materija.
Kada su vam nokti nezdravi, to ne mora nužno da znači da je uzrok propadanja noktiju u sâmim noktima.
Naprotiv, nezdravi nokti mogu ukazivati na to da je organski, unutar organizma, prisutno neko drugo zdravstveno stanje. Akumulacija toksina u organizmu može negativno uticati na nokte na sledeći način:
Vredi napomenuti da postoji mnogo veoma toksičnih hemikalija u lakovima za nokte. Naši nokti su super-upijajući što znači da ovi toksini, stavljanjem lakova, ulaze direktno u organizam, čime mogu da izazovu brojne neželjene zdravstvene posledice.
10) Toksini u telu i moždana (kognitivna) magla
Toksini u telu se mogu nagomilavati iz različitih izvora, uključujući vazduh koji udišemo, hranu koju jedemo i proizvode koje koristimo.
Oni se, dakle, vremenom mogu nakupiti u našim telima i na kraju dovesti do kognitivnih problema. Izloženost pesticidima, teškim metalima i drugim hemikalijama može dovesti do upalnih procesa i oksidativnog stresa – oba stanja koja su povezana sa moždanom maglom.
U pitanju je stanje koje se karakteriše osećajem mentalne tromosti i usporenosti, ošamućenosti, “mamurluka” bez prethodnog opijanja, nedostatka fokusa i koncentracije, konfuzije i zbunjenosti.
11) Bolovi u telu
Poznato je da toksini u telu imaju razorni efekat na imuni sistem, funkcionisanje organizma i opšte zdravlje.
Za ljude koji žive sa hroničnim bolovima, akumulacija toksina u organizmu može zaista napraviti razliku između dana sa bolovima i dana bez bolova.
12) Tvrdoglavo salo i natečenost
Kada jetra, usled preopterećenosti toksinima, ne može da obavlja posao detoksikacije kako treba, ona izbacuje toksine rastvorljive u mastima u krvotok. Ovi toksini rastvorljivi u mastima prolaze kroz krvotok u telo dok ne naiđu na masnu ćeliju koja ih može apsorbovati.
Abdominalno salo (mast u predelu stomaka) je jedno od područja sa velikom količinom masnih ćelija, ali mozak je još jedan veliki repertoar masnih ćelija u koje toksini mogu da se deponuju.
Verovali ili ne, ovo je jedan od razloga zašto danas postoji toliko mnogo slučajeva autizma i ADHD poremećaja kod mlađih ljudi. Kada se toksini u telu akumuliraju, oni ne mogu tek tako da se eliminišu, već moraju negde da se uskladište.
Kao što smo videli, ti toksini mogu da se uskladište u mozgu, zbog čega može doći do navedenih neželjenih efekata.
Uprkos brzom gubitku kilograma, jedna od nuspojava brzih dijeta ili detoks dijeta, jeste to da toksini u telu na kraju i dalje cirkulišu u krvotoku!
Kako se brzo gube kilogrami, od kojih i neki procenat masti u području stomaka, tada se polako, ali sigurno toksini otpuštaju u krvotok. Zato se ljudi, koji na ovaj način izgube kilograme, često osećaju i fizički i mentalno užasno, iscrpljeno i umorno. Recimo, to može biti slučaj kod keto dijete, kada ljudi brzo počinju da gube kilograme.
Ako ste ikada počeli da mršavite i gubite kilograme, a zatim dostigli tzv. plato (trenutak stagnacije, kada ne gubite kilograme, uprkos tome što činite sve da do mršavljenja dođe), to je često posledica toga što u telu i dalje postoji nezanemarljiva količina toksina, budući da telo, usporavanjem metabolizma, pokušava da preživi i samim tim sačuva određeni nivo ili procenat masti u kojoj se nalaze toksini.
13) Autoimuni poremećaji
Kada imuni sistem funkcioniše onako kako bi trebalo, on nas štiti od bolesti i pomaže nam da se izlečimo od oboljenja.
Ali kada se imuni sistem “zbuni”, te počne da napada sopstvena tkiva jer ih prepoznaje kao strana, onda može doći do autoimunih poremećaja.
Zdrav imuni sistem je strogo prirodno regulisan kako bi se sprečilo da napadne sopstveno zdravo tkivo i ćelije. Ali kada ova regulacija ne funkcioniše, kao rezultat gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene antigene, mogu se razviti autoimune bolesti.
S obzirom na to da postoji više hiljada toksina iz životne sredine, skoro je nemoguće odrediti jedan kao uzrok autoimunih poremećaja. Međutim, postoje istraživanja koja ukazuju na to da specifični toksini, kao što su BPA (bisfenol A)40, živa41 i azbest42 mogu biti okidači za autoimune bolesti.
14) Nadimanje i mučnina
Već smo napomenuli da akumulacija toksina u organizmu može dovesti do problema sa digestivnim traktovm i varenjem.
Kada jedete hranu koja sadrži toksine (ultra-procesuirana hrana bogata šećerima, trans-mastima), umesto da proizvode male količine bezopasnih gasova bez mirisa kao kod normalnog varenja, creva počinju da proizvodi toksične sulfide vrlo neprijatnog mirisa i merkaptane – gasove koji sadrže sumpor.
Često se ovi toksini proizvode pod višim temperaturama i pritiscima nego što naša creva lako mogu da kontrolišu, zbog čega dolazi do nadimanja, gasova i mučnine.
15) Neplodnost (infertilitet) i poremećaj hormonalnog sistema
Nažalost, u našem prehrambenom okruženju postoji mnogo toksina i hemikalija koje mogu imati znatno veći uticaj na stopu plodnosti nego što se to misli. Ovi toksini u telu mogu ostati gotovo neprimećeni i negativno uticati na proizvodnju hormona u organizmu.
Kontaminacija životne sredine i različiti aditivi u hrani mogu negativno uticati na naš organizam. Ove hemikalije, odnosno toksini mogu izazvati neplodnost, usled narušavanja endokrinog i hormonalnog balansa i sistema.
Tokom trudnoće, endokrini sistem je još osetljiviji na ove toksine zbog velike proizvodnje hormona.
Ako je proizvodnja hormona poremećena i narušena, usled akumulacije toksina u organizmu, telo može proizvesti višak ili nedovoljno određenog hormona.
16) Toksini u telu i rak
Neke hemikalije u životnoj sredini su toksične supstance koje mogu izazvati rak.
Većina hemikalija deluje tako što izaziva početni korak u procesu nastanka raka (menjajući DNK), ali takođe mogu delovati kao supstance koje podstiču, odnosno stimulišu nastanak raka.
Ovi toksini mogu uključivati dim, zračenje, pesticide, insekticide, EMP (elektromagnetno polje i zračenje), kućne toksine i hemikalije.
Postoji duga lista kancerogenih supstanci iz našeg okruženja, spisak tih toksina možete pogledati OVDE43.
Neke od ovih toksina je nemoguće izbeći, posebno ako se nalaze u vazduhu koji udišemo i u hrani koju jedemo. Ali znanjem o tome kako se telo prirodno detoksikuje, kako smanjiti izloženost toksinima i na koji način pomoći organizmu da obavlja svoju detoksikacionu ulogu (prirodna detoksikacija organizma, a ne detoks dijeta), možemo obezbediti da naše telo radi ono što najbolje radi – filtrira i eliminiše ove toksine tako da nemaju nikakav ili minimalan uticaj na sve naše organe i sisteme organa.
Toksini u telu truju naše enzime!
Kada se telo preoptereti toksinima, onda ova toksičnost može uzeti danak, što za posledicu, između ostalog, može imati i rak.
Prema tome, mnoge hemikalije su toksične za naš organizam, jer kada dođu u kontakt sa ljudskim telom, narušavaju njegovo funkcionisanje. Jedan od glavnih načina na koji toksini oštećuju vaše organizam je putem trovanja enzima, sprečavajući telo da funkcioniše na optimalnom nivou.
Naš organizam se oslanja na enzime za svaku fiziološku funkciju!
Kada toksini naruše funkciju enzima, onda oni sprečavaju proizvodnju hemoglobina u krvi – metaloproteina, u čijoj osnovi se nalazi gvođže, koji se nalazi u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) – i koji prenosi kiseonik do svih tkiva i organa u telu.
Posledica toga može biti umor, anemija, malaksalost, niski nivoi energije, ubrzanje procesa starenja, smanjeni kapacitet organizma da nas zaštiti od oksidativnog stresa…
Pored raka, narušavanje ovih normalnih telesnih funkcija povećava rizik i od drugih bolesti, kao što su Parkinsonova bolest, kardiovaskularne bolesti, aspiracijska upala pluća i slično.
17) Toksini u telu i prerano starenje
Postoje dva kritična perioda u životu kada toksini najviše oštećuju organizam i narušavaju zdravlje.
Prvi je kada je osoba veoma mlada i kada je organizam još u fazi razvoja i rasta. Ovaj period je veoma dobro poznat i naučno istražen.
Drugi period je manje poznat i uglavnom ga naučnici ignorišu. Naime, nakon navršene 50. godine života, osoba je takođe znatno podložnija efektima izloženosti toksinima. Zašto je to tako?
Dva su razloga za to.
S jedne strane, ljudi koji navrše pola veka života (govorimo u proseku, ne znači da je stanje ovakvo kod svake osobe koje navrši 50. godinu, nekada to može biti i ranije, a nekada i kasnije), kod njih dobar deo života proveli su u akumulaciji toksina.
S druge strane, sa godinama i kako ljudi stare, dolazi do brojnih metaboličkih promena u organizmu, što smanjuje sposobnost tela da se izbori i nosi sa izloženošću toksinima. Drugim rečima, dugogodišnja izloženost toksinima, u kombinaciji sa sve manjim kapacitetima organizma da se suoči sa toksinima i eliminiše ih na efikasan način, može ubrzati proces starenja i nastanka bolesti.
Efekti nemonotonične doze in utero izloženosti di(2-etilheksil) ftalatu (DEHP) na testikularni i serum testosterona, i anogenitalno rastojanje kod fetusa muških miševa https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3543148/↩︎
Neurotoksični efekti dva različita piretroida, bioaletrina i deltametrina, na nezrele i odrasle miševe: Promene u ponašanju i varijablama muskarinskih receptora https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2006507/↩︎
Modulacija trajne toksičnosti organskih zagađivača kroz nutritivne intervencije: Nove mogućnosti u biomedicini i remedijaciji životne sredinehttps://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24530186/↩︎
Vitamin D, esencijalni minerali i toksični elementi: Istraživanje interakcija između nutrijenata i toksičnih supstanci u kliničkoj medicinihttps://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26347061/↩︎
Meta-analiza podataka o pojedinačnim pacijentima pokazuje značajnu povezanost između ATM rs1801516 SNP i toksičnosti nakon radioterapije kod 5.456 pacijenata sa rakom dojke i prostatehttps://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27443449/↩︎
Višegeneracijsko izlaganje jonima srebra i nanočesticama srebra otkriva povećanu osjetljivost i epigenetsko pamćenje kod Caenorhabditis eleganshttps://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27306046/↩︎
Dobro došli na Vasdoktor.com. Mi smo tim posvećen deljenju korisnih informacija i saveta o zdravlju. Naši članci su inspirisani najnovijim medicinskim istraživanjima i namenjeni su da vam pomognu da bolje razumete zdravstvene teme. Želimo da vam pružimo znanje koje će vam pomoći da vodite zdraviji život.
Postanite deo naše zajednice! Prijavom na naš newsletter osiguravate da ne propustite ni jednu važnu informaciju ili savet koji vam može pomoći da poboljšate zdravlje.
Dobrodošli na portal VasDoktor koji je nastao iz jedinstvene i duboko psihički ukorenjene potrebe ljudi da dođu do saznanja o određenim bolestima i medicinskim stanjima.
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Funkcionalni
Увијек активан
Tehničko čuvanje je neophodno za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju je izričito zatražio pretplatnik ili korisnik, ili isključivo u svrhu izvršenja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preferences
The technical storage or access is necessary for the legitimate purpose of storing preferences that are not requested by the subscriber or user.
Statistika
Tehničko čuvanje ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.The technical storage or access that is used exclusively for anonymous statistical purposes. Without a subpoena, voluntary compliance on the part of your Internet Service Provider, or additional records from a third party, information stored or retrieved for this purpose alone cannot usually be used to identify you.
Marketing
Tehničko čuvanje ili pristup je neophodan za kreiranje profila korisnika radi slanja reklama, ili za praćenje korisnika na veb-sajtu ili preko više veb-sajtova za slične marketinške svrhe.