Masna jetra – Izlečite je prirodno i na najbrži način!

Šta je masna jetra? Osnove problema

Masna jetra ili steatoza je je zdravstveno stanje ili dijagnoza koja je postala izuzetno rasprostranjena u poslednjih nekoliko decenija.

Stanje masne jetre odlikuje se akumulacijom ili nagomilavanjem masnoća i triglicerida u ovom organu, tačnije u ćelijama jetre.

Sasvim je normalno i prirodno da jetra sadrži određenu količinu masti.

Međutim, ako količina masti u jetri počinje da se akumulira i da čini od 5 do 10 odsto ukupnog tkiva jetre, onda govorimo o zdravstvenom stanju koje se zove masna jetra.

Tada masno tkivo u jetri počinje da preovladava i da zauzima mesto normalnom tkivu. Masna jetra je uvećana i ima žutu ili žućkastu obojenost.

Nekada se masna jetra vezivala samo za konzumaciju alkohola koja je uzrokovala disfunkciju i poremećaj rada jetre.

Tačnije, smatralo se da samo konzumacija velike količine alkohola može dovesti do stanja masne jetre – tzv. alkoholna bolest masne jetre (AFLD – Alcoholic Fatty Liver Disease).

I to je bio prvi nivo oštećenja jetre koji je kasnije, uz nastavak konzumiranja alkohola, mogao da preraste sve do krajnjih instanci – ciroze ili raka jetre i, posledično, smrti.  

Međutim, danas je mnogo rašireniji problem tzv. nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD – Non-Alcoholic Fatty Liver Disease).

Ovo stanje se često u medicinskim krugovima opisuje i kao metabolička disfunkcija povezana sa steatozom jetre (MASL – Metabolic Dysfunction- Associated Steatotic Liver).

Dakle, kod nealkoholne masne bolesti jetre, jetra se ne zamašćuje zbog konzumiranja alkohola, već iz drugih razloga.

Ako tome dodamo i alkoholnu bolest masne jetre, stanja koje potiče od prekomerne konzumacije alkohola, broj ljudi koji ima masnu jetru postaje zaista zabrinjavanjući.

Alkoholna i bezalkoholna masna jetra su isti problemi – Samo su drugačiji uzroci

Većina ljudi, zapravo, nije ni svesna da ima masnu jetru, budući da ovo stanje, sve do jedne mere, uopšte i ne pokazuje tačno određene, jasne, definisane i specifikovane simptome.

Upravo zato, bolest masne jetre se u velikom broju slučajeva sasvim slučajno otkriva putem rezultata krvi, kada se mogu videti povišene vrednosti jetrinih enzima ALT (Alanin transaminaza), AST (Aspartat amino-transferaza) i GGT (Gama-glutamiltransferaza).

Ono što treba znati jeste da je jetra jedan vrlo otporan organ i koji može mnogo toga da trpi.

To znači da jetra može biti masna i da obavlja svoje svakodnevne funkcije (a ima ih više od 500), a da navedeni enzimi jetre ne budu iznad granica normale.

Dakle, povišene vrednosti navedenih ALT i AST enzima, kao pokazatelja masne jetre, znači da je jetra već dobrim delom i dobar deo vremena masna, odnosno da je stepen masnoća u jetri relativno velik.

Zapravo, visoki nivoi ALT-a i AST-a u većini slučajeva pokazuju i inflamaciju/upalu jetre.

Zato ljudi znaju da žive u iluzornom uverenju da im je sa jetrom sve u redu kada im rezultati krvi pokažu normalne vrednosti ALT i AST enzima.

I to ne znači da masnu jetru ne treba lečiti, odnosno to ne znači da ne treba promeniti životne navike.

Najbolje rešenje i najbolji lek za masnu jetru, koja je reverzibilno stanje, definitivno je zdrava ishrana za masnu jetru.

Kao što znate, jetra je glavni detoksikator organizma.

Masna jetra znači da je proces čišćenja organizma značajno usporen i otežan, što se negativno odražava na svaku ćeliju u telu, tj. na naše celokupno zdravlje i blagostanje.

Nealkoholna ili bezalkoholna masna jetra, za razliku od alkoholne masne jetre, glavni je i najveći uzročnik abnormalnih enzima jetre.

Masna jetra kao statistički najraširenije oboljenje jetre

Procenjuje se da 35-40 odsto ljudi na svetu ima masnu jetru, što je više milijardi ljudi planetarno, od čega 25 odsto ljudi iz “zapadne civilizacije”.

Zapravo, masna jetra je jedno od najrasprostranjenijih zdravstvenih komplikacija današnjice.

Samo u zemljama engleskog govornog područja, kao što su SAD, Velika Britanija i Australija, smatra se da skoro polovina populacije ima problem sa masnom jetrom.

Recimo, samo u SAD-u, oko 20 odsto stanovnika ove države ima određeni intenzitet ili stepen razvijenosti masne jetre.

Mnogi lekari znaju da kažu da su uzroci masne jetre “nepoznati” ili “neodređeni”, ali videćemo kasnije da to nije baš tako.

Žalosna je i tužna činjenica da masna jetra ne zaobilazi čak ni decu, odnosno i deca danas mnogo često razvijaju masnu jetru.

Procenjuje se da skoro 8 odsto dece starosti od 7 do 15 godina ima masnu jetru. Skoro 19 odsto adolescenata uzrasta od 16. do 20 godine ima problem sa masnom jetrom, dok skoro više od 30 odsto mladih starosti od 21. do 30 godine razvija problem masne jetre.

U odraslom dobu se javlja u 46 odsto populacije.

Kao što vidimo, sa godinama se prevalencija, odnosno učestalost javljanja masne jetre povećava, i to nikako nije slučajnost.

S druge strane, nemojte misliti ni da masna jetra nešto što prirodno dolazi sa godinama.

Ukoliko čovek ne edukuje sebe o zdravim životnim navikama (što podrazumeva i učenje o zdravoj ishrani), onda ljudi imaju tendenciju da sa godinama ukorenjuju loše, nezdrave, štetne životne navike koje se, opet s godinama, teško menjaju.

Svakako, ako se ništa ne radi po pitanju masne jetre, ako se ne usvoji adekvatnu ishranu kod masne jetre, ako osoba sa masnom jetrom ne promeni životne navike, to može dovesti do ožiljaka oko i u jetri, i na kraju – do fatalnih posledica.

Masna jetra NIJE doživotna osuda!

Bitno je znati da masna jetra nije dijagnoza ili zdravstveno stanje koji važi do kraja života i koju treba tretirati lekovima ili preparatima.

Sasvim su dovoljne promene određenih životnih navika, kako bi se sve vratilo u homeostazu i normalno stanje.

Iako za Srbiju ne postoji zvanični statistički podaci o učestalosti masne jetre, u našoj, kao i u zemljama regiona, ovaj problem se obično javlja kod sledećih grupa ljudi:

• Gojazni ljudi, naročito ljudi sa centralnom, abdominalnom gojaznošću (sa salom u predelu stomaka, a saznajte i kako skinuti salo sa stomaka efikasno);
• Ljudi sa metaboličkim sindromom;
• Ljudi sa povišenim nivoima triglicerida;
• Ljudi sa dijabetesom tipa 2 (zbog čega treba usvojiti odgovarajuću ishranu kod dijabetesa);
• Ljudi sa istaknutom insulinskom rezistencijom.

Ovo nisu nužno različite kategorije ljudi, s obzirom na to da su sve navedne karakteristike često komplementarne, isprepletane i postoje istovremeno (recimo, ljudi sa metaboličkim sindromom uglavnom imaju centralnu gojaznost, povišene trigliceride, insulinsku rezistenciju…).

Ako imate centralnu abdominalnu gojaznost (salo na stomaku), najverovatnije imate i masnu jetru.

Međutim, masna jetra se može imati i bez gojaznosti u predelu stomaka. 

Više šećera u ishrani = Više masnoće u jetri!

Ukoliko niste znali, jetra ima više od 500 fukcija u našem telu, a jedna od najvažnijih je da prerađuje svu hranu koju pojedemo.

Kada konzumiramo hranu, ona dolazi do našeg gastrointestinalnog trakta koji je sa jetrom povezan putem portalne vene.

Funkcija portalne vene je da, putem krvi, obezbedi jetri dovoljno metaboličkih supstrata, ali isto tako, portalna vena osigurava da sve supstance, pre nego što se apsorbuju u sistemsku cirkulaciju (krvotok), budu razgrađene i obrađene u jetri.

Jer, to je glavna funkcija jetre – detoksikacija organizma, razgradnja štetnih i nepotrebnih supstanci i njihovo izbacivanje iz organizma, odnosno nedozvoljavanje da te supstance budu apsorbovane u krvotok.

S druge strane, jetra takođe pretvara šećere iz hrane u glikogen (rezerva glukoze) i masti.

Dakle, svaki put kada unesete višak šećera, taj višak se u jetri pretvara u glikogen. Ali, kada su rezerve glikogena popunjene, ostatak šećera se konvertuje u masti.

Sa modernom zapadnjačkom ishranom i brzom hranom koja obiluje namirnicama bogatim šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima, jetra kod savremenog čoveka je počela samo to da radi – da pretvara šećere u glikogen i masti, i da, vremenom zbog toga, postaje rezistentna na insulin, što dovodi do masne jetre.

Dakle, najvažnija funkcija jetre je detoksikacija organizma od toksina.

Svako strano telo koje se unese u organizam, prerađuje se u jetri.

Jetra “uzima” te otrovne supstance, konvertuje ih tako što im dodaje određene supstance, čineći ih rastvorljivim u vodi i bezopasnim, kako bi mogle da se izbace iz organizma, kroz creva ili bubrege.

Kad god se nivo šećera u krvi podigne, podigne se nivo insulina.

Jedan od zadataka insulina je da ubaci glukozu u ćelije, prvenstveno u ćelije jetre koje glukozu pretvaraju u glikogen (rezerva glukoze).

Kao što smo rekli, kada su u jetri popunjene rezerve glikogena, a ljudi nastavljaju da jedu šećere, onda se višak šećera/glukoze, pod dejstvom insulina, u jetri pretvara u masti.

Dakle, što se više šećera konzumira, više se masti stvara i eventualno jetra biva preopterećena.

Ako jetra, pored toga što mora da pretvara višak šećera u masti, mora istovremeno da se obračunava sa toksinima, što inače radi, ona će biti još više preopterećena, imaće mnogo zadataka da obavi u isto vreme, što vodi ka narušavanju njenih funkcija.

Dodajmo na sve to i konzumaciju alkohola koji dokazano čini da jetra bude masna (alkoholna masna bolest jetre).

Alkohol + Toksini + Šećeri + Lekovi = Preopterećenost jetre danas veća je nego ikada!

Kada su toksini u pitanju, imajte u vidu da većinu vremena čovekovog postojanja na planeti, mnogi toksini nisu uopšte postojali.

S druge strane, danas imamo pesticide, insekticide, herbicide, fungicide, plastiku, hlor, alkohol, medikamente (lekovi), teške metale…

Dakle, danas postoji neverovanto velika opterećenost jetre u pogledu čišćenja organizma od toksina, u poređenju sa vremenom u kojem su živeli naši preci.

Možda lekovi zvuče bezopasno u smislu “Imam glavobolju, popiću kafetin”, “Boli me vrat, popiću diklofenak” ili “Imam temperaturu, popiću brufen” i slično.

Međutim, znajte da su upravo ti “bezopasni “lekovi odgovorni za 16.000 akutnih otkazivanja rada jetre svake godine.

Da li ste se ikada zapitali zašto se često kaže da ne treba uzimati alkohol zajedno sa lekovima?

Jedan od glavnih razloga je upravo preopterećenost jetre.

Obe supstance – i alkohol i lekovi – toksične su po jetru, i ako ih uzimate u isto vreme, to vodi ka narušavanju funkcije jetre.

Pogledajte samo sa čim sve jetra treba da se bori: šećeri (fruktoza, prvenstveno), toksini, alkohol, lekovi…

U pitanju su stotine i hiljade različitih toksičnih supstanci za jetru koje postaju veliki teret za ovaj organ.

Rešenje za masnu jetru je, zapravo, očito.

Želite jetri da date resurse koje će smanjiti ovo opterećenje, kao i da eliminišete stvari iz svog okruženja koje je čine preopterećenom i masnom.

Dakle, jasno je da treba prekinuti sa konzumacijom alkohola i šećera, dok izloženost toksinima, koje, nažalost, ne možemo izbeći, treba svesti na minimum.

Alkohol i šećeri (fruktoza) sami po sebi nisu klasični toksini kao pesticidi, ali njihove doze mogu postati veoma toksične po jetru.

Masna jetra – Fruktoza mnogo opasnija za jetru od glukoze!

Naše telo jeste dizajnirano da konzumira malo šećera iz voća, kao i nezantnu količinu šećera iz povrća (jer povrće gotovo uopšte ne sadrži ugljene hidrate, tj, njihove količine su minimalne), ali nije dizajnirano za konzumaciju prekomernih količina šećera.

Kada govorimo o šećeru, ne mislimo samo na beli, kuhinjski ili stoni šećer koji jeste najgori po jetru, već i na prirodne šećere, kao i na “skrivene” šećere u brojnim rafinisanim namirnicama.

Beli, kuhinjski šećer je 50% glukoza, 50% fruktoza. U 100 grama belog šećera postoji 50 grama fruktoze i 50 grama glukoze.

Telo je predviđeno da toleriše fruktozu u veoma malim količinama.

Recimo, fruktoza se nalazi u voću u prirodi.

I ako svakog dana pojedemo vrlo malu količinu voća – od 10 do 20 grama – to je u redu.

Ali, kada počinjemo da jedemo mnogo više od toga, 40, 50, 50 70 grama fruktoze dnevno – što je neki prosek u poslednjih nekoliko decenija – onda to postaje problem, jer fruktozu može da metaboliše i preradi samo jetra.

Glukozu može metabolisati svaka ćelija u telu, dok jedino jetra može da se “pozabavi” sa fruktozom. Nijedna druga ćelija, osim ćelija jetre, ne može da metaboliše frutkozu.

Recimo, ako dnevno unesete 200 grama (belog) šećera (koji ne mora nužno da bude u takvom obliku, već i u raznim slatkišima, sokovima itd…), od toga će se 100 grama šećera (glukoza) rasporediti ravnomerno po celom telu, dok će drugih 100 grama (fruktoza) moći samo jetra da metaboliše.

Dakle, kada govorimo o šećeru i njegovom pogubnom uticaju po jetru, fruktoza je glavni faktor koji doprinosi stvaranju masne jetre, i to studije pokazuju¹.

Iako fruktoza ne podstiče u toj meri rad pankreasa i lučenje insulina kao glukoza, fruktoza je naročito opasna po jetru, jer je može značajno preopteretiti.

Ulja koja se masovno prodaju, masovno i uništavaju jetru, čineći je masnom!

S druge strane, kao što smo rekli, što se više šećera unosi, više se insulina proizvodi. Insulin ubacuje glukozu u sve ćelije, uključujući i ćelije jetre.

Jetra šećer prvo pretvara u glikogen (rezerve glukoze), a ako su rezerve glikogena popunjene, taj šećer se dalje, pod dejstvom insulina, pretvara u masti i tako se zamašćuje jetra.

Zato je neophodno da ljudi sa masnom jetrom u potpnosti izbace šećere i alkohol iz upotrebe.

Još jedna jako bitna stvar.

Svaku supstancu koja se unese u organizam, a koje telo ne prepoznaje, organizam ne može da iskoristi – jer je to strano telo za nju.

Ukoliko je to slučaj, ovakve supstance moraju prvo da prođu kroz jetru na preradu i razgradnju.

Jedna od tih supstanci su i masti koje je čovek stvorio – trans-masti, tj. hidrogenizovane masti i ulja (margarin, recimo).

Ali, ovde ulaze i rafinisana (biljna) ulja, koja prolaze kroz tešku industrijsku manipulaciju i preradu.

Ta ulja se prave tako što se semena određenih biljaka (soja, kanola, kukuruz, suncokret…) podvrgavaju ekstremno visokim temperaturama, kao i ekstremno velikim pritiscima, i takve masti se umnogome razlikuje od masti koje se mogu naći u prirodi.

Kada prođu tešku industrijsku preradu i kada se biljka od koje se pravi to ulje u potpunosti uništi da bi se i dobilo ulje, ovakve masti postaju veoma toksične, štetne i inflamatorne za ljudski organizam.

Primeri za to su rafinisano suncokretovo ulje, sojino ulje, kukuruzno ulje, ulje od kanole…

Što se više ovakvih ulja konzumira, rizik od masne jetre postaje sve veći, a već postojeća masna jetra postaje sve masnija!

Postoje i kvalitetne masti koje čiste jetru od masti!

S druge strane, dobre po jetru su prirodne masti, zdrave masti, odnosno masti koje nisu prošle teške industrijske prorcese ili su prošle minimalnu industrijsku obradu.

Primeri za to su ekstra-devičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje, puter, maslac, ghee, pa čak i svinjska mast!

To su masti koje su zdrave, koje daju energiju bez opterećivanje jetre, a istovremeno nas čine veoma sitim.

Dodatno, ove masti zamenjuju i brojne ugljene hidrate, Ako treba da izbacite ugljenje hidrate koji dovode do rasta šećera u krvi, insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma itd, onda je neophodno da ih zamenite navedenim zdravim mastima.

Saznajte više zašto je masna hrana lek za masnu jetru!

Jetra naročito voli povrće – naročito lisnato-zeleno povrće i kruciferno povrće – jer ovo povrće sadrži fitonutrijente koji su jetri neophodni.

Ovde ulazi povrće poput sšanaća, rukole, kelja, prokelja, brokolija, karfiola, belog luka, crnog luka, paprike, krastavca i sve drugo povrće koje raste iznad zemlje.

Takođe, jetri treba dati i posebnu podršku u vidu kurkume, mlečnog čička, listova i korena maslačka, korena lincure, itd.

Više o tome kako i koja ishrana može u celosti izlečiti manu jetru, pročitajte OVDE.

U suštini, za izlečenje jetre prirodnim putem, sasvim je dovoljno da jetri ne dajete ono što je loše po nju (to čini 80 odsto izlečenja masne jetre), ali i da joj dajete ono što joj je neophodno (to čini 20 odsto izlečenja masne jetre).

Zbog čega nastaje masna jetra?

Videli smo šta je masna jetra, ali postavlja se pitanje – zbog čega nastaje masna jetra?

Iako kod naučnika ne postoji konsenzus oko tačnih uzroka masne jetre, često ćete čuti da ljudi sa viškom kilograma takođe imaju i masnu jetru.

Zapamtite da je problem masne jetre je usko povezan sa gojaznošću, metaboličkim sindromom, dijabetesom tipa 2 i insulinskom rezistencijom.

Faktori rizika za nastanak masne jetre su sledeći:

• Gojaznost, naročito centralna, abdominalna u predelu stomaka;
• Povišeni nivo triglicerida (više od 1,7 mmol po litru krvi);
• Veoma nizak HDL holesterol (manji od 1 mmol po litru krvi);
• Visoke vrednosti krvnog pritska (više od 140/90 mm/Hg)
• Povišene vrednosti šećera/glukoze u krvi (više od 6, 1 mmol po litru krvi);
• Alkoholizam (zavisnost od alkohola i neumerena konzumacija i zloupotreba alkoholnih pića);
• Metabolički sindrom (skup poremećaja koji obuhvataju abdominalnu gojaznost, visok krvni pritisak, povišene nivoe triglicerida, snižene vrednosti HDL holesterola i insulinsku rezistenciju);
• Dijabetes melitus (dijabetes tipa 2);
• Neosetljivost na insulin (insulinska rezistencija);
• Sindrom policističnih jajnika (PCOS);
• Uzimanje određenih lekova, kao što su kortikosteroidi, Aspirin, Tetraciklini, Tamoksifen;
• Nedovoljno lučenje hormona štitne žlezde (hipotireoza)

Da li postoje i koji su simptomi masne jetre?

Kao što smo već istakli, masna jetra ne ispoljava specifične i tačno određene simptome.

Dakle, uglavnom ne možete osetiti nešto u svom telu i znati automatski da li vam je jetra masna.

S druge strane, postoje određene indikacije koje mogu ukazivati na postojanje masne jetre, kao što su:

• Hronični umor
• Pospanost
• Niski nivoi energije
• Višak kilograma bez razloga
• Teško mršavljenje
• Loša probava
• Loš rad creva
• Često i obilno znojenje (“pregorevanje” tela), gojazni ljudi se lako oznoje
• Nelagodnost ili bol ispod desnog rebarnog luka (kada je masna jetra baš velika usled ovog stanja)
• Crvene ili žute beonjače, svrab u predelu očiju

Postoje četiri oblika masne jetre

1) Nealkoholna masna jetra

U pitanju je stanje akumulacije masnoća u jetri koje ne potiče od alkohola i tada jetra nije u stanju efikasno da razgradi masti.

Nealkoholna masna jetra (Non-Alcoholic Fatty Liver Disease – NAFLD) je znatno češće oboljenje jetre u poređenju sa alkoholnom masnom jetrom (Alcoholic Fatty Liver Disease – AFLD).

Štaviše, kada je masna jetra u pitanju, u 99 odsto slučejva radi se o bezalkoholnoj masnoj jetri.

2) Alkoholna masna jetra

U pitanju je stanje nagomilavanja masti u jetri usled prekomerne konzumacije alkohola.

U suštini, ovo je prvi stupanj ili prva faza oboljenja jetre kod alkoholičara.

Alkohol, kao toksična supstanca koju samo jetra može da razgradi, oštećuje tkivo jetre, pravi upalne procese u jetri i dovodi do nagomilavanja masti u jetri.

Mehanizam preokretanja ovog stanja je prilično jasan, a to je uzdržavanje od alkohola u periodu od minimum 6 do 8 nedelja.

Tek nakon ovog perioda se, generalno, alkoholna masna jetra može vratiti u normalno, inicijalno, zdravo stanje koje ima moć i kapacitet regeneracije.

Međutim, ako se osoba sa alkoholnom bolešću jetre ne uzdržava od alkohola i nastavi da pije alkohol, gotovo izvesno će nastupiti ciroza jetre, kao najteži i ireverzibilni oblik oboljenja jetre.

Rizik od toga da ciroza jetre preraste u rak ili karcinom jetre je izuzetno veliki, što na kraju rezultuje smrću.

3) Nealkoholni steatohepatits (Bezalkoholni steatozni hepatitis) – NASH (Non-Alcoholic Steatohepatitis)

Postoje ljudi koji jednom kada razviju masnu jetru, ostaju na tom nivou, odnosno kod njih ovo stanje nikada ne napreduje.

Naravno, nemojte misliti da je ovo dobra stvar (jer nije), ali je manje lošija stvar u odnosu na stanje kada masna jetre preraste u teži oblik – nealkoholni steatohepatitis (Non-Alcoholic Steatohepatitis – NASH).

Otprilike 25 do 30 odsto svih slučajeva masne jetre progresira u bezalkoholni steatozni hepatitis, stanja u kojem ćelije jetre postaju upaljene i oštećene.

Drugim rečima, povećani nivo masnoća/masti u jetri dovodi do zapaljenski procesa, odnosno do upale jetre (hepatitis).

Kada jetra u ovom slučaju pokuša da obnovi ili da popravi oštećene ćelije, dolazi do stvaranja ožiljaka na jetri (ožiljno tkivo), što za posledicu ima stanje koje se naziva fibroza jetre².

Kod nealkoholnog steatohepatitisa dolazi do gubitka težine, poremećaja regulacije apetita, žutice, povraćanja, bolova u stomaku, mučnine i slično.

Nealkoholni steatohepatitis može u toj meri oštetiti jetri uzrokujući kompletno otkazivanje jetre i, na kraju, smrt.

U proseku, oko 20 odsto slučajeva nealkoholnog steatohepatitisa može napredovati u cirozu jetru – završno, ireverzibilno oboljenje jetre koje se obično završava otkazivanjem rada jetre.

Prema tome, dok samo deo svih slučajeva nealkoholne masne bolesti jetre napreduje do nealkoholnog steatohepatitisa, a zatim do ciroze, nealkoholna masna jetra koja ne napreduje i dalje jeste ozbiljan zdravstveni problem.

Nealkoholna masna bolest jetre je povezana sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja³ i dijabetesa tipa 2⁴.

Nažalost, mnogi ljudi nisu svesni da imaju masnu jetru, jer se jasni simptomi, poput oticanja abdomena, gubitka apetita i žutice, obično ne javljaju sve dok bolest nije značajno uznapredovala, odnosno dok jetra nije oko 80-90 odsto masna.

4. Akutna masna jetra u trudnoći

Postoji čak i akutna masna jetra za vreme trudnoće – stanje koje je veoma retko, ali zato može biti fatalno.

Najčešće se javlja u u kasnijim fazama prvog tromesečja, a neki od simptoma su muka, povraćanje, umor, gubitak apetita, žutica, veliki osećaj žeđi, konfuzija, nemogućnost fokusiranja i slično.

Neki od faktora rizika za akutnu masnu jetru u trudnoći su prva trudnoća, dijabetes, preeklampsija (visok krvni pritisak i porast koncentracije proteina u mokraći), gojaznost, očekivanje blizanaca, očekivanje muškog deteta, intrahepatička holestaza u trudnoći.

Nakon porođaja, uglavnom dolazi do poboljšanja.

Ako nema jasnih simptoma, kako znati sa sigurnošću da je masna jetra?

Videli smo da masnu jetru karakterišu nedefinisani simptomi (indikacije), što znači da se masna jetra može utvrditi jedino odgovarajućim dijagnostičkim procedurama.

Kao što smo istakli, bolest masne se jetre se u najvećem broju slučajeva sasvim slučajno otkriva, kada se vadi krv.

Na bolest masne jetre, istakli smo, ukazuju povišeni ALT i AST enzimi ili blago povišena mokraćna kiselina, ili kada su faktori koagulacije blago poremećeni.

Zapravo, jetra mora da bude u veoma teškom stanju da bi se pojavili simptomi njene narušene funkcije tek na rezultatima krvne slike.

Morate da znate da je jetra, inače, veoma otporan organ.

Ona može toliko toga da izdrži, može mnogo negativnih efekata da istrpi i da opet bude u stanju da se oporavi i da se regeneriše.

Dakle, ako se kojim slučajem tkivo jetre oporavi, jetra je u stanju da štetu sanira, praveći novo tkivo (regeneracija jetre).

Jetra ima mnogo rezervnog kapaciteta i vrlo je adaptilbilna, kao i celo naše telo.

Dakle, jetra neće da se “pokvari” na prvi znak štete.

Štaviše, jetra može biti čak 80 odsto začepljena, disfunkcionalna ili “pokvarena”, pre nego što počne da pokazuje znake ili simptome, odnosno pre nego što zaista počne da ne funkcioniše kako treba.

Tek tada na rezultatima krvne slike može da se prikaže da sa jetrom nešto nije u redu.

Zato ljudi često imaju utisak lažne sigurnosti nakon vađenja krvi, kada vide da su im enzimi jetre normalni.

Ali, ako imate masnu jetru, nekada će biti potrebno mnogo vremena da preobratite stanje masne jetre – i do 3 godine.

Pored krvne slike, ultrazvuk jetre može ukazati na to da postoji masna jetra.

Takođe, CT jetre i MR (magnetna rezonanca) jetre takođe predstavljaju procedure koje mogu pokazati da li je jetra masna.

Naročito biopsija jetre (uzimanje komada tkiva jetre) može sa najvećom dozom pouzdanosti pokazati da li je masna jetra, ali ova procedura se veoma retko izvodi, jer je invanzivna.

Šta tačno leži u osnovi problema (nealkoholne) masne jetre?

Kada je alkoholna masna jetra u pitanju, prilično je jasno zbog čega dolazi do masne jetre u ovom slučaju – to i lekari znaju.

Ali, šta je to što se dešava sa ljudima koji imaju masnu jetru, a ne piju alkohol uopšte?

Masna jetra se povezuje sa hranom koju jedemo. Ako se hrana povezuje sa bolešću masne jetre, onda isto tako ishrana za masnu jetru igra veliku ulogu u preokretanju ovog stanja i vraćanja jetre u normalno, zdravo stanje.

S obzirom na to da je nealkoholna masna jetra znatno češća od alkoholne masne bolesti jetre u opštem stanovništvu, fokusiraćemo se na nju, budući da kod alkoholne masne jetre nema mnogo enigma po pitanju nastanka i lečenja iste.

Smatra se da je uzrok nastanka masne jetre nepravilne navike u ishrani, kao i smanjene fizičke aktivnosti.

Strašno veliki broj tekstova na internetu, kao i u drugoj literaturi, označava zasićene masti životinjskog porekla kao glavnog krivca i “zlotvora” koji uzrokuje stanje masne jetre.

Dakle, često ćete pročitati da treba da smanjite unos zasićenih masti, odnosno da ih svedete na minimum kako se ne bi razvila masna jetra ili kako biste preokrenuli masnu jetru u zdravu jetru, ako je ovo stanje već prisutno.

Tačnije, brojni (čak i zvanični) izvori kažu da je masna ishrana (ishrana bogata predominantno životinjskim, zasićenim mastima) glavni uzročnik masne jetre – po principu “ako jedeš mnogo masno, i jetra će ti postati masna”.

Ovo ne samo da nije tačno, već je i potpuno suprotno.

Drugim rečima, masna jetra nastaje kada se masnoće isuviše brzo akumuliraju u našem telu ili kada se masne naslage ne razgrađuju optimalno (usporen metabolizam masti)! Ovo leži u srži i korenu problema masne jetre!

Dakle, dva su osnovna uzročnika masne jetre.

Prvi uzročnik masne jetre – Brza akumulacija masnoća u organizmu

Prvo, kada jedemo mnogo ugljenih hidrata (a savremeni čovek unosi svakog dana mnogo više ugljenih hidrata nego što mu je potrebno) ili šećera, kao što su žitarice, beli hleb, testenine, pasta, pirinač, slatkiši, grickalice, gazirani ili negazirani sokovi, pivo itd, višak ugljenih hidrata se pod uticajem insulina pretvara u masti.

Svakako, kada unosimo više kalorija (čitaj – energije) nego što nam je potrebno, to može dovesti do akumulacije viška masti u jetri – a istraživanja⁵ sugerišu da to može da se dogodi bez obzira na to koja se vrsta hrane konzumira prekomerno.

Ovo se naročito odnosi na prekomernu konzumaciju rafinisanih ugljenih hidrata (beli pirinač, belo brašno, beli hleb, testenine, pasta, pecivo…) ili šećera (slatkiši, kolači, torte, konditorski proizvodi, zaslađeni sokovi, gazirani sokovi, voćni sokovi, previše voća…)

Konzumiranje više rafinisanih ugljenih hidrata nego što je telo u stanju da podnese/toleriše može dovesti do skladištenja masti u jetri putem procesa poznatog kao de novo lipogeneza (bukvalno „stvaranje nove masti“).

Ovo se obično dešava kada su i ugljeni hidrati i unos sveukupnih kalorija visoki.

U jednoj studiji⁶, kada su odrasli sa prekomernom težinom pojeli 1.000 dodatnih kalorija u obliku rafinisanih ugljenih hidrata doživeli su povećanje masti u jetri za 27% nakon samo tri nedelje.

Kada je u pitanju višak ugljenih hidrata, slatkiši i napici zaslađeni šećerom mogu biti posebno problematični.

Ovi proizvodi su bogati fruktozom, za koju se pokazalo da povećava masnoću u jetri kada se konzumira u velikim količinama.

Nauka je dokazala⁷ da je visok unos fruktoze glavni uzročnik nealkoholne masne bolesti jetre.

Masnoće u telu (i jetri) nastaju zbog šećera i ugljenih hidrata, a ne zbog masti!

Sve u svemu, višak energije ili kalorija iz hrane, koji su u naš organizam dospeli u vidu šećera ili ugljenih hidrata, pretvara se u masti.

Ove masti se deponuju na periferiju tela u vidu triglicerida – što dalje od vitalnih organa – i služe kao zaliha ili rezerva energije u slučajevima kada telu bude zanedostajala energija.

Dakle, ova mast je, kolokvijalno rečeno, salo.

Ovakav način skladištenja viška energije dešava se kada je visok nivo insulina u krvi.

To se inače UVEK događa kada jedemo hranu bogatu ugljenim hidratima, s obzirom na to da masti iz hrane ne podstiču rad pankreasa i lučenje insulina.

Insulin je, zapamtite, anabolički hormon. To znači da on čuva masne naslage, ne dozvoljava njihovu razgradnju (lipoliza) i podstiče stvaranje masnog tkiva – čak i u jetri!

To je osnovna i glavna funkcija insulina, a ne spuštanje nivoa šećera u krvi ubacivanjem glukoze u ćelije (naravno, insulin i to čini, ali to nije njegova glavna uloga kako se obično misli).

Mi živimo u periodu izobilja hrane (ili makar namirnica za koje mnogi veruju da je u pitanju hrana).

Savremen čovek, drugim rečima, ne dozvoljava sebi da ikada bude gladan, ne dolazi u situaciju da ostane bez hrane, i kada stalno nešto jede (na svaka 2, 3 sata), rezerve masnoća (salo) uvek ostaju popunjene, odnosno se vrlo retko ove rezerve koriste kao izvor energije ili veoma malo.

Kada se masnoća samo akumulira, a nikada ne troši, posledica toga je gojaznost, kao i masna jetra, ali i svi ostali problemi povezani sa gojaznošću.

Sve u svemu, masti u organizmu se stvaraju kada čovek jede više ugljenih hidrata ili šećera, a ne kada jede masti.

Pod ovakvim okolnostima (konstantan unos ugljenih hidrata, što sa sobom povlači stalne poraste šećera u krvi, kao i konstantno visoke nivoe insulina) jetra postaje preopterećena, odnosno ona nema dovoljno kapaciteta da se izbori sa velikom količinom masti koja se stvara iz viška ugljenih hidrata/šećera.

Samim tim, jetra, kao glavni organ za metabolizam i razgradnju masti, počinje da posustaje, i usled akumulacije prevelike količine masti – i sâma postaje masna!

Ona se blago uvećava, dobija žućkastu nijansu i polako počinje da bude disfunkcionalna što se odražava na celo telo.

Nemoguće je izlečiti masnu jetru ako je nivo insulina stalno visok!

Ako je jetra glavni organ zadužen za metabolizam ili sagorevanje masti, a to nije moguće ili je to limitirano usled nagomilavanja masnoća u jetri, onda dolazi i do teškog, a ponekad i nemogućeg mršavljenja i gubitka kilograma.

Drugi uzročnik masne jetre – Usporen metabolizam masti

Drugo, kada je metabolizam masti usporen, odnosno kada se proces razgradnje masti ne odvija na optimalnom nivou, to se takođe dešava zbog konstantnog unosa ugljenih hidrata.

U ovom slučaju, uskladištene masne naslage se ne koriste kao izvor energije, već se samo skladište.

Uvek imajte na umu da je jetra je glavni organ za metabolizam masti, odnosno glavni organ koji višak ugljenih hidrata/šećera metaboliše u trigliceride/masti. 

I kada svako malo unosimo ugljene hidrate (ovsena kaša sa bananama za doručak, neki slatkiši za užinu, obrok sa krompirom, pirinčem ili hlebom za ručak, ponovo slatkiši ili neko voće za užinu, a onda testenine ili sendvič za večeru), naše telo kaže “dosta je, svi depoi su popunjeni šećerom, ja nemam više gde da skladištim šećere/ugljene hidrate”.

Tada se kao spasilac javlja jetra koja kaže “u redu je, bez brige, ja ću od viška šećera i/ili ugljenih hidrata da napravim trigliceride koje ću deponovati u periferne delove tela u obliku sala”.

I ovaj mehanizam je prirodan i normalan – sve dok dopuštamo organizmu da salo koristi kao izvor energije, kao pogonsko gorivo našeg tela.

Ali, ako imamo stalno obilje hrane, ako stalno unosimo veliku količinu ugljenih hidrata, mi nijednog trenutka ne dopuštamo našem telu da iskoristi te masne naslage kao izvor energije.

Kada čovek stalno jede ugljene hidrate za svaki obrok, kao i u međuborocima, onda on ne dozvoljava svom telu da koristi, tj. da troši zalihe masnoća (sala).

Organizmu je tada stalno dostupna glukoza/šećer kao izvor energije, što znači da se ne pruža prilika telu da pokrene mehanizam sagorevanja ili trošenja masti.

Kada se stalno koristi glukoza kao izvor energije, telo “zaboravlja” kako je to koristiti masti za energiju!

Vremeno, kolokvijalno rečeno, masne ćelije postaju “uspavane i lenje”, odnosno telo zaboravlja kako je to koristiti masti kao izvore energije, kao gorivo organizma.

Zato i dolazi do tzv. keto “gripa” ili LCHF (Low-Carb High-Fat – ishrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, a visokim unosom masti) “gripa”.

Nije u pitanju pravi grip, već se radi o skupu pomalo neprijatnih simptoma, kao što su iritabilnost, mučnina, žudnja za šećerima, vrtoglavica i moždana magla.

Do ovih simptoma dolazi kada se dešava promena metabolizma usled promene ishrane – telo se u procesu tranzicije sagorevanja glukoze za stvaranje energije prebacuje na metabolizam, odnosno sagorevanje masti za stvaranje energije, kad osoba usvaja keto ili low carb režim ishrane (vidovi ishrane sa niskim unosom ugljenih hidrata).

Ovi simptomi su prisutni, jer su enzimi zaduženi za metabolizam i sagorevanje masti “uspavani” i telo sada, pri promeni režima ishrane, pokušava da ih “probudi”, te se u ovom procesu buđenja javljaju navedeni simptomi “gripa”.

U pitanju je tzv. ketogena adaptacija, odnosno adaptiranje ili prilagođavanje organizma na novi režim ishrane, kada telo koristi masti kao izvor energije i kada počinje da bude znatno efikasnije u trošenju ili sagorevanju masnih naslaga.

Summa summarum, konačno rešenje ove jednačine je sledeće.

Kada osoba troši masti kao izvor energije, bez imalo ili sa minimalnim unosom ugljenih hidrata, onda put ka sagorevanju masnih naslaga postaje potpuno otvoren, zato što se insulin ne proizvodi uopšte ili se proizvodi u minimalnim količinama – nedovoljnim za podsticanje pretvaranja energije iz šećera/ugljenih hidrata u masti, odnosno nedovoljnim za stvaranje masne jetre.

Masna jetra – Insulinska rezistencija i metabolički sindrom leže u korenu ovog stanja!

Sve u svemu, insulinska rezistencija i metabolički sindrom leže u osnovi problema masne jetre.

Ali, postavlja se još jedno, mnogo važnije pitanje – šta uzrokuje insulinsku rezistenciju i metabolički sindrom?

Da li i koja hrana stvara ove metaboličke probleme?

Često nam kažu da treba izbegavati crveno meso, piletinu sa kožom (ali da uzimamo nemasni deo – pileće grudi), punomasne mlečne proizvode, a ponekad kažu da treba izbegavati i kokosovo ulje.

Razlog zašto to kažu je zbog toga što sve navedene namirnice, uključujući i kokosovo ulje, imaju visok sadržaj zasićenih masti.

Iako nedvosmisleno postoje studije⁸ koje jasno govore da zasićene masti nisu krivac za brojna metabolička stanja, uključujući i dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti, zvanična medicina se i dalje drži preporuka da treba izbegavati zasićene masti ili ih treba svesti na minimalnu meru.

Ne želeći da ulazimo sada u istorijski kontekst toga kako su zasićene masti nepravedno i neopravdano okvalifikovane kao “zdravstveni zločinci”, hteli bismo samo da istaknemo da je jedan od razloga taj što su ljudi decenijama konzumirali margarin i trans-masti koje su, bez ikakve sumnje, loši po zdravlje.

Zvanična medicina je “spojila” trans-masti sa mastima iz prvenstveno životinjskih namirnica, i sve ih je stavila pod isti koš, okategorisavši ih sve kao zasićene masti.

I dok i dan danas, nakon više decenija, traje propaganda protiv zasićenih masti, pravi krivac za brojna zdravstvena oboljenja – uključivši i masnu jetru – i dalje se “izvlači”, masovno prodaje, još masnovnije kupuje.

U pitanju su rafinisani ugljeni hidrati i zašećereni proizvodi, odnosno šećer je pravi negativac i kirvac u celoj ovoj priči.

Ne samo da se šećer pod dejstvom insulina pretvara u masti, čineći da jetra bude masna, već je i jedna vrsta šećera – fruktoza – naročito otrovna, toksična za jetru!

Zvanične preporuke (i kontroverze) oko izlečenja masne jetre – Treba li im verovati?

Sada, kada znamo šta tačno uzrokuje masnu jetru, zbog čega se javlja masna jetra, šta leži u srži i korenu ovog zdravstvenog stanja, postavlja se pitanje – kako popraviti ili izlečiti masnu jetru?

Zvanični, standardni medicinski model i tradicionalni pristup navodi sledeće preporuke, ali, imajte u vidu da se na svaku od njih može staviti prigovor ili znak pitanja.

Hajmo da raščlanimo stavku po stavku i da pogledamo da li se i u kojoj meri zvaničnim preporukama za izlečenje masne jetre može verovati.

1) Potrebno je izgubiti višak kilograma

Iako se gojaznost nesumnjvo povezuje sa masnom jetrom (dakle, gojaznost nije direktan uzroćnik masne jetre, već je samo povezana sa ovim stanjem), masna jetra se može razviti i kod ljudi koji nisu gojazni.

Naravno, izgubiti kilograme može biti deo rešenja za masnu jetru, ali to ne govori celu priču.

Da li i koju dijetu za mršavljenje treba praktikovati? Kako uopšte skinuti salo sa stomaka? Kako izgleda plan ishrane za mršavljenje?

Kako gojaznog čoveka koji je godinama ili decenijama akumulirao salo i pravio masnu jetru podstaći da promeni životne navike i smrša?

Zašto se ne govori da nije isto izgubiti kilograme i izgubiti telesne i druge masnoće (iz jetre, recimo)?

Dakle, gubitak viška kilograma jeste deo rešenja za masnu jetru, ali neophodno je imati pravi pristup pri mršavljenju i nikako ne pokušavati sa brzim dijetama za mršavljenje kao načinom za rešavanje problema masne jetre.

2) Neophodno je izbegavati alkohol

Tačno, alkohol je izuzetno toksičan po jetru i alkohol je supstanca koju jedino jetra može da metaboliše i preradi.

Alkohol u prekomernim količinama bez ikakve sumnje izaziva alkoholnu masnu bolest jetre.

Ali, zašto se ne kaže ljudima sa masnom jetrom da, pored alkohola, treba da izbegavaju i svaku vrstu šećera – i prirodne iz voća, i rafinisane ugljene hidrate, kao i dodate šećere?

Jer, verovali ili ne, skoro 99 odsto masne jetre ne uzrokuje alkohol, već prekomerna konzumacija šećera.

Svakako, izbegavanje alkohola u periodu od 6-8 nedelja može u celosti preokrenuti stanje alkoholne masne jetre.

Ali, čak i kada je alkohol izrokovao masnu jetru, potrebno je izbegavati šećere – naročito fruktozu, jer alkoholna masna jetra i bezalkoholna masna jetra nisu dva različita, već dva ista stanja, samo su uzroci nastanka drugačiji.

3) Potrebno je jesti hranu koja je nutritivno bogata – naročito integralne žitarice, mahunarke, voće i povrće.

Ovde je jedina validna stavka povrće – i to neskrobno povrće koje raste iznad zemlje.

Sve ostalo – integralne žitarice, mahunarke i voće – bogate su šećerima i neophodno je izbegavati ove namirnice ako je prisutna masna jetra.

Integralne žitarice i mahunarke, pored proteina i vlakana, skoro u potpunosti se sastoje od skroba.

Skrob je ništa drugo do jedan veliki molekul sačinjen iz stotine ili hiljade manjih molekula glukoze koji se u organizmu pretvaraju u šećer, a šećer se, pod dejstvom insulina, pretvara u masti.

Više o tome zašto integralne žitarice uopšte nisu superhrana za jetru pročitajte OVDE.

Voće je bogato prirodnim šećerima, sopstvenim sokovima i vlaknima.

Forma šećera koja se nalazi u voću je fruktoza, koja je naročito opasna po jetru, jer jedino jetra može da metaboliše i preradi fruktozu.

U tom smislu, fruktoza i alkohol gotovo da imaju isti poguban uticaj na jetru.

Jetri čak uopšte nije ni važno da li fruktoza potiče iz voća ili iz rafinisanih namirnica kao što je visoko-fruktozni kukuruzni sirup.

U oba slučaja, fruktoza je za jetru fruktoza (ona to ostaje u svom hemijskom sastavu, nevezano od porekla), jedina razlika je u tome što je u visoko-fruktoznom kukuruznom sirupu ona koncentrisana, a samim tim može brže narušiti zdravlje i funkcionisanje jetre.  

4) Potrebno je uzimanje lekova za kontrolu dijabetesa i šećera u krvi koji su povezani sa masnom jetrom

Poznato je da se masna jetra pvoezuje sa dijabetesom tipa 2.

Uzimanje anti-dijabetičkih lekova znači kontrolisanje nivoa šećera u krvi. Dakle, ovi lekovi su usmereni na simptom, a ne na koren, uzrok problema.

Ako se šećer u krvi tretira anti-dijabetičkim lekovima ili insulinom (koji će dovesti do pada nivoa šećera/glukoze u krvi), na taj način se čini da telo bude još više insulinski rezistentno, jer se podstiče visok nivo insulina u krvi.

Kao što smo i ranije naglasili, sa stalno ili često visokim vrednostima insulina u krvi, nemoguće je izlečiti i tretirati masnu jetru.

Štaviše, većina standardnih lekova za dijabetes čini da insulinska rezistencija bude još gora nego što jeste, a ukoliko je to slučaj, onda se samo “doliva ulje na vatru”, odnosno na taj način masna jetra postaje još masnija.

5) Uzimanje suplementa vitamina E i tzv. tiazolidinediona

Teoretski posmatrano, uzimanje vitamina E i tiazolidinediona (lekovi kojima se tretira i kontroliše dijabetes tipa 2, a između ostalog, oni preraspoređuju masti iz krvi u subkutano salo⁹, što dovodi do dobijanja na težini¹⁰) može biti ideja za lečenje masne jetre, ali to ne adresira pravi problem.

Jer, kada imate insulinsku rezistenciju, ćelije nisu otporne samo na šećer – već i na masti.

Da li se i u kojim fazama se masna jetra može preokrenuti?

FAZA I – Neaalkoholna masna jetra

Prva faza problema sa jetrom je bezalkoholna (nealkoholna) masna jetra ili alkoholna masna bolest jetre.

Ali, kao što smo već napomenuli, gotovo 99 odsto masne jetre ne potiče od prekomerne konzumacije alkohola, već od prekomerne konzumacije šećera!

Masna jetra, u suštini, nije pravo oboljenje u striktnom smislu te reči, Kod masne jetre ćelije još nisu obolele u patološkom smislu.

Jetrene ćelije su “samo” napunjene sa mašću.

Jetra postaje kao neka vrsta kontejnera koja se puni sa mastima, ali koja i dalje nije u toj meri oštećena. Tačnije, jetra i dalje može obavljati svoje funkcije (premda, usporenije i teže, u zavisnosti od stepena masnoća u jetri)

Ali, ako čovek dopušta sebi da se jetra i dalje zamašćuje, praveći pogrešne izbore u hrani, onda dolazi do pravih problema.

Inače, postoji nekoliko nivoa ili stepena (intenziteta) oštećenosti masne jetre.

Prvi nivo intenziteta oštećenosti masne jetre

U prvoj fazi masne jetre, jetra sadrži malo masnoća i još nisu pokrenuti zapaljenski procesi.

Jetra je i dalje u potpunosti funkcionalna i na rezultatima krvne slike glavni enzimi jetre ALT i AST će biti u normalnim granicama.

Drugi nivo intenziteta oštećenosti masne jetre

Jetra je umereno masna, a mogući su i pojedini zapaljenski procesi u njoj, kao i blaga oštećenost tkiva.

Treći nivo intenziteta oštećenosti masne jetre

Jetra je veoma masna (oko 80-90 odsto), inflamacija jetre je na visokom nivou i najverovatnije postoji oštećenost tkiva jetre.

Videćemo dalje, u drugoj i trećoj fazi oštećenja jetre, kako intenzitet bolesti masne jetre napreduje, ona se pretvara u nealkoholni steatohepatitis ili bezalkoholni steatozni hepatitis (“itis” na kraju znači da je prisutna upala).

Ako inflamacija/upala natavlja da napreduje, onda dolazi do ciroze i raka jetre, i zato je bitno tretirati masnu jetru u ranim fazama oštećenosti, jer je ovo stanje reverzibilno, odnosno može se preokrenuti.

FAZA II – Nealkoholni steatohepatitis

Sledeća faza je (nealkoholni steatohepatitis ili bezalkoholni steatozni hepatitis – NASH – Non-Alcoholic Steatohepatitis). “Itis” na kraju reči znači da se radi o upali, odnosno zapaljenskom stanju.

Masna jetra je povezana sa insulinskom rezistencijom – koja jeste hronično zapaljensko stanje (manjeg stepena) – ali NASH je mnogo veće i ozbiljnije zapaljenje jetre u poređenju sa masnom jetrom.

Znatno povišeni enzimi jetre – ALT i AST – ukazuju na to ne samo da je masna jetra, već i da je najverovatnije prisutno zapaljenje jetre, odnosno NASH.

Kada jetra pokuša da popravi oštećene ćelije, onda dolazi do formiranja ožiljnog tkiva na jetri (fibroza jetre).

FAZA III – Ciroza jetre

Kada NASH napreduje, onda dolazi do finalne faze oštećenja jetre, a to je ciroza jetre koja je ireverzibilno oboljenje (ne može se preokrenuti, a neretko se pretvara u karcinom jetre).

Najveći broj ljudi će ostati na drugom nivou – masna jetra bez velike količine upale. I to stanje može da se preokrene baš kao insulinska rezistncija.

Sve što treba da se radi jeste da se u telo ne stavljaju “napadne supstance” koje izazivaju masnu jetru – šećer, alkohol i toksini.

Kako najbrže izlečiti masnu jetru?

Kada govorimo o masnoj jetri, postoji ta podela na alkoholnu masnu jetru i nealkoholnu masnu jetru.

Međutim, ponovimo još jednom – u 99 odsto slučajeva oblik masne jetre je bezalkoholni ili nealkoholni. Dakle, manji broj ljudi (alkoholičara) ima razvijenu alkoholnu masnu bolest jetre.

Postavlja se pitanje – da li može osoba da ima oba vida masne jetre u isto vreme – i alkoholnu i nealkoholnu masnu jetru?

Mnogi izvori na internetu kažu da je to moguće, međutim, to nije tačno.

Masna jetra je upravo to – masna jetra.

Drugim rečima, ne možete imati oba vida masne jetre, ali možete imati dva različita uzroka masne jetre – alkohol i šećeri.

Zato, evo nekoliko načina kako na najbrži način možete izlečiti masnu jetru.

1) Masna jetra i gladovanje (post)

Najbrži način da preokrenete i izlečite masnu jetru je gladovanje (post).

I ako postite nekoliko meseci, najverovatnije ćete izlečiti masnu jetru.

Naravno, nikako nije preporučljivo da toliko dugo gladujete, naročito ne bez medicinskog nadzora i kontrole. Dakle, nikako ne smete ovoliko dugo da gladujete na svoju ruku.

Umesto toga, bolje bi bilo da radite neku vrstu isprekidanog/povremenog posta (intermitentni post), i da vremenom menjate njegove pojavne oblike.

Recimo, jedno vreme može biti tzv. OMAD post (One Meal A Day – jedan obrok u toku dana), pa onda post od 48 do 72 sata, pa onda 16:8 post ili autofagija dijeta.

Nađite način koji vama odgovora, ali ga s vremena na vreme menjajte, kako bi se vaše telo adaptiralo.

2) Prestanite sa konzumacijom alkohola

Alkohol se u jetri pretvara u masti. Alkohol je supstanca koja je toksična po celo telo i naročito po jetru, a jetra je jedini organ koji može da metaboliše alkohol.

Zapamtite, čak su i studije¹¹ pokazale da su i najmanje doze alkohola štetne po zdravlje.

U procesu razgradnje alkohola u jetri, jetra mora da koristi određene nutrijente, kao što su vitamini B2, B3, C, glutation (najjači antioksidans u organizmu).

Što se više alkohola pije, više ovih nutrijenata jetra mora da koristi za razgradnju alkohola, što organizam izlaže riziku od deficita navedenih supstanci.

Jetri su inače potrebne navedeni resursi za njene uobičajene svakodnevne funkcije.

Međutim, što se više šećera i alkohola konzumira, jetra će morati mnogo više da troši navedene supstance, što dalje znači da se više ovih resursa iscrpljuje.

Glutation je primarni intracelularni antioksidant u telu koji čini da se organizam detoksikuje.

Zapravo, glutation štiti celo telo – uključujući i jetru – od dejstva slobodnih radikala i oštećenja ćelija.

Alkohol je i diuretik i podstiče gubitak, izbacivanje vode i elektrolita u organizmu, čime se stvara disbalans elektrolita.

Alkohol utiče na to da se određeni nutrijenti sporije apsorbuju ili da se ne apsorbuju uopšte, kao što su vitamini A, B1, B6, B9 i B12.

Dalje, alkohol takođe utiče na ubrzanje gubitka određenih minerala, kao što magnezijum, cink, natrijum i kalijum.

Spomenimo i to da konzumacija alkohola povećava potrebe organizma za holinom, što nedvosmisleno pokazuju studije¹².

Holin je esencijalni nutrijent koji uklanja i razgrađuje masti iz jetre. Deficit holina u organizmu gotovo uvek vodi ka masnoj jetri.

Saznajte više o tome zašto je holin od ključnog značaja za prirodno lečenje masne jetre, kao i koje namirnice sadrže holin.

3) Prestanite da konzumirate šećere

Već smo istakli da kuhinjski ili beli šećer jeste 50 odsto glukoza i 50 odsto fruktoza. Matematički – u 100 grama belog šećera imate 50 grama glukoze i 50 grama fruktoze.

I ovde se ne radi striktno samo o belom šećeru iz pakovanja koje skoro svako domaćinstvo ima u kuhinji.

Govorimo i o dodatim šećerima u brojnim zašećerenim namirnicama ili napicima (slatkiši, konditorski proizvodi, gazirani sokovi, energetska pića…).

Fruktoza je, ponovimo, isto otrovna i toksična po jetru kao i alkohol.

Sve što važi za alkohol i njen uticaj na jetru uglavnom se odnosi na fruktozu i njen uticaj na jetru.

Nije sve isto i identično, ali u većini stvari se uticaj fruktoze na jetru i uticaj alkohola na jetru se podudaraju.

Gotovo isti stres na jetru stvaraju i fruktoza i alkohol, i gotovo na isti način utiču oštećuju jetru i stvaranju stanje masne jetre.

Često se kaže da sve možemo da jedemo, ali umereno, odnosno da je umerenost ključ u ishrani.

To je tačno, ali, šta tačno znači “umerenost u ishrani”?

Recimo, za alkohol kažu da je umerenost jedno piće dnevno za žene, kao i dva pića dnevno za muškarce.

Ali, kada je masna jetra u pitanju, najbolje bi bio izbaciti alkohol skroz iz upotrebe ili uzimati jedno piće dnevno – ali ne svakog dana.

Zvanična preporuka za šećer je da ne treba jesti više od 50 grama šećera dnevno.

Realnost je takva da ljudi uglavnom jedu više od 100 grama šećera svakog dana.

Ali, ova zvanična preporuka od 50 grama šećera dnevno ne znači da to istovremeno podrazumeva umerenost u konzumaciji šećera.

Umerenost za unos šećera znači konzumaciju od 10 do 20 grama šećera dnevno.

I to važi za zdrave osobe, a ne za osobe koje već imaju masnu jetru i koje žele da izleče ovo stanje.

Svako ko želi da izleči masnu bolest jetre treba u celosti da izbaci šećere iz ishrane (prirodne/voćne, kao i rafinisane).

4) Prestanite da konzumirate ili značajno smanjite unos (rafinisanih) ugljenih hidrata

Rafinisani ugljeni hidrati su pirinač, hleb, pasta, testenine, prerađene žitarice (pahuljice) i slično.

Iako nisu rafinisane, i integralne žitarice (žitarice od celog zrna) imaju visok sadržaj ugljenih hudrata.

Tačnije, sve navedene namirnice sadrže 60 do 80 odsto glukoze u formi skroba.

Za razliku od belog šećera, skrob ne sadrži fruktozu, već isključivo glukozu.

Skrob je veliki molekul ili dugačak lanac sastavljen od stotine ili hiljade manjih molekula glukoze.

Kada skrob dospe u creva, on se razgrađuje na manje molekule glukoze koji se apsorbuju u krvotok, što utiče na rast šećera u krvi, a posledično i na rast insulina.

U suštini, većina skrobnih ugljenih hidrata (dakle, žitarice) ima veći glikemijski indeks od belog šećera, što znači da skrobni ugljeni hidrati brže podižu nivo šećera u krvi.

Svaki put kada raste nivo šećera u krvi, dolazi i do rasta insulina.

Kada je često i dugo visok nivo šećera u krvi (usled česte i hronične konzumacije šećera u rafinisanih ugljenih hidrata), onda dolazi do konstantno povišenih nivoa insulina u krvi (hiperinsulinemija) koja eventualno dovodi do insulinske rezistencije.

Mnoge civilizacije su vekovima jele skrobne ugljene hidrate – pirinač i žitarice – i bili su metabolički zdravi, sve dok nisu počeli da ubacuju u ishranu beli šećer, zajedno sa skrobnim ugljenim hidratima.

Ali, ako već imate problem masne jetre, onda je NEOPHODNO da izbacite i skrobne UH i beli šećer iz ishrane.

U najmanju ruku, unos ugljenih hidrata treba smanjiti na 50 grama dnevno – i to isključivo iz povrća bogatog vlaknima (zeleno-lisnato povrće i kruciferno povrće/krstašice), dok beli šećer treba u celosti izbaciti.

Ako ste zdravi i nemate insulinsku rezistenciju, onda možete unositi dnevno od 30 do 100 grama UH iz povrća bogatog vlaknima.

5) Masna jetra – Povećajte unos zdravih masti

Masna jetra se leči masnom hranom!

Kada kažemo da treba povećati unos zdravih masti, to ne znači da treba da se prejedate sa mastima, već da manjak ugljenih hidrata, koje izabacujete ili redukujete, zamenite sa zdravim i kvalitetnim mastima.

Važno je da se ne plašite unosa masti.

Jednostavno, ako praktikujete dijetu sa niskim unosom ugljenih hidrata (low-carb dijeta), taj manjak UH morate kompenzovati drugim izvorom energije, a to su zdrave masti,

I tu dolazite na teren LCHF ishrane (Low-Carb High-Fat, nizak unos ugljeih hidrata, visok unos masti).

U suprotnom, ako izbacite ili smanjite unos ugljenih hidrata, a njihov nedostatak ili manjak ne zamenite zdravim mastima, ući ćete u stanje izgadnjivanja tela koje narušava celokupno zdravlje, a naročito zdravlje jetre.

Zdrave masti potiču iz orašastih plodova, semenki, avokada, maslinovog ulja, divlje ribe, organskog mesa i jaja, kokosovog ulja, ghee, maslaca, putera…

6) Smanjite, koliko god je moguće, izloženost toksinima

Kada se testira uticaj toksina na ljudsko telo, uglavnom se testira toksin po toksin individualno.

Posledično, ako se u ovakvom testiranju pokaže da neki toksin ne narušava u velikoj meri homeostazu organizma, onda se on zvanično i generalno smatra bezbednim u minimalnim količinama.

Ali, mi u svakodnevnom okruženju nismo izloženi individualnim toksinima. Zapravo, mi smo svakodnevno izloženo stotinama i hiljadama toksina – iz vazduha, vode, hrane.

Dakle, čak i minimalne količine nekih toksina, koji se individualno smatraju generalno bezbednim, počinju da se nagomilavaju kada se “udruže” sa svim ostalim toksinima, jer ih ima veoma mnogo (od tri do pet hiljada).

Praktični saveti za smanjenje izloženosti toksinima

Pre svega, bitno jesti organsku hranu, od lokalnog proizvođača, jer takva hrana ne sadrži (ili sadrži u zanemarljivoj količini) toksine.

Proizvodi za ličnu higijenu, proizvodi za čišćenje doma – sve su to izvori toksina koji, kada dospeju u naše telo, moraju da prođu kroz jetru na na razgradnju i preradu.

Naša jetra je svakako dizajnirana da detoksikuje organizam od određene količine toksina.

Dakle, jetra može tolerisati toksine u određenoj meri, što znači da umerena izloženost određenim toksinima neće narušiti naše zdravlje i blagostanje.

Štaviše, mi i ne možemo da budemo “pod staklenim zvonom” i da se hermetički zatvorimo, kako ne bismo uopšte imali kontakt sa toksinima. Drugim rečima, ne možemo da sprečimo izloženost toksinima u određenoj meri.

Ali, moguće je da, što je više moguće, smanjimo izloženost našeg organizma toksinima.

Pokušajte da koristite što je više moguće prirodnih proizvoda za ličnu higijenu i čišćenje doma.

Ne čuvajte hranu u plastičnim ambalažama, ne zagrevajte hranu u plastičnim ambalažama. što je više moguće izbacite plastiku iz svog domaćinstva – uključujući i plastične daske za sečenje, plastične flaše, plastične posude i slično.

Koristite staklene ambalaže, a za termičku obradu hrane koristite nerđajući čelik, nikako teflonske tiganje.

Ne stavljajte hranu u aluminijumske folije.

Dobra ideja je da koristie i filter za vodu. Ne bi trebalo piti stalno vodu sa česme, niti vodu iz plastičnih ambalaža.

Možete kupovati vodu u staklenim ambalažama, ali to je skuplja opcija.

7) Masna jetra se leči redovnim vežbanjem

Poznat je uticaj i značaj redovnih fizičkih aktivnosti za opšte zdravlje, i o vežbanju se može posebno pričati.

Za našu priču, u kontekstu masne jetre, sve fizičke aktivnosti možemo podeliti u tri kategorije: aerobne vežbe, anaerobne vežbe i HIIT trening.

1) Aerobne vežbe

Aerobne ili kardio vežbe, koje možete raditi duži vremenski interval (dakle, da ubrzate srčani ritam sasvim dovoljno, ali da ne budete skroz zadihani i da jedva dolazite do daha) koriste masti za sagorevanje.

To se odnosi i na masti iz jetre.

Kardio trening treba raditi od 30 minuta do sat vremena dnevno.

Kardio trening podrazumeva, između ostalog, umereno trčanje, brzi hod, vožnju bicikle, plivanje…

2) Anaerobne vežbe

Anaerobne vžbe (vežbe snage ili vežbe sa opterećenjem), imaju veći stres na telo i one sagorevaju i masti i ugljene hidrate za energiju,

Upravo zato, često ljudi znaju posle ovakvih treninga da jedu više ugljenih hidrata, jer im telo to traži.

Treba raditi trening snage, minimum 2 do 3 puta nedeljno, ali ne treba preterivati.

Anaerobni trening je trening snage sa tegovima, u teretani ili na šipkama, radi izgradnje mišićne mase (hipertrofija), odnono radi povećanja volumena mišića i njihovog ojačanja.

3) HIIT trening

HIIT trening ili High Intensity Interval Training (visoko-intenzivni intervalni trening) podrazumeva super-intenzivne vežbe koje koriste i ugljene hidrate i masti za energiju i predstavljaju veliki izazov za telo.

Kada se radi HIIT trening, proizvodi se relativno veća količina hormona rasta, koji utiče na sagorevanje masti (i iz jetre) i povećanje mišićne mase.

Dovoljno je raditi dva do tri puta nedeljno HIIT trening, 10 do 15 minuta. 

HIIT trening se sastoji od vežbi koje se u određenom vremenskom periodu rade vrlo intenzivno, a potom sledi kratka pauza, pa se zatim ponavljaju intenzivne aktivnosti, tako da konstantno bude ubrzan srčani rad.

Na primer, HIIT trening, između ostalog, podrazumeva brzo trčanje (sprint) 15-20 sekundi, a zatim sledi pauza od 20-30 sekundi, pa ponovo sprint i tako u krug ukupno 10 do 15 minuta.

8) Najbolji lek za masnu jetru je pravilna ishrana za masnu jetru

Lisnato-zeleno povrće i kruciferno povrće (krstašice/kupusnjače) sadrže fitonurijente koje utiču na sagorevanje masti u jetri.

U ovo povrće spadaju brokoli, karfiol, rukola, prokelj (prokulice), kupus, rotkvice, kelj, paprika, paradajz, krastavac…

Dakle, u pitanju je povrće koje raste iznad zemlje, jer ono ne sadrži skrob, dok su ugljeni hidrati prisutni u mizernim količinama.

Dalje, za masnu jetru treba jesti omega-3 masne kiseline koje se nalaze u divljoj ribi (losos, sardine, tunjeniva…), jajima (naročtio u žumancima) i slično.

Birajte kvalitetna, domaća jaja koja imaju izbalansiran odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina

Jaja koja potiču sa farme, od kokošaka koje su “namenjene” za masovnu proizvodnju, imaju narušen taj odnos u korist omega 6 masnih kiselina – u srazmeri čak 20 prema 1!

Omega-6 massne kiseline su u određenoj meri potrebne našem organizmu, ali u većim količinama one postaju proinflamatorne, podstičući upalne procese u telu!

Laneno seme, čia seme, kao i seme konoplje u jednoj meri, takođe su bogate omega-3 masnimm kiselinama,

Ali, ne treba se oslanjati samo na omega-3 masne kiseline iz lanenog i čia semena, zato što telo ne može u potpunosti da konvertuje ove omega-3 masne kiseline u tip masnih kiselina iz ribljeg ulja koje su nam potrebne, kao što su DHA i EPA masne kiseline

Takođe, odlična hrana za jetru su beli luk, crni luk, đumbir i kurkuma.

Napisali smo poseban tekst o tome kako treba da se hranite ako imate masnu jetru, gde smo detaljnije objasnili kako izgleda ishrana za masnu jetru.

9) Masna jetra – Uzimajte suplemente za jetru

Vitamini E, C i D su od krucijalnog značaja za izlečenje masne jetre. Naročito se vitamin E pokazao¹³ kao izuzetno potentni antioksidant koji smanjuje oksidativni stres u masnoj jetri.

Uzimanje suplemenata ribljeg ulja (naročito ulje jetre bakalara) koje sadrži visoke doze EPA i DHA masnih kiselina takođe imaju značajan uticaj na smanjenje masti u jetri.

Takođe, ovde ulazi u suplement holina (koji se prirodno nalazi u jajima) i koji dokazano utiče na razgradnju masti u jetri.

Mnogi holin svrstavaju u vitamin B, ali on nije ni vitamin, ni mineral, već vrsta esencijalne hranljive materije koja pokazuje dosta sličnosti sa B vitaminima i koji moramo uneti iz hrane.

Holin je nutrijent koji dokazano najefektivnije razgrađuje masti u jetri!

Zaključak – Najbolji način za izlečenje masne jetre je da radite sve navedeno!

Sve u svemu, najbrži način da prirodnim putem izlečite masnu jetru je da sve navedene stvari radite istovremeno, ali bez preterivanja.

Dakle, nemojte nekoliko navedenih stvari da radite neumereno, a ostale da ne radite uopšte (na primer, vežbaćete beskonačno mnogo i intenzivno, i ješćete mnogo mesa i jaja, ali zato nećete praktikovati gladovanje i nećete izbaciti šećere i/ili alkohol iz upotrebe), jer to nije način da izlečite masnu jetru prirodno.

Najbolje je da sve navedene stvari radite – ali umereno i bez preterivanja.

Isprekidani post + izbacivanje šećera i alkohola + fizičke aktivnosti + smanjenje ugljenih hidrata + povećanje unosa zdravih masti i povrća + smanjenje izloženosti toksinima + suplementi za jetru = lečenje masne jetre prirodnim putem!

Ako radite sve navedene stvari, onda ćete sigurno i izbaciti ne samo masti iz jetre, nego i iz drugih delova tela, odnosno sigurno ćete sagorevati masti i smršati na zdrav način.

Masna jetra je i te kako izlečivo stanje, samo je važno da jetri dajete kvalitetno gorivo (hrana, nutrijenti, dodaci ishrani…), kao i da promenite životne navike koje su dovele do masne jetre.

Da, tako je jednostavno.

IZVORI:

1. Doprinos fruktoze u ishrani nealkoholnoj masnoj bolesti jetre https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8637741/ ↩︎
2. Metabolički aspekti odraslih pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4988304/ ↩︎
3. Nealkoholna masna bolest jetre i kardiovaskularni rizik: Patofiziološki mehanizmi i implikacije https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27091791/ ↩︎
4. Nealkoholna masna bolest jetre i rizik od incidence dijabetesa tipa 2: Meta-analiza https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29358469/ ↩︎
5. Nealkoholna masna bolest jetre povezana je sa prekomernim unosom kalorija, a ne sa karakterističnim obrascem ishrane https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4907683/ ↩︎
6. Uticaj kratkoročnog prekomernog unosa ugljenih hidrata i dugoročnog gubitka težine na masnoću jetre kod ljudi sa prekomernom težinom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22952180/ ↩︎
7. Unos ugljenih hidrata i nealkoholna masna bolest jetre: Fruktoza kao oružje masovnog uništenja https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4405421/ ↩︎
8. Zasićene masti i zdravlje: Ponovna procena i predlog za preporuke o hrani: JACC najnoviji pregled https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0735109720356874?via%3Dihub ↩︎
9. Efekat tiazolidinediona na redistribuciju telesne masti kod odraslih: Sistematski pregled i meta-analiza randomizovanih kontrolisanih studija https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38098209/ ↩︎
10. Da li povećanje telesne težine povezano sa upotrebom tiazolidinediona negativno utiče na kardiometaboličko zdravlje? https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6484909/ ↩︎
11. Alkohol nije zdrav čak ni u malim količinama https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4432712/ ↩︎
12. Uticaj alkohola na potrebe za holinom https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC2136403/ ↩︎
13. Vitamin E kao tretman za nealkoholnu masnu bolest jetre: Stvarnost ili mit? https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5789322/ ↩︎