Sremuš – Malo cenjena, ali najlekovitija biljka na svetu

Zašto je sremuš prolećni dar prirode za medvede i ljude?

Sremuš (Allium ursinum L). se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za lečenje brojnih oboljenja – virusnih, bakterijskih i gljivičnih.

Uprkos tome, postoji vrlo malo istraživanja urađena po pitanju lekovitih efekata ove biljke.

Kao što je verovatno mnogima poznato, legenda kaže da medvedi, nakon buđenja iz zimskog sna (hibernacije), prvo tragaju za sremušem, koga jedu kako bi izbacili toksine iz organizma i povratili snagu.

Dakle, sremuš je prva hrana koju medvedi instinktivno jedu kada izađu iz pećine nakon zimskog buđenja.

Kada se probude iz zimskog sna, medvedi 2-3 nedelje jedu samo sremuš

Ovo ništa ne treba da čudi jer, ako se pitate gde raste sremuš, znajte da sremuša biljka raste u blizini medveđih staništa.

Medvedi, nakon buđenja iz zimskog sna, dve do tri nedelje jedu samo sremuš, kako bi pročistili želudac, creva i krv (zbog čega se i zove “medveđi luk”, jer “ursinum” iz latinskog naziva ove biljke znači “medved”).

Zato se, između ostalog, kaže da je sremuš fantastična biljka koja čisti i revitalizuje organizam, podstičući i pospešujući prirodne procese detoksikacije u organizmu.

Stoga se, kada je u pitanju sremuš lekovitost, ljudima preporučuje da sa početkom proleća jedu sremuš, kako bi se eliminisali toksini iz tela nagomilani usled “masne i teške hrane tokom zime” i “slabijeg kretanja”.

I nesumnjivo je da sremuš ima ogromnu lekovitu moć.

Pojedini narodni travari smatraju da sremuša biljka ima sve karakteristike belog luka – samo da je sremuš još više lekovitiji.

Kao što smo istakli, sremuš je posebno pogodan za čišćenje krvi i digestvnog sistema (sistema za varenje), a može pomoći i kod nekih hroničnih kožnih bolesti.

Druga etimološka hipoteza, kada govorimo o latinskom nazivu sremuša (Allium ursinum) odnosi se na „Veliki medved“, sazvežđe na severnoj hemisferi, možda zato što je sremuš, posebno za stare Grke, bila jedna od najsevernije rasprostranjenih vrsta Allium biljaka.

Osim toga, sremuš pripada porodici lukova (Alliaceae), ima intenzivan miris belog luka, po čemu je i dobio prvi deo latinskog naziva Allium.

Sremuš kao lek se vekovima za lečenje brojnih oboljenja i poboljšanje opšteg zdrvlja.

Postoji čak i jedna stara engleska poslovica koja kaže: “Jedite praziluk u martu i sremuš u maju, i cele godine posle lekari mogu da igraju.”

Sremuš bio korišćen u Mezolitu, upotrebljavali ga drevni Grci i Rimljani

Možda niste znali, ali sremuš se koristio još u doba Mezolita (srednjeg kamenog doba) i starijeg Paleolita.

Identifikovane su ugljenisane lukovice sremuša u kasnijem mezolitu u naselju Halsskov u Danskoj.

Pretpostavlja se da je sremuš bio jedna od biljaka koja se koristila u paleo ishrani, odnosno u ishrani naših predaka lovaca i sakupljača.

Štaviše, sremuš su koristili rani Kelti i stari Rimljani.

Grčki lekar, botaničar i farmakolog Pedanija Dioskorid pomenuo je u svojim spisima četiri vrste luka, među kojima i sremuš (Allium ursinum), pripisavši ovoj biljci snažan detoksikacioni efekat.

Dakle, i u antička vremena se koristio sremuš kao lek.

Sremuša biljka bila je dobro poznata i u srednjem veku.

Zapravo, sremuš je pripadao grupi biljaka koja se često mogla naći¹ u srednjovekovnim zapadno-slovenskim arheološkim nalazištima.

Kralj Karlo Veliki, uključio je sremuš u svoj Capitulare de Villis imperialibis, gde je formalno izvršena katalogizacija biljaka – uglavnom onih koje poseduju lekovita svojstva.

Hijeronimus Bok, čuveni nemački botaničar, dao je crteže ove biljke u svom Kreutterbuch-u, dok je još jedan nemački botaničar, Adam Lonicer, ocenio da je divlji beli luk bolji i lekovitiji od običnog.

Postoje zapisi da se u 19. veku koristio švajcarski puter napravljen od kravljeg mleka koje (krave) su bile hranjene sremušem. Takvo mleko je imalo blagi ukus belog luka.

U Eberbahu, gradu u Nemačkoj, postoji festival koji se zove Bärlauchtage – Dani medveđeg belog luka – koji je posvećen ovoj biljci.

Sremuš se u Irskoj narodnoj medicini smatrao “lekom za sve”!

Džon Džerard, engleski travar iz 16. veka, napisao je da je divlji beli luk (sremuš) dobar kao lek za kamenje u telu.

Njegova preporuka je preneta na škotsko gorje i ostrva, gde se pila infuzija od listova sremuša za lečenje kamena u bubregu i žučnoj kesi.

Od sremuša su se pravile obloge za inficirane rane i infuzija koja se pila kao tonik za pročišćavanje krvi.

Sremuš je bio veoma cenjen zbog svojih lekovitih svojstava u irskoj narodnoj medicini.

Uglavnom se jeo sirov ili kuvan u mleku, a takođe se utrljavao na kožu sremuš kao lek.

Sremuša biljka je korišćena za lečenje niza bolesti kao što su: zubobolja, crvi, bradavice, kurje oči, rane (posebno na prstima), upaljene oči, kašalj, prehlada, grlobolja, infekcije gornjih disajnih puteva i pluća, astma, bolovi u stomaku, probavne smetnje, problemi sa bubrezima, tuberkuloza…

Sremuš se koristio i kao sredstvo za pročišćavanje krvi i za rastvaranje krvnih ugrušaka, što i ne treba da čudi, budući da sremuš ima antikoagulantno dejstvo (efekat razređivanja krvi).

Zbog širokog spektra bolesti koje sremuš leči, u Irskoj se tada ova biljka smatrala “panaceom” (hipotetički lek koji leči sve bolesti, čudotvorni lek univerzalnog isceljenja).

Biljka se tada nosila u džepovima ljudi da bi se sprečio grip tokom pandemije 1918. u Irskoj.

U drugim delovima britanskih ostrva, listovi sremuša nosili su se ispod stopala kako bi se sprečili kašalj i prehlada.

Dakle, sremuš se smatrao dobrom preventivom u irskoj narodnoj medicini, za sprečavanje kašlja, prehlade i gripa, a ovo verovanje je bilo zajedničko u drugim delovima Britanije.

U Irskoj se takođe sremuš ponekad koristio kao veterinarski lek za razne bolesti konja i goveda, kao što su lišajevi kod teladi.

Svaki deo sremuša je jestiv i lekovit

Svi delovi sremuša, kao višegodišnje samonikle biljke, jestivi su i lekoviti.

U medicinske svrhe najčešće se koriste listovi, koji se sakupljaju od kraja marta do početka maja, kao i lukovice.

U evropskoj tradicionalnoj medicini, sremuš se generalno preporučuje kao digestivni stimulans, odnosno kao antimikrobno sredstvo za uklanjanje toksina iz organizma i za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Sremuš kao lek se često primenjivao (i primenjuje i dan danas u tradicionalnoj, narodnoj medicini) kod respiratornih problema, kao što su prehlada sa temperaturom ili bronhitis.

Takođe, pokazalo se da je sremuša biljka efikasna i kada se koristi spolja, kao podrška vidanju ili zarastanju rana, kod hroničnih kožnih oboljenja i kod akni.

Poslednjih godina raste sve više i više raste interesovanje za upotrebu sremuša i u lekovite svrhe, ali i kao dodatak ishrani.

Ako se pitate “kako se jede sremus”, najbolje je da se sremuš jede sirov, ali može se i stavljati kao dodatak brojnim salatama, čorbama, supama, varivima.

Može se praviti pesto od sremuša, namaz od sremuša, tinktura od sremuša (kapi od sremuša), vino od sremuša…

Sremuš se može koristiti kao dodatak za pite, njoke, rižoto, ali i kao začin za aromatizaciju tvrdih sireva ili namaza na bazi svežeg sira.

Kada i gde raste sremuš?

Sremuš je, dakle, jedna od najmoćnijih lekovitih biljaka koja jača imuni sistem, čisti organizam, snižava nivo holesterola, triglicerida, ali i krvni pritisak. Ali, postavlja se pitanje – kada i gde raste sremuš?

Sremuš je višegodišnja zeljasta vrsta, široko rasprostranjena u Evropi i Aziji. Zapravo, sremuš raste u vlažnim, senovitim šumama širom Evrope i Azije.

Šumoviti i vlažni predeli su prirodno stanište sremuša, a ovoj biljci najviše odgovora humusno zemljište.

Iako ne raste na velikim nadmorskim visinama (većim od 1.900 m) i na krajnjem severu planete Zemlje, može se naći u prirodnim divljinama od Mediterana do Skandinavije.

Inače, sremuša biljka je poreklom iz Male Azije, Kavkaza i Sibira, sve do poluostrva Kamčatka.

Interesantno je da kod nas, u Srbiji, sremuš može slobodno da se bere u šumama, dok je, recimo, u Poljskoj, sremuš zaštićena biljka i nije dozvoljeno svojevoljno je brati.

Kao što smo na početku istakli, sremuš je jedan od prvih vesnika proleća, što znači da je upravo proleće sezona sremuša.

Drugim rečima, sremuš raste od kraja marta do početka ili eventuano do polovine maja (pre potpunog razvoja lišća drveća), i to je sezona kada se bere sremuša biljka, a njegovi listovi koriste u medicinske ili prehrambene svrhe.

Ovo obezbeđuje dovoljno svetlosti u prvoj fazi rasta biljke i pomaže da se izbegne konkurencija za svetlost sa krošnjom drveća.

Međutim, u kasno proleće, gusto lišće na krošnji drveća štiti biljku od direktne sunčeve svetlosti i pomaže da se zadrži odgovarajuća vlažnost vazduha u gornjem sloju zemlje.

Još u rano proleće, u mnogim vlažnim šumama i livadama, može se naći jedinstveno zelenilo sremuša

S druge strane, cvetovi sremuša vidljivi su tek sredinom maja, pa čak i u junu, za razliku od sjajnih mladih zelenih listova kopljastog oblika koji se javljaju (i beru) krajem marta i u aprilu.

Dakle, ako se pitate gde raste sremuš, ovu biljku možete prvenstveno naći na vlažnim livadama i šumovitim predelima bogatim humusom.

Osim toga, sremuš raste i u vlažnim predelima ispod žbunova, u vlažnim plodnim ravnicama, ali i u vlažnim listopadnim i planinskim šumama.

Vrlo lako možete osetiti aromatični i prodorni miris belog luka, čak i pre nego što sremuš ugledate.

Zato se sremuš i naziva divljim belim lukom.

Važno je naglasiti da nikako ne smete da pomešate sremuš sa drugim biljkama, kao što su đurđevak ili mrazovac, iako su im listovi veoma slični.

To je zato što su navedene dve biljke, za razliku od sremuša, veoma otrovne.

Sremuš najbolje uspeva na lakim i srednjim, vlažnim, ali dobro dreniranim zemljištima bogatim hranljivim materijama, u punoj hladovini i poluseni.

Iako sremuša biljka preferira visoku vlažnost vazduha, može se ponekad naći i na plitkom i prilično suvom području i krečnjačkom zemljištu,

Međutim, i zalivanje vodom i suša smatraju se ograničavajućim faktorima za rast sremuša.

Drugi faktor koji ograničava njegovu distribuciju je koncentracija aluminijuma u ​​zemljišnoj vodi

Pokazano je, u eksperimentalnim uslovima, da aluminijum ozbiljno ograničava izduživanje korena sremuša. Takođe, zbog aluminijuma, rast novih korena je bio slab.

Zapravo, sremuš često formira gustu vegetaciju koja pokriva travnati sloj velike površine u listopadnim, hrastovim i bukovim šumama.

Sremuša biljka – Botaničke karakteristike

Kada su u pitanju botaničke i morfološke karakteristike, sremuš je tipičan predstavnik roda Allium.

Naime, sremuš je prolećna geofita (životna forma višegodišnjih biljaka, što znači da sremuš preživljava nepovoljnije periode godine u vidu podzemne lukovice, koja je tada zaštićena u zemljištu).

Lukovica sremuša (metamorfozirani podzemni izdanak) je uska, uspravna, izdužena, duga oko 1,5–6 cm, obavijena belom providnom ljuskom.

Sremuš, odnosno glatka svetlozelena stabljika sa okruglom belom cvasti, može narasti u visini od 30 do 50 cm.

Na vrhu stabljike nalazi se poluloptast cvast u obliku kišobrana (višecvetne, štitolike cvasti), koji se sastoji od 3 do 30 zvezdastih, snežno belih cvetova.

Stabljika je na preseku trouglasta do gotovo okrugla.

Kada se završi period precvetavanja, razvijaju se plodovi u obliku čaure sa trouglastim i crvenim semenom.

Jedna biljka sremuša razvija 2 do 3 lista.

Tačnije, intenzivno zeleni listovi sa oblikom koplja (duguljasti, eliptični i oštri na vrhu), nalik na listove đurđevka ili mrazovca, rastu iz duguljaste lukovice.

Listovi sremuša se pri dnu postepeno sužavaju u dugačku peteljku.

Širina listova je od 20 do 64 mm.

Kako razlikovati sremuš od ostalih sličnih biljaka?

Cela biljka sremuša intenzivno miriše na beli luk, zbog čega se i naziva divljim belim lukom.

Ukoliko želite da berete sremuš, a početnik ste u tome, preporuka je da prvih nekoliko puta idete u šumu sa iskusnim travaraom i dobrim poznavaocem lekovitih biljaka.

To je zato što je vrlo važno da razlikujete sremuš od đurđevka i mrazovca koji su, kao što smo i ranije istakli, veoma otrovne biljke.

Ako list ne miriše na beli luk, onda to nije sremuš!

Dakle, po mirisu ćete najbolje znati da je u pitanju sremuš i šta tačno berete. Dovoljno je da uzmete list i protrljate između dlanova.

Ukoliko osetite intenzivan miris belog luka, onda možete biti sigurni da se radi o sremušu. Ako nema miris belog luka, zaobiđite tu biljku.

Pored mirisa, đurđevak ima specifičan oblik rizoma i nema klasičnu lukovica.

Mrazovac ima lukovicu koja je smeđe boje, dok sremuš ima lukovicu koja je beličaste boje.

Mrazovac obično raste po obodima šume i livade, dok đurđevak i sremuš rastu baš u listopadnoj šumi, gde je senovito i vlažno tlo.

Sremuš lekovitost – “Bolešljivi ljudi treba da obožavaju sremuš kao da je od zlata!”

Kada govorimo o tome u čemu se sastoji sremuš lekovitost, može se slobodno reći da je sremuš jedna od najlekovitijih biljaka na svetu (iako to zvanično nije).

Štaviše, 1992. godine sremuša biljka je proglašena medicinskom biljkom godine u Evropi, od Udruženja za zaštitu i ispitivanje evropskih lekovitih biljaka (Association for the Protection and Research on European Medicinal Plants).

Danas se sremuš smatra četvrtom najlekovitijom biljkom na svetu.

Sremuš sadrži toliki broj lekovitih materija u sebi, odnosno toliko je široka lepeza i spektar lekovitih svojstava sremuša, da mnogi ljudi smatraju da je ova biljka “Božja blagodet za ljudski organizam.”

Kada je u pitanju sremuš lekovitost, evo šta je o ovoj biljci rekao švajcarski lekar i travar paroh Kincle (Kunzle), koji je bio posebno oduševljen sremušem.

„Sremuš pročišćava celo telo, isteruje šljaku i zapečene materije koje donose bolest, krv čini zdravom, izbacuje i neutrališe otrove. Večito bolešljivi ljudi, oni sa kožnim lišajevima i bubuljičavim i perutavim licem, te skrofulozni (uvećanje limfnih želzdi i promene na koži, prim. aut.) i reumatični, trebalo bi da obožavaju sremuš kao da je od samoga zlata.

Nijedna biljka na svetu nije tako delotvorna za čišćenje želuca, creva i krvi kao sremuš. Mladi ljudi bi procvetali kao špaliri ruža i uspravili se kao borove šišarke na suncu!„

Ovo je, inače, citat iz knjige Marije Treben “Zdravlje iz Božje apoteke”.

Dalje, pomenuti Kincle tvrdi, prema navodima iz pomenute knjige, da “poznaje porodice čiji su članovi ranije po celu godinu bolovali i obilazili lekare, bili puni osipa i lišaja, skrofulozni po celom telu i bledi kao da već leže u grobu i kao da su ih kokoške raščeprkale, a koji su posle duže upotrebe sremuša, kao izvanrednog Božjeg dara, postali sasvim zdravi i čili.”

Smatra se da sremuš može pomoći u snižavanju visokog krvnog pritiska, nivoa holesterola, lipid ai triglicerida.

Koje vitamine, minerale, antioksidanse i fitojedinjenja sadrži sremuš?

Sremuša biljka ima jako antioksidativno dejstvo, pojačava imunitet zahvaljujući bogatom prisustvu vitamina C, istovremeno pomažući kod prehlade, gripa i kašlja.

Sremuš obiluje vitaminima A, B1, B2, B3, B9 i pomenutim vitaminom C koga ima čak 14 puta više nego limun!

Sremuš sadrži minerale kao što su gvožđe, magan, fosfor, kalcijum, bakar, sumpor, magnezijum, kao i etarska ulja, mineralne soli i antioksidanse kao što je karoten.

Takođe sadrži organska jedinjenja sumpora, fitoncide (prirodne antibiotike), fenolna jedinjenja (flavonoide i kaempferol), steroidne glikozide, lektine i niz esencijalnih aminokiselina, što doprinosi njegovoj sveukupnoj lekovitoj i nutritivnoj vrednosti.

Sremuš sadrži masne kiseline (palmitinska, linolna, oleinska, palmitoleinska, stearinska, alfa-linoleinska i miristinska kiselina), kao i aminokiseline (asparagin, glutamin, asparaginska kiselina, glutaminska kiselina, arginin, alanin, glicin, treonin).

Takođe, smatra se da sremuš ima antivirusne, antibakterijske i antimikrobne efekte.

Preventivno deluje na aterosklerozu, povoljno deluje na zdravlje srca i kardiovaskularni sistem, a takođe pomaže i kod tegoba sa gastritisom.

Sremuš je odličan čistač organizma i pomaže u prirodnoj detoksikaciji organizma.

Takođe se smatra da rane koje teško zarastaju mogu brzo biti izlečene ukoliko se premažu čistim sokom od sremuša.

Sremuš može ublažiti simptome kod oboljenja krvnih sudova srca.

Aliin – Najmoćnije lekovito jedinjenje iz sremuša

Sremuš, kao medveđi ili divlji beli luk, i domaći beli luk, jesu “rođaci”, zato što potiču iz iste porodice lukova Alliaceae.

Poznato je da je alicin ključno jedinjenje u belom lukom, koje upravo ovom povrću daje veliku lekovitost i veliki prirodni antiobiotski kapacitet.

Alicin nastaje hemijskom reakcijom adenozina i aliina. Još jednostavnije rečeno, alicin nastaje kada aliin biva izložen vazduhu, odnosno kiseoniku.

Sremuš ima čak 15 puta više alicina nego običan beli luk i 20 puta više adenozina u poređenju sa belim lukom.

Aliin je glavno hemijsko jedinjenje u sremušu koje čisti organizam.

Kada se nađe u organizmu, gde god da naiđe na neke nečisotoće i toksine, aliin ih razređuje i izbacuje.

Zato je bitno sremuš koristiti u kontinuitetu, bez prestanka.

Potrebno je unositi jesti sremuš najmanje od 5 do 7 dana u kontinuitetu (a najviše 2 nedelje do mesec dana) kako bi se nakupila odgovarajuća koncentracija adenozina i aliina u organizmu, i tek tada aliin počinje da deluje, odnosno sremuš pokazuje svoje iskonske lekovite moći.

Čak i 1 dan da se propusti (recimo, jeli ste sremuš 5 dana, a 6. dan niste), od sledećeg dana treba da konzumirate sremuš ponovo 5 do 6 dana kako bi aliin dostigao kritičnu koncentraciju u organizmu.

Smatra se da je sremuš, zahvaljujući aliinu koji vrlo efikasno čisti creva, najjači prirodni antibiotik (pored belog luka).

Da bi se organizam skroz pročistio, sremuš se mora koristiti, odnosno konzumirati u kontinuitetu najmanje dve nedelje.

Već smo istakli da sremuš od drugih sličnih biljaka možete razlikovati po intenzivnom mirisu belog luka, naročito kada blago pritisnete rukama ili protrljate cele mlade listove sremuša šakama.

Ali, kada otkinete list sremuša, onda se pod dejstvom vazduha i enzima alineaze, lekovito jedinjenje aliin, koje je glavno organsko jedinjenje u sremušu, pretvara u sumporasto jedinjenje alicin, koji snažno miriše na beli luk.

Kako najbolje iskoristiti lekovita svojstva sremuša?

Pitanje “kako najbolje iskoristiti lekovitost sremuša” je usko povezano sa pitanjem “kako se jede sremus”.

To je zato što ne pruža svaka konzumacija sremuša istu količinu lekovitosti.

Da pojasnimo.

Sremuš je najbolje jesti sirov, a idealno bi bilo jesti ga odmah u šumi, nakon branja, sa što manje seckanja.

Ako ga termički obrađujete, recimo, ako ga dodajete u supe, čorbe, variva, najbolje je da to uradite na kraju termičke obrade tog jela,

To je zato što sremuš, izlaganjem visokim temepraturama, u značajnoj meri gubi svoje lekovite osobine.

Ali, čak nije ni potrebno da termički obrađujete sremuš da bi on gubio lekovita svojstva.

Naime, sremuš izgubi čak 50 odsto lekovitosti u roku od 24 sata od momenta branja, a skoro sve aktivne materije iz sremuša gube skoro ceo lekoviti efekat u periodu od 48 sati nakon branja.

Zato treba jesti sveže ubran sremuš i što pre od trenutka branja, ako želite da iskoristite maksimalni lekoviti i nutritivni efekat ove biljke.

Ako se sremuš suši (suvi sremuš) ili zamrzava, drastično se gubi njegova lekovitost!

Sremušu svakog sata, od trenutka kada ga uberete, pada lekovitost.

Smatra se da sremuša biljka svakog sata nakon branja gubi 2 do 3 odsto svoje lekovitosti.

Tačnije, sremuš najviše gubi lekovito jedinjenje aliin, koji je glavni prirodni hemijski sastojak sremuša.

Aliin se pomoću fermenta ili enzima alineaze pretvara u dragoceni pomenuti alicin.

Zapravo, kada zagrizete list sremuša, njegov glavni sastojak aliin se, pod uticajem vazduha (kiseonika), pretvara se u alicin.

Dalje, ako se pitate kako se jede sremus, znajte da nisu jestivi samo listovi ove biljke, već se mogu jesti i lukovica i cvet, ali se najčešće jedu mladi zeleni listovi.

Kako biljka stari, listovi postaju izrazito i čak neprijatno ljuti.

Zato je najbolje vreme da se sremuš jede kada se javljaju mladi listovi.

Listovi sremuša su bogati vitaminom C, antioksidansom karotenom, glikozdima, sumporastima jedinjenjima, mineralnim materijama, a imaju nešto eteričnog ulja.

Samo 100 grama listova sremuša sadrži oko 45 mg vitamina C i skoro 5 mg beta-karotena (provitamina A).

Može se praviti i tinkutra od sremuša, kada se oko 300 grama svežih listova sremuša potapa u 1 litar jake domaće rakije ili litar 45-50% alkohola.

O pravljenju tinkture od sremuša više reči će biti kasnije.

Kako se koristi sremuš kao lek?

Sremuš kao lek ima mnogobrojna poželjna i povoljna dejstva na zdravlje organizma i opšte blagostanje osobe.

Čak se smatra da sremuš, kao divlji beli luk, ima mnogo više zdravstvenih benefita u poređenju sa svojim rođakom – domaćim belim lukom.

Jedno istraživanje² je upoređivalo efekte konzumacije sremuša i belog luka na sniženje krvnog pritiska.

Pokazalo se da je sremuš značajno efikasniji u snižavanju visokog krvnog pritiska u poređenju sa domaćim belim lukom.

Zaključeno je da navedeni efekti sremuša mogu biti povezani sa visokom koncentracijom glutamil peptida, adenozina ili fenolnih jedinjenja u ovoj biljci.

Slično tome, druga studija³ je pokazala da ishrana koja sadrži sremuš može smanjiti ishemijske zone, ishemiju i aritmije, što znači da sremuš kao lek deluje povoljno na kardiovaskularni sistem.

Zahvaljujući većoj količini sastojaka, kao što su adenozin i aliin, sremuš kao lek pomaže u obaranju visokog krvnog pritiska, snižavanju holesterola, lipida i triglicerida.

Osim toga, sremuš kao lek je koristan kod nekih crevnih infekcija, zato što on čisti digestivni sistem (sistem za varenje – probavu), kao i krv.

Istraživanje profesora Holgera Kizevetera⁴ sa Univerzitetske klinike Homburg u Nemačkoj pokazalo je da samo jedan gram dnevno sremuša može poboljšati cirkulaciju krvi.

Sremuš kao lek nije samo zaštitnik srca i pročišćivač krvi.

Ova biljka, vidimo, takođe čisti digestivni sistem i poboljšava varenje, što pomaže kod raznih zdravsvenih stanja – od kožnih oboljenja do stomačnih tegoba, istovremeno jačajući imunitet organizma.

Zahvaljujući pomenutom alicinu, sremuš deluje i protiv patogenih organizama i stranih tela, zbog čega travari sremuš kao lek koriste kod kašlja, prehlade, gripa i upale grla.

Narodni travari takođe preporučuju sremuš kao lek i tonik za stomak, kao i za probleme sa lučenjem žuči i smanjenim mokrenjem.

Isto tako, travari preporučuju sremuš kao lek za ublažavanje grčeva, ali i za borbu protiv gojaznosti i prekomerne težine.

Zato se sremuš vrlo često preporučuje u brojnim dijetama za mršavljenje.

1) Sremuš lekovitost – Antimikrobno, spazmolitičko, antioksidativno i detoksikaciono dejstvo

Kao što smo istakli na početku, iako izuzetno lekovita biljka, vrlo malo istraživanja je urađeno po pitanju ove biljke.

Jedna studija⁵ je ispitivala uticaj sremuša (tačnije, njegvog ekstrakta) na gastrointestinalni sistem, u pogledu spazmolitičkog, antimikrobnog i antioksidativnog efekta divljeg belog luka.

1.1) Antimikrobni efekat sremuša

Navedena studija je pokazala da sremuš, zbog prisustva više fenolnih jedinjenih, ima snažan antimikrobni efekat. To znači da efikasno deluje protiv raznih patogenih organizama koji se nalaze u crevima.

Ispostavilo se da sremuš kao lek efektivno deluje protiv bakterija, kao što su Salmonella enteritidis Escherichia coli, Proteus mirabilis i Enterococcus faecalis.

1.2) Spazmolitički efekat sremuša

Utvrđeno je u navedenoj studiji da prisustvo fenolnih jedinjenja u sremušu ima snažan spazmoličitički efekat, koji se odnosi na opuštanje, relaksiranje mišića u crevnom zidu (u tankom crevu), što povoljno deluje na varenje.

1.3) Antioksidativni efekat sremuša

Pored spazmolitičkog, pokazalo se da sremuš ima izraženo i antioksidativno dejstvo, što znači da on neutrališe efekat slobodnih radikala koji svakodnevno nastaju u brojnim metaboličkim procesima.

Nagomilavanje ili akumulacija slobodnih radikala (njihovo preovladavanje naspram antioksidanasa) doprinosi oksidativnom stresu, upalnim procesima i oštećenju ćelija, koji mogu dovesti do brojnih hroničnih oboljenja, poput srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, pa čak i nekih vrsta kancera.

Zato je veoma bitno da putem ishrane potpomognemo taj detoksikacioni proces u našem telu koji se odigrava svakodevno, a glavnu ulogu u tome igra naša jetra.

Utvrđeno je da određene aktivne materije koje se nalaze u sremušu povoljno deluju na povećanje stvaranja enzima u jetri, kao što su peroksidaza, superoksid dismutaza i drugih enzima koji su važni za neutralizaciju viška slobodnih radikala.  

I u tome je suština detoksikacije organizma koji sremuš pokreće kada ga jedete redovno i svakodnevno u sezoni.  

Dovoljno je od 15 do 20 listova dnevno da se jedu u kontinuitetu oko mesec dana.

2) Sremuš kao lek za srce, krvne sudove i reumatske tegobe

Zbog prisustva aktivne susptance aliina, sremuš kao lek ima i povoljan efekat na srce i krvne sudove (kardiovaskularni sistem).

To je zato što, kada je u pitanju sremuš lekovitost, divlji beli luk deluje blago antikoagulantno.

To znači da sremuš kao lek razređuje krv, što poboljšava cirkulaciju i štiti srce i krvne sudove od potencijalnog stvaranja krvnih ugrušaka (trombova).

Dakle, sremuš je izvanredna namirnica za sve koji imaju problema sa zakrčenim krvnim sudovima (ateroskleroza), problema sa srcem, odnosno sa kardiovaskularnim sistemom.

Čišćenje krvnih sudova, smanjenje masti u organizmu, niova holesterola, visokog krvnog pritiska i nivoa triglicerida – navedeni efekti se smatraju najjačim i najpotentnijim dejstvima sremuša.

Sremuš kao lek se može koristiti i spolja, kod reumatskih tegoba, bolova u mišićima i zglobovima.

Tada se sremuš upotrebljava tako što se mala količina tinkture od sremuša (koja se može razrediti i u jestivom ulju kako bi se lakše namazala) utrljava na bolno mesto.

Pored toga, u ove svrhe mogu se praviti i obloge od svežih listova sremuša.

Bitno je da te sveže listove dobro istucate i izgnječite, da bi izašao lekoviti sok od sremuša.

Utrljavanjem ovog soka na bolno mesto možete lokalno povećati cirkulaciju u zglobu ili mišiću, čime može doći do smanjenja bola i zapaljenskih procesa.

Nažalost, danas je sremuš kao lek nedovoljno cenjen kao efikasno prirodno sredstvo za pročišćavanje krvi, što, posledično, može biti izuzetno delotvorno na čišćenje kože.

3) Sremuš kao lek je “ubica” bakterija, virusa i gljivica

Sremuš kao lek se pokazao da odlično deluje protiv virusa, bakterija i gljivica.

Sremuš kao lek deluje vrlo efikasno na sve virusne infekcije, posebno gornjih disajnih puteva.

Drugim rečima, sremuša biljka je pravi izbor protiv respiratornih infekcija, bilo da su u pitanju infekcije virusnog ili bakterijskog porekla.

Jedan desetohiljaditi gram alicina iz sremuša (i belog luka) ima snagu 25 mg penicilina.

Sremuš, zapravo, čisti organizam od različitih bakterija, virusa, gljivica, i gljivičnih oboljenja.

Na alicin iz sremuša nije rezistentna (otporna) nijedna streptokoka ili stafilokoka, a ove bakterije su rezistentne na najjače poznate farmakološke antibiotike.

Dakle, bakterije mogu postati rezistentne na poznate antibiotike, ali na alicin iz belog luka i sremuša – ne.

Alicin je sumporno jedinjenje koji deluje odličn protiv gljivica, bakterije i virusa.

Antivirusno i antigljivično dejstvo dejstvo sremuša ogleda se i u spoljnoj upotrebi ove biljke.

Obloga od sremuša se može staviti lokalno na kožu gde se nalazi gljivično oboljenje, gde će alicin efikasno uticati na gljivice.

Kada je u pitanju sremuš lekovitost, ova biljka se može koristiti i protiv sistemske kandidijaze.

To je zato što sremuš kao lek sadrži prebiotike, a to su jedinjenja kojima se hrane dobre ili korisne bakterije u našim crevima.

Na taj način, sremuš se može efikasno boriti protiv gljivičnih infekcija koje se pojavljuju u organizmu.

Dakle, sremuš je jedinstveni prirodni biljni lek i prirodni antibiotik za brojne bakterijske i virusne infekcije.

Sremuš, kada se koristi u svežem stanju, efikasno neutrališe bakterije, gljivice i viruse.

Dejstvo sremuša protiv gljivica i parazita – Šta kažu studije?

Kao što je već pomenuto, sremuš kao lek je cenjena biljka u tradicionalnoj medicini kao potentni antimikrobni agens koji se koristi bilo interno (unutar organizma) ili eksterno (na koži).

Postoje i naučni izveštaji koji potvrđuju antimikrobnu aktivnost sremuša protiv širokog spektra bakterijskih i gljivičnih sojeva.

Jedna komparativna analiza⁶ vodenog i metanolnog ekstrakta sremuša pokazala je da je ovaj drugi (alkoholna esencija ili metanolni ekstrakt) aktivniji i efikasniji protiv mikroba.

Zato se, između ostalog, često pravi tinktura od sremuša.

Navedena komparativna analiza je pokazala da je metanolni ekstrakt sremuša (tinktura od sremuša) inhibirao rast sledećih bakterija: Staphilococcus aureus, Bacillus subtilis, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Salmonella enteritidis.

Takođe, tinktura od sremuša je inhibirala rast i sledećih gljivica: Cladosporium sp., Aspergillus niger, Rhizopus nigricans, Geotrichum candidum, Miorichum candidum, Miorichum candidum, Penicillium, Candillium ekpan. Saccharomicopsis fibuligera.

Široki spektar antimikrobnog delovanja sremuša je generalno povezan sa jedinjenjima koja sadrže sumpor (aliin i alicin, prvenstveno).

Postoje i studije koje su procenjivale efekat, odnosno uticaj i potencijal sremuša protiv parazita.

Na primer, jedna studija⁷ je pokazala da je sok iz lukovice sremuša bio je efikasan protiv slobodno žive nematode Rhabditis sp., larvi Nippostrongylus brasiliensis, ali i da je ometao je razvoj jaja parazita.

4) Sremuš kao lek za imuni sistem i plućna oboljenja

Sremuš stimulativno deluje na imuni sistem, odnosno sremuš kao lek aktivira imuni sistem i pospešuje njegovo dejstvo, zahvaljujući posebnim isparljivim jedinjenima – fitoncidima.

Osim toga, sremuš podstiče i dejstvo belih krvnih zrnaca (makrofaga) koja igraju ključnu ulogu u borbi protiv infekcija.

Dakle, sremuš podiže otpornost organizma, zbog čega je efikasan u borbi protiv prehlade i gripa.

Treba istaći i to da sremuš kao lek poboljšava aktivnost i T-limfocita (podtip belih krvnih zrnaca koji imaju centralnu ulogu u ćelijskom imunitetu).

Kao što smo već istakli, sremuš je posebno delotvoran kod lečenja infekcija gonjih disajnih puteva, zbog njegovog kapaciteta da očisti sluz iz pluća.

Sremuš kao lek, videli smo, povoljno deluje i protiv stafilokoka, streptokoka pa čak i bakterija antraksa i MRSA (meticilin-rezistentni Staphylococcus aureus).

Ponovimo još jednom da je najveća prednost sremuša, u poređenju sa farmakološkim antibioticima, ta da bakterije i virusi ne mogu postati rezistentne na alicin, aliin i druga sulfatna jedinjenja iz sremuša.

Vino od sremuša je jedinstveni prirodni lek za ljude, naročito starije osobe, koji imaju problem sa plućima koja su stalno puna “šlajma” ili sluzi, zbog čega imaju poteškoće sa disanjem.

Čak i kod dugotrajnog upornog kašlja vino od sremuša pomaže u izbacivanja sluzi, a samim tim i dovodi do lakšeg disanja.

Ovaj prirodni lek od sremuša se takođe preporučuje i kod tuberkuloze pluća, ali i vodene bolesti (hidropsija, generalizovani edeme), od kojih stari ljudi, naročito oni sa lošom cirkulacijom, neretko pate.

Sremuš kao lek olakšava tegobe kod respiratornih bolesti, pročišćava disajne puteve, olakšava disanje i iskašljavanje, kao i pražnjenje sinusa, ali i smanjuje kašalj.

Osim toga, sremuš kao lek pomaže u lečenju bronhitisa i astme.

5) Sremuš kao lek za stomak, probleme sa varenjem i mokrenjem

Pokazalo da se sremuš kao lek blagotvorno deluje na želudac i creva.

Sremuš kao lek ima umirujuće dejstvo na iritiran želudac, kao i na bolove u stomaku koje uzrokuje čir.

Sremuš se smatra hranom bogatom vlaknima, jer sadrži dijetalna vlakna koja dokazano poboljšavaju varenje i celokupno zdravlje mikrobioma.

Može biti efikasan kao prirodni lek kod akutne i hronične dijareje (proliva), protiv nadimanja, gasova i nadutosti, ali i protiv zatvora (konstipacije) koji je izazvan grčevima (spazmima) creva, usled njihove lenjosti.

Već smo rekli da, u navedenom smislu, sremuš ima spazmolitički efekat, odnosno sremuša biljka opušta mišiće digestivnog sistema.

U narodnoj medicini, smatra da se da nakon korišćenja sremuša mogu vrlo brzo nestati gliste, pa i dečije gliste.

Usled poboljšanja rada creva, mogu nestati i druge zdravstvene tegobe povezane sa lenjim ili “prepunjenim” crevima (što je problem koji se javlja kod ljudi koji jedu prekomerno, odnosno koji se prejedaju).

Recimo, mogu nestati nesanica i/ili srčane smetnje koje su posledica lošeg varenja.

Osim toga, mogu nestati i tegobe nastale kao posledica zakrčenja krvnih sudova (ateroskleroza) ili hipertenzije (visokog krvnog pritiska), kao što su nesvestica i osećaj pritiska u glavi.

Spomenimo i to da sveži mladi listovi sremuša mogu očsititi i bubrege i bešiku, te pospešiti i poboljšati rad mokraćnog sistema.

6) Ostala lekovita svojstva sremuša

Pored navedenih, sremuš ima i brojna druga lekovita svojstva.

Iako ne postoji mnogo drugih istraživanja koja bi podržala anegdotske tvrdnje o lekovitosti sremuša, biljke iz porodice Allium (lukova) su generalno opširno proučavani⁸, tako da je sigurno pretpostaviti da divlji beli luk nudi mnoge od istih prednosti.

Bioaktivna jedinjenja u alijumima uglavnom uključuju organsko-sumporna jedinjenja, polifenole, dijetalna vlakna i saponine.

Pokazano je da flavonoidi, posebno flavonoli iz alijuma, imaju antioksidativno, antikancerogeno, hipolipidemijsko, antidijabetičko, kardioprotektivno, neuroprotektivno i antimikrobno dejstvo.

Sremuš može ublažiti glavobolju i nesanicu, usporiti proces starenja (anti-ageing efekat), ali i zaštititi od srčanog i moždanog udara, usled navedenih kardioprotektivnih svojstava.

Smatra se da sremuš kao lek, zbog bogatog prisustva brojnih minerala (kalcijum i magnezijum najpre) poboljšava mineralnu gustinu kostiju, sprečavajući ili smanjujući rizik od osteoporoze.

Osim detoksikacionih, sremuš kao lek ima i diuretičke efekte, što znači da pomaže u izbacivanju viška vode iz organizma.

Sremuš je namirnica koja ulazi u grupu antiinflamatorne hrane, zato što suzbija zapaljenske procese u organizmu, poput svog rođaka belog luka.

To znači, kada je u pitanju sremuš lekovitost, da ova biljka može biti veoma korisna u lečenju osteoartritisa, bolova u zglobovima, reume i drugih hroničnih upalnih stanja.

Smatra se da sremuš kao lek može pomoći u kontrolisanju glikemije, odnosno nivoa glukoze/šećera u krvi, što je od velike važnosti za dijabetičare, kao i za ljude sa predijabetesom i insulinskom rezistencijom.

U kombinaciji sa zdravom ishranom i redovnim fizičkim aktivnostima, sremuš može biti od pomoći za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi.

Saznajte kako izgleda jedina ispravna ishrana kod dijabetesa.

Pored svega navedenog, smatra se da sremuš kao lek ima i hepatoprotektivna svojstva, odnosno da podstiče rad jetre i štiti od nastanka masne jetre i posledičnih oboljenja.

Sremuš podstiče proizvodnju žuči i deluje blagotvorno na probleme žučne kese, dok istovremeno može stimulisati apetit.

U tradicionalnoj medicini i kod narodnih travara, sremuš se često koristi u snižavanju visoke telesne temperature, što znači da sremuš ima i antipiretička svojstva.

Zbog prisustva gvožđa, sremuš može pomoći u lečenju anemije.

Zahvaljujući vitaminima iz grupe B, provitaminu A (beta-karoten) i mineralnim solima, sremuš kao lek je odličan za održavanje kiselo-bazne pH ravnoteže u telu, normalizaciju metabolizma vode i soli, a takođe je od koristi za endokrini i nervni sistem.

Smatra se da je sremuš toliko lekovita biljka, da ima čak i antikancerogena svojstva (zaštita od raka)

Uticaj ekstrakata sremuša na ćelijske linije raka se uveliko proučava i rezultati su obećavajući.

Dialil disulfid (komponenta isparljivog ulja sremuša) inhibira proliferaciju različitih humanih ćelijskih linija raka, uključujući dojke, pluća, debelo crevo, limfome i neuroblastome.

Kako sacuvati sremuš za zimu?

Sremuš je vrlo specifična biljka, jer od trenutka branja, videli smo, ona postepeno gubi svoju lekovitost. Svaki sat nakon branja svežeg sremuša, ova biljka izgubi 2 do 3 odsto svojih aktivnih i lekovitih materija. Zato se postavlja pitanje – kako sacuvati sremus za zimu?

Uostalom, da li je moguće sačuvati sremuš tokom cele godine, istovremeno prezervirajući (održavajući) njegova fantastična lekovita svojstva o kojima smo pričali?

Da biste sačuvali lekovitost biljaka, neke biljke se mogu sušiti, neke se mogu zamrzavati, od nekih se mogu praviti melemi, a od nekih se (poput sremuša) mogu praviti tinkture.

Sremuš je vrlo komplikovan u tom pogledu, zato što je njegova lekovitost najveća i najjača samo u svežem stanju, odnosno kada se jede sirov.

Međutim, ipak postoji način kako sacuvati sremuš za zimu, odnosno tokom cele godine, a da i dalje održi svoja lekovita svojstva.

To se čini procesom fermentacije (vrenja ili ukiseljavanja) koji omogućava da se lekovitost sremuša očuva i održi ne samo za zimu, već i tokom cele godine.

Osim postupka fermentacije, i tintkura od sremuša (alkoholna esencija sremuša) je još jedan način kako sacuvati sremuš za zimu, ali i tokom cele godine.

Evo kako sacuvati sremuš za zimu postupkom fermentacije.

Cele listove sremuša (jednu do dve veze) stavite u jednu posudu. Na jednu vezu sremuša stavlja se pola kašičice soli u istu posudu.

Nakon toga je potrebno da gnječite ili masirate listove, koji će krenuti da se “znoje”, odnosno da ispuštaju svoje prirodne sokove.

Stabljike (lukovicu) sremuša treba više izlomiti kako bi pustile vodu.

Veoma je bitno da u ovom procesu ne seckate sremuš, već da ga rukama dobro gnječite i masirate.

Nakon što dobro izgnječite sremuš i nakon što je on ispustio svoje prirodne sokove, stavite sremuš u teglicu, pa ga prelijte sokom koji je on ispustio od gnječenja.

Neophodno je da ovaj sok prekrije izgnječeni sremuš, i o tome treba posebno voditi računa.

Kada je sremuš ispod tog soka, u zatvorenoj teglici, onda nema dotoka kiseonika, zbog čega je to anaerobna fermentacija.

U toku procesa fermentacije, mikrobi će krenuti da razgrađuju ugljene hidrate iz sremuša, hraneći se njima, i istovremeno stvarajući malo etanola (alkohola) i malo mlečne kiseline koja ima probiotsko delovanje.

Ovako fermentisani sremuš menja ukus već nakon 14 dana.

Ali, kada bi ostao duže – mesecima i tokom cele godine – ukus bi bio blaži i veoma prijatan, bez jačine i upečatljive arome svežeg sremuša.

Veoma je bitno da se izgnječeni sremuš skroz potopi ispod sokova koje je sremuš ispustio, i da nema bilo kakvog prodora vazduha i kiseonika.

U prvih nekoliko dana fermentacije, mikrobi će krenuti da snižavaju pH vrednost, praveći kiselo stanovište za sebe, gde patogeni organizmi ne mogu da prežive.

Dok istovremeno mikrobi imaju dovoljno hrane za sebe, oni stvaraju korisne probiotike za nas.

Nakon dve nedelje čuvanja u teglici, ovako fermentisani sremuš je spreman za konzumaciju, a možete da stoji i do dve godine.

Da li i kako se može iskoristiti suvi sremuš?

Odmah treba istaći da listovi sremuša u celosti gube svoju lekovitost kada se suše. Drugim rečima, suvi sremuš nema lekovitih svojstava, ali to ne znači da se suvi sremuš ne može upotrebljavati – naročito u gastronomske, odnosno kulinarske svrhe.

Kada je u pitanju sremuš priprema, sveži sremuš se uglavnom koristi kao dodatak salatama, pravi se pesto od sremuša ili namaz od sremuša.

Međutim, suvi sremuš ili osušeni sremuš se koristi kao začin koji može pojačati ukus i aromu brojnim obrocima. Osim toga, suvi sremuš se može koristiti i kao čaj.

Suvi sremuš kao začin se može dodati u sve obroke – počev od mesa, preko gulaša i paprikaša, sve do rižota.

Iskusni kulirani kažu da suvi sremuš kao začin zaista poboljšava i dejstvo jela.

Dakle, kada je suvi sremuš u pitanju, naglasak je kulinarsku i gastronmosku varijantu ove biljke, a ne na lekovitost koju sremuš, u sušenom izdanju, nema.

Ponavljamo, sremuš najveću lekovitost ima kada se konzumira svež ili kada se potapa u alkohol ili rakiju, da bi se dobila tinktura od sremuša.

Suvi sremuš i kako osušiti sremuš kod kuće

Suvi sremuš kao začin se dobija tako što se, logično, sveži listovi ove biljke melju i suše, a zatim se dodaje mali procenat soli.

S obzirom na to da sremuš ima svojstvo da povuče vlagu, dodavanjem soli se to sprečava, tako da so omogućava da sremuš ostane u prahu.

Uglavnom se sremuš suši na provetrenom mestu, bez vlage i bez neposrednog izlaganja suncu.

Za jedan kilogram suvog sremuša neophodno je osušiti 8 do čak 11 kilograma svežih listova sremuša.

Pre svega, kada kupite ili naberete sremuš, potrebno je da listove ove biljke obrišete vlažnom krpom.

Imajte u vidu da suvi sremuš ne samo da gubi lekovita svojstva, već gubi i značajan deo svoje upečatljive i prepoznatljive arome belog luka.

Dva su načina kako možete sušiti sremuš – na vazduhu (u provetrenoj prostoriji) ili u rerni. Možete čak koristiti i air fryer.

Ako sremuš sušite na vazduhu, postarajte se da to bude dobro provetrena prostorija, bez vlage. Ukoliko listovi sremuša ostanu vlažni, može se pojaviti buđ (plesan) ili trulež.

U poslednja dva slučaja (rerna i air fryer) stavite pek papir na pleh za pečenje, gde ćete prethodno poređati listove sremuša.

Temperatura sušenja sremuša ne treba da bude veća od 50 do 60 stepeni, a ovakav način sušenja u rerni ili air fryeru traje nekoliko sati.

Ako sušite sremuš u rerni, preporuka je da vrata od rerne budu blago otvorena, kako bi se što više smanjio sadržaj vlage u listovima sremuša.

Nakon što dobijete suvi sremuš, odnosno nakon što ga osušite, izgnječte ga rukama u komadiće i stavite ga u teglu ili teglicu (hermetički zatvorenu).

Ako dodate malo soli, dobićete suvi sremuš kao začin. Bez soli, suvi sremuš možete koristiti kao čaj.

Suvi sremuš možete čuvati i koristiti više meseci.

Kako se pravi tinktura od sremuša?

Kao što smo i ranije istakli, tinktura od sremuša (kapi od sremuša, ekstrakt sremuša, alkoholna esencija sremuša) predstavlja jedan od najboljih načina da se dugoročno očuva lekovitost ove jedinstvene biljke.

Postoji više načina i uputstava kako se može napraviti tinktura od sremuša, a mi ćemo vam navesti nekoliko njih.

Za pripremu tinkture od sremuša, biće vam potrebno:

• 20 grama svežih listova sremuša
• Jedan litar domaće, kvalitetne rakije ili 40-50% (do 70%) alkohola koji će omogućiti ekstrakciju lekovitih sastojaka.

Napomena: Odnos između količine listova sremuša i količine rakije/alkohola može varirati, u zavisnosti od toga koliku koncentraciju tinkture od sremuša želite da postignete. Može se staviti i veća količina listova sremuša, kao i manja količina rakije/alkohola.

U čistu staklenu flašu stavite sitno iseckane listove sremuša koje ćete prekriti rakijom/alkoholom.

Zatvorite flašu i neka odstoji od 14 do mesec dana na tamnom i mračnom mestu, uz povremeno mućkanje (dva do tri puta dnevno).

Mućkanje je jako bitno, kako bi se sastojci ravnomerno pomešali i maksimalno iskoristili.

Nakon ovog perioda, dobijenu tečnost dobro procedite kroz gazu i presipajte je u drugu staklenu posudu ili flašicu sa poklopcem, koju ćete takođe čuvati na tamnom mestu.

Tinktura od sremuša se konzumira ujutru i uveče (a može i do 3 puta dnevno) – po 15 kapi ili 1 kašičica koja se dodaje u pola čaše vode, mlakog čaja od lanenog semena, hladnog mleka ili jogurta.

Kapi sremuša se piju 15 do 30 minuta pre obroka, na prazan stomak.

Ako se tintkura od sremuša koristi uz lekove, potrebno je napraviti pauzu od dva sata između korišćenja tinkture i medikamenata.

Ovako dobijena tinktura od sremuša se može koristiti kao prirodni lek za jačanje imuniteta, detoksikaciju organizma, pročišćavanje krvnih sudova, protiv povišenog hoelsterola i visokog krvnog pritiska, kao prirodni antibiotik i, rečju, kao sredstvo za unapređenje opšteg zdravstvenog statusa i blagostanja.

Na isti način, tinktura od sremuša se može napraviti tako što ćete koristiti 100 grama svežih listova sremuša i 300 ml 70% alkohola.

Nakon dve nedelje, tečnost ocedite u čiste staklene bočice i čuvajte na tamnom mestu.

Tinktura od sremuša (Recept Marije Treben iz knjige “Zdravlje iz Božje apoteke”)

Marija Treben u svojoj knjizi “Zdravlje iz Božje apoteke”, takođe opisuje kako se pravi tinktura od sremuša, ali pod nazivom (alkoholna) esencija od sremuša.

Kako ona navodi, neophodno je da se sitno naseckalni listovi ili lukovice sremuša rastresito napune do boce grlića (staklene flaše), a zatim se ova masa preliva rakijom od žita ili nekom drugom domaćom rakijom jačine od 38% do 40% (procenat se odnosi na količinu alkohola).

Iako generalno tinktura od sremuša, odnosno ovako dobijena mešavina treba da se čuva na mračnom, suvom i tamnom mestu, Marija Treben savetuje da se boca čuva do 14 dana na suncu ili na toplom.

Nakon ovog perioda, tečnost treba ocediti i dnevno popiti 14 do 15 kapi sa malo vode.

Marija Treben kaže da ovako napravljena tinktura od sremuša izvanredno podstiče proces pamćenja, sprečava nastanak ateroskleroze (zakrčavanja arterija), ali i da otklanja mnoge druge zdravstvene tegobe.

Na koji način se sremuš priprema u ishrani?

Brojni su načini kako se sremuš priprema, odnosno kako se sremuš može iskoristi u ishrani.

Najčešće se pravi salata od sremuša, namaz od sremuša, pesto od sremuša, ali entuzijasti i veliki ljubitelji ove biljke skloni su da prave i vino od sremuša, sok od sremuša, maslac od sremuša, pa čak i sirup od sremuša.

Osim toga, kada je u pitanju sremuš priprema, ova biljka se može dodavati u razne čorbe, supe, variva, pite.

Da biste zadržali lekovitost sremuša i u ovim slučajevima, potrudite se da ovu fascinantnu biljku što manje termićki obrađujete.

Želimo da istaknemo da postoji razlika između toga da li ste sremuš kupili na pijaci, da li ste ga sami odgajali ili ste ga brali u šumi.

Imajte u vidu da, ukoliko ste sremuš sami brali u šumi, postoji (premda vrlo mali) rizik od kontaminacije tzv. lisičjom pantljičarom.

Zato je jako bitno, ako ste sami ubrali sremuš ili ako ste ga kupili na pijaci, da ga temeljno i detaljno isperete mlakom vodom, naročito ako vam je u planu da jedete sirovi sremuš (salata od sremuša).

S obzirom na to da sušenjem listovi gube svoju lekovitost, list sremuša je najbolje upotrebljavati u svežem, sirovom izdanju, za prolećnu kuru čišćenja creva i celog organizma.

U tom pogledu prednjači salata od sremuša, a na ovaj način (u obliku salate) se najčešće sremuš priprema.

Da biste pročistili organizam salatom od sremuša, potrebno je da svakog dana, u periodu od dve nedelje do mesec dana, pojedete porciju ove salate napravljene od njenih listova.

Ova salata od sremuša se može začiniti sa maslinovim uljem, sa malo soli i sirćetom (ili sokom od limuna).

Osim toga, veoma ukusna salata od sremuša se može napraviti kada se sveži listovi sremuša pomešaju sa (ovčijim) kiselim mlekom i semenkama (golicom ili suncokretovim semenom).

Isto tako, ako se pitate kako se sremuš priprema, sitno naseckane listove sremuša možete staviti na parče hleba, prethodno namazanim maslacem.

Sremuš se može koristiti i kao dodatak supama, čorbama, krompiru, knedlama, rižotu i drugim jelima i varivima, čineći ih još ukusnijim.

Sremuša biljka može da se prži sa jajima, da se dodaje u pitu ili proju sa sirom, a čak može da se pravi i hleb sa sremušem.

Ukus sremuša u većim koncentracijama može biti veoma ljut.

Stoga, ukoliko stavljate veće količine sremuša u varivima, trebalo bi ga pomešati sa listovima koprive.

Saznajte kako da napravite najlekovitiji sok od koprive.

Čak i lukovica sremuša može da se koristi na isti način kao što se koriste listovi sremuša.

Osobe koje imaju osetljiv želudac isečene listove i/ili lukovice sremuša treba da preliju toplim mlekom.

Lukovice i/ili sremuš treba da odstoje dva do tri sata u toplom mleku, te nakon toga dobijenu tečnost treba piti gutljaj po gutljaj.

1) Pesto od sremuša

Pesto od sremuša je jedan od najpopularnijih recepata koji se pravi od ove biljke.

I to sa dobrim razlogom, zato što kombinacija sremuša sa orasima, maslinovim uljem, limunovim sokom i sirom ima aromatičan, osvežavajući, lagan, prijatan i intenzivan ukus.

Na sve to – pesto od sremuša je veoma zdrav, kao i način da se sremuša biljka jede u sirovom i svežem stanju, baš onakva kakva je i najlekovitija.

Pesto od sremuša je fantastičan dodatak mnogim obrocima, kao što su salate, čorbice, testenine, rižoto, namaz za sendviče, domaća peciva i slično.

U suštini, pesto generalno predstavlja neku vrstu sosa ili namaza.

U izvornoj recepturi, pesto za svoju osnovu ima začinske biljke, kao što su bosiljak ili korijander.

Međutim, sremuš je pokazao da se i od njega može napraviti veoma ukusan i zdrav pesto od sremuša, uz dodatke po želji, kao što su beli luk ili sušeni paradajz.

Pesto od sremuša se vrlo brzo pravi i može se koristiti u roku od nedelju dana, kad god želite da poboljšate i pojačate ukus nekoj hrani.

Postoji i mogućnost da pesto od sremuša zamrznete, čime biste mogli i duži period da ga koristite, po mogućstvu.

No, ipak je najbolje jesti sveži pesto od sremuša.

Evo i recepta.

Sastojci

• 100-130 grama svežih listova sremuša
• 50 grama oraha (možete koristiti i bademe ili suncokretove semenke)
• Trećina kašičice soli
• 50 grama sveže narendanog parmezana
• Jedna kašika limunovog soka
• 100 ml maslinovog ulja

Priprema

Prvo je neophodno da sremuš operete i izbrišete ubrusom.

Zatim, sirove orahe sameljite u multipraktiku ili u secku na sitno. Po želji, možete čak malo i peći orahe u rerni ili u tiganju (5-8 minuta), čisto da bi se ukus intenzivirao, ali ovo nije neophodno.

Nakon što sameljete orahe i usitnite ih, dodajte u secka sremuš, so, parmezan (istinjeni), maslinvo ulje i sok od limuna.

Sve to blendajte ili meljite dok ne dobijete željenu konzistenciju. Tekstura treba da bude glatka, poput neke vrste intenzivnog namaza.

Probajte pesto od sremuša i, po želji, dodajte maslinovo ulje, limunov sok ili so.

Zatim, ovako dobijem pesto od sremuša pretočite u teglicu, sipajte još malo maslinovog ulja odozgo i zatvorite.

Pesto od sremuša, dobijen na ovaj način, može se čuvati u frižideru do nedelju dana.

Vrlo je važno da ovaj pesto sos od sremuša uvek bude pokriven jednim slojem ulja odozgo, kako bi se očuvao njegov kratki životni vek.

Ako želite da vam pesto od sremuša stoji duži period, možete ga i zamrznuti. To ćete uraditi tako što ćete dobijeni pesto od sremuša presipati u kalupe za led i prebaciti u zamrzivač.

Pre nego što pesto od sremuša iz kalupa za led želite da upotrebljavate, ostavite ovaj kalup nekoliko minuta na sobnoj temperaturi, a zatim izvucite kockice.

2) Namaz od sremuša

Namaz od sremuša se može napraviti na mnogo načina, tako da i sami možete eksperimentisati i naći pravu meru vlastitog ukusa.

Mi ćemo vam navesti dva metoda (veganski i neveganski) kako da napravite ukusan, zdrav i lekovit namaz od sremuša.

2.1) Namaz od sremuša (Veganska verzija)

Sastojci:

• 150 grama sremuša
• 20 grama susama
• 20 grama suncokreta
• 15 grama badema
• 15 grama oraha
• 4 urme
• Polovina soka od limuna
• 5 kašika maslinovog ulja
• So i biber

Priprema:

Stavite u secka ili blender susam, bademe, orahe, urme i suncokret i sameljite ih dok se svi sastojci ne usitne.

Potom dodajte sremuš, so, bibr, maslinovo ulje i limunov sok.

Potom sve to sameljite dok smesa (namaz od sremuša) ne dostigne konzistenciju i teksturu po vašem ukusu.

2.2) Namaz do sremuša (Neveganska verzija)

Sastojci

• 25 -30 grama sremuša
• 100 grama punomasnog krem sira
• 150 grama milerama (može, ali i ne mora)
• Pola limunovog soka
• Pola kašičice soli
• Biber
• Kašika maslinovog ulja

Priprema

Dobro operite sremuš, iseckajte ga, a zatim ga stavite u secka ili blender, zajedno sa solju i maslinovim uljem. Možete koristiti i štapni blender, odnosno štapni mikser.

Nakon što sameljete sremuš, maslinovo ulje i so, dodajte krem sir, mileram, biber i lmunov sok.

Zatim ponovo sameljite dok ne dobijete željenu teksturu.

Ukus možete prilagoditi prema sebi. Probajte i dodajte, ako je potrebno, još soli, maslinovog ulja ili limuna.

Namaz od sremuša čuvajte u dobro zatvorenoj tegli ili drugoj staklenoj posudi do nekoliko dana.

3) Vino od sremuša

Kada su u pitanju sremuš recepti, jedan od često traženih je i vino od sremuša.

Čak i Marija Treben, čuvena narodna travarka, koju smo nekoliko puta spominjali u ovom tekstu, kaže da je vino od sremuša jedan od prirodnih lekova i tonika za plućne probleme, naročito kod starijih osoba.

Evo i kako da napravite ovaj napitak.

Sastojci

• 50 grama svežih listova sremuša
• 250 ml belog vina

Priprema

Listove sremuša iseckajte na sitno. Stavite ih u posudu, a zatim ih relijte vinom.

Preklopite i pustite da odstoji 30 mintua do sat vremena. Nakon ovog perioda, procedite dobijeno vino od sremuša u posebnu staklenu flašu.

Ovo vino od sremuša pijte u manjim gutljajima tokom dana, a možete po potrebi zasladiti medom.

Smatra se da je vino od sremuša prirodan lek protiv kašlja, čak i onog upornog i dugotrajnog, kao i kod drugih disajnih tegoba.

4) Sirup od sremuša

Sastojci

• 200 grama svežih listova sremuša, zajedno sa lukovicom
• 1.5 litara vode
• 1 kg meda (ili šećera)

Priprema

Sveže listove sremuša, zajedno sa lukovicom, sameljite ili ih usitnite (narežite na sitno) i stavite ih u posudu. Zatim ih prelijte vodom.

Ostavite da ova mešavina odstoji preko noći, nakon čega procedite smesu.

Dobijenu tečnost prespite u šerpu ili lonac koju ćete staviti na ringlu da se kuva. Umešajte med/šećer i kuvajte na laganoj vatri 15-20 minuta.

Što duže kuvate, smesa, tj. sirup od sremuša će postajati gušći, te kuvajte shodno vašim željama i preferencijama.

Dobijeni sirup od sremuša prespite u prethodno sterilisane flaše i ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi, nakob čega flaše možete prebaciti u frižider.

Ovaj sirup možete konzumirati direktno iz supene kašike (tada se uzima 1 kašika, 3 puta na dan), a možete ga i pre konzumacije razblažiti u čaši vode.

5) Sok od sremuša

Sok od sremuša možete napraviti prvenstveno uz pomoć sokovnika.

Ali, čak i ako nemate sokovnik, budite bez brige, jer sok od sremuša možete nanpraviti i bez njega.

Ukoliko imate sokovnik, procedura je vrlo jednostavna.

Sveže listove sremuša (količina po želji) provucite kroz sokovnik, koji će ocediti gusti ili ređi sok (u zavisnosti od količine sremuša) sa potpuno očuvanim lekovitim sastojcima.

Dobijeni sok od sremuša, ako planirate da ga popijete vrlo brzo, sipajte u staklene flašice.

Sok od sremuša se mora popiti u kratkom roku, s obzirom na to da lekovite materije iz sremuša imaju tendenciju da relativno brzo oksidišu.

Možete i zamrznuti ovaj sok u kalupe za led ili u plastičnu flašu koju ćete staviti u zamrzivač.

Sadržaj soka od sremuša je prilično koncentrovan, u smislu gustine hranljivih i lekovitih materija, te je, kao što smo rekli, neophodno iskoristiti ga u što kraćem periodu.

Osim toga, ovaj sok ima prilično intenzivan ukus, tako da se preporučuje vrlo umerena konzumacija.

Možete ga piti (3-4 kašike dnevno koje ćete dodati u čašu vode, jogurta, kefira ili mleka) ili, ako je dovoljno gust, možete ga stavljati kao začin na druga jela (krompir, pirinač…).

Ukoliko nemate sokovnik, sok od sremuša možete napraviti uz pomoć blendera.

Iscekajte željenu i proizvoljnu količinu svežih listova sremuša i stavite ih u blender. Dodajte litar vode.

Izblendajte, a potom dobijenu tečnost ocedite koristeću gazu i sito. Dobijeni sok prespite u staklenu flašu ili plastičnu flašu, ako želite da ga zamrznete.

Sve što smo govorili o načinu korišćenja soka od sremuša napravljenom u sokovniku važi i za sok od sremuša koji je napravljen pomoću blendera.

Sremuš recepti (Primeri obroka sa sremušem)

Kada su u pitanju sremuš recepti, sremuš je izvanredna biljka koja može poslužiti kao dodatak brojnim jelima.

Već smo naveli da se od sremuša mogu napraviti pesto od sremuša, vino od sremuša, sok od sremuša, namaz do sremuša, sirup od sremuša.

Ali, sremuš je svestrana biljka, te se od nje mogu napraviti i drugi jednostavni, a ukusni i veoma zdravi obroci.

Evo i primera nekih recepata sa sremušem.

1) Salata od sremuša

Salata od sremuša je svakako jedan od najpoznatijih načina ili metoda kako možete da jedete ovu divnu biljku (tačnije, njene listove) svežu i sirovu.

S tim u vezi, salata od sremuša se može napraviti na mnogo načina, a sve sastojke u ovu salatku možete stavljati po svojoj želji, ukusu i ličnim preferencijama.

Jedan od najjednostavnijih načina za pripremu salate od sremuša jeste da isečete seže lsitove sremuša i dodate malo soli, maslinovog ulja i pospete odozgo prženim ili sirovim suncokretovim semenkama.

Salata od sremuša može biti i takva da pomešate listove sremuša samo sa ovčijim kiselim mlekom ili mladim sirom.

Ali, salata od sremuša se može napraviti tako što ćete listove sremuša pomešati i sa drugim sastojcima za jednu klasičnu i tradicionalnu, prolećnu zelenu salatu.

Sve što će vam u ovom slučaju biti potrebno jesu 2 veze sremuša, 2 mlada crna luka, 2 veze blitve, 2 mlada bela luka, malo praziluka, 1 manja kriška mladog sira (izmrvljena), jedan iseckani paradajz ili nekoliko čeri paradajza, kao i jedan izrendani i iseckani srednji krastavac.

Sve sastojke pomešajte, dodajte maslinovo ulje, so i biber, ali i druge začine po ukusu (bosiljak, origano, mirođija…), i dobićete jednu fantastičnu salatu od sremuša.

Dakle, kada je salata od sremuša u pitanju, na vama je da kombinujete sastojke koje želite. Budite kreativni i ne ustručavajte se da eksperimentišete sa sastojcima za salatu od sremuša.

2) Humus od sremuša

Sastojci

• 400 grama leblebija u konzervi
• 1 ili dve veze sremuša
• 1 kašika tahinija
• 2-3 kašike maslinovog ulja
• Limunov sok
• So i biber (po želji)
• Mlevena slatka paprika (opciono)
• Suncokretove semenke (opciono)

Priprema

Procedite tečnost (akvafaba) iz konzerve sa leblebijama, a leblebije isperite.

Zatim leblebije stavite u secka ili blender, zajedno sa malo akvafabom, dodajte prethodno usitnjene i iseckane listove sremuša, tahini pastu, so, biber, maslinovo ulje, i sve to dobro sameljite u ejdnu glatku pastu (humus od sremuš)

Po želji, možete odozgo dodati mlevenu slatku papriku i suncokretove semenke. Ko voli, može dodati bademe ili orahe odozgo.

Humus od sremuša može poslužiti kao izvanredan umak.

3) Pita sa sremušem

Sastojci

• 200 grama integralnog brašna (ili drugog brašna po želji)
• 150 grama maslaca
• 6 kašika ledene vode
• Prstohvat soli (za testo)
• Polovina do trećine veze sremuša
• 100 grama tanko naseckane slanine
• 200 ml pavlake za kuvanje
• 400 grama sitnog sira
• 2 jaja
• So i biber

Priprema

Umešajte brašno sa maslacem iseckanim na kockice u posebnoj posudi. Zatim, dodajte vodu i prstohvat soli, pa umesite jedno elastično testo.

Uvijte ga u foliju i ostavite u frižideru oko sat vremena.

U međuvremenu, iseckajte listove sremuša na sitno. Kada izvadite testo iz frižidera, ostavite ga da odstoji 10 do 15 minuta na sobnoj temperaturi.

Potom razvijte testo i stavite ga u prethodno podmazanu posudu za pite.

Zagrejte rernu na 200 stepeni.

U jednoj posudi pomešajte jaja, pavlaku, sitno iseckani sremuš, sir, slaninu, so i biber.

Sipajte ovu smesu preko kore, uvijte u rolat, premažite odozgo uljem i po želji pospite suncokretovim semenkama.

Pecite u zagrejanoj rerni 35-40 minuta.

4) Čorba od sremuša i blitve

Sastojci

• 1 struk praziluka
• 2 veze blitve
• 1 do dve veze sremuša
• 1 krompir
• 1 komad goveđe kocke
• 2 do 3 kašike kisele pavlake
• 2 kašike maslinovog ulja

Priprema

Operite listove blitve i sremuša. Uklonite drške sa blitve – celom dužinom, a onda ih isecite na krupno i ostavite po strani.

Slično uraditi i sa listovima sremuša. Tačnije, odsecite lukovice i dodajte ih drškama od blitve.

Listove sremuša i blitve je neophodno iseći na krupno.

Zatim, isecite krompir na jednake komade, a takođe i praziluk isecite na kolutove.

Stavite maslinovo ulje u šerpu ili lonac, a potom na zagrejanom maslinovnom ulju treba da propržite praziluk.

Potom dodajte nasečene komade krompira i usitnjenu goveđu kocku, a zatim to promešajte i dodajte onoliko vode da bude dva prsta iznad povrća.

Kuvajte na srednjoj temperaturi (umerena vatra).

Kada vidite da je krompir omekšao, dodajte listove blitve i sremuša, kao i drške od blitve i lukovice sremuša. Ukoliko je neophodno, dodajte još vode.

Nakon nekoliko minuta kuvanja, sklonite šerpu ili lonac sa vatre, a onda štapnim mikserom sameljite kuvano povrće sve do željene konzistencije.

Dobijenu čorbu od sremuša i blitve začinite sa umućenom kiselom pavlakom, i obrok je spreman za posluženje.

5) Palačinke sa sremušem

Kada su sremuš recepti u pitanju, ukoliko niste znali, sremuš možete iskoristiti da napravite i jedinstvene, ukusne i zdrave zelene palačinke od sremuša.

Evo i kako da ih napravite.

Sastojci

• 2 jaja
• 2 decilitra mleka
• 2 decilitra vode
• 1 do 2 veze sremuša
• So i peršunov list po ukusu
• 200 grama integralnog brašna

Za fil

• Prva verzija: Feta sir i mileram
• Druga verzija: Iseckana crvena, zelena i žuta paprika, dimljena suva pečenica, feta sir, kukuruz

Za pečenje

• 2 kašike ulja

Priprema

Pre svega, listove sremuša operite, a onda ih stavite u blender. Ukoliko želite, dodajte malo svežih peršunovih listova.

Sipajte deo vode, dobro sameljite i dobićete jednu zelenu tzv. “čorbicu”.

U posebnoj posudi umutite jaja dok ne zapene, a zatim dodajte mleko, sremuš koji ste izblendali, brašno i so. Zatim sipajte i ostalu koločinu vode, kako biste dobili klasičnu polugustu smesu za palačinke.

Na prethodno dobro zagrejanom tiganju, pokapajte malo ulja i pecite tanke palačinke (kao što se to radi sa tradicionalnim palačinkama). Svaki put pre nego što dodate smesu za palačinke u tiganj, stavite malo ulja, kako se palačinke ne bi zalepile.

Fil koji smo naveli u sastojcima (prva i druga verzija) predstavlja primer nadeva za ove slane palačinke od sremuša. Vi možete, naravno, kombinovati po sopstvenoj želji i ukusu.

U prvoj verziji možete dodati feta sir (ili neki sitan sir) i mileram, pa promešajte i napunite palačinke.

Druga verzija fila je nešto bogatija kombinacija, te možete napraviti nadev tako što ćete pomešati sitno iseckanu svežu crvenu, žutu i zelenu papriku, dimljenu pečenicu, kukuruz šećerac iz konzerve i feta sir.

Možete dodati i začine po želji, a onda može uslediti filovanje palačinki od sremuša.

IZVORI

1. Relikti uzgoja u vaskularnoj flori srednjovekovnih zapadnoslovenskih naselja i zamkova https://sciendo.com/article/10.2478/v10119-011-0011-0 ↩︎
2. Divlji beli luk ima veći efekat od običnog belog luka na krvni pritisak i hemijske parametre krvi kod pacova https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11989540/ ↩︎
3. Kardioprotektivno dejstvo divljeg belog luka (Allium ursinum) kod ishemije i reperfuzije https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8455576/ ↩︎
4. Upotreba divljeg belog luka za terapiju ili prevenciju poremećaja cirkulacije krvi https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/patent/EP0661983 ↩︎
5. Uticaj različitih ekstrakata divljeg luka (Allium ursinum) na gastrointestinalni sistem: Spazmolitička, antimikrobna i antioksidativna svojstva https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28543032/ ↩︎
6. Poređenje antimikrobnih svojstava ekstrakata divljeg belog luka (Allium ursinum) https://agro.icm.edu.pl/agro/element/bwmeta1.element.dl-catalog-b2c250fd-2bcc-469f-960f-853b1809050d ↩︎
7. Proučavanje anthelmintičke aktivnosti ekstrakata belog luka https://agro.icm.edu.pl/agro/element/bwmeta1.element.agro-article-79444ebc-5ef1-4317-91b6-4a390dda99be ↩︎
8. Konzumacija alijumskog povrća i zdravlje: Krovni pregled meta-analiza višestrukih zdravstvenih ishoda https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6694434/ ↩︎