Potočarka – Zaboravljeni moćni lek i „super-hrana“!

Potočarka – Moćna, ali zaboravljena “super-hrana”

Potočarka (Nasturtium officinale L.) je višegodišnje vodeno lisnato povrće koje pripada porodici Brassicaceae, odnosno kupusnjača (krstašica), gde takođe ulaze kelj, kupus, brokoli, karfiol, rotkvica i prokelj.

Ako se pitate gde raste biljka potocarka, i sâm naziv jasno kazuje da se potočarka nalazi u i/ili oko potoka, odnosno vode.

Iako je biljka potocarka poreklom iz zapadne Azije, Evrope, Indije i Afrike, njen uzgoj nije ograničen na ove regione, jer može rasti bilo gde na planeti Zemlji.

Dakle, biljka potocarka je danas praktično svuda rasprostranjena i može se naći u bilo kom delu sveta.

Poljoprivrednici su nekada sadili potočarku u barama, jezerima i sporo tekućim vodama poput potoka, reka i kanala sa umereno alkalnim uslovima.

Biljka potocarka – Izuzetno lekovita, ali pomalo i zapostavljena

Kao biljka, potočarka ima neverovatne nutritivne vrednosti i lekovita svojstva, ali izgleda da je potočarka, iako vekovima poznata, kroz generacije pomalo i zapostavljena, zanemarena i zaboravljena.

Tradicionalna i narodna medicina Azerbejdžana, Irana, Maroka i Mauricijusa u zapadnoj Aziji, Indiji, Evropi i Africi široko je koristila potočarku.

Turska narodna medicina koristila je potočarku kao lek za ublažavanje bolova u stomaku.

Iranska tradicionalna medicina koristi potočarku kao lek protiv dijabetesa i regulisanja šećera u krvi, a iranski narod konzumira sok od potočarke vrlo često.

Danas su pojedini proizvođaći prepoznali impresivne prednosti i vrednosti potočarke, te je koriste za proizvodnju zdrave hrane, ali i pojedinih kozmetičkih proizvoda.

I listovi i stabljike ove biljke se mogu jesti sirovi, a najčešće se ova biljka dodaje u razne salate.

Dakle, potočarka se konzumira što je više moguće u svežem izdanju (presna), premda se može dodavati u supe, čorbe i razna druga variva.

Kao narodni lek, listovi potočarke mogu se koristiti kao diuretik za izbacivanje vode iz organizma, ali i kao sredstvo za detoksikaciju organizma.

Takođe, u tradicionalnoj medicini, biljka potocarka se koristi kao ekspektorans (za iskašljavanje i izbacivanje šlajma, poput čaja od crnog luka), protiv zubobolje, ali i kao prirodni lek za snižavanje nivoa šećera u krvi (hipoglikemijski agens).

Potočarka ima neverovatan antioksidativni kapacitet (neutralisanje dejstva slobodnih radikala koji oštećuju ćelije).

S druge strane, studije su pokazale¹ da biljka potocarka ima i antikancerogene efekte, s obzirom na to da sirovi ekstrakt ove biljke može inhibirati tri faze nastanka raka (kancerogeneza).

Potočarka je impresivna biljka koja nema šta ne leči!

U tradicionalnoj narodnoj medicini, potočarka je efikasan prirodni lek za hiperholesterolemiju (visok holesterol), hipertenziju (visok pritisak), hiperglikemiju (visok nivo šećera u krvi), astmu, artritis, kašalj, katar respiratornog trakta (upala sluzokože disajnih puteva), bronhitis, grip, skorbut i tuberkulozu.

Biljka potocarka je poznata po tome da se koristi i kao predjelo za tegobe sa varenjem i može se koristiti kao dodatak ishrani.

Takođe je poznata po svom ekspektoransnom (izbacivanje šlajma i iskašljavanje), odontalgičkom (deluje efikasno protiv zubobolje) i antiestrogenom dejstvu.

U Nemačkoj, recimo, potočarka je zvanično odobrena za korišćenje u fitoterapiji i homeopatskim lekovima.

Korisna dejstva potočarke se mogu pripisati njenim snažnim jedinjenjima, kao što su polifenoli (flavonoidi, fenolne kiseline i proantocijanidini), glukozinolati, izotiocijanati, vitamini (B1, B2, B3, B6, E i C) terpeni (uključujući karotenoide), kao i ostalim bioelementima koji se nalaze u biljci.

Štaviše, smatra se da potočarka ima više gvožđa od spanaća, kao i više vitamina C od limuna i pomorandže.

Utvrđeno je da listovi potočarke sadrže 14 fenolnih jedinjenja, tj. galnu kiselinu, derivate kumarne kiseline, ferulinsku kiselinu, apigenin, proantocijanidin B1, sinapinsku kiselinu, hidroksibenzoevu kiselinu, kumarinsku kiselinu, kafeoil jabučnu kiselinu, kaftarinsku kiselinu, kempferol i glukozide kvercetina.

Mnoge studije² su potvrdile antioksidativne, antibakterijske, antikancerogene, antipsorijatične, antiinflamatorne, kardioprotektivne, hepatoprotektivne, i antigenotoksične efekte potočarke.

Istorija potočarke – Od Hipokrata i trpeze rimskih careva do zvanično najzdravije biljke na svetu

Jede se širom sveta, nudi prepoznatljiv ljuti ukus, dodaje divno nežnu hrskavost raznim jelima i može pomoći u borbi protiv raka. Šta ne voleti kod potočarke?

Verovali ili ne, potočarka je jedna od najstarijih tamno-zelenih biljaka, i njena upotreba u lekovite, ali i u kulinarske svrhe, seže još u daleku istoriju.

Mnogi drevni narodi i kulture koristili su potočarku zbog svojih zdravstvenih prednosti, odnosno radi lečenja brojnih tegoba.

Može se reči da je potočarka gotovo oduvek bila deo ljudske ishrane.

Potočarka ima dugu i bogatu istoriju, sa drevnim poreklom, raznovrsnom upotrebom i dokazima o njenom korišćenju koji datiraju tri milenijuma unazad, do Persijanaca, antičkih Grka i Rimljana.

Takođe, biljka potocarka se pojavljuje u kultnim istorijskim događajima, kao što je prvi Dan zahvalnosti, gde je zabeležena kao stavka na meniju.

Antički Grci su koristili potočarku za zubobolju i krvne poremećaje, ali i kao afrodizijak

Hipokrat, drevni grčki lekar koji se smatra ocem medicine, obožavao je ovu biljku i često je ljudima preporučivao potočarku za lečenje oralnih problema, kao što su bolesti grla, promuklost, zubobolja.

Isto tako, on je smatrao da se potočarka može koristiti i kao lek za uvećanu štitnu žlezdu (gušavost).

Kada je osnovao prvu bolnicu na ostrvu Kos oko 400. godine pre nove ere, Hipokrat je gajio potočarku u prirodnim vodenim izvorima, a takođe ju je koristio za lečenje pacijenata koji imaju oboljenja krvi.

Mnogi Grci danas veruju da je potočarka prirodni afrodizijak.

Na Kritu, stanovnici ostrva se kunu u njene lekovite moći, a drevni recepti se prenose s generacije na generaciju.

Potočarka je Rimljanima i Persijancima davala snagu, energiju i izdržljivost

Ne samo da Grci nisu bili imuni na potočarku, već njena upotreba nije zaostala ni kod drevnih Rimljana, Egipćana i Persijanaca.

Oni su smatrali potočarku biljkom za okrepljenje, jer je ona vraćala energiju, izdržljivost i vitalnost rimskim i persijskim vojnicima.

Osim toga, tada se verovalo da je potočarka u stanju da izleči skorbut (hronični nedostatak vitamina C, što ne treba da čudi, budući da potočarka obiluje ovim vitaminom), ali i osveži dah.

Iako oni nisu znali ništa o sadržaju minerala i vitamina u potočarki, Persijanci su primetili da su vojnici zdraviji kada je biljka potocarka bila deo njihove svakodnevne ishrane.

Zato su oni, prema naređenju kralja Kserksa I, morali da jedu potočarku kako bi uvek bili zdravi i snažni za naredne bojeve i duge marševe.

Rimski carevi su na meniju gotovo uvek imali salatu sa potočarkom, što im je bila jedna od najdražih salata, jer se smatralo da potočarka može da pročisti misli i pomoći u donošenju ključnih, hrabrih i smelih državničkih odluka.

Smatra se da su Rimljani lečili ludilo, pomoću sirća i potočarke.

Robovi u Egiptu su takođe, po naređenju egipatskih faraona, morali da konzumiraju sok od potočarke, kako bi bili snažniji i produktivniji u obavljanju svojih zadataka.

Kako je potočarka postala lek za skorbut…

Tokom srednjeg veka, potočarka je bila jedna od omiljenih biljaka u Nemačkoj.

Nakon Napoleonovih ratova, biljka potocarka i njeno uzgajanje širi se i po drugim zemljama, kao što su Francuska i Engleska.

Sve do perioda renesanse, kroz 15. i 16. vek, potočarka se bogato koristila kao osveživač daha i sredstvo za čišćenje nepca, ali i u medicinske svrhe.

Uzgoj potočarke u Engleskoj je počeo početkom oko 1800. godine, kada je farmer blizu Londona počeo da popularizuje potočarku kao sastojak za salate.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je postalo sve teže zadovoljiti prilično nagli porast popularnosti i potražnje za potočarkom.

Travar Džon Džerard je cenio potočarku kao lek za skorbut još 1636. godine. I, prema knjizi „Džejms Kuk i osvajanje skorbuta“, kapetan Džejms Kuk je uspeo da tri puta oplovi svet, delimično zahvaljujući upotrebi potočarke u ishrani svojih mornara.

Jedno od najpoznatijih jela u Britaniji, čorba od potočarke, postala je veoma popularna u 17. veku kada se tvrdilo da ova biljka čisti krv.

Kasnije, u 19. veku, još jedan drugi naziv za potočarku bio je “hleb za siromahe” (slično kao što se danas leblebije nazivaju hranom za siromašne), budući da je biljka potiočarka naveliko bila dostupna svugde u prirodi, a radnici bi ju je uzimali i pravili od nje sendviče.

Danas je potočarka zvanično proglašena³ najzdravijom biljkom na svetu. I dalje predstavlja standardni deo mediteranske ishrane.

Dakle, potočarka ima slavnu istoriju, ali sa jednom zajedničkom niti: sa stanovišta zdravlja, potočarka je uvek pobednik.

Gde raste biljka potocarka?

Ako je potočarka toliko lekovita, jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja je – gde raste biljka potocarka?

Kao što smo i ranije rekli, potočarka (Nasturtium officinale) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Brassicaceae, odnosno kupusnjača, tj. krstašica.

Kao vodena biljka, potočarka se najčešće može sresti u blizini sporih i čistih tekućih voda, kao što su izvori i potoci.

Dakle, biljka potocarka raste na vlažnim zemljištima, jer joj takvo tlo najviše odgovara.

Ipak, pokazalo se da se potočarka može naći i na drugim tipovima zemljištima.

Štaviše, potočarka pokazuje izuzetnu otpornost u zagađenim zemljištima i zagađenoj vodi koja sadrži teške metale.

Najčešće se potočarka može naći kraj izvora, potoka i sporih tekućih reka, vrlo retko uz stajaće vode.

Potočarka uspeva u hladnim tekućim potocima, gde raste potopljena, plutajući na vodi ili raširena po blatnjavim površinama.

Često se gaji u akvarijumima ili vlažnom zemljištu zbog svojih jestivih mladih izdanaka i nežnih listova sa ukusom bibera, koji su bogati vitaminom C.

S tim u vezi, potočarka u najvećoj meri raste u divljini, kao samonikla biljka, ali može se i saditi i gajiti ako imate seme za potočarku.

Dakle, pored upotrebe u lekovite svrhe, za isceljenje, kao i u kulinarske svrhe, biljka potocarka se može gajiti u kućnim uslovima i koristiti kao dekorativni biljni element.

Kao što smo i ranije napomenuli, potočarka vodi poreklo iz zapadne Azije, srednje i severozapadne Evrope, Indije i Afrike, ali i iz Skandinavije.

S druge strane, da li ste znali da postoje čak i plantaže potočarki?

Naime, ova biljka se u svojoj masovnosti može naći na planinama u Rusiji i Kavkazu.

Slično tome, plantaže ove bilje postoje i u Južnoj Americi, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, kao i u pojedinim zemljama Afrike.

Prema tome, potočarka se može naći gotovo bilo gde na svetu.

Kakvo zemljište voli potočarka?

Dakle, potočarka voli vlažna zemljišta.

Ali, ako imate seme za potočarku i želite da gajite ovu biljku, ona se može gajiti na gotovo bilo kakvom tipu zemljišta, budući da je biljka potocarka vrlo prilagodljiva.

Ovoj biljci najviše odgovara plodno, rastresito i vlažno zemljište koje sadrži mnogo organskih materija, sa blago kiselom pH vrednošću (od 6 do 7).

Imajući u vidu da potočarka nije zahtevna, to znači da nema potrebe da se zemljište đubri kako bi uspela.

Na kojim temperaturama uspeva potočarka?

Potočarka je jedna vrlo otporna biljka, što znači da može da trpi različite spoljašnje faktore i uslove sredine.

Dobra vest je da veoma dobro podnosi i niske temperature i da se može gajiti tokom većeg dela cele godine.

S druge strane, ovoj biljci ne pogoduju izuzetno visoke temperature, naročito tokom vrelih letnjih meseci.

Optimalna temperatura za uzgoj potočarke, ako imate seme za potočarku, je oko 15 stepeni Celzijusovih, dok biljka potocarka može klijati na temperaturi većoj od 5 stepeni Celzijusovih.

Istakli smo da potočarki prija vlažno zemljište, zbog čega se može uzgajati na planinama.

Ovu biljku možete uzgajati i kod kuće i u bašti, iako joj u prirodi najviše odgovara blizina vode.

Kako izgleda biljka potočarka?

Sada kada znamo gde raste biljka potocarka i gde je možemo naći, postavlja se pitanje kako prepoznati biljku potočarku? Tačnije, kako izgleda biljka potočarka?

Potočarka je male do srednje veličine sa mnogo listića koji rastu na tankim stabljikama povezanim sa grozdom korena.

Ona može narasti i do 60-70 cm i biljka potocarka praktično puzi po tlu ili pliva na površini vode.

Biljka potocarka često formira žbunaste kolonije i slobodno se ukorenjuje iz stabljika.

Zeleni listovi su jajastog, srcolikog do okruglog oblika, sočni i naizmenični, sa školjkastim ivicama, a svaka stabljika ima približno 3-9 listića.

Ovakav oblik listova je tipičan, odnosno karakterističan za potočarku, i po tome ćete je najbolje poznati.

Tamnozelene stabljike potočarke su šuplje, hrskave i mogu postepeno da se šire po vodi i kopnu.

Zapravo, stabljika potočarke je pri dnu u najvećoj meri polegnuta sa malim korenima na donjim čvorovim, dok je u gornjem delu vertikalna, odnosno uspravna.  

Potočarka ima male grozdove mirisnih belih cvetova i male mahune sa semenom kako sazreva.

Mali i beli cvetovi potočarke su prisutni u periodu od maja do septembra, jer tada biljka potocarka cveta.

Ljuska, dužine oko 1 cm, je plod ili mahuna potočarke koja sadrži sitno seme.

Svaka mahuna sa semenom, poznata kao silike, nosi dva reda semena.

Koji je potočarka drugi naziv?

Potočarka je naš, narodni naziv za ovu biljku. Međutim, ima potočarka drugi naziv, tačnije druge nazive, kao što su dragušac, krstovnik, drezga, grbača, vodena kreša ili ugas.

Često se za ovu biljku kaže da je “vodena kraljica” ili “kraljica zelenog povrća”, jer je potočarka, zapravo, jedna od najstarijih lisnatih zelenih biljaka sa neverovatnim zdravstvenim prednostima.

Osim toga, drugi nazivi za potočarku su i vodeni ren, lekovita potočarka, brun, guljavnik, izvorska potočarka i slično.

Za potočarku se koriste i drugi nazivi kao što su garbak, bobovnjak, garbać, studenčica, punkres, grba mala, turma, gardum, režnik i drugo.

Latinski naziv potočarke je Nasturtium officinale. Ovaj naziv vuče poreklo od reči “nasitortium”, što se može prevesti kao kijanje, uvrtanje nosa ili kriv nos.

To je zato što biljka potocarka ima vrlo jak i začinjen miris, nalik na biber, koji može da uzrokuje kijanje.

Štaviše, potočarka ima blago gorak, biberast i opor ukus u svežem, sirovom stanju. Kada se skuva ili termički obradi, biberati ukus potočarke će se smanjiti.

Koje su vrste potočarke?

Načelno posmatrano, postoji 5 vrsta potočarka, a to su lekovita ili divlja potočarka (koja je najpoznatija i najrasprotranjenija), žuta potočarka, floridska potočarka, gambelova potočarka i smeđa potočarka.

One imaju slične nutritivne vrednosti, ali se razlikuju po bojama listova (zeleni i ljubičasti), vremenu sazrevanja, mesta gde rastu (staništa) i drugo.

Takođe, ako kao kriterijum uzmemo vreme sazrevanja, potočarka se deli na kovrdžavu, celovitu i perasto deljenu.

1. Lekovita potočarka

Lekovita ili divlja potočarka (Nasturtium officinale) je biljka koju smo do sada opisivali i koja je fokus ovog našeg teksta, budući da je ona najpoznatija i najrasprotranjenija.

U pitanju je vodena ili poluvodena biljka koja se može naći širom sveta, a najviše u Evropi, Africi i Aziji.

Raste brzo i spada u jedno najstarijih povrća koje je bilo korišćeno u čovekovoj prehrani.

Upotrebljavala se u drevnom Rimu, Egiptu, Grčkoj i Persiji. Njeno kultivisanje, odnosno uzgajanje je otpočelo u Nemačkoj u 17. veku. Ima sitne i bele cvetove, listovi su zeleni, a stabljika se nalazi na površini vode.

Iako se koristi u ishrani, veoma dugo i često se koristi u narodnoj, tradicionalnoj medcini.

Lekovita potočarka ima obilje vitamina C, A i K, kao i minerala kalijuma i gvožđa.

Najviše se koristi u sirovom, odnosno svežem stanju, što se i preporučuje.

2. Floridska biljka potocarka

Floridska biljka potocarka (Nasturtium floridanum) predstavlja endemsku višegodišnju vrstu čije je stanište, kao što joj naziv govori, Florida.

Najviše se može naći do središnjeg dela severne Floride, u močvarnim zemljišitima, u blizini potoka, izvora, kao i na obalama ovog poluostrva.

Njeni cvetovi su beli, a cveta od februara do oktobra. Može narasti do jednog metra. Njeno seme je manje u poređenju sa lekovitom potočarkom (oko 2 milimetra u prečniku).

3. Gambelova potočarka

Gambelova potočarka (Nasturtium Gambelii) je jedna retka vrsta potočarke koja raste na svega nekoliko mesta u Kaliforniji u SAD-u. Njeno poreklo je iz Meksika i Gvatemale.

Imajući u vidu da je ova biljka potocarka vrlo retka (smatra se da ima svega 300 jediniki ove vrste), proglašena je ugroženom vrstom 1993. godine u Kaliforniji.

Gambelova potočarka je višegodišnja biljka sa razgranatim stablom i može dostići vidinu i do 2 metra.

Ova vodena ili poluvodena biljka, koja može rasti i horizontalno i vertikalno, ima sposobnost da pluta po površini stajaćih voda ili da se nađe na vlažnom zemljištu.

Može rasti i uz slane i uz slatke vode, kao i na obalama jezera i močvara.

Njeni cvetovi su beli, a listovi dugi do 10 centimetara.

Plod Gambelove potočarke, koji je u suštini ljuska dužine oko 3 centimetara, sadrži do 20 semena.

Može se razmnožavati putem semena ili iz izdanaka (vegetativno).

4. Žuta biljka potocarka

Žuta biljka potočarka (Nasturtium microphyllum), kao vodena višegodišnja biljka, može se naći u Evropi i Aziji najviše, ali ima je u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Australiji, Meksiku, Novom Zelandu, kao i u Srednjoj Americi.

Kao i sve ostale vrste potočarki, raste na vlažnim mestima, odnosno na vodenim i poluvodenim površinama, a takođe se može rasti na nadmorskim visinama i do 1.500 metara.

Najčešće se može naći u blizini čistih tekućih voda – reka, potoka i izvora. Međutim, žuta potočarka se ne sreće u blizini stajaćih voda.

Interesantno je da žuta biljka potocarka može uspevati i na šljunkovitim, peskovitim, glinovitim terenima, ali zato se ne može naći na alkalnim i kiselim zemljištima, jer tamo ne uspeva.

Žuta potočarka ima bele cvetove koje oprašuju insekti.

Plod žute potočarke je u suštini ljuska koja sadrži smeđe semenke dužine do 1 milimetar.

Stabljike žute potočarke puze ili plutaju po vodi i mogu narasti i do 1 metar, dok su joj listovi tamnozelene do bronzane boje, bez dlačica.

Po navedenim botaničkim karakteristikama, žuta potočarka je izuzetno slična lekovitoj potočarki.

Međutim, razlika je u izgledu ljuske i semena.

Kod žute potočarke, seme je poređano u jednom redu, dok je kod lekovite u dva reda. Isto tako, cvetovi lekovite potočarke su manji u poređenju sa cvetovima žute potočarke, iako su iste boje – bele.

5. Smeđa potočarka

Smeđa potočarka (Nasturtium x sterile) je višegodišnja biljka koja raste od 0,5 m do 1 m.

Cveta od maja do oktobra, a seme sazreva od jula do oktobra, i veoma je otporna na mraz. Raste na vlažnom zemljištu, ali može da raste u vodi. Potiče iz Velike Britanije i Francuske.

Smeđa potočarka je hibridna vrsta koja je nastala ukrštanjem žute i lekovite potočarke.

Ova vrsta potočarke je hermafrodit (ima i muške i ženske organe) i oprašuju je pčele i muve, zbog cvetova bogatih polenom.

Biljka je samooplodna i bilo kada u toku perioda vegetacije se može razmnožavati. Poznata je po tome što privlači divlje životinje

Sreće se na lakim (peskovitim), srednjim (ilovača) i teškim (glinovitim) zemljištima.

Smeđa potočarka preferira blago kisela, neiutrala i blago alkalna zemljišta.

Ne može da raste u hladu. Može se naći po obodima potoka i jarkova.

Poput lekovite potočarke, i smeđa potočarka se koristi kao hrana – najčešće u salatama – ali i kao lek. Njen ukus je jak i ljut.

Lako se uzgaja u blizini čiste i sporotekuće vode, u blizini krečnjačkog zemljišta.

Smeđa potočarka je specifična po tome što bilo koji deo ove biljke može formirati koren ako se odvoji od ostatka biljke.

Poput lekovite potočarke, i smeđa potočarka može podstaći proces detoksikacije organizma, a ujedno ima veliku količinu vitamina C.

Listovi smeđe potočarke se mogu brati tokom cele godine i upotrebljavaju se sirovi, odnosno u svežem stanju.

Kakva je potočarka nutritivna vrednost?

Kada je u pitanju potočarka nutritivna vrednost, upravo su hranljive materije iz potočarke razlog zašto je ova biljka toliko jedinstvena i posebna.

Potočarka je jedna od biljaka sa najvećom hranljivom, odnosno nutritivnom vrednošću, mereno Indeksom agregatne gustine hranljivih materija (ANDI).

To znači da je biljka potocarka jedan od najukusnijih zeleniša, odnosno jedna od najboljih i nutritivno najbogatijih tamno-lisnatih zelenih biljaka koje možete jesti, a koja pruža širok spektar zdravstvenih prednosti.

Osim toga, kada je u pitanju potočarka nutritivna vrednost, ova biljka je izuzetno nisko-kalorična, gotov da ne sadrži masnoće, niti holesterol, i ima veoma nizak sadržaj natrijuma (soli), a sadrži širok spektar vitamina i minerala.

Potočarka je odličan izvor vitamina A, C i K

Potočarka je fantastičan izvor vitamina A, esencijalnog liposolubilnog (rastvorljivog u mastima) vitamina neophodnog za normalan vid, zdravlje kože i održavanje zdravog imunog sistema.

Svega 100 grama potočarke, u zavisnosti od njene vrste, ima od 420 do čak 3.200 mikrograma vitamina A, što je od 48% do čak 350% preporučene dnevne doze ovog vitamina!

Potočarka je takođe bogata antioksidansom vitaminom C, koji štiti telo od dejstva slobodnih radikala.

Vitamin C je, između ostalog, od posebnog značaja za normalnu funkciju krvnih sudova, vezivnih tkiva, zarastanje rana, jači imuni sistem, sintezu kolagena, apsorpciju gvožđa i pravilnu neurološku funkciju.

U 100 grama potočarke nalazi se od 43 do 62 mg vitamina C, što je gotovo 50 do čak 80 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina C.

Potočarka se definitivno može pohvaliti bogatim sadržajem vitamina K, koji formira i jača kosti, koji je neophodan za normalno zgrušavanje krvi, ali i koji štiti od oštećenja neurona u mozgu,

Verovali ili ne, u 100 grama potočarke ima čak 205 mikrograma vitamina K, što je čak 170% do 208% preporučenog dnevnog unosa vitamina K.

Potočarka je takođe bogata folatom (vitamin B9), kalcijumom, fosforom, magnezijumom, kalijumom, cinkom, gvožđem i vitaminom E.

Osim toga, biljka potocarka sadrži korisne količine tiamina (vitamin B1), vitamina B6, kalijuma i joda.

Zbog visokog sadržaja vode (93%), ima malo kalorija. Sadrži vrlo malo ugljenih hidrata, bez masti, ali obezbeđuje izvesnu količinu proteina.

Biljka potocarka kao odličan izvor moćnih antioksidanasa i drugih fitonutrijenata

Takođe je potočarka izvor brojnih fitohemikalija sa neverovatnim zdravstvenim prednostima i antioksidativnim svojstvima, što su pokazale brojne studije⁴.  

To uključuje lutein, kvercetin, fenolne kiseline i glukozinolate. Potonji (glukozinolati) oslobađaju izotiocijanate, uključujući feniletil izotiocijanat (PEITC), čiji je potočarka najbogatiji poznati izvor.

PEITC je jedinjenje koje ima ključni doprinos u prepoznatljivom biberasto-ljutkastom ukusu potočarke.

Između ostalog, ovo jedinjenje se u brojnim studijama pokazalo da ima niz pozitivnih zdravstvenih efekata, kao što su antikancerogena dejstva. 

Potočarka sadrži i karotenoide, kao što su lutein, zeaksantin i beta-karoten, koji su od ključnog značaja za zdravlje očiju i bolji vid.

Potočarka nutritivna vrednost (TABELA)

Evo kako izgleda potočarka nutritivna vrednost za 100 grama ove biljke.

• Potočarka kalorije: 11 kCal
• Ugljeni hidrati: 12 grama
• Proteini: 2,3 grama
• Masti: 0,1 gram
• Vitamin A: 3.200 mikrograma
• Vitamin C: 43 miligrama
• Vitamin K: 250 mikrograma
• Vitamin B1 (tiamin): 0,09 miligrama
• Vitamin B2 (riboflavin): 0,12 miligrama
• Vitamin B3 (niacin): 0,21 miligrama
• Vitamin B4 (holin): 9,1 miligrama
• Vitamin E: 0,98 miligrama
• Vitamin B6 (piridoksin): 0,13 miligrama
• Kalijum: 330,4 miligrama
• Kalcijum: 120,3 miligrama
• Fosfor: 60,1 miligrama
• Natrijum: 41 miligrama
• Magnezijum: 20,9 miligrama
• Gvožđe: 0,3 miligrama
• Cink: 0,3 miligrama
• Mangan: 0,3 miligrama

Pored toga, biljka potocarka sadrži i određene količine vitamina B5 (pantotenska kiselina), folata (vitamina B9), i bakra.

Potočarka i zdravlje – Za šta je dobra i šta sve leči biljka potocarka?

Zahvaljujući bogatom sastavu hranljivih materija, kao i fitonutrijenata, potočarka ima neverovatne zdravstvene prednosti i lekovita dejstva.

Kao što smo mogli da vidimo, potočarka se u narodnoj medicini i u lekovite svrhe koristi od davnina.

Nažalost, vremenom se pomalo zaboravilo na ove impresivne prednosti biljke potočarke.

Upotreba potočarke u narodnoj medicini

Između ostalog, u tradicionalnoj, narodnoj medicini, smatra se da potočarka može povoljno delovati kod:

• Oboljenja respiratornog sistema i disajnih puteva (kašalj, bronhitis, astma…), naročito za izbacivanje gustog šlajma/sluzi iz pluća;
• Bolesti srca i kardiovaskularnog sistema;
• Jačanja imuniteta;
• Tegoba sa kostima (osteoporoza, mala mineralna gustina kostiju);
• Stomačnih tegoba i problema sa varenjem;
• Oboljenja bubrega i mokraćnih kanala;
• Visokog nivoa šećera u krvi (dijabetesa i insulinske rezistencije), zbog čega je potočarka neizostavan deo ishrane kod dijabetesa;
• Visokog nivoa holesterola u krvi, zbog čega je potočarka deo ishrane za holesterol;
• Umora, opšte slabosti i malaksalosti;
• Bolesti jetre, kao što je masna bolest jetre, zbog čega je potočarka neminovno deo ishrane za masnu jetru;
• Problema sa kožom, kao što su akne, pege ili čak psorijaza;
• Reumatskih tegoba.

Takođe se smatra da potočarka može poboljšati i ubrzati metabolizam, podstaći prirodne procese detoksikacije organizma, smanjiti povišenu telesnu temperaturu i groznicu, ali i stimulisati rast kose.

U tradicionalnoj medicni mnogih naroda, pa i kod nas, potočarka se često koristila kao prirodni čistač krvi (poput soka od koprive), prirodni antibiotik i diuretik (izbacivanje vode iz organizma).

Potocarka kao narodni, prirodni lek protiv stomačnih tegova, zubobolje, bolova u grlu i bolesti očiju

Pored toga, biljka potocarka se u narodu upotrebljava i za lečenje upala i groznice, protiv bolova u grlu, ekcema i angina, bronhitisa i katara pluća (upala sluzokože disajnih organa).

Mnogi travari smatraju da se potočarka može koristiti i protiv zubobolje i tegoba sa oralnim zdravljem. 

Zapravo, biljka potocarka je vrlo korisna i pri spoljnoj upotrebi, jer povoljno deluje na zdravlje kože, protiv akni, bubuljica, mrlja i pega.

Osim toga, potočarka stimuliše rast kose zbog čega se u narodnoj medicini preporučuje kao prirodni lek protiv opadanja vlasi i za veću gustinu kose.  

Smatra se potočarka ima povoljan efekat na zdravlje digestivnog sistema i da poboljšava varenje.

Tačnije, u tradicionalnoj medicini, biljka potocarka se koristi za bolje zdravlje i rad želuca, jetre, žučne kese i debelog creva.

Osim toga, potočarka se često koristi i kao prirodno sredstvo za stimulaciju i otvaranje apetita.

Poznato je i njeno efikasno dejstvo protiv raznih crevnih parazita.

Zahvaljujući sastavu luteina i zeaksantina, smatra se da potočarka blagotvorno i lekovito deluje na zdravlje očiju.

U narodnoj medicini, listovi potočarke se koriste kao prirodni lek protiv malokrvnosti (anemije), bolesti pluća i različitih upalnih procesa.

Sok od potočarke kao najmoćniji prirodni lek!

Smatra se da sok od potočarke, naročito kada se pije ujutru na prazan stomak, može pročistiti krv i podstaći eliminaciju svih toksina iz organizma.

Sveži sok od potočarka poboljšava varenje, podstiče izbacivanje viška vode iz organizma i mokraće, a povoljno deluje na razne upale i oboljenja želuca.

Smatra se da sveži sok od potočarke povoljno deluje na rad jetre, žuči i bubrega.

Zbog toga, sok od potočarke može podstaći uklanjanje i razbijanje peska i kamena u bubregu, olakšanje stolice i mokrenja, kao i čišćenje od glista i drugih parazita.

Smatra se u narodnoj medicini da se, za ove svrhe, sok od potočarke treba piti dnevno po tri kašičice sa malo vode.

Sok od potočarke, zajedno sa listovima potočarke u narodnoj medicini, takođe ima povoljno dejstvo protiv bolesti bubrega i jetre, a efikasan je kao prirodni lek protiv osoba i za pročišćavanje krvnih sudova.

Sok od potočarke ima povoljna dejstva na zdravlje kože, zbog čega se sveže ceđeni sok od potočarke u tradicionalnoj medicini koristi u spoljašnjoj upotrebi za lečenje dermatitisa i akni.

I ne samo to, sok od potočarke i listovi potočarke, u vidu obloga, koriste se za reumatska oboljenja i bolove u mišićima.

Potočarka kao narodni, prirodni lek protiv plućnih bolesti, dijabetesa, bolesti srca i reume

Dalje, u narodnoj medicini biljka potocarka se koristi kao prirodno sredstvo za spuštanje povišene temperature (prirodni antipiretik).

Vrlo često se ova biljka u tradicionalnoj medicini preporučuje protiv oboljenja kao što su hronični bronhitis, skrobut (hronični nedostatak vitamin C), tuberkuloza, zubobolja i neuralgija.

Dakle, ova biljka je nezaobilazan prirodni lek za čišćenje pluća.

Poznato je da supa od potočarke može imati povoljan efekat na čišćenje pluća, zbog čega se biljka potocarka često preporučuje pušačima.

Potočarka takođe u tradiocionalnoj medicini ima antidijabetičko i hipoglikemijsko dejstvo, što znači da ima sposobnost snižavanja nivoa šećera/glukoze u krvi, što je od ključne važnosti za prirodno lečenje dijabetesa.

Osim toga, potočarka može povoljno delovati kod bolesti masne jetre, štiti i čuva srce i krvne sudove, podstiče dobru cirkulaciju, ublažavam tegove izazvane gihtom i reumatoidnim artritisom.

Čak su i istraživanja, koja ćemo videti ubrzo, pokazala da listovi potočarke mogu delovati antikancerogeno, odnosno smanjiti rizik od nastanka raka sprečavanjem oštećenja DNK kod belih krvnih zrnaca.

U tom smislu, biljka potocarka se u narodnoj medicini koristi kao prirodni preventivni lek protiv raka prostate, limfnih čvorova, želuca i debelog creva, zahvaljujući jedinjenju feniletil izotiocijanat (PEITC) koje potočarka sadrži i koje ima snažna antikancerogena dejstva.

Biljka potocarka takođe ima bakteriostatična i baktericidna dejstva, što znači da potočarka može uništiti brojne nekorisne i nezdrave bakterije u organizmu.

Travari preporučuju kuru potočarkom svima koji žele da ojačaju imunitet, zbog visokog sadržaja vitamina C, kao i ljudima koji žele da reše problem sa anemijom (malokrvnošću).

Isto tako, zbog visokog sadržaja vitamina C i drugih antioksidanasa, ali i zbog njenih antiinflamatornih dejstava, biljka potocarka se preporučuje u borbi protiv brojnih hroničnih bolesti i zapaljenskih procesa.

Potočarka biljka kao lek – Naučno dokazana lekovita svojstva potočarke

Generalno se smatra da lekovi na biljnoj bazi nemaju uopšte ili imaju vrlo malo neželjenih efekata, u poređenju sa sintetičkim lekovima.

To znači da su prirodni biljni lekovi značajno manje (ili nimalo) toksični u odnosu na standardne hemijske medikamente.

Ponovni porast popularnosti biljnih lekova i fitoterapije doveo je do interesovanja za potočarku i njene lekovite efekte.

Hajmo sada da pogledamo naučno dokazana lekovita svojstva i zdravstvene prednosti potočarke.

1. Snažan antioksidativni kapacitet potočarke koji štiti od hroničnih bolesti

Potočarka je bogata biljnim jedinjenjima koji se nazivaju antioksidanti ili antioksidansi, koji štite od oštećenja ćelija koje izaziva dejstvo reaktivnih vrsta kiseonika – slobodnih radikala – a to su štetni molekuli koji dovode do oksidativnog stresa.

Oksidativni stres predstavlja veliki faktor rizika za nekoliko hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, rak i kardiovaskularne bolesti.

Srećom, ishrana bogata hranom koje sadrži obilje antioksidanasa, poput potočarke, može pomoći u zaštiti od oksidativnog stresa, što može smanjiti rizik od navedenih oboljenja.

Jedna studija⁵ o antioksidativnim jedinjenjima u 12 različitih biljaka krstašica/kupusnjača, među koje ulazi i potočarka, pronašla je više od 40 jedinstvenih flavonoida, vrste biljne hemikalije, u potočarki.

Zapravo, potočarka je nadmašila sve ostalo povrće u ovoj studiji u pogledu ukupne količine fenola i sposobnosti neutralizacije slobodnih radikala prema navedenoj studiji.

Antioksidansi u potočarki povezani su sa manjim rizikom od raka, dijabetesa i srčanih bolesti, pokazuju studije⁶.

Konzumacija sirove potočarke povećava antioksidativni kapacitet organizma

Takođe, jedna studija⁷ je pokazala da konzumiranje 85 grama sirove potočarke u periodu od 8 nedelja može značajno povećati antioksidanse (lutein i beta-karoten) u organizmu.

Takođe, pokazalo se⁸ da biljka potocarka (tačnije, njen etanolni ekstrakt) može inhibirati proces lipidne peroksidacije (proces u kome dolazi do oksidativnog oštećenja masti u organizmu) u različitim organima kao što su jetra, mozak i bubrezi.

Slično tome, pokazano je⁹ da sok od potočarke, odnosno njeni derivati i antioksidansi, kao što su kvercetin i fenetil izotiocijanati (PEITC), podstiču aktivnosti GST (glutation S-transferaza, kao porodica enzima koja igra ključnu ulogu u detoksikaciji organizma i izbacivanju toksina iz organizma) i CYP1A1 gena.

Govoreći o antioksidativnim i detoksikacionim svojstvima potočarke, jedno istraživanje¹⁰ je pokazalo da biljka potocarka može aktivirati dejstvo enzima za detoksikaciju jetre.

Štaviše, studije su pokazale¹¹ da potočarka može povećati nivo antioksidanata rastvorljivih u vodi i lipidima kod zdravih odraslih osoba, među kojima su beta-karoten, C vitamin, alfa-tokoferol.

Ekstrakt potočarke ima zaštitne efekte protiv testikularne toksičnosti, kao jednog od glavnih razloga neplodnosti, pokazuju studije¹².

2. Biljka potocarka ima impresivne antikancerogene efekte

Jedno od najznačajnijih svojstava potočarke je njeno antikancerogeno, odnosno antitumorsko dejstvo, što znači da njena konzumacija može smanjiti rizik od nastanka raka.

Brojne studije su saglasne u tome da ishrana bogata biljkama iz porodice kupusnjača, kojima pripada i biljka potocarka, može smanjiti rizik od raka pluća, raka debelog creva i raka prostate.

Pošto je potočarka bogata fitohemikalijama, ova biljka može smanjiti rizik od razvoja određenih vrsta raka.

Potočarka i drugo povrće iz porodice kupusnjača sadrže glukozinolate, koji se aktiviraju ili transformišu u jedinjenja koja se nazivaju izotiocijanati kada se seku nožem ili žvaću i nađu ljudskoj crevnoj flori.

Izotiocijanati uključuju hemikalije kao što su sulforafan i fenetil izotiocijanat (PEITC).

Izotiocijanati (ITC) iz potočarke imaju brojne zdravstvene prednosti, među kojima se naročito ističu antikancerogeni efekti.

Zapravo, ovo su jedinjenja koja deluju kao hemopreventivni faktori, što znači da imaju ključnu ulogu u kontroli kancerogeneze (nastanak raka).

Ova jedinjenja štite od raka tako što štite zdrave ćelije od oštećenja, inaktiviraju kancerogene hemikalije, ali i blokiraju rast i širenje tumora.

Pokazano je da izotiocijanati koji se nalaze u potočarki mogu sprečiti nastanak raka debelog creva¹³, raka pluća¹⁴, raka prostate¹⁵ i raka kože¹⁶.

Pored toga, istraživanja pokazuju¹⁷ da izotiocijanati i sulforafan koji se nalaze u potočarki suzbijaju rast ćelija raka dojke.

Na primer, pokazalo se¹⁸ da izotiocijanati mogu sprečiti rast tumora pluća.

Slično tome, jedna studija¹⁹ je pokazala da potočarka može sprečiti oštećenje DNK u ćelijskoj liniji raka debelog creva.

Pored toga, jedna druga studija²⁰ je pokazala da potočarka može smanjiti rizik i sprečiti rast raka dojke.

Jedno istraživanje²¹ je zaključilo da se hidroalkoholna frakcija potočarke može smatrati alternativnim lekom za rak grlića materice.

Potočarka sadrži velike količine karotenoida kao što su beta-karoten i lutein.

Dokazano je da karotenoidi imaju antitumorsko delovanje.

Lutein je moćan antioksidans koji inhibira oštećenje tkiva i povezan je sa smanjenim rizikom od raka debelog creva.

Slično tome, beta-karoten, konzumiran u fiziološkim količinama u kombinaciji sa drugim antioksidativnim jedinjenjima, može imati antikancerogeni efekat kod zdravih ljudi.

3. Biljka potocarka je izuzetno korisna za zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema

Biljka potocarka i njena konzumacija izuzetno blagotvorno deluje na kardiovaskularno zdravlje.

To ova biljka čini različitim mehanizmima.

3.1 Potočarka je kupusnjača (biljka krstašica)

Potočarka je deo porodice kupusnjača. Ishrana bogata ovim povrćem može imati brojne prednosti po zdravlje srca.

Recimo, pregled studija²² na više od 500.000 osoba povezao je konzumiranje povrća kupusnjača sa 16% smanjenim rizikom od srčanih oboljenja.

3.2 Antioksidansi iz potočarke poboljšavaju zdravlje srca

Potočarka sadrži antioksidante beta-karoten, zeaksantin i lutein.

Male količine ili sniženi nivoi ovih karotenoida povezani su sa srčanim oboljenjima i visokim krvnim pritiskom.

Studije su pokazale²³ da visoki nivoi karotenoida ne samo da štite od nastanka srčanih oboljenja, već i smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara.

3.3 Dijetalni nitrati iz potočarke poboljšavaju zdravlje krvnih sudova

Potočarka takođe sadrži dijetalne nitrate, koji poboljšavaju zdravlje krvnih sudova smanjenjem upalnih procesa i smanjenjem krutosti i debljine krvnih sudova.

Takođe je pokazano²⁴ da dijetalni nitrati snižavaju krvni pritisak povećanjem azotnog oksida (NO) u krvi koji opušta krvne sudove (vazodilatacija).

3.4 Potočarka može sniziti nivo holesterola i triglicerida

Štaviše, potočarka može pomoći u snižavanju holesterola, što može poboljšati zdravlje srca.

To znači da potočarka ima hipoholesterolemijske efekte, što podrazumeva da može smanjiti nivo holesterola u krvi,

U jednoj 10-dnevnoj studiji²⁵ na pacovima sa visokim holesterolom, tretman ekstraktom potočarke smanjio je ukupni holesterol za 34% i tzv. „loš“ LDL holesterol za 53%.

Slično tome, jedna studija²⁶ je pokazala da je primena potočarke može smanjiti ukupni holesterol u krvi, trigliceride i LDL (tzv. “loš”) holesterol, dok je istovremeno povećala nivo HDL (tzv. “dobrog”) holesterola.

Takođe, pokazalo se²⁷ da hidroalkoholni ekstrakti listova potočarke mogu značajno smanjiti nivoe triglicerida i LDL holesterola kod dijabetičnih subjekata.

Smanjenje nivoa triglicerida nakon primene potočarke može se pripisati smanjenoj apsorpciji triglicerida i njihovom većem izbacivanju iz organizma putem fecesa (stolice).

Smanjenje nivoa ukupnog holesterola nakon primene potočarke može biti posledica povećanog izlučivanja žučnih kiselina, smanjene apsorpcije holesterola iz creva, smanjene biosinteze holesterola i vezivanja potočarke sa žučnim kiselinama u crevima.

Štaviše, studije²⁸ sugerišu da je uticaj potočarke na smanjenje ukupnog holesterola povezan sa sadržajem polifenola u ovoj biljci, kao što su fenoli i flavonoidi.

4. Kako potočarka štiti zdravlje kostiju?

Potočarka sadrži mnoge minerale neophodne za zdravlje kostiju, uključujući kalcijum, magnezijum, kalijum i fosfor.

Iako je kalcijum dobro poznat po svojim efektima na zdravlje kostiju, magnezijum, vitamin K i kalijum takođe igraju važnu ulogu.

Uravnotežena dijetalna ishrana koje sadrži povrće bogato hranljivim materijama povezana je sa pozitivnim efektom na zdravlje kostiju.

Pored toga, samo jedna porcija potočarke (oko 34 grama) obezbeđuje više od 100% preporučenog dnevnog unosa vitamina K.

Vitamin K je komponenta osteokalcina, proteina koji čini zdravo koštano tkivo i pomaže u regulisanju prometa kostiju (kada se stara kost zamenjuje novim koštanim tkivom).

U jednoj studiji²⁹, ljudi sa najvećim unosom vitamina K imali su 35% manji rizik da dožive prelom kuka nego ljudi sa najnižim unosom.

5. Biljka potocarka jača imuni sistem i smanjuje rekurentne infekcije

Potočarka sadrži 15 mg vitamina C po porciji (34 grama), što je oko 20% preporučenog dnevnog unosa za žene i 17% za muškarce.

Vitamin C je poznat po svojim blagotvornim efektima na zdravlje imunog sistema.

Nedostatak vitamina C povezan je sa smanjenom imunološkom funkcijom i povećanim zapaljenskim procesima u organizmu.

Vitamin C jača imuni sistem povećavajući proizvodnju belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcija.

Iako studije na opštoj populaciji³⁰ nisu konačno pokazale da vitamin C smanjuje rizik od prehlade, on smanjuje trajanje simptoma prehlade i gripa za 8 odsto.

U jednom kliničkom ispitivanju³¹ pokazano je da kombinacija potočarke i rena, uzimanih tokom 90 dana, smanjuje rekurentne infekcije urinarnog trakta.

Veće ispitivanje³² kod odraslih pokazalo je nižu stopu respiratornih infekcija kod onih koji su uzimali kombinaciju potočarke i rena u poređenju sa onima koji su uzimali placebo.

6. Potočarka za mršavljenje i smanjenje rizika od gojaznosti

Ne postoje posebne studije koje pokazuju da je potočarka od koristi za smanjenje telesne težine i mršavljenje.

Ali, uprkos tome, ako želite da smršate, potočarku treba uvrstiti u dijetu za mršavljenje.

Razlog za to je nutritivno bogat sadržaj ove biljke, kao i njena niskokaloričnost.

U 100 grama potočarke ima svega 11 kalorija, a s druge strane ova količina potočarke obezbeđuje bogatstvo hranljivih sastojaka.

Prema tome, ukoliko pokušavate da smršate, vredi pokušati da dodate u svoju ishranu ovo hranljivo i niskokalorično povrće.

Preuzmite ovde potpuno besplatno temeljan i detaljan plan ishrane za mršavljenje.

7. Potočarka može podići nivo izdržljivosti i sportskih performansi

Povrće iz porodice Brassicaceae, kojem pripada i potočarka, sadrži visok nivo dijetalnih nitrata.

Nitrati su jedinjenja koja se prirodno nalaze u hrani kao što su cvekla, rotkvice i lisnato zeleno povrće, poput potočarke.

Ova jedinjenja opuštaju krvne sudove i povećavaju količinu azotnog oksida u krvi, što može poboljšati sportske performanse.

Štaviše, dijetalni nitrati snižavaju krvni pritisak u mirovanju i smanjuju količinu kiseonika potrebnu tokom vežbanja, što može povećati toleranciju na vežbanje, odnosno izdržljivost.

Nekoliko studija³³ o dijetalnim nitratima iz cvekle i drugog povrća pokazalo je poboljšane atletske performanse kod sportista.

Međutim, jedna mala studija³⁴ na zdravim osobama koje su uzimale 100 grama potočarke dnevno tokom sedam dana otkrila je da potočarka povećava proizvodnju ugljen-dioksida tokom vežbanja, što, zapravo, može negativno uticati na performanse.

Iako značajan broj istraživanja ukazuje na to da dijetalni nitrati mogu poboljšati sportske performanse, nedostaju ubedljivi dokazi da potočarka poboljšava sportske performanse.

Dakle, potrebno je još istraživanja o tome na koji način potočarka zaista utiče na izdržljivost i performanse prilikom treninga i vežbanja.

8. Biljka potocarka može poboljšati vid i zdravlje očiju

Biljka potocarka sadrži lutein i zeaksantin, koji su antioksidativna jedinjenja iz porodice karotenoida.

Brojne studije³⁵ su pokazale da su lutein i zeaksantin neophodni za zdravlje očiju.

Ova dva antioksidansa posebno štite oči od oštećenja plavom svetlošću.

Lutein i zeaksantin su takođe povezani sa manjim rizikom od razvoja katarakte i staračke degeneracije makule (žute mrlje).

Štaviše, vitamin C u potočarki povezan je³⁶ i sa manjim rizikom od razvoja katarakte.

9. Potočarka reguliše nivo šećera u krvi i bori se protiv dijabetesa

Pokazalo se da biljka potocarka ima i antidijabetičke, odnosno hipoglikemijske efekte. Drugim rečima, potočarka može smanjiti nivo šećera/glukoze u krvi.

Pre svega, potočarka sadrži antioksidans alfa-lipoinsku kiselinu.

Ovo jedinjenje može smanjiti nivo glukoze u krvi, povećati osetljivost na insulin, smanjiti insulinsku rezistenciju, ali i sprečiti promene izazvane oksidativnim stresom kod ljudi sa dijabetesom.

Studije o alfa-lipoinskoj kiselini su takođe pokazale da ovo jedinjenje može smanjiti oštećenje nerava kod ljudi sa dijabetesom.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) je odobrila suplementaciju alfa-lipoinskom kiselinom za lečenje dijabetičke neuropatije.

Međutim, njeni efekti u ishrani još uvek nisu jasni.

Jedna studija³⁷ sprovedena na 60 žena sa gestacijskim dijabetesom (šećerna bolest u trudnoći) otkrila je da svakodnevna suplementacija alfa-lipoinskom kiselinom smanjuje nekoliko markera ovog stanja.

Slično tome, druga studija³⁸ sprovedena na 135 učesnica sa dijabetesom tipa 2 otkrila je da doza od 600 miligrama (mg) alfa-lipoinske kiseline značajno smanjuje mnoge simptome ove bolesti.

Međutim, većina studija o alfa-lipoinskoj kiselini koristila je intravenske doze.

Postoji neizvesnost da li konzumiranje alfa-lipoinske kiseline u ishrani pruža iste koristi, zbog čega je potrebno još istraživanja.

Studije su pokazale³⁹ da sok od potočarke može preventivno uticati na smanjenje šećera u krvi.

Tačnije, preventivni efekti soka od potočarke mogu odložiti hidrolizu ugljenih hidrata i lipida u digestivnom traktu, što posledično smanjuje apsorpciju masnih kiselina i glukoze.

Hipoglikemijski uticaj potočarke može biti posledica njenih snažnih antioksidativnih dejstava, poboljšanja lučenja insulina i smanjenja sadržaja glukoze u krvi.

10. Kako potočarka štiti gene od oštećenja?

Konzumiranje hrane bogate polifenolima, kao što je potočarka, dobra je strategija za smanjenje oksidativnog stresa i oštećenja DNK, pokazuju studije⁴⁰.

Recimo, jedna studija⁴¹ je pokazala da potočarka ima antigenotoksični efekat protiv oštećenja DNK izazvanog H2O2 (hidrogen peroksidom).

Oksidativni stres izazvan vežbanjem povećava oštećenje DNK, dok konzumiranje potočarke, pokazuju studije⁴², u akutnoj (2 sata pre vežbanja) i hroničnoj (8 nedelja pre vežbanja) fazi ublažava oštećenje DNK

Slično tome, jedna studija⁴³ je pokazala da unos 85 grama sirove potočarke tokom 8 nedelja dnevno značajno smanjuje oštećenje DNK u limfocitima (vrsta belih krvnih zrnaca).

Visoka koncentracija antioksidanata u potočarki i izloženost ćelijama antioksidativnim jedinjenjima iz potočarke stabilizuje ćelijsku DNK.

Zapravo, studije sugerišu da antimutageni efekat potočarke može biti povezan sa njenim antioksidativnim kapacitetom, jer je dokazano⁴⁴ da listovi potočarke imaju visok sadržaj polifenola, karotenoida, kvercetina, hidroksicinaminske kiseline, glukozinolata i hlorofila.

Međutim, termička obrada potočarke može značajno smanjiti antioksidativno, antigenotoksično i antikancerogeno dejstvo sveže potočarke.

11. Potočarka i zdravlje jetre (hepatoprotektivni uticaj i zaštita od hepatotoksičnosti)

Utvrđeno je⁴⁵ da konzumiranje potočarke može poboljšati zdravlje jetre, podsticanjem aktivnosti superoksid dismutaze (SOD) koji sprečava oštećenje jetre smanjenjem oksidativnih oštećenja izazvanih dejstvom slobodnih radikala.

Studije su pokazale⁴⁶ da potočarka može značajno smanjiti povećane vrednosti AST (aspartat amino-transferaza) i ALT (alanin amino-transferaza) enzima u jetri indukovanih lekom paracetamolom, za koji je dokazano da je toksičan po jetru.

Osim toga, potočarka može imati i hepatoprotekitvno dejstvo, odnosno može štiti jetru od hepatotoksičnosti izazvane gama zračenjem, pokazuju studije⁴⁷.

12. Potočarka i njen pozitivan uticaj na zdravlje bubrega

Studije su pokazale da potočarka može smanjiti nefrotoksičnost, odnosno oštećenje bubrega izazvano lekovima.

Recimo, gentamicin, kao antibiotik širokog spektra, može značajno smanjiti mitohondrijalne funkcije i sadržaj glutationa u mitohondrijama u bubregu.

Primena ekstrakta potočarke može poboljšati mitohondrijalne funkcije i sadržaj glutationa u mitohondrijama izolovanim iz bubrega, pokazuju studije⁴⁸.

Štaviše, otkriveno je⁴⁹ da je potočarka može značajno smanjiti formiranje reaktivnih vrsta kiseonika, odnosno slobodnih radikala, kao i nivo uree u krvi.

Tradicionalno, starosedeoci planinskog masiva Zagros u Iranu koristili su nadzemne delove potočarke za ublažavanje reumatskih bolova, bolova u stomaku, kao i kamena u bubregu.

Dokazano je⁵⁰ da potočarka značajno povećava aktivnost antioksidativnih enzima, kao i ukupni antioksidativni kapacitet, ali takođe smanjuje nivo malondialdehida (slobodnih radikala u urinu) i mokraćne kiseline, posledično dovodeći do smanjenja bubrežne toksičnosti (nefrotoksičnost).

13. Antiinflamatorno dejstvo potočarke

Zahvaljujući bogatom sadržaju vitamina, minerala, antioksidanasa i različitih fitojedinjenja, potočarka definitivno ulazi u domen antiinflamatorne hrane.

To znači da potočarka može smanjiti, ali i preventivno delovati protiv zapaljenskih, odnosno upalnih ili inflamatornih procesa u organizmu koji leže u osnovi svakog oboljenja ili zdravstvene tegobe.

Inflamacija je prirodan odgovor organizma na određene spoljašnje ili unutrašnje neželjene agense (virusi, bakterije, paraziti, toksini i slično).

Ovaj proces, u svom akutnom delovanju, pomaže organizmu da se regeneriše i oporavi.

Problem je kada upala dugotrajna i kontinuirana.

Drugim rečima, hronični zapaljenski procesi, koji sa vremenom ne prestaju, mogu uzrokovati nastanak brojnih bolesti, među kojima su kardiovaskularna oboljenja, gojaznost, dijabetes, pa čak i neke vrste raka.

Izotiocijanati iz potočarke, kao što su metilsulfiniloktil izotiocijanat i fenetil izotiocijanat (PEITC), najzaslužniji su za antiinflamatorna dejstva potočarke.

Tretman ekstraktom potočarke može značajno smanjiti faktor nekroze tumora (grupa citokina koji mogu da uzrokuju ćelijsku smrt) kod nefrotoksičnosti, pokazuju studije⁵¹.

Takođe, jedna studija⁵² je pokazala da ekstrakt i gel od potočarke inhibiraju edem uha i smanjuju infiltraciju inflamatornih ćelija.

Isto tako, navedena studija je pokazala da potočarka može biti efikasno lokalno, antiinflamatorno jedinjenje za lečenje upalnih bolesti.

Zaključak za lekovita svojstva potočarke

Sve u svemu, potočarka je u tradicionalnoj medicini poznati lek za hiperholesterolemiju, hiperglikemiju, povišenu telesnu temperaturu, grlobolju, hipertenziju, artritis, reumu, bronhitis, probleme sa plućima, oboljenja bubrega i mokraćnih kanala, zubobolju, probleme sa varenjem, skrobut i još mnogo toga.

Smatra se da potočarka deluje i kao antiestrogen i može se koristiti kao dodatak ishrani.

Terapeutski efekti potočarke posledica su njenog bogatog nutritivnog sastava i primarnih metabolita kao što su izotiocijanati, glukozinolati, polifenoli (flavonoidi, fenolne kiseline i proantocijanidini), vitamini (B1, B2, B3, B6, E i C), terpeni (uključujući karotenoide) i bioelementi koji postoje u ovoj biljci.

Potočarka može smanjiti nivo triglicerida, ukupnog holesterola, glukoze i LDL holesterola, dok takođe može povećati nivo HDL holesterola što može biti povezano sa smanjenom apsorpcijom triglicerida i ukupnog holesterola, većim izlučivanjem triglicerida putem fecesa, većim izlučivanjem žučnih kiselina, smanjenjem biosinteze holesterola, povećanjem broja LDL receptora, stimulacijom Langerhansovih ostrvaca i poboljšanjem lučenja insulina.

Potočarka ima snažna antioksidativna dejstva, što znači da efikasno neutrališe dejstvo slobodnih radikala.

Antimutageni efekat potočarke, odnosno dejstvo potočarke na zaštitu gena od oštećenja može biti povezan upravo sa antioksidativnim kapacitetom potočarke, jer listovi potočarke sadrže visok sadržaj polifenola, karotenoida, glukozinolata i hlorofila.

Dokazano je da karotenoidi imaju antitumorska dejstva. Lutein je moćan antioksidans koji inhibira oštećenje tkiva i može smanjiti rizik od raka debelog creva.

Biljka potocarka ima antitumorska i antikancerogena dejstva tako što ometa nekoliko bioloških puteva, uključujući oksidativni stres i apoptozu.

Štaviše, antiinflamatorni, hepatoprotektivni i renoprotektivni efekti potorčarke samo znače to da su navedena dejstva ove fantastične biljke povezana sa njenim neverovatnim antioksidativnim kapacitetom.

Trenutno je biljka potocarka predmet brojnih farmakoloških studija koje su pokazale njene antioksidativne, antikancerogene, antiinflamatorne, antipsorijatične, renoprotektivne, hepatoprotektivne i antigenotoksične efekte.

Kako se pravi sok od potočarke?

Govoreći o upotrebi potočarke u tradicionalnoj medicini, videli smo da sok od potočarke ima brojna lekovita dejstva.

Između ostalog, sok od potočarke se smatra prirodnim čistačem krvi.

On poboljšava zdravlje digestivnog trakta, čisti creva, blagotvorno deluje na želudačne tegobe, kao i na rad jetre, žučne kese i bubrega.

Sok od potočarke se takođe koristi i u spoljnoj upotrebi za lečenje kožnih tegoba (akne, dermatitis, pege, mrlje) u vidu obloga ili utrljavanjem ovog soka direktno na kožu.

Osim toga, sok od potočarke se takođe se na sličan način – u vidu obloga ili utrljavanjem – koristi za lečenje reumatskih tegoba i mišićnih bolova.

Smatra se da je sok od potočarke odličan dodatak ishrani u slučaju anemije i niskog krvnog pritiska.

Sok od potočarke se preporučuje i pušačima, jer podstiče izbacivanje šlajma, odnosno sluzi iz pluća.

Zato se postavlja pitanje – kako se pravi sok od potočarke?

S obzirom na to da se preporučuje da se pije sveži sok od potočarke, nakon što uberete potočarku, potrebno je da je dobro operete, bez obzira na to što ona generalno raste u čistim vodama.

Potopite potočarku u sud sa vodom, kako bi sve potencijalne nečistoće i pesak pali na dno. Izvadite iz vode i ocedite potočarku.

Stavite 100 grama potočarke u blender, a potom dodajte vodu.

Ukoliko želite koncentrisaniji sok od potočarke, dodajte manje vode, a za razređeniji, dodajte malo više vode.

Po želji, možete dodati jedan limunov sok, radi poboljšanja arome i ukusa.

Izblendajte, a potom tečnost procedite kroz gazu i/ili sito, i dobili ste sok od potočarke.

Ovaj proces je još jednostavniji ako imate sokovnik.

Sve što je potrebno u tom slučaju da uradite je da potočarku, u željenoj količini, stavite u sokovnik koji će, s jedne strane, ocediti prirodne sokove iz ove biljke i, s druge strane, odvojiti i odbaciti čvrsti deo ove biljke.

Svež sok od potočarke pije se tako što se uzima tri puta na dan po jedna supena kašika koju ćete razblažiti sa nekoliko kašika vode.

Seme za potočarku i sadnja potočarke u kućnim uslovima

Videli smo gde raste biljka potocarka, odnosno gde je možete ubrati. Međutim, možete i kupiti seme za potočarku u poljoprivrednim apotekama i uzgajati ovu biljku i u kućnim uslovima – bašti ili saksiji.

Evo nekih generalnih smernica za sadnju semena potočarke.

Naime, seme za potočarku treba posaditi na dubini oko pola centimetara, dok vreme setve zavisi od klimatskih uslova.

Potočarka voli vlažne uslove, te zemlja u koju sadite seme za potočarku mora da se održava vlažnom, kako bi biljka potocarka uopšte proklijala.

Kada uzgajate potočarku kod kuće, onda seme za potočarku se uglavnom seje u saksiji koja je napunjena vlažnom zemljom ili kompostom.

Nakon toga, saksiju treba prekriti providnom plastičnom folijom i ostaviti je blizu prozora. Kada seme za potočarku proklija, foliju treba ukloniti.

Potom posudu, u kojoj je seme za potočarku proklijalo, treba staviti u jednu veću posudu napunjenu vodom, što osigurava konstantnu vlažnost supstrata.

Seme za potočarku i gajenje ove biljke u bašti

Ukoliko imate baštu i želite da gajite potočarku, onda sa pripremama treba početi na jesen.

Iako biljka potocarka ne zahteva posebno zemljište, najbolje bi bilo da zemljište, po pitanju pH vrednosti, bude neutralno do blago kiselo.

Isto tako, birajte mesto gde ćete posaditi seme za potočarku tako da to mesto bude u senci u popodnevnim satima.

Pre nego što posadite seme za potočarku, zemlju u bašti očistite od korova, a onda je okopajte i pođubrite humusom.

Načelno posmatrano, seme potočarke možete posaditi ili u poznu jesen ili na rano proleće.

Štaviše, ako temperature nisu mnogo visoke, seme za potočarku možete posaditi i u julu, pa i u avgustu.

Klimatski faktori i uslovi određuju koje je najboje vreme setve.

To, zapravo, znači da bi idealno bilo saditi seme potočarke u proleće, kada su temperature stalno u rasponu od 6 do 8 stepeni Celziujsovih.

Ukoliko želite potočarku da zasadite u jesen, najbolje bi bilo da to učinite pre nego što nastupi “sezona mrazeva”.

Bitno je, kada sadite seme za potočarku, da semena ove biljke budu u međusobnom razmaku između 20 i 30 centimetara.

Na taj način, potočarka će, kada se razvije, imati veće listove i manja stable, a ujedno će je to učiniti i otpornijom na bolesti.

Seme za potočarku se polaže u brazde u dubinu oko 1 cm (kada sadite na proleće) ili oko 1.5 cm (kada sadite ovo seme na jesen).

Potom, ove brazde treba posuti ili ogrnuti zemljom, kako bi se sabile. Potrebno je oko 3 dana da izniknu prvi izdanci potočarke nakon sadnje semena.

Seme za potočarku i gajenje potočarke u saksiji

Ali, ako nemate baštu i dvorište, a želite da gajite potočarku – nema problema. Seme za potočarku možete gajiti i u saksiji, u kućnim uslovima.

Pojedinačnu saksiju treba staviti u posudu koja je napunjena vodom. Kada seme nikne i kasnije, kada stabljike puste korene i razviju se listovi, ovu posudu možete prebaciti u veću posudu sa vodom.

Veoma je bitno održavati vlažnost zemlje u saksiji, odnosno da bude dobro zaliveno, kako biste obezbedili brži i kvalitetniji rast potočarke, budući da ona voli vlažno zemljište.

Održavajte potočarku “mokrom”

Dakle, glavni uslov za uzgoj i negu potočarke u kućnim uslovima, odnosno u saksiji, jeste taj da se ova biljka konstantno održava “mokrom”.

Neophodno je menjati vodu svakog dana, radi izbegavanja gljivica.

Seme za potočarku možete zasaditi u saksiju (ili čak u plastičnu čašu sa vlažnim zemljištem) na dubini oko 1 cm.

Saksiju stavite u posudu sa vodom, i uvek se treba uveriti da ima dovoljno vlažnosti i vode.

Seme za potočarku treba uvek dobijati dovoljnu dozu vlage, ali ne sme da pluta u vodi. Nakon sadnje semena, dobro je rešenje da stalno zemlju vlažite raspršivačima.

Sve dok se ne pojave prvi izdanci, održavajte temperaturu od 6 do 8 stepeni Celzijusovih – u senci, bez direktne sunčeve svetlosti i dalje od izvora toplote.

Nakon pojave izdanaka, premestite biljku na uslove sobne temperature, odnosno između 15 i 18 stepeni Celzijusovih.

Nakon što stabljika i listovi počnu da se razvijaju, postarajte se da tokom dana potočarka ima dovoljno sunca, ali i hladovinu i senku tokom vrućih popodnevnih časova.

Bitno je istaći da saksija (ili plastična čaša) treba da ima rupe za odvod vode. U suprotnom, koren potočarke u stajaćoj vodi može istruliti, usled nedostatka kiseonika.

Možete staviti i dodatno kamenje na dnu, kako ne bi došlo do ispiranja zemlje kroz odvode na dnu saksije ili čaše.

Dok seme za potočarku klija, pokrijte posudu providnom plastičnom folijom.

Gde u Srbiji ima da se kupi potočarka?

Videli smo gde raste biljka potocarka, odnosno gde je možete naći i nabrati. Međutim, pošto nemaju baš svi ljudi pristup potocima i čistim tekućim vodama u prirodi, gde se najčešće može naći potočarka, postavlja se pitanje – gde u Srbiji ima da se kupi potočarka?

Dakle, gde nabaviti u Srbiji potočarku, u slučaju da se ne može nabrati u prirodi ili uzgajati kod kuće?

Pre svega, biljka potocarka – listovi i stabljike – može se najčešće u proleće kupiti kod pojedinih prodavaca na zelenim pijacama.

Divlja ili lekovita potočarka, kao najčešća vrsta potočarke, može se brati u periodu od aprila do oktobra meseca.

Međutim, ako se pitate gde u Srbiji ima da se kupi potočarka, ponekad je u pojedinim prodavnicama i/ili supermarketima ova biljka dostupna iz hidroponskog uzgoja.

Pored toga, biljka potocarka – za salatu – može se kupiti u pojedinim prodavnicama zdrave, organske hrane.

Na kraju krajeva, ako želite da znate gde u Srbiji ima da se kupi potočarka, vrlo često je možete naći kod lokalnih uzgajivača hrane i poljoprivrednih gazdinastava, te je možete kupiti ili na licu mesta ili da je naručite (ako ta opcija postoji).

Međutim, ako ne možete da nabavite potočarku, kao biljku za salatu i druge recepte, možete kupiti seme za potočarku u brojnim poljoprivrednim apotekama ili u pojedinim internet prodavnicama.

Ovo govorimo u slučaju ako želite da uzgajate potočarku u kućnim uslovma – bilo za klice, bilo za celu biljku, budući da seme potočarke, kao takvo, nije jestivo.

Smernice za kupovinu potočarke

Najbolje je kupiti potočarku sa punim zelenim listovima i stabljikama svetlo-zelene nijanse.

Osim toga, kada kupujete potočarku, miris ove biljke treba da bude svež, jer ako je isuviše dugo stajala na polici ili u skladištu, po mirisu ćete osetiti da je biljka potocarka, odnosno njene organske materije počele da se raspadaju.

Nemojte kupovati potočarku koja ima požutele ili smeđe listove, listove sa znacima uvenulosti ili sa sluzi.

To su jasni znaci da potočarka više nije za konzumaciju.

U slučaju da je potočarka upakovana, pri kupovini obavezno na pakovanju, odnosno na amabalaži proverite datum pakovanja, kao i datum upotrebe.

Osim toga, ukoliko kupujete potočarku u prodavnici, najbolje bi bilo da se ona čuva u hladnim uslovima i okruženju (optimalno u frižideru), jer će takvi uslovi sačuvati njenu svežinu.

S druge strane, ako kupujete potočarku na zelenoj pijaci ili od lokalnog proizvođača, raspitajte se na koji način je biljka potocarka uzgajana.

To je bitno kako biste bili sigurni da li potočarka potiče sa čistog vodenog izvora.

Upotreba potočarke kao hrana i potočarka salata recept

Potočarka se u ishrani može koristiti na raznorazne načine, a najrasprostranjeniji način za konzumiranje ove biljke je u salatama.

Zapravo, jedna od najvećih prednosti potočarke je ta što se lako može uvrstiti u ishranu i dodati drugim jelima (umacima, supama, čorbama, sosevima…), jer je u pitanju svestrana biljka.

Salata od potočarke generano ima oštriji i pikantiji ukus, zbog jedinstvene arome ove biljke.

Pored salate od potočarke, možete napraviti supu ili čorbu sa potočarkom, ili kao varivo sa drugim povrćem.

Možete potočarku iskoristiti umesto zelene salate u sendviču.

Takođe, možete napraviti i pesto od potočarke tako što ćete je samleti u secku i dodati beli luk, maslinovo ulje, parmezan sir i pola limunovog soka.

Videli smo da možete napraviti i sok od potočarke, a slično tome možete napraviti i smuti sa potočarkom.

Potočarku možete koristiti kao dodatak prženim jajima ili omletu za doručak.

Potočarku je najbolje koristiti sirovu, odnosno svežu, ali može se jesti i kuvana, dinstana ili sotirana – poput svakog drugog povrća. Na vama je da izaberete način koji vam najviše odgovara.

Međutim, imajte na umu da svaka termička obrada potočarke umanjuje njenu nutritivnu vrednost, odnosno smanjuje njen lekoviti i hranljivi potencijal.

Sve u svemu, mnogo je načina kako potočarku možete upotrebiti kao deo zdrave ishrane.

Ali, pošto se biljka potocarka najviše upotrebljava za pripremu salata, hajmo da pogledamo kako izgleda potočarka salata recept.

Mi ćemo vam navesti dva primera kako možete napraviti potočarku salatu, ali vi možete sami da eksperimentišete sa sastojcima i ukusima i odaberete onu salatu koja vama najviše odgovara.

Potočarka salata recept 1

Sastojci

• 40 grama listova potočarke
• 12 čeri paradajza
• 1 krastavac
• 1 avokado
• 5 rotkvica
• 2 mlada crna luka
• 50 grama oraha
• 100 grama feta sira
• So i biber

Za dresing

• 1 veza peršuna
• Sok od 1 limuna
• 2 čena belog luka
• 1 kašičica meda
• 2 kašičice maslinovog ulja
• Prstohvat soli i bibera
• Kašika vode

Priprema

Napravite dresing ili preliv za salatu tako što ćete sve sastojke (limunov sok, peršun, maslinovo ulje, med, beli luk, so, biber i voda) staviti u procesor za hranu ili secko, a potom ih sameljite dok ne dobijete glatku smesu.

Kada pravite salatu sa potočarkom, povrće iseckajte na sitno i stavite u posebnu posudu. Pospite odozgo ovu salatu od potočarke sa orasima, feta sirom i prethodno napravlkjenim dresingom.

Potočarka salata recept 2

Ovo će biti primer kako potočarku možete iskoristiti da od nje napraviti jedinstvenu obrok salatu.

Sastojci

• 150 grama pilećih grudi

Za marinadu

• 25 grama grčkog jogurta
• ¼ kašike maslinovog ulja
• ¼ limunovog soka
• ⅛ kašičice morske soli
• ⅛ kašičice bibera
• ⅛ kašičice belog luka u prahu
• ⅛ kari praha

Za salatu

• 1 krastavac (oljušten i iseckan)
• 30 grama izmrvljenog feta sira
• 15 grama pečenih ili sirovih badema
• 3 sveža lista nane
• 50 grama listova potočarke

Za dresing

• 1½ kašike maslinovog ulja
• ½ kašike limunovog soka
• 2 kašičice meda
• 1 mali crveni luk, iseckani
• ¼ kašičice (celog zrna) dižon senfa
• So i biber po ukusu

Priprema

Za marinadu, pomešajte grčki jogurt, maslinovo ulje, limunov sok i začine dok se ne sjedine. Dodajte piletinu i ravnomerno je premažite.

Poklopite i marinirajte najmanje 15 minuta, do 24 sata u frižideru. Što duže marinirate, to će biti sočnije, ali ostavite da dostigne sobnu temperaturu pre kuvanja.

Za dresing, pomešajte sve sastojke za dresing i ostavite sa strane.

Zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja u tiganju na srednje jakoj vatri, dodajte piletinu i pecite 3-5 minuta sa svake strane (u zavisnosti od debljine piletine).

Zatim izvadite iz tiganja i ostavite da odstoji 5 minuta, pokriveno folijom, pre sečenja.

Za salatu, sve sastojke pomešajte i dodajte u činiju za salatu, a zatim stavite odozgo mariniranu piletinu. Prelijte dresing, i vaša obrok salata sa potočarkom je spremna.

Kakva su potočarka iskustva?

Kada su u pitanju potočarka iskustva, svedočanstva ljudi o upotrebi ove biljke se u najvećoj meri odnose na kulinarstvo, odnosno na pripremu potočarke u brojnim jelima.

Uprkos brojnim lekovitim dejstvima potočarke, iskustva ljudi po pitanju lečenja zdravstvenih stanja i tegoba ovom biljkom su jako oskudna.

Prema dostupnim informacijama, iskustva ljudi sa potočarkom su izuzetno pozitivna.

Raduje da se sve više vraća i raste interesovanje za upotrebu ove biljke, bilo u zdravstvene, bilo u kulinarske svrhe, ako imamo u vidu činjenicu da je biljka potocarka pomalo zanemarena i zapostavljena u korist drugih biljaka iz reda kupusnjača.

Zato želimo da vam prenesemo pojedina autentična potočarka iskustva koja se mogu naći na internetu.

Obožavam da jedem potočarku u salatama

“Kupujem potočarku u prodavnicama zdrave hrane i obožavam da je jedem u salatama koje često pravim. Takođe, jedem potočarku u čorbici koju pravim, samo ubacim iseckane stabljike i listove potočarke.”

Obavezno dobro i temeljno operite potočarku pre nego što je jedete

“Potočarka je moja omiljena biljka još od detinjstva. Često ju je moja majka brala pored potoka i pravila nam je razne supe i čorbe od potočarke. Danas najviše jedem salatu od potočarke i tu koristim listove potočarke, maslinovo ulje, so, biber i malo jabukovog sirćeta. Ali, želim da vam dam jedan savet – uvek dobro operite potočarku pre nego što je jedete sirovu. Bez obzira na to što ona uglavnom raste pored čistih voda, može sadržati i pokupiti neke bakterije i prljavštine koje definitivno ne želite u sebi.”

Nisam mogao da jedem potočarku zbog puževa

“Jednom sam uzgajao potočarku u bašti, i baš mi je lepo išlo, ali je nikada nisam probao. Zašto? Zato što su uvek, kad god sam je pogledao, bili puževi na njoj. Šteta, a baš mi je lepo uspevala potočarka koju sam planirao da jedem, ali sama pomisao da su po njoj puzali puževi me je odvratila od toga da je jedem.”

Otkako jedem potočarku, stabilizovao mi se krvni pritisak

“Sirova potočarka je najbolja potočarka. Meni je jedan travar perporučio da jedem potočarku za pritisak, pošto godinama mučim muku sa hipertenzijom. Primetila sam da mi se zaista pritisak stabilizovao otkako svakog dana jedem “šaku” potočarke sa srednjom količinom kvalitetnog maslinovog ulja i limunovim sokom.”

Jedem i stabljike potočarke, iako mogu da budu malo žilave

“Ja jedem i stabljike, ne samo listove potočarke. Mada u zavisnosti od toga gde ih nabavite, stabljike mogu biti žilave. Potočarka je, inače, malo ljutog ukusa. Ja ih jedem dinstane sa belim lukom ili sosom od ostriga. Druga opcija bi mogla biti da ih pasirate i napravite pesto ili da ih pasirate sa graškom. Slatkoća graška će uravnotežiti ljutinu potočarke.”

Sendvič sa jajima i potočarkom je milina za doručak

“Često pravim sendvič sa jajima i potočarkom, kao prilogom. Ukusno, zdravo, a brzo i lako se sprema. Ako želite ovo da napravite, ne pokušavajte da umešate potočarku u jaja dok ih pečete ili pržite, već prvo napravite jaja, kaganu, omlet, šta god, stavite ih na parče hleba, a onda preko jaja dodajte potočarku. Milina za doručak!”

Čorba sa potočarkom je nešto apsolutno ukusno

“Volim dobru pileću čorbu, začinjenu samo sa malo soli i bibera, sa malo kuvane šargarepe i lepom velikom gomilom seckane potočarke koju dodate da se kuva nekoliko minuta pre serviranja. Apsolutno ukusno.”

IZVORI

1. Metaboličke mete potočarke i PEITC u ćelijama MCF-7 i MCF-10A objašnjavaju različite odgovore senzibilizacije na jonizujuće zračenje https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6689287/ ↩︎
2. Hemijski sastav, tradicionalna i profesionalna upotreba u medicini, primena u zaštiti životne sredine, položaj u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji i biotehnološke studije potočarke (Nasturtium officinale) – Pregled https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29852261/ ↩︎
3. Definisanje moćnog voća i povrća: Pristup gustini hranljivih materija https://www.cdc.gov/pcd/issues/2014/13_0390.htm ↩︎
4. Fenolni profil i antioksidativni potencijal divlje potočarke (Nasturtium officinale L.) https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4656250/ ↩︎
5. Profilisanje fenolnih jedinjenja i antioksidativne aktivnosti 12 vrsta kupusnjača https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29748497/ ↩︎
6. Efekti hidroalkoholnog ekstrakta listova potočarke (Nasturtium Officinale) na nivo glukoze i lipida u serumu kod dijabetičkih pacova https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26685512/ ↩︎
7. Dodavanje potočarke u ishrani smanjuje oštećenje DNK limfocita i menja antioksidativni status krvi kod zdravih odraslih osoba https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17284750/ ↩︎
8. Istraživanje antioksidativnih svojstava ekstrakata lista potočarke (Nasturtium officinale) https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19719054/ ↩︎
9. Efekti fenetil izotiocijanata na ekspresiju glutation S-transferaza i hepatotoksičnost izazvanu acetaminofenom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10875686/ ↩︎
10. Aktivnosti nekoliko enzima za detoksikaciju su različito indukovane sokovima baštenske kreše, potočarke i senfa u ljudskim ćelijama HepG2 https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15560888/ ↩︎
11. Dodavanje potočarke u ishrani smanjuje oštećenje DNK limfocita i menja antioksidativni status krvi kod zdravih odraslih osoba https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17284750/ ↩︎
12. Hidroalkoholni ekstrakt potočarke (Nasturtium Officinale L.) poboljšao je oksidativna oštećenja izazvana oksimetolonom u parametrima testisa i sperme miša https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31025410/ ↩︎
13. Ciljanje proliferacije i metastatskog potencijala kolorektalnog karcinoma upotrebom ekstrakata porodice Brassicaceae obogaćenih izotiocijanatima: Studija zasnovana na 3D ćelijskom modelu https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28394276/ ↩︎
14. Inhibicija tumorogeneze pluća izazvane nitrozaminom specifičnom za duvan jedinjenjima dobijenim iz krstašica i zelenog čaja https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8512247/ ↩︎
15. CXCR4 je nova meta izotiocijanata za hemoprevenciju raka u ćelijama raka prostate https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25712054/ ↩︎
16. Od hemoprevencije do epigenetske regulacije: Uloga izotiocijanata u prevenciji raka kože https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29890115/ ↩︎
17. Brokoli i potočarka suzbijaju aktivnost matriks metaloproteinaze-9 i invazivnost ljudskih MDA-MB-231 ćelija raka dojke https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15953625/ ↩︎
18. Inhibicija formiranja DNK adukta i tumorigenosti indukovanog 4-(metilnitrozamino)-1-(3-piridil)-1-butanonom u plućima pacova F344 dijetetskim fenetil izotiocijanatom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2910476/ ↩︎
19. Procena antigenotoksičnog, antiproliferativnog i antimetastatskog potencijala ekstrakta sirove potočarke u ćelijama raka debelog creva kod ljudi https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17044779/ ↩︎
20. Brokoli i potočarka suzbijaju aktivnost matriks metaloproteinaze-9 i invazivnost ljudskih MDA-MB-231 ćelija raka dojke https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15953625/ ↩︎
21. Citotoksični efekti hidroalkoholnog ekstrakta Rorippa Nasturtium Aquaticum na ćelijsku liniju Hela https://ibbj.org/article-1-93-fa.html ↩︎
22. Uticaj unosa zelenog lisnatog i krstašastog povrća na učestalost kardiovaskularnih bolesti: Meta-analiza https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27540481/ ↩︎
23. Unos karotenoida u ishrani i njihovi antioksidativni i antiinflamatorni efekti u kardiovaskularnoj nezi https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24489447/ ↩︎
24. Nitrati u ishrani snižavaju krvni pritisak: Epidemiološki, preklinički eksperimentalni i klinički dokazi https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26815004/ ↩︎
25. Uticaj hidroalkoholnih ekstrakata listova potočarke (Nasturtium officinale) na lipidni profil kod pacova na ishrani sa visokim sadržajem masti https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17980985/ ↩︎
26. Potočarka (Nasturtium officinale) smanjuje oksidativni stres i poboljšava antioksidativni kapacitet kod pacova sa hiperholesterolemijom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18325487/ ↩︎
27. Efekti hidroalkoholnog ekstrakta listova potočarke (Nasturtium Officinale) na nivo glukoze i lipida u serumu kod dijabetičkih pacova https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26685512/ ↩︎
28. Prirodni proizvodi sa hipoglikemijskim, hipotenzivnim, hipoholesterolemijskim, antiaterosklerotskim i antitrombotičkim dejstvom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10622276/ ↩︎
29. Unos vitamina K u ishrani povezan je sa prelomom kuka, ali ne i sa mineralnom gustinom kostiju kod starijih muškaraca i žena https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10799384/ ↩︎
30. Vitamin C za prevenciju i lečenje obične prehlade https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17636648/ ↩︎
31. Randomizovano, dvostruko slepo, placebo kontrolisano ispitivanje biljnog leka koji sadrži Tropaeoli majoris herba (Naturtium – potočarka) i Armoraciae rusticanae radix (ren) za profilaktičko lečenje pacijenata sa hronično rekurentnim infekcijama donjeg urinarnog trakta https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1185/030079907X233089 ↩︎
32. Efikasnost i bezbednost kombinovanog biljnog leka koji sadrži Tropaeoli majoris herba i Armoraciae rusticanae radix za profilaktičko lečenje pacijenata sa bolestima respiratornog trakta: Randomizovano, prospektivno, dvostruko slepo, placebo kontrolisano ispitivanje faze III https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1185/03007995.2012.742048 ↩︎
33. Unos nitrata: Pregled uticaja na zdravlje i fizičke performanse https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25412154/ ↩︎
34. Umerena doza potočarke i crvene rotkve ne smanjuje potrošnju kiseonika tokom postepenog iscrpljujućeg vežbanja https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4110783/ ↩︎
35. Izvori luteina i zeaksantin karotenoida u hrani i njihova uloga u zdravlju očiju https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23571649/ ↩︎
36. Povezanost vitamina C sa rizikom od katarakte povezane sa starenjem: Meta-analiza https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25735187/ ↩︎
37. Povišenje odnosa adiponektin/leptin kod žena sa gestacijskim dijabetesom melitusom nakon suplementacije alfa-lipoinskom kiselinom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30303695/ ↩︎
38. Uticaj suplementacije alfa-lipoinskom kiselinom od 600 mg na oksidativni stres, upalu i RAGE kod starijih osoba sa dijabetesom melitusom tipa 2 https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6594273/ ↩︎
39. In vitro studije o uticaju soka potočarke na digestivne enzime relevantne za dijabetes tipa 2 i gojaznost i antioksidativnu aktivnost https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/jfbc.12335 ↩︎
40. Zaštitna sposobnost ekstrakata mediteranskih biljaka protiv oksidativnog oštećenja DNK. Uloga radikalnih vrsta kiseonika i sadržaja polifenola https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15800394/ ↩︎
41. Antigenotoksična aktivnost ekstrakta potočarke u in vitro sistemu sisara korišćenjem kometnog testa https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21442676/ ↩︎
42. Akutna i hronična suplementacija potočarkom ublažava oštećenje DNK perifernih mononuklearnih ćelija i lipidnu peroksidaciju izazvanu vežbanjem https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22475430/ ↩︎
43. Dodavanje potočarke u ishrani smanjuje oštećenje DNK limfocita i menja antioksidativni status krvi kod zdravih odraslih osoba https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17284750/ ↩︎
44. Dodavanje potočarke u ishrani smanjuje oštećenje DNK limfocita i menja antioksidativni status krvi kod zdravih odraslih osoba https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17284750/ ↩︎
45. Uticaj hidroalkoholnog ekstrakta potočarke (Nasturtium Officinale) na antioksidativni status i oštećenje DNK u jetri i bubrezima kod pacova izloženih arsenu https://mj.tbzmed.ac.ir/Article/9339 ↩︎
46. Eksperimentalni model za proučavanje hepatoprotektivne aktivnosti potočarke (Nasturtium Officinale) protiv toksičnosti acetaminofena korišćenjem in situ sistema jetre pacova https://www.researchgate.net/publication/285969720_An_Experimental_Model_for_Study_of_the_Hepatoprotective_Activity_of_Nasturtium_Officinale_Watercress_Against_Acetaminophen_Toxicity_using_in_Situ_Rat_Liver_System ↩︎
47. Zaštitni efekti potočarke (Nasturtium officinale) protiv hepatotoksičnosti izazvane gama-zračenjem kod C57 miševa https://www.rjpharmacognosy.ir/article_8683.html ↩︎
48. Zaštitni efekti hidroalkoholnog ekstrakta potočarke (Nasturtium Officinale) protiv mitohondrijalne disfunkcije bubrega izazvane gentamicinom kod pacova https://jmums.mazums.ac.ir/article-1-9476-en.html ↩︎
49. Antioksidativni i antiinflamatorni efekti potočarke (Nasturtium officinale) uključeni u slabljenje nefrotoksičnosti izazvane gentamicinom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27825290/ ↩︎
50. Uticaj hidroalkoholnog ekstrakta potočarke (Nasturtium Officinale) na antioksidativni status i oštećenje DNK u jetri i bubrezima kod pacova izloženih arsenu https://mj.tbzmed.ac.ir/Article/9339 ↩︎
51. Antioksidativni i antiinflamatorni efekti potočarke (Nasturtium officinale) uključeni u slabljenje nefrotoksičnosti izazvane gentamicinom https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27825290/ ↩︎
52. Potočarka (Nasturtium officinale) efikasno smanjuje upalu kože izazvanu krotonovim uljem putem glukokortikoidnih receptor-zavisnih i NF-kB puteva bez izazivanja toksikoloških efekata kod miševa https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30339978/ ↩︎