Cimet kao lek – Začin „vredniji od zlata“!

Cimet kao lek za mnoge poremećaje – Opšti uvod

Cimet (Cinnamomum zeylanicum i Cinnamomum cassia) je svetski poznati začin koji se dobija od unutrašnje kore malog zimzelenog drveta. Kora se zatim oguli i položi na sunce da se osuši, nakon čega se uvija u kolutove koji se poznatiji kao štapići cimeta. Naravno, najvećem broju ljudi je cimet dostupan u obliku praha. Ali, kao što smo rekli, cimet kao lek se u tradicionalnoj medicini koristi širom sveta već hiljadama godina unazad.

I kada kažemo “cimet kao lek”, tu podrazumevamo ekstrakt kore, listove, cvetove, plodove i koren drveta cimeta.

Cimet kao lek prvenstveno sadrži vitalna ulja i druge derivate, kao što su cimetaldehid (cinamaldehid), cimetna kiselina i cinamat. Pored toga što cimet ima antioksidativna, antidijabetička, protivupalna, antimikrobna i antikancerogena svojstva, cimet takođe snižava lipide i deluje protiv kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, cimet kao lek ima korisna svojstva u borbi protiv neurološkkih poremećaja, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest.

No, pre nego što “zaronimo” u lekovita svojstva cimeta, hajmo da sagledamo prirodu ovog zaista jedinstvenog začina.

Šta je cimet?

Cimet (Cinnamomum verum) je jedan autohtoni začin, koji pripada porodici Lauraceae, i nalazi se u skoro svakom domaćinstvu. Ali, izvorno, cimet je grmoliko zimzeleno drvo iz pomenute porodice Lauraceae, dok se začin dobija od njegove kore. Poreklom je iz Šri Lanke (bivši Cejlon), ali se takođe uzgaja u Južnoj Americi i Zapadnoj Indiji.

Začin, koji se sastoji od osušene unutrašnje kore drveta, braon je boje, delikatno mirisne arome i toplo-slatkog ukusa. Cimet se u kulinarstvu koristi za aromatizaciju raznih namirnica, od poslastica preko karija do pića, i popularan je u brojnim prehrambenim proizvodima. Eterično ulje cimeta se takođe destiluje iz fragmenata kore drveta za dalju upotrebu u hrani, likerima, parfemima, ali i da se upotrebljava cimet kao lek.

Cimet je, verovali ili ne, nekada bio čak vredniji od zlata! U Egiptu je tražen zbog balsamovanja a i verskih običaja. U srednjovekovnoj Evropi korišćen je za verske obrede i kao aroma. Kasnije je to bio najprofitabilniji začin u holandskoj trgovini. Razne srodne vrste se takođe uzgajaju kao izvor začina za cimet, uključujući kinesku kasiju (Cinnamomum cassia), vijetnamski ili sajgonski cimet (Cinnamomum loureiroi), indonežanski cimet (Cinnamomum burmannii) i malabarski cimet (Cinnamomum citriodorum).

U osnovni, postoje četiri vrste cimeta:

• Pravi, cejlonski ili meksički cimet (Cinnamomum zeilanicum) – blago sladak, svetlo do srednja braon-crvenkasta boja, sadrži najmanju dozu kumarina;
• Indonežanski cimet (Cinnamomum burmannii) – ljuća aroma, tamno crveno-braon nijansa, jaka aroma, jeftin i sa visokim sadržajem kumarina;
• Vijetnamski cimet (Cinnamomum loureiroi) – ljuto-sladak ukus, jaka aroma, visok sadržaj kumarina, tamno crvenkasta-braon nijansa;
• Kineski cimet (Cinnamomum aromaticum ili Cinnamomum cassia) – ljuto-gorak ukus, veoma jaka aroma, tamno crvenkasto-braon nijansa, visok sadržaj kumarina.

Na osnovu izgleda kore, moguće je razlikovati cejlonski cimet od ostalih. Mekše je i svetlije boje, dok su ostali tamniji, tvrdi i šuplji i valjani samo u jednom sloju. Iako je skuplji, cejlonski cimet kao lek, ali i kao začin, poželjniji je zbog izuzetno niskog nivoa kumarina i blagog delikatnog ukusa.

Cimetaldehid kao glavni aktivni sastojak cimeta

Prema Evropskom agenciji za bezbednost hrane (EFSA), kasija cimet (kineski cimet) ima vrlo visok sadržaj kumarina koji je veoma hepatotoksičan i kancerogen. [1] Nedavno je pronađena još jedna dostupna zamena za cimet sa niskim sadržajem kumarina koja se dobija iz listova Cinnamomum osmophloeum sa Tajvana. [2]

Najvažniji sastojci cimeta su cimetaldehid/cinamaldehid i trans-cimetaldehid (Cin), koji su prisutni u esencijalnom ulju, doprinoseći na taj način mirisu i različitim biološkim aktivnostima uočenim kod cimeta [3]. Studija o spomenutom Cinnamomum osmophloeum-u pokazala je da eterično ulje iz listova cimeta sadrži visok nivo Cina. Shodno tome, Cinnamomum osmophloeum se takođe koristi kao alternativni začin [4] za Cinnamomum cassia, odnosno za kineski cimet.

Jedan od glavnih sastojaka etarskog ulja ekstrahovanog iz Cinnamomum zeilanicum, odnosno iz cejlonskog cimeta, koji se naziva (E)-cimetaldehid ima antitirozinazno dejstvo [5] (tirozin je glavni pokretač fleka na koži), dok je cimetaldehid [6] glavno jedinjenje u cimetu odgovorno za ovu aktivnost.

Jednostavno, cimet ima visok sadržaj cimetaldehida, jedinjenja koje je odgovorno za to što se koristi cimet kao lek, a između ostalog, cimetaldehid ima antikancerogena, antibakterijska i antifungalna svojstva. Kora cimeta sadrži procijanidine i katehine. Ovi procijanidini ekstrahovani iz cimeta poseduju snažna antioksidativna dejstva.

Sve u svemu, cimet se izvozi u obliku pera ili štapića od cimeta iz četiri glavne zemlje: Indonezije, Kine, Vijetnama i Šri Lanke. Štapići se prave tako što se kora cimeta ljušti, a zatim se uvalja u cevkast oblik. Različita ulja dobijena iz ove zanimljive biljke daju različite sastojke: pomenuti cimetaldehid (u ulju kore), eugenol (u ulju lista) i kamfor (u ulju kore korena).

Kratak istorijat upotrebe cimeta

Upotreba cimeta datira iz skoro 2800. godine pre nove ere, gde se na kineskom jeziku prvobitno nazivao „Kvai“. To je bila komponenta ulja za pomazanje koje je Mojsije koristio u svrhu pomazanja (da učini osobu svetom) kao što se spominje u Bibliji.

Rimljani su koristili cimet kao lek, znajući njegova lekovita svojstva za bolesti digestivnog i respiratornog trakta. Takođe je cimet korišćen u rimskim sahranama kako bi se odbranio miris mrtvih tela. U Egiptu je cimet korišćen za balzamiranje ili balsamovanje mumija, kao i zbog svojih mirisnih i aromatičnih svojstava.

Cimet kao lek i kao začin bio je veoma skup, cenjen i tražen, što je dovelo do velikih sveskih istraživanja o njemu u 15. veku. Između ostalog, to je bio jedan od motiva koji se krio iza putovanja Kristofera Kolumba koja je dovelo do otkrića novog sveta, kao i jedna od pobuda Vasko da Gaminog istraživanja Južne Indije i Šri Lanke. Tada je otkriveno da je poreklo pravog cimeta ili cejlonskog cimeta u Šri Lanki (ranije poznato i kao Cejlon).

Tada je postalo očigledno da bi svaka zemlja, odnosno imperija koja bi mogla da drži područje ili celu zemlju u zarobljeništvu (u kolonijalnom statusu), imala kontrolu nad svetskom trgovinom cimeta i da će na kraju zbog toga imati ogroman profit. Tako su godinama u početku vladali Portugalci, dok su kasnije supremaciju preuzeli Holanđani, a zatim Britanci 1815. godine.

Sada se cimet uzgaja u Šri Lanki duž obalnog pojasa od Negomba do Matare.

Cimet kao lek i njegova tradicionalna upotreba kao medikamenta

Osim što se koristi kao začin i aroma, cimet takođe služi kao dodatak ukusu žvakaćih guma zbog osvežavajućih efekata u usnoj duplji i sposobnosti da ukloni loš zadah. Ali, cimet kao lek takođe se tradicionalno koristi radi poboljšanja zdravlja debelog creva, čime se smanjuje rizik od raka debelog creva [7].

Inače, cimet je koagulant i sprečava krvarenje. S druge strane, cimet kao lek takođe poboljšava krvnu cirkulaciju u materici i podstiče regeneraciju tkiva. Ova biljka igra vitalnu ulogu kao začin, ali njena eterična ulja i drugi sastojci takođe imaju važna svojstva, kao što su antimikrobna [8], antifugalna [9], antioksidantna [10] i antidijabetička [11].

Cimet kao lek se tradicionalno koristi kao protivupalno jedinjenje [12], deluje protiv termita, ima nematicidno dejstvo [13], larvicidno dejstvo protiv komaraca (što znači da ubija larve komaraca) [14], insekticidno dejstvo [15], antimikotikičko svojstvo (leči različita gljivična oboljenja i infekcije), a služi i kao sredstvo protiv raka [16]. Cimet se takođe tradicionalno koristio kao prah za zube i za lečenje zubobolje, zubnih problema i lošeg zadaha [17].

Hemijski sastav cimeta

Cimet se sastoji od raznih smolastih jedinjenja, uključujući cimetaldehid (ili cinamaldehid), cinamat, cimetnu kiselinu i brojna eterična ulja. Ljuti ukus i miris cimeta posledica su prisustva pomenutog cimetaldehida i javljaju se zbog apsorpcije kiseonika.

Kako cimet stari, on tamni u boji, poboljšavajući smolasta jedinjenja. Osim toga, cimet sadrži i širok spektar različitih eteričnih ulja, kao što su: trans-cimetaldehid, cinamil acetat, eugenol, L-borneol, kariofilen oksid, b-kariofilen, L-bornil acetat, E-nerolidol, α-kubeben, α-terpineol, terpinolene i α-tujen.

Nutritivni sastav cimeta

Cimet skoro ne sadrži proteine ili masti. Međutim, on se veoma često preporučuje u brojnim dijetama za mršavljenje kao prirodni aromatičan zaslađivač, zato što, videćemo kasnije, cimet ima antidijabetička svojstva, odnosno on smanjuje nivo šećera u krvi.

Međutim, iako gotovo nema proteine i masti, kašičica mlevenog cimeta uključuje ove makronutrijente u tragovima, ali zasto poseduje druge vitamine i hranljive materije.

• Oko 6 kalorija;
• Oko 0,1 grama proteina;
• Oko 0,03 grama masti;
• Oko 2 grama ugljenih hidrata;
• Oko 1 gram vlakana;
• Oko 26 miligrama kalcijuma;
• Oko 11 miligrama kalijuma;
• Oko 3 mikrograma beta-karotena;
• Oko 8 međunarodnih jedinica (IU) vitamina A.

Cimet kao lek i njegova lekovita svojstva – Šta sve leči cimet?

Kada se koristi cimet kao lek, onda ova biljka ima sledeća lekovita svojstva:

• Antioksidativno dejstvo (zbog čega se često koristi i kurkuma kao lek);
• Antiinflamatorna, odnosno protivupalna dejstva (slična dejstva ima i celer kao lek);
• Cimet kao lek za neurološke bolesti;
• Antidijabetička svojstva;
• Antimikrobna svojstva;
• Antikancerogena dejstva;
• Cimet kao lek za kardiovaskularne bolesti;
• Cimet kao lek smanjuje loš holesterol i nivo lipida;
• Cimet kao lek protiv naprednih krajnjih proizvoda glikacije;
• Antiviralna dejstva cimeta (cimet kao lek protiv virusa).

Hajmo da krenemo redom.

1) Antioksidativna svojstva cimeta

Antioksidativna jedinjenja prisutna u namirnicama igraju vitalnu ulogu u ljudskom životu, delujući kao agensi za zaštitu zdravlja. Pored ove uloge, antioksidansi su jedan od ključnih aditiva koji se koriste u mastima i uljima. Čak i u prehrambenoj industriji, antioksidansi se koriste za sprečavanje kvarenja hrane.

Začini i lekovite biljke, kao što je cimet, dugo su istraživani kao izvori korisnih antioksidanata protiv različitih bolesti. Antioksidansi se smatraju najvažnijim pokretačima napretka zdravlja i postojanja čoveka, jer deluju na slobodne radikale, kao i na oštećenja kod metaboličkih bolesti i sindroma povezanih sa starenjem.

Različiti ekstrakti cimeta, kao što su etar, vodeni ili metanolni ekstrakti, pokazali su značajnu antioksidativnu aktivnost [18]. Studija [19] je pokazala da primena cimeta u prahu tokom 90 dana uzrokuje značajne antioksidativne aktivnosti, na šta su ukazivali enzimi srca i jetre. Ulje cimeta potencijalno ima aktivnost sličnu superoksid-dismutazi (SOD – jedan od najvažnijih  enzima u našem organizmu, odnosno u svim živim ćelijama, koji služi kao prva linija antioksidativnog zaštitnog sistema i koji anulira dejstvo jednog od najdestrukivnijih slobodnih radikala – superoksid).

Različiti flavonoidi i polifenoli iz cimeta uništavaju slobodne radikale i imaju značajna antioksidativna svojstva,pokazuju studije [20]. Cimetaldehid, kao najznačajnije jedinjenje cimeta, deluje protiv proizvodnje azot-oksida. Sve u svemu, cimet ima veće antioksidativne aktivnosti u poređenju sa drugim začinima, pokazuju studije [21].

Eterična ulja i neka od glavnih jedinjenja prisutnih u cimetu, uključujući (E)-cimetaldehid, eugenol i linalol, takođe imaju antioksidativna desjtva. U uporednoj studiji [22] među 26 začina, cimet je pokazao najveću antioksidativnu aktivnost, što ukazuje na to da se može primeniti kao antioksidans koji se koristi u hrani. Cimetaldehid (E) je dobro poznat po svojoj antitirozinaznoj aktivnosti (protiv hiperpigmentacije i fleka na telu).

U stvari, antioksidativni efekti cimeta su toliko moćni i jaki, da se ovaj začin može koristiti i kao prirodni konzervans za hranu [23].

2) Cimet kao lek i njegova protivzapaljenska svojstva

Cimet kao lek ima značajna antiinflamatorna, odnosno protivupalna svojstva. Svi upalni procesi u organizmu leže u osnovi svake bolesti, odnosno oboljenja. Upalni proces je prirodna reakcija organizma na određeno oštećenje i pomaže da se organizam izbori sa infekcijama, kao i da se tkiva oporave.

Problem je u tome kada upalni procesi postanu hronični, što se negativno odražava na celokupno zdravlje čoveka, a cimet kao lek ovde može imati velikih koristi.

Za to su zaslužni njegovi flavonoidi, odnosno flavonoidna jedinjenja. Do danas postoji više flavonoidnih jedinjenja (npr. gosipin, gnafalin, hesperidin, hibifolin, hipolaetin, oroksindin i kvercetin) koja su izolovana i imaju antiinflamatorno dejstvo. Recimo, jedinjenje izolovano iz kore cimeta kasija (kineskog cimeta) – 2′-hidroksicimetaldehid – ima veliki potencijal kao antiupalno sredstvo [24].

3) Cimet kao lek za neurološke bolesti

Cinamofilin je jedno posebno jedinjenje cimeta, za koje je pokazano da štiti od ishemijskog oštećenja u mozgu. Utvrđeno je [25] da njegovi efekti imaju značajno pozitivno dejstvo (za 34–43% poboljšanja) na moždani udar, poboljšavajući neurobihejvioralne ishode. Cinamofilin takođe dramatično smanjuje oštećenje neurona izazvano nedostatkom, odnosno deprivacijom kiseonika i glukoze u organotipskim rezovima hipokampusa (dela mozga koji učestvuje u stvaranju memorije i prizivanju sećanja).

Parkinsonova bolest je drugi najrasprostranjeniji neurodegenerativni poremećaj posle Alchajmerove bolesti, sa prevalencijom od 2 odsto kod ljudi starijih od 65 godina. Jedna studija [26] je pokazala da natrijum benzoat – metabolit cimeta – ima pozitivne efekte na ovaj poremećaj, ublažavajući simptome Parkinsonove bolesti.

Cimet kao lek, odnosno njegov metabolit natrijum benzoat takođe pojačava neurotrofne moždane faktore (BDNF molekul od esencijalnog značaja za razvoj i očuvanje neurona u centralnom nervnom).

Druga studija [27] je objavila da vodeni cejlonski cimet kao lek, tačnije njegov vodeni ekstrakt, može da smanji tau agregaciju i formiranje filamenata – dve glavne karakteristike Alchajmerove bolesti. To upravo ukazuje na značajan potencijal cimeta u lečenju Alchajmerove bolesti.

4) Antidijabetička svojstva cimeta (Smanjuje insulinsku rezistenciju i nivoe glukoze/šećera u krvi)

Nekoliko studija [28] je otkrilo da cimet kao lek i njegovi ekstrakti snižavaju ne samo nivo glukoze/šećera u krvi, već i nivo holesterola. Takođe, studija [29] koja je upoređivala efekte mnogih začina koji imaju dejstva slična insulinu otkrila je da je vodeni ekstrakt cimeta 20 puta efektniji od ostalih začina.

Iz cimeta su izolovani polifenol tip-A polimeri [30] i otkriveno je da ove supstance deluju kao molekuli slični insulinu. Nakon toga, identifikovano je novo jedinjenje iz derivata hidroksicimetne kiseline pod nazivom naftalenmetil estar, koje ima efekte na snižavanje nivoa glukoze u krvi [31], što dodatno potvrđuje antidijabetičko dejstvo cimeta.

Podsetimo da je insulin hormon koga proizvodi pankreas i koji ima brojne funkcije u organizmu, a jedna od najvažnijih jeste smanjenje visokog nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi.

Isto tako, nekoliko polifenola iz cimeta (rutin, katehin, kempferol, kvercetin, izorhamnetin..) pokazuju dejstva slična insulinu.

U nedavnoj studiji [32] nađeno je da pogodne doze cimeta (5, 10 i 20 mg/kg) pomažu u kontroli glikemije kod dijabetičara zbog pojačanog lučenja insulina. Moguće je da ublažavanje oksidativnog stresa i proinflamatornog okruženja u pankreasu može pružiti zaštitu β ćelijama pankreasa, ali za to je neophodno još istraživanja.

Pojedine studije [33] sugerišu da cimet može smanjiti insulinsku rezistenciju. Povećavajući osetljivost na insulin, cimet može smanjiti nivo šećera u krvi i podstaći bolju kontrolu šećera u krvi. Osim blagotvornog dejstva na insulinsku rezistenciju, cimet može da snizi šećer u krvi kroz nekoliko drugih mehanizama.

Pokazalo se da cimet smanjuje količinu šećera koja ulazi u krvotok nakon obroka. Cimet kao lek to čini ometanjem brojnih digestivnih enzima, što usporava razgradnju ugljenih hidrata u digestivnom traktu.

5) Antimikrobna dejstva cimeta

Cimetaldehid, jedna od glavnih aktivnih komponenti cimeta, može biti od koristi protiv različitih vrsta infekcija. Studije [34] sugerišu da ulje cimeta može pomoći u ubijanju određenih gljivica koje izazivaju infekcije respiratornog trakta.

Takođe, cimet kao lek može inhibirati rast određenih bakterija, uključujući listeriju i salmonelu. Osim toga, antimikrobni efekti cimeta takođe mogu pomoći u sprečavanju karijesa i smanjenju lošeg zadaha, pokazuju studije [35].

Do danas, nekoliko antimikrobnih efekata cimeta i njegovih ulja otkriveno je u različitim studijama, što ukazuje na to da je cimet kao lek prirodno antimikrobno sredstvo.  Na primer, kombinacija ulja cimeta i karanfilića ima veliku ulogu protiv gram-pozitivnih organizama (Listeria monocitogenes, Enterococcus faecalis, Staphilococcus aureus i Bacillus cereus), kao i protiv gram-negativnih bakterija, kao što su Salmonela i Ešerihija koli (Salmonella choleraesuis, Escherichia coliosa, Escherichia colia).

6) Cimet kao lek i njegova antikancerogena dejstva

Cimet kao lek je dosta proučavan zbog njegove potencijalne upotrebe u prevenciji i lečenju raka. Brojne studije [36] sugerišu da ekstrakti cimeta mogu zaštititi od raka. Cimet kao lek deluje tako što smanjuje rast ćelija raka i formiranje krvnih sudova u tumorima, i čini se da je toksičan za ćelije raka, uzrokujući ćelijsku smrt (apoptoza).

Jedna studija [37] na miševima sa rakom jajnika otkrila je da cimetaldehid (ili cinamaldehid) može da blokira ekspresiju određenih proteina uključenih u rast raka. Ovi nalazi su pokazali da cimetaldehid, kao najznačajnije jedinjenje cimeta, može da smanji rast i širenje ćelija raka jajnika. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se procenili potencijalni efekti cimeta protiv raka kod ljudi.

Cimetaldehidi su u studijama  [38] sintetizovani i testirani kao inhibitori angiogeneze kod raka (proces stvaranja krvnih sudova). CB403, hemikalija koja se može sintetizovati iz 2′-hidroksicimetaldehida, dobijenog iz cimetaldehida, može inhibirati rast tumora. Takođe, trans-cimetaldehid iz cimeta pokazuje [39] potencijalne efekte u ograničavanju rasta tumorskih ćelija, odnosno u povećanju apoptoze (programirane smrti) tumorskih ćelija.

7) Cimet kao lek za kardiovaskularne bolesti

Cimet kao lek ima značajnog potencijala u smanjenju rizika od srčanih, odnosno kardiovaskularnih bolesti koje su vodeći uzrok smrti širom sveta.

Prema jednom pregledu [40], suplementacija sa najmanje 1,5 grama (g) ili oko 3/4 kašičice cimeta dnevno mogla je da smanji nivoe triglicerida, ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i šećera u krvi kod ljudi sa metaboličkom bolešću.

Drugi pregled 13 studija [41] otkrio je da cimet može da smanji nivoe triglicerida i ukupnog holesterola, a oba su faktori rizika za srčana oboljenja. Takođe se pokazalo [42] da cimet kao lek smanjuje krvni pritisak kada se konzistentno konzumira najmanje 8 nedelja.

U kombinaciji, svi ovi faktori mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.

Jedna studija [43] izvestila je o potencijalnim efektima dva jedinjenja – cimetnog aldehida i cimetne kiseline – na ishemiju miokarda, što ukazuje na to da cimet kao lek ima potencijal da se koristi za lečenje kardiovaskularnih bolesti.

Cimetaldehid ima hipotenzivne efekte [44], odnosno ima potencijal da smanji visok krvni pritisak.

8) Smanjenje lošeg (LDL) holesterola i lipida u krvi

Već smo spomenuli da cimet kao lek može smanjiti nivoe triglicerida i LDL holesterola. Cimet ima pozitivan uticaj na profil lipida, pri čemu, dakle, on smanjuje loš (LDL – lipoprotein niske gustine) holesterol, zajedno sa trigliceridima.

Otkriveno je da prah kasija cimeta (kineskog cimeta) ima potencijal da smanji ukupni holesterol, trigliceride i LDL holesterol. Slično dejstvo ima i ulje cimeta. Primena cimeta u dozama od 1, 3 i 6 g dnevno [45] izazvala smanjenje nivoa glukoze u serumu, triglicerida, ukupnog holesterola i LDL holesterola kod ljudi.

9) Cimet kao lek protiv naprednih krajnjih proizvoda glikacije

Kada jedemo ugljene hidrate, organizam ih pretvara u šećere, kao što su glukoza ili fruktoza. Ovi šećeri služe kao primarni izvor energije za naše telo. Ali, ponekad se dešava da se ovi nusprodukti metabolizma našeg organizma ne iskoriste, odnosno ne izbace u celosti, već se oni povezuju sa proteinima na način koji nije prirodan.

Na taj način, stvaraju se štetni molekuli u telu koji se nazivaju napredni krajnji proizvodi glikacije (AGE – Advanced Glycation End Products). Proces stvaranja ovih molekula naziva se glikacija koja značajno ubrzava starenje, pri čemu koža gubi elastičnost, dolazi do nastanka bora, a ten je neujednačeniji.

Cimet sadrži različita fenolna i flavonoidna jedinjea (epikatehin, katehin i procijanidin B2…) koji su pokazali potencijalno inhibitorne aktivnsoti na formiranje AGE molekula. Ova antiglikaciona dejstva fenolnih jedinjenja, između ostalog, posledica su i antioksidativnih svojstava cimeta. Inhibicija formiranja AGE molekula može biti logičan terapijski pristup u lečenju dijabetesa i njegovih komplikacija.

10) Cimet kao lek protiv virusa (antiviralna dejstva cimeta)

Neka istraživanja [46] sugerišu da cimet može pomoći u zaštiti od određenih virusa. Na primer, smatra se da je cimet ekstrahovan iz sorte Cassia koristan protiv HIV-1, najčešćeg soja HIV-a kod ljudi.

Druge studije [47] sugerišu da bi cimet mogao da zaštiti i od drugih virusa, uključujući grip i Denga groznicu, virusnu infekciju koju prenose komarci.

Retko ko, ili gotovo niko ne konzumira cimet za sebe. Drugim rečima, cimet kao začin se uvek dodaje uz određeni obrok, kako bi mu dao određenu aromu i “šmek”. Međutim, postoje određene namirnice kojima se ciljano dodaje cimet, kako bi se pojačala njegova lekovita svojstva.

Hajmo sada da pogledamo koje zdravstvene prednosti ima cimet u kombinaciji sa drugim namirnicama zasebno (jabuka, jabukovo sirće, med, jogurt, đumbir…)

Jabuka i cimet kao lek

Da li može i zbog čega se koristi jabuka i cimet kao lek? Zapravo, jabuka i cimet predstavljaju uobičajenu kombinaciju, bilo da se cimet stavlja na kriške jabuke, bilo da se pravi čaj ili kompot od cimeta i jabuke.

Jabuka je voće bogato vlaknima, mineralima i vitaminima kao što su vitamini C, K, A, E, kalijum, magnezijum i slično. U tom smislu, jabuka i cimet kao lek mogu poslužiti pri ubrzavanju metabolizma, sagorevanju kalorija i, samim tim, za mršavljenje.

Međutim, kada govorimo lekovitim svojstvima jabuke i cimeta, onda jabuka i cimet kao lek imaju sledeće pozitivne efekte na zdravlje:

• Dobar izvor vitamina i antioksidanata (antioksidativno dejstvo) ;
• Smanjenje holesterola i triglicerida;
• Imaju blagotvorno dejstvo na probavne i digestivne probleme;
• Smanjenje hipertenzije, odnosno visokog krvnog pritiska;
• Zbog sadržaja kvercetina, jabuka i cimet kao lek smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti;
• Jabuka i cimet kao lek sprečavaju zatvor i dijareju;
• Jabuka i cimet kao lek pomažu u poboljšanju čula vida;
• Jabuka i cimet imaju korisne efekte na zube i zdravlje desni;
• Jabuka i cimet kao lek smanjuju nivo šećera/glukoze u krvi;
• Jabuka i cimet kao lek pomažu u ublažavanju menstrualnih bolova;
• Jačanje zdravlje kostiju;
• Jabuka i cimet kao lek pomažu u pravilnom funkcionisanju nervnog sistema;
• Jabuka i cimet kao lek mogu poslužiti u borbi protiv nesanice;
• Zbog jakog antioksidativnog dejstva, jabuka i cimet aktivno učestvuju u borbi protiv slobodnih radikala.

Jabuka i cimet kao lek za mršavljenje

Treba spomenuti i to da se jabuka i cimet često koriste u brojnim dijetama za mršavljenje. Zašto je to tako?

Antioksidansi iz cimeta i jabuke utiču na stabilizaciju šećera u krvi, smanjujući želju za ugljenim hidratima. Kada se ne unose ugljeni hidrati, insulin miruje, odnosno nema skokova insulina. Ovo je važno reći, jer je insulin hormon koji podstiče skladištenje masnih naslaga i sagorevanje UH, a ne masti. Kada se insulin ne luči, tada se organizmu omogućava da troši masne naslage kao izvor energije.

Osim toga, vlakna iz jabuke podstiču osećaj sitosti.

Kako se jabuka i cimet kao lek konzumiraju?

Pre svega, možete iseći jabuku na kriške, a potom odozgo posuti prahom od cimeta.

Takođe, jabuka i cimet kao lek mogu da se konzumiraju i kao vodeni osvežavajući napitak od jabuke i cimeta. Dovoljno je da nekoliko kriški jabuke i štapić cimeta stavite u vodu na nekoliko sati. Radi lepše arome, možete dodati nekoliko kapi limuna. Ostavite vodu da odstoji nekoliko sati i nakon toga je procedite i pijte.

Takođe, jabuku i cimet možete konzumirati i u obliku čaja. U vodu stavite kriške jabuka i štapiće cimeta, zagrejte je i dovedite do tačke ključanja. Nakon toga vodu procedite, a dobijeni čaj možete piti hladan ili topao.

Kompot od jabuka i cimeta divna je poslastica koja može biti deo vašeg nutritivnog programa za mršavljenje. Pripremite kompot tako što ćete jabuku oljuštiti i iseći na kriške. Stavite ih u posudu zajedno sa cimetom i kuvajte na laganoj vatri sve dok jabuke ne postanu meke. Po ukusu, možete dodati i malo meda, ali izbegavajte preterano zaslađivanje, zato što jabuka već u sebi sadrži prirodne šećere.

Kako se koriste jabukovo sirce i cimet kao lek?

Osim jabuke i cimeta, takođe se ponekad koriste jabukovo sirce i cimet kao lek. Mnogi ljudi dodaju jabukovo sirće u prelive za salatu ili u svoj čaj ili vodu, a cimet je izvrstan začin koji se, videli smo, vekovima koristio.

Utvrđeno je da jabukovo sirće poboljšava nivo glukoze u krvi, što je imperativ za one koji su u riziku od razvoja dijabetesa ili one koji ga već imaju. Jabukovo sirće sadrži nešto što se zove sirćetna kiselina, glavna komponenta sirćeta za koju je utvrđeno da odlaže pražnjenje želuca i povećava unos glukoze iz krvi u skeletne mišiće.

Njegova sposobnost da odloži pražnjenje želuca pomaže vam da duže ostanete siti, što rezultira smanjenim unosom hrane. Pomeranjem glukoze iz krvi i njenim skladištenjem u mišiće u jetru da bi se koristila za energiju (u vidu glikogena), jabukovo sirće pomaže u smanjenju glukoze/šećera u krvi.

Pored smanjenja nivoa šećera u krvi, jabukovo sirće takođe pospešuje zdravlje srca i celokupnog kardiovaskularnog sistema. To čini tako što poboljšava nivo ukupnog holesterola, smanjuje nivo LDL holesterola i triglicerida u krvi, istovremeno povećavajući nivoe HDL holesterola („dobar“ holesterol). Slično kao i jabukovo sirće, cimet takođe smanjuje nivo šećera u krvi i usporava pražnjenje želuca. Takođe, videli smo da cimet kao lek pomaže u smanjenju nivoa LDL holesterola.

Osim što su jabukovo sirce i cimet kao lek od velikih koristi za stabilizaciju šećera u krvi, jabukovo sirce i cimet kao lek imaju i sledeće pozitivne efekte na zdravlje:

• Gubitak težine, odnosno suvišnih kilograma;
• Kontrolisanje nivoa insulina;
• Smanjenje holesterola;
• Zdravlje srca;
• Jabukovo sirce i cimet kao lek za dobro varenje;
• Jabukovo sirce i cimet kao lek za zdravu kožu;
• Jabukovo sirce i cimet imaju koristi za zdravlje kose;
• Jabukovo sirce i cimet kao lek pružaju neophodnu podršku imunom sistemu;

Recepti za jabukovo sirce i cimet kao lek

1) Tonik od jabukovog sirćeta i cimeta za detoksikaciju

Pravljenjem ukusnog napitka za detoksikaciju, možete na savršen način da ubrzate svoj metabolizam i da dobijete energiju za ceo dan. Nakon što popijete ovo, možda ćete imati i više energije od one koje vam daje jutarnja šoljica kafe.

Sastojci:

• Jedna kašika sirovog jabukovog sirćeta;
• Jedna kašičica organskog meda;
• 1/4 kašičice mlevenog cimeta;
• Prstohvat soli po ukusu;
• 1 šolja vode.

Priprema:

U čašu tople vode u kombinaciji sa organskim jabukovim sirćetom dodajte cimet u prahu, med i prstohat soli. Promešajte dobro i popijte.

2) Jabukovo srice i cimet kao lek za digestivne probleme, imunitet, varenje i mršavljenje

Sastojci (slični kao i iz prethodnog recepta):

• 1 kašika sirovog jabukovog sirćeta;
• 1 kašičica organskog meda;
• 1/4 kašičice mlevenog cimeta;
• Prstohvat morske soli
• 1 šolja vode;

Uputstva:

Stavite pola vode da provri. Drugu polovinu vode i sve preostale sastojke sipajte u šolju i dobro promešajte, pa dodajte ključalu vodu. Trebalo bi da bude savršena temperatura za piće (nemojte da prokuvate svu vodu, inače ćete ubiti dobra svojstva jabukovog sirćeta i meda).

Takođe, jabukovo sirce i cimet kao lek možete koristiti i na sledeći način. Sipajte sirće u teglu i dodajte dva do tri štapića cimeta u teglu (ili 2 kašičice mlevenog cimeta). Možete čuvati jabukovo sirće natopljeno cimetom nekoliko nedelja ili meseci. Štapići cimeta će se otvoriti i cimet će dodati svoju aromu. Zatamnjenje boje, zbog cimeta, sasvim je prirodna pojava.

Koristite 1 kašiku jabukovog sirćeta i cimeta pre obroka pomešanog u velikoj čaši vode.

Cimet i jogurt kao lek

Jogurt se konzumira u kombinaciji sa brojnim drugim namirnicama. Međutim, mogu se jesti cimet i jogurt kao lek, ali istovremeno kao zdrava i veoma ukusna poslastica. Najmanje što možete da uradite jeste da pomešate šolju jogurta sa polovinom kašičice cimeta da biste mogli da imate zdravstvene prednosti od ove kombinacije.

Cimet i jogurt kao lek snižavaju visok krvni pritisak, LDL holesterol, smanjuju nivo šećera u krvi regulisanjem proizvodnje insulina, a istraživanja pokazuju da cimet i jogurt kao lek mogu pospešiti i zdravlje mozga. Takođe, cimet i jogurt kao lek se mogu koristiti kao sjajno prirodno sredstvo protiv digestivnih problema, pomažu u procesu mršavljenja i održavanja zdrave telesne težine.

Cimet i jogurt kao lek takođe mogu pomoći u sagorevanju kalorija putem ubrzanja metabolizma.

Dakle, najjednostavniji način da to uradite jeste da celu ili polovinu kašičice cimeta u prahu pomešate sa šoljom jogurta, popijete i to je to. Postoji i još jedan recept koji uključuje 2 kašičice meda, 1 kašičicu cimeta, i 1 šolju jogurta. Pomešajte sve sastojke u činiji, odložite je u frižider i konzumirajte bilo kada u toku dana.

Cimet i jogurt kao lek za mršavljenje

Postoji i jedna dijeta za mršavljenje koja, između ostalog, uključuje jogurt i cimet. Kao što smo istakli, cimet i jogurt ubrzavaju metabolizam, smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi i apetit, što doprinosi gubitku suvišnih kilograma. Uz korigovanje cele ishrane i načina života, dovoljno je da svakog jutra na prazan stomak, kao i uveče pre spavajnja, popijete šolju jogurta sa cimetom.

Takođe, postoji i jedna desetodnevna dijeta za mršavljenje koja uključuje jogurt i cimet. Svakog dana za doručak treba popiti 200 ml jogurta sa pola kašičice mlevenog cimeta. Uz to, možete uzeti i šaku orašastih plodova. Za ručak je obrok uobičajen, ali veoma umeren. Večera podrazumeva šolju jogurta sa pola kašičice cimeta, ali bez bilo kakvih dodataka (žitarica, koštunjavog ili suvog voća).

Ova dijeta traje 10 dana, veoma je restriktivna i pre nego što se odlučite za nju, posavetujte se sa svojim lekarom ili nutricionistom. Neophodno je tokom ove dijete unositi što više vode i biti dosta fizički aktivan.

Med i cimet kao lek

Postoje tvrdnje da med i cimet kao lek mogu izlečiti gotovo bilo koju bolest. I dok postoje naučni dokazi da se u određenim stanjima med i cimet kao lek mogu koristiti, u pojedinim slučajevima za to nema dovoljno opravdanja i dokaza.

Godine 1995. jedan kanadski tabloid je objavio članak koji je dao dugu listu bolesti koje se mogu izlečiti mešavinom meda i cimeta. Od tog vremena, pa do dana današnjeg umnožile su se hrabre tvrdnje o kombinaciji meda i cimeta.

Cimet i med zasebno imaju velikih blagotovrnih efekata po ljudsko zdravlje. Međutim, tvrdi se da u kombinaciji cimet i med imaju još boljih i jačih efekata, pozitivnih po ljudsko zdravlje.

Med i cimet kao lek – Lekovita svojstva ove kombinacije

• Smanjenje rizika od srčanih bolesti;
• Med i cimet kao lek mogu pomoći u bržem zarastanju rana;
• Takođe, med i cimet kao lek mogu pomoći u kontrolisanju i prevenciji dijabetesa, smanjenjem nivoa šećera u krvi;
• Med i cimet kao lek imaju veliku antioksidativnu snagu, što može ojačati imuni sistem;
• Med i cimet kao lek pomažu u smanjenju hipertenzije, odnosno visokog krvnog pritiska, kao i u snižavanju LDL holesterola;
• Prema jednoj studiji, kombinacija meda i cimeta pomaže u borbi protiv bakterija koje izazivaju akne;
• Med i cimet kao lek mogu pomoći pri urniranim infekcijama bešike, ali za ovo je neophodno još istraživanja;
• Slično tome, postoje tvrdnje da med i cimet kao lek mogu da se koriste protiv artritisa, ali ne postoje jaki naučni dokazi da primena paste od cimeta i meda na kožu može smanjiti upalu izazvanu artritisom;
• U pojedinim delovima sveta, kao npr. u Južnoj Americi, cimet i med se koriste za popravljanje lošeg zadaha;
• Postoje za sada naučno nedokazane tvrdnje da med i cimet kao lek mogu pomoći u rešavanju digestivnih problema (gasovi, nadutost…);
• Med i cimet kao lek imaju snažna antibakterijska svojstva, što može pomoći u slučaju prehlade;
• Redovna konzumacija čaja sa medom i cimetom u prahu može pomoći u borbi protiv ubrzanog starenja;
• Pojedina istraživanja sprovedena u Japanu i Australiji sugerišu da med i cimet kao lek mogu da se koriste kao prirodno sredstvo za lečenje raka, ali za ovo je potrebno još dodatnih istraživanja.
• Kada se koriste veoma umereno i dozirano, cimet i med zajednički mogu pomoći u procesu gubitka suvišnih kilograma.

Kako se koriste med i cimet kao lek?

Postoje brojni načini kako možete koristiti med i cimet kao lek u kombinaciji. Jedan od najlakših načina da koristite med i cimet kao lek i da poboljšate svoje zdravlje je da jednostavno pomešate pola kašičice cimeta u prahu sa kašičicom organskog meda i svakog jutra na prazan stomak uzimati po jednu kašičicu. Ovu kombinaciju možete dodati u čašu vode ili čaja. Isto tako, med i cimet kao lek se mogu koristiti za detoksikaciju organizma, kada se cimet i med pomešaju sa drugim sastojcima kao što su jabukovo sirće, ljuta mlevena paprika i limunov sok.

Takođe, med i cimet možete dodati u vaš omiljeni smuti i biljni čaj. Isto tako, za mršavljenje i anti-ageing efekat se mogu koristiti med i cimet kao lek, a od sastojaka su vam potrebni pola kašičice cimetovog praha, čaša vode, i jedna kašika meda.

Prokuvajte vodu, ostavite je sa strane, a potom je sipajte u čašu, zajedno sa cimetom. Tek kada se voda ohladi, odnosno dostigne sobnu temperaturu, dodati med. Pola čaše popiti uveče pred spavanje, a polovinu ujutru na prazan stomak. Tek nakon 2 sata treba doručkovati.

Cimet i djumbir kao lek

Cimet i đumbir su dve vrlo egzotične i aromatične biljke, odnosno začina koja se koriste u kulinarstvu širom sveta. Ali, osim toga, veoma često se u kombinaciji koriste cimet i djumbir kao lek. Obe biljke su veoma lekovite i imaju snažna antiviralna, antoksidativna i antibakterijska svojstva, zbog čega se najčeće u zimskim mesecima konzumira čaj od cimeta, djumbira, meda i limuna protiv prehlade i gripa.

Cimet i djumbir kao lek blagotvorno deluju na imunitet, stimulišući ga, zahvaljujući čemu se organizam može boriti sa posledicama virusnih infekcija kod problema sa bronhitisom ili upalom pluća. Još u ajurvedskoj medicini su bila poznata lekovita svojstva kombinacije cimeta i đumbira.

Na primer, u tradicionalnoj medicini, cimet i djumbir kao lek koriste se kao prirodno sredstvo protiv kašlja i kijavice. U ajurvedskoj medicini se čaj od mlevenog cimeta i rendanog đumbira koristi kao najjače prirodno sredstvo protiv upornog kašlja. Videli smo koja su lekovita svojstva cimeta, ali neka od lekovitih svojstava đumbira, u kombinaciji sa cimetom ili bez njega, uključuju:

• Podizanje imuniteta;
• Pospešivanje probave, odnosno smanjenje mučnine;
• Jako antioksidativno dejstvo;
• Pomaže u procesu skidanja masnih naslaga;
• Ublažavanje bolova i grčeva kod menstruacije;
• Smanjuje visok krvni pritisak;
• Cimet i djumbir kao lek ubrzavaju metabolizam;
• Ujedno, cimet i djumbir kao lek imaju snažna protivupalna dejstva.

Čaj od cimeta i đumbira – Recept

Ako se pitate kako se koriste cimet i djumbir kao lek, oni se najčešće konzumiraju u obliku čaja. U tom smislu, čaj od cimeta i đumbira može pomoći kod problema sa varenjem, raznih zapaljenskoh procesa u organizmu, kod prehlade, smanjenja visokog krvnog pritiska, ali i za jačanje imuniteta.

Konzumiranje čaja od cimeta i đumbira uveče pre spavanja pomaže u opuštanju umornih mišića, jačanju metabolizma i varenju hrane koja se konzumira tokom dana. Čaj od cimeta i đumbira pomaže kod gubitka suvišnih kilograma, pri ublažavanju menstrualnih grčeva, smanjenju upalnih procesa u organizmu, i snižavanju nivoa šećera u krvi.  

Ovaj čaj se može vrlo lako napraviti, a pored cimeta i đumbira možete da dodate kurkumu kao lek u prahu, limunov sok med ili anis. 

Iseckajte organski đumbir na delove ili ga izrendajte, pa ga stavite u hladnu vodu zajedno sa dve kašičice mlevenog cimeta. Zatim, tu vodu stavite da se prokuva na 20 minuta. Kada voda provri, pomerite sa vatre, preklopite i ostavite po strani nekih 10-ak minuta. Kada je čaj dovoljno vruć (ne vreo), možete dodati kurkumu, biber (radi bolje apsorpcije kurkume u organizmu), limunov sok, med i/ili anis.

Sve u svemu, cimet i djumbir kao lek, u vidu čaja, mogu poboljšati zdravstveno stanje, odnosno olakšati brojne zdravstvene tegobe počev od stomačne mučnine i problema sa varenjem, preko menstruačnih grčeva, a ujedno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Da li može da se koristi cimet kao lek za mrsavljenje?

Ne postoji namirnica ili napitak koji je ”magični štapić” i čijom će konzumacijom tako brzo i lako da se otope suvišne masne naslage. Ali, postoji određeni dijetetski pristup ishrani i uključivanje u jelovnik određenih namirnica koje mogu podstaći proces mršavljenja. Zato i postoje brojnedijete za mršavljenje, kao i pristupi ishrani koji omogućavaju gubitak masnih naslaga, kao što su keto ishrana, UN dijeta, autofagija dijeta, hrono ishrana i slično. Ali, koja je uloga cimeta tu i da li se može koristiti cimet kao lek za mrsavljenje?

Cimet kao takav nije čarobno sredstvo za mršavljenje. Međutim, korišćenje cimeta u optimalnim dozama, uz balansiranu ishranu, promene životnih navika i redovne fizičke aktivnosti svakako može imati učinka na polju gubitka masnih naslaga.

Drugim rečima, konzumiranje cimeta, ma kakve god on zdravstvene prednosti i lekovita svojstva imao, o kojima smo prethodno govorili, neće učiniti da izgubite suvišne kilograme ako ne promenite kompletan pristup ishrani i životnim navikama koje su dovele do taloženja viška masti.

S druge strane, pokazalo se da cimet smanjuje neke od loših efekata konzumiranja hrane bogate mastima. U tom smislu, cimet kao lek za mrsavljenje može biti od pomoći u ukupnom planu gubitka težine. Takođe, cimet snižava nivo šećera u krvi, ne podstiče lučenje insulina (a to je hormon koji, kada se proizvodi, onemogućava sagorevanje masti, odnosno omogućava taloženje masnih naslaga), što može dovesti do gubitka masnih naslaga.

Antiinflamatorna i antibakterijska svojstva cimeta mogu pružiti dodatnu pomoć onima koji pokušavaju da izgube kilograme, podstičući sveukupno zdravlje organizma koje će bolje i brže sagorevati kalorije i variti hranu.

Jedna kašičica cimeta sadrži od 1 do 1,6 grama vlakana, što vam može pomoći da pospešite neophodni dnevni unos vlakana i na taj način povećate osećaj sitosti tokom i nakon obroka.

Koja je dozvoljena dnevna doza cimeta?

Na kraju, postavlja se pitanje – koliko treba uzimati cimeta dnevno, odnosno kolika je dozvoljena dnevna doza cimeta?

Kasija cimet, odnosno kineski cimet ima velike količine kumarina, hemijskog jedinjenja koje je u studijama povezano sa oštećenjem jetre i povećanim rizikom od razvoja specifičnih vrsta raka ili kanceroznih tumora.

Zbog ovakvih zdravstvenih efekata, kao i drugih neželjenih nuspojava, kao što su rane u ustima ili problemi sa disanjem, savetuje se da se ne uzima više 0.02 mg kasija cimeta svakog dana za svaki kilogram težine. Tako, recimo, osoba od oko 70 kilograma ne bi trebalo da uzima više od 2-3 kašičice kasija cimeta.

Ali, najbolji način da sve to izbegnete jeste da uopšte ne konzumirate kasija cimet, već pravi, cejlonski cimet. Skuplji je i manje uobičajen, ali dostupan je u mnogim supermarketima i prodavnicama zdrave hrane.

Stručnjaci tvrde da je dozvoljena dnevna doza cimeta od jedne polovine do 1 kašičice cimeta. U prevodu, dozvoljena dnevna doza cimeta bi trebalo da iznosi od 2 do 4 grama, ali bezbedno je uzimati i do 6 grama cimeta dnevno, pokazuju izvori [48].

Sve u svemu, treba se držati određenog raspona. Efektivna, odnosno dozvoljena dnevna doza cimeta kreće se u rasponu od 1 do 6 grama, odnosno od pola do dve i po kašičice cimeta na dan, pokazuju studije [49].

RESOURCES

[1] Toksikologija i procena rizika od kumarina: Fokus na ljudskim podacima https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20024932/

[2] Potencijalna zamena za cimet sa niskim sadržajem kumarina: Listovi Cinnamomum osmophloeum https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24475880/

[3] Metode za poboljšanje termičke stabilnosti eteričnih ulja lista i njihovih glavnih sastojaka iz autohtonog cimeta (Cinnamomum osmophloeum) https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23738884/

[4] Antibakterijska aktivnost biljnih eteričnih ulja protiv Legionella pneumophila https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17659763/

[5] Superkritični CO2 ekstrakt Cinnamomum zeilanicum: Hemijska karakterizacija i antitirozinazna aktivnost https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17966976/

[6] Cimetaldehid štiti od oksidativnog stresa i inhibira inflamatorni odgovor izazvan TNF-α u endotelnim ćelijama ljudske pupčane vene https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32319555/

[7] Dijetetski faktor dobijen od cimeta, Cimetalni aldehid, aktivira antioksidativni odgovor zavisan od Nrf2 u ljudskim epitelnim ćelijama debelog creva https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3101712/

[8] Antibakterijska aktivnost eteričnih ulja lista i njihovih sastojaka iz Cinnamomum osmophloeum https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11483389/

[9] Antifungalna aktivnost eteričnih ulja i njihovih sastojaka iz autohtonog lišća cimeta (Cinnamomum osmophloeum) protiv gljivica propadanja drveta https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15607195/

[10] Antioksidativna aktivnost ekstrakta cimeta (Cinnamomum Zeylanicum, Breine) https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10077878/

[11] Anti-dijabetički efekat ekstrakta cimeta na glukozu u krvi kod miševa https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16213119/

[12] Studija o antiinflamatornoj aktivnosti eteričnog ulja iz listova Cinnamomum osmophloeum https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16131142/

[13] Nematicidna aktivnost jedinjenja ulja kasije i cimetovog ulja i srodnih jedinjenja prema Bursaphelenchus xylophilus (Nematoda: Parasitaphelenchidae) https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2586484/

[14] Hemijski sastav i larvicidna aktivnost esencijalnih ulja iz listova Cinnamomum osmophloeum protiv komaraca https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15237942/

[15] Insekticidno delovanje eteričnih ulja listova iz Cinnamomum osmophloeum protiv tri vrste komaraca https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18396039/

[16] Nova aktivnost inhibitora angiogeneze u ekstraktu cimeta blokira VEGFR2 kinazu i signalizaciju nizvodno https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3105590/

[17] Komparativna studija ulja cimeta i ulja karanfilića na nekoj oralnoj mikrobioti https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22783715/

[18] Antioksidativna aktivnost ekstrakta cimeta (Cinnamomum Zeylanicum, Breine) https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10077878/

[19] Antioksidativni efekti kore cimeta (Cinnamomum verum) i semena većeg kardamoma (Amomum subulatum) kod pacova hranjenih ishranom sa visokim sadržajem masti https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10641152/

[20] DPPH (1,1-difenil-2-pikrilhidrazil) aktivnost uklanjanja radikala flavonoida dobijenih iz nekih lekovitih biljaka https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11642334/

[21] Procena antioksidansa u desertnim začinima u poređenju sa uobičajenim aditivima za hranu. Uticaj postupka ozračivanja https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15053523/

[22] Antioksidativni kapacitet 26 ekstrakata začina i karakterizacija njihovih fenolnih sastojaka https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16190627/

[23] Cimet kao korisna preventivna supstanca za negu zdravlja ljudi i biljaka https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8433798/

[24] Anti-inflamatorna aktivnost ekstrakata cimeta (C. zeilanicum i C. cassia) – identifikacija E-cimetaldehida i o-metoksi cimetaldehida kao najjačih bioaktivnih jedinjenja https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25629927/

[25] Terapijski prozor za cinamofilin nakon deprivacije kiseonika i glukoze i prolazne fokalne cerebralne ishemije https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19416670/

[26] Natrijum benzoat, metabolit cimeta i aditiv za hranu, smanjuje mikroglijalne i astroglijalne inflamatorne odgovore https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2862570/

[27] Ekstrakt cimeta inhibira tau agregaciju povezanu sa Alchajmerovom bolešću in vitro https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19433898/

[28] Uticaj cimeta na nivoe glukoze i lipida kod dijabetesa tipa 2 koji nije zavistan od insulina https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17563345/

[29] In vitro biološka aktivnost vodenih ekstrakata kulinarskih i lekovitih biljaka slična insulinu https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10725162/

[30] Izolacija i karakterizacija polifenola tipa A iz cimeta sa biološkom aktivnošću sličnom insulinu https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/14709014/

[31] Anti-dijabetički efekat ekstrakta cimeta na glukozu u krvi kod miševa https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16213119/

[32] Hemijski sastav i hipoglikemijski i zaštitni efekat eteričnog ulja iz listova autohtonog cimeta (Cinnamomum osmophloeum Kanehira) na pankreas https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23627599/

[33] Uticaj cimeta u prahu na poboljšanje insulinske rezistencije kod sindroma policističnih jajnika: Randomizovano, dvostruko slepo, placebo, kontrolisano kliničko ispitivanje https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29250843/

[34] Prirodni proizvodi biljnog porekla kao vodeći agensi protiv uobičajenih respiratornih bolesti https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC9144277/

[35] Efekti cimeta (Cinnamomum spp.) u stomatologiji: Pregled https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7571082/

[36] Antikancerogeni efekti cimeta: Uvid u njegove efekte apoptoze https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31195168/

[37] Ekstrakt cimeta smanjuje ekspresiju VEGF preko supresije ekspresije gena HIF-1α i inhibira rast tumora kod miševa https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27253180/

[38] Sinteza i biološka aktivnost cimetaldehida (cinamaldehida) kao inhibitora angiogeneze https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0960894X97100087

[39] Citotoksični efekat trans-Cimetaldehida iz listova Cinnamomum osmophloeum na ljudske ćelijske linije raka https://gigvvy.com/journals/ijase/articles/ijase-200407-2-2-136

[40] Blagotvorni efekti cimeta kod pacijenata sa metaboličkim bolestima: Sistematski pregled i meta-analiza randomizovanih kontrolisanih studija https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33739219/

[41] Efekti suplementacije cimetom na koncentraciju lipida u krvi: Sistematski pregled i meta-analiza https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28887086/

[42] Efekat suplementacije cimetom na krvni pritisak kod odraslih: Sistematski pregled i meta-analiza randomizovanih kontrolisanih ispitivanja https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32220351/

[43] Zaštitni efekti cimetne kiseline i cimetnog aldehida na akutnu ishemiju miokarda izazvanu izoproterenolom kod pacova https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24001892/

[44] Farmakološke studije kineskog cimeta. Efekti cimetaldehida na kardiovaskularni i digestivni sistem https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1181070/

[45] Cimet poboljšava glukozu i lipide kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/14633804/

[46] Jedinjenje procijanidina dobijeno od cimeta ima anti-HIV-1 aktivnost blokiranjem vezivnih mesta heparan sulfata i ko-receptora na gp120 i preokreće iscrpljenost T ćelija ometanjem regulacije Tim-3 i PD-1 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5082894/

[47] Tradicionalna hrana sa antivirusnim svojstvima koja moduliraju imuni sistem https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7806454/

[48] Da li je cimet dobar za vas? https://thewholeu.uw.edu/2016/03/03/is-cinnamon-good-for-you/

[49] U kojoj meri unos cimeta poboljšava glikemijski i lipidni profil? https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30144878/