Bolnička (VMA) dijeta – Stvari koje vam nisu rekli

Bolnička dijeta ili VMA dijeta – Ove stvari morate odmah da znate!

Pre nego što vidimo u čemu se sastoji bolnička dijeta ili VMA dijeta (medicinska dijeta), koja su njena pravila i kako izgleda VMA dijeta po danima, morate da imate na umu veoma važne stvari o ovom režimu ishrane.

Naime, iako nosi naziv VMA dijeta (dijeta koja je osmišljena za pacijente na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu), ova bolnička dijeta NIJE preporuka lekara iz ove ustanove za opštu populaciju. Drugim rečima, iako medicinska dijeta apsolutno može dovesti do gubitka suvišnih kilograma, s obzirom na to da je, kalorijski posmatrano, veoma restriktivna, i lekari sa VMA se ograđuju od ove dijete, budući da se može negativno odraziti na sveukupno zdravlje.

Kasnije ćemo govoriti o manama i rizicima ove dijete, ali sada želimo da vam prenesemo saopštenje VMA [1], kada je u pitanju bolnička dijeta ili medicinska dijeta.

“Takozvana VMA dijeta nije preporuka lekara sa VMA.

Na internetu i društvenim mrežama prisutni su tekstovi o tzv. VMA dijeti, koja se predstavlja kao preporuka lekara sa Vojnomedicinske akademije. VMA se ograđuje od takvih tekstova i preporuka kako građani ne bi bili dovedeni u zabludu što, u krajnjem slučaju, može da utiče i na njihovo zdravstveno stanje. Savetovalište za ishranu VMA, koje se nalazi u okviru Sektora za preventivnu medicinu VMA, bavi se isključivo individualnim pristupom svakom pacijentu i izrađuje različite tipove dijeta prilagođenih uzrastu, zdravstvenom stanju, navikama i drugim činiocima od značaja u svakom pojedinačnom slučaju.

Kada su u pitanju dijete za postizanje željene telesne mase, potrebno je upozoriti potencijalne korisnike na mogući štetni efekat rigoroznih ograničenja ishrane, kojim se za nerealno kratak rok želi postići „idealna“ težina. Pravilna ishrana predstavlja jedan od segmenata očuvanja zdravlja i prevencije hroničnih bolesti, kao i unapređenja kvaliteta života.”

Zašto je ovo važno kada je u pitanju bolnička dijeta?

Želeli smo odmah na početku da istaknemo ovu veoma bitnu stvar, zato što na internetu postoji mnogo tendencioznih tekstova kada je u pitanju bolnička dijeta. VMA dijeta ili medicinska dijeta, vidimo, nije uopšte preporuka lekara, niti bilo kakva zvanična dijeta za mršavljenje čijih pravila bi trebalo da se pridržava svako ko želi da izgubi višak kilograma.

Ime Vojnomedicinske akademije (VMA), kao jednog od najvećih medicinskih autoriteta u Srbiji i regionu, iskorišćeno je u kontekstu ovakvog režima ishrane, kako bi se ohrabrila bolnička dijeta i njena primena. Istina je da se, s jedne strane, videli smo, VMA ogradio od ove dijete i da, s druge strane, medicinska dijeta može učiniti više štete nego koristi, ako se sprovodi bez nadzora stručnjaka i nerezonski.

Vrlo je važno biti oprezan i obazriv, ako želite da bolnička dijeta ili VMA dijeta bude deo vašeg režima za mršavljenje. Čak i lekari sa VMA, kada je u pitanju ova medicinska dijeta, naglašavaju da imaju individualni pristup pacijentima. To znači da oni osmišljavaju i izrađuju različite vrste bolničkih dijeta koje su prilagođene uzrastu pacijenta, njegovom opštem zdravstvenom stanju, životnim navikama.

Drugim rečima, bolnička dijeta ili VMA dijeta koja kruži na internetu je napisana po jednoobraznom, uniformnom receptu, ne uzimajući u obzir individualno zdravstveno stanje osobe koja bi želela da smrša. Želimo i mi da naglasimo da, pre nego što odlučite da pređete na režim VMA dijete, budete upoznati sa svim rizicima jednog vrlo nutritivno ograničavajućeg obrasca ishrane, jer u suprotnom – bolnička dijeta ili VMA dijeta može potencijalno ugroziti vaše zdravlje, a ne popraviti zdravstveni status (uprkos gubitku kilograma).

Zbog čega je VMA dijeta (medicinska dijeta) tako popularna?

Dijete za mršavljenje predstavljaju posebne režime ishrane čiji je cilj, kao što naziv sugeriše, gubitak masnih naslaga, odnosno suvišnih kilograma. Neke od poznatih dijeta za mršavljenje su keto ishrana, UN dijeta, autofagija dijeta, hrono dijeta, Atkinsova dijeta, Mediteranska dijeta, Paleo dijeta, DASH dijeta, low carb dijeta i slično. Međutim, u proteklih nekoliko godina VMA dijeta ili bolnička dijeta doživela je (na internetu) strmoglavi rast popularnosti.

Zašto je do toga došlo?

Postoje brojne svetski poznate medicinske dijete, kao što su Scarsdale dijeta [2] (jedna od najpoznatijih, zapravo), medicinska dijeta 11 dana, medicinska dijeta klinike Mayo i drugo. Međutim, fokus ovog bloga je VMA dijeta, odnosno bolnička dijeta ili medicinska dijeta koja je široko rasprostranjena u Srbiji i regionu.

VMA dijeta ili medicinska dijeta se ponekad u praksi naziva i dijeta 15 dana. To znači da bolnička dijeta traje 15 dana i da se za ovaj period može izgubiti čak 15 kilograma (što je u proseku kilogram po danu). Posmatrano iz čisto psihološke perspektive ljudi koji žele da smršaju, ovo zvuči veoma primamljivo, budući da se za veoma kratak period gubi veliki broj kilograma (tim ljudima je obično bilo potrebno mnogo duže vremena od 15 dana da nabace višak kilograma).

Dakle, obećavajući efekat gubitka ne baš malog broja kilograma (u praksi, nažalost, najmanji broj skinutih kilograma čine masne naslage, a najveći procenat izgubljenih kilograma čine voda i mišićna masa, što je neretko rezultat svake brze dijete kao što je bolnička dijeta i videćemo kasnije zašto skidanje težine nije isto što i gubitak masnih naslaga) u kratkom vremenskom periodu naišlo je na veliku zainteresovanost ljudi za ovu dijetu i van bolničkog ambijenta.

Protagonisti ove dijete pozivaju se na autoritet VMA, budući da je medicinska dijeta osmišljena od vrhunskih stručnjaka, namenjena pacijentima pred operaciju koji treba da se osećaju dobro i vitalno pred bilo kakav hirurški zahvat.

U tom smislu, pristalice ove dijete tvrde:

• Bolnička dijeta neće dovesti do iscrpljenosti, umora i malaksalosti;
• VMA dijeta, osim gubitka kilograma, garantuje i kompletno čišćenje organizma, odnosno detoksikaciju;
• Iako kalorijski restriktivna, medicinska dijeta ne dovodi do osećaja mučnine ili vrtoglavice usled izgladnelosti;
• Bolnička dijeta može dovesti do iritabilnosti, nervoze i razdražljivosti, ali će ovi psihički efekti biti minimalni;
• Gubitak do 15 kilograma u roku od samo 15 dana.

Kada se VMA dijeta primenjuje i ko treba da “drži” medicinsku dijetu?

Ponovićemo još jednom da je VMA dijeta namenjena isključivo pacijentima kojima je potreban, odnosno neophodan gubitak težine, kako bi mogli da se podvrgnu operaciji. Bolnička dijeta pacijentima najpre pomaže da izgube višak tečnosti, ali i kilograma, kao i osećaja nadutosti i nadimanja, kako bi bili spremni za hirurški zahvat.

To znači da ne postoji konkretno doba godine kada se može primenjivati medicinska dijeta, odnosno bolnička dijeta se može “držati” bilo kada. Međutim, zbog efekta detoksikacije i čišćenja organizma, pristalice ovakvog režima ishrane smatraju da je, van bolničkih uslova, najbolji period godine za primenu medicinske dijete krajem zime, odnosno početkom proleća.

Razlog upravo leži u detoksikacionoj prirodi VMA dijete. Smatra se da se tokom zime nakupljaju toksini i nabacuju kilogrami, usled masnije hrane. Početak proleća, s druge strane, najavljuje buđenje prirode i označava da je vreme za čišćenje organizma od “posledica zime”.

Isto tako, pristalice ove dijete smatraju da leto nije prigodno godišnje doba kada se treba primeniti bolnička dijeta. Razlog je praktične prirode. Naime, VMA dijeta ili medicinska dijeta isključuje unos šećera – ne samo rafinisanog, već i prirodnog, iz hrane i voća. Izuzetak je pomorandža (ponekad i jabuka), koja se jede svakog dana ove dijete, zbog čega se neretko medicinska dijeta naziva i pomorandža dijeta ili citrus dijeta.

Poznato je da letnja sezona sa sobom nosi i pregršt voćnih plodova, zbog čega, smatraju protagonisti VMA dijete, ukoliko ste ljubitelj voća, ne bi trebalo primenjivati ovaj režim ishrane u letnjem periodu. Izuzetak su, naravno, ljudi koji mogu bez voća i koji su, načelno, indifirentni prema tome da li je u pitanju period godine u kome je zastupljenije voće ili ne.

Šta je bolnička dijeta i kako uopšte funkcioniše medicinska dijeta?

Sada kada smo vam dali jedan veći uvod i osnove ovakvog režima ishrane, postavlja se pitanje na koji način funkcioniše bolnička dijeta? Koja su pravila VMA dijete? Šta je to što ovu dijetu razlikuje od drugih?

Generalno posmatrano, svaka dijeta za mršavljenje se bazira na kalorijskom deficitu. To znači da osoba, koja želi da smrša, treba da unosi manje kalorija nego što joj je potrebno na dnevnom nivou, odnosno da troši više kalorija nego što unosi.

Bolnička dijeta je tzv. brza dijeta

S jedne strane, bolnička dijeta je jedna od tzv. brzih dijeta, dizajnirana za gubitak kilograma u kratkom, brzom vremenskom roku. Ovde odmah treba istaći da svaki brz gubitak kilograma nije mudar pristup mršavljenju. Štaviše, u najvećem broju slučajeva radi se o nezdravom načinu skidanja kilaže, što može imati dalekosežne posledice po zdravlje. Svaki brz gubitak kilograma predstavlja svojevrsni zdravstveni i kalorijski šok za organizam, zbog čega bolničkoj ili bilo kojoj drugoj dijeti treba pristupiti isključivo uz nadzor i kontrolu stručnog lica.

Medicinska dijeta je, tvrde pristalice ovog režima ishrane, osmišljena tako da se, zapravo, ubrza metabolizam i pospeši zdravstveni status, uz prirodni tok gubitka kilograma. Videćemo kasnije da se ovom dijetom u najvećem broju slučajeva može postići suprotan efekat – usporavanje metabolizma i to je jedan od najvećih nedostataka VMA dijete.

VMA dijeta je kalorijski veoma restriktivna (niskokalorična) dijeta

S druge strane, VMA dijeta je vrlo niskokalorična dijeta. Naime, nevezano od zdravstvenog stanja i uzrasta, bolnička dijeta zagovara unos od 1.000 kalorija i muškarcu koji ima 100 kilograma, ali i ženi koja ima 60 kilograma (primera radi). Ovolika kalorijska restrikcija, bez uzimanja u obzir načina života, nutritivnih potreba, težinu, pol i opšte zdravstveno stanje osobe, zaista može predstavljati veliki rizik po zdravlje.

Prema tome, bolnička dijeta se bazira na značajnom smanjenju kalorija, odnosno makronutrijenata – masti, ugljenih hidrata. Kada se unos dva izvora energije – ugljeni hidrati i masti – značajno smanji, sasvim je logično da će doći do vrlo brzog, ali ne baš zdravog gubitka kilograma.

VMA dijeta i njena pravila

VMA dijeta je veoma rigorozna, kada su u pitanju njena pravila. Ova pravila se moraju dosledno poštovati da bi nastupili efekti brzog gubitka težine.

Već smo naveli da bolnička dijeta traje 15 dana. Da budemo precizniji, medicinska dijeta se izvodi ciklično, u tri kruga koji traju po pet dana. VMA dijeta po danima ima isti jelovnik (doručak, ručak i večera) za 5 dana koji se ponavlja tri puta. Dakle, u 5 dana postoji jedan VMA dijeta jelovnik, a taj jelovnik se ciklično ponavlja tri puta (ukupno 15 dana).

Budući da je ovo izrazito niskokalorična i restriktivna dijeta, nakon 15 dana ovakvog režima ishrane obavezno se mora napraviti pauza u minimalnom trajanju od 15 dana.

Medicinska dijeta podrazumeva da obroci budu redovni, bez preskakanja. To znači da svakog dana postoji doručak, ručak i večera. Između obroka nema grickanja, nema užine, što znači da treba napraviti pauzu između dva obroka u trajanju od 4 do 5 sati. Satnica ovih obroka nije striktna, odnosno može se odrediti samoinicijativno. Evo i primera:

• Doručak između 8:00 i 9:00;
• Ručak između 13:00 i 14:00;
• Večera između 18:00 i 19:00;

Ne sme se večerati nakon 20h. Nakon večere nema konzumiranja bilo kakvog obroka do narednog jutra. Bitno je držati se satnice i rasporeda obroka u periodu od 15 dana. Zbog čega bolnička dijeta zagovara režim ishrane bez užina i grickalica? Naravno, razlog je u smanjenju unosa dodatnih kalorija (što podstiče gubitak kilograma), ali postoji i biohemijski opravdan razlog.

Insulin i njegova povezanost sa skidanjem masnih naslaga

Šta god da pojedemo, bez obzira na to da li je visokokalorični ili niskokalorični obrok, obrok sa visokim ili niskim sadržajem ugljenih hidrata, masti ili proteina, naše telo proizvodi hormon insulin. Kada se konzumira obrok sa visokim sadržajem UH, insulin se može brzo i u velikim količinama izlučiti u krvotok, dok kod obroka sa niskim sadržajem UH, skok insulina nije dramatičan, već u optimalnim opsezima.

Insulin je hormon koji ima više funkcija u našem organizmu, a najpoznatija je ta da smanjuje nivo šećera/glukoze u krvi. Međutim, insulin je hormon koji, kada se luči, našem organizmu šalje znak da je vreme za skladištenje energije, a ne za trošenje iste. Drugim rečima, svaki put kada se proizvodi insulin, organizam skladišti masti, odnosno tada nije moguće sagorevanje masnih naslaga (koje se dešava, uzgred, kada insulin miruje).

Proces sagorevanja masnih naslaga, odnosno razgradnje masti naziva se lipoliza. Dok god traje dejstvo insulina, što je obično i do tri sata nakon obroka, lipoliza nije moguća. Enzim lipaza, koji je zadužen za razgradnju masti, ne može da obavlja svoju funkciju sve dok je nivo insulina u krvi veliki. Najprostije rečeno – dejstvo insulina blokira dejstvo lipaze.

Grickalice i užina između obroka (koja uglavnom ugljenohidratska) podstiče lučenje insulina, što znači da tada nema mogućnosti za sagorevanje masti, a samim tim ni za (brz) gubitak kilograma.

Bolnička dijeta i osnovni principi ovakvog režima ishrane

Sada ćemo vam navesti koji su ključni i glavni principi koje bolnička dijeta zagovara:

• Zabranjen je unos šećera, alkohola, kao i veštačkih zaslađivača.
• Tri obroka dnevno (doručak, ručak, večera) koji se ne preskaču.
• Dozvoljen je unos soli, ali u minimalnim količinama.
• Namirnice se, u zavisnosti od preferencija, mogu konzumirati tople ili hladne.
• Na dnevnom nivou se pije minimalno 2 litra vode, a dozvoljena je konzumacija limunade i biljnih (nezaslađenih) čajeva, kao i kafe.
• Poslednji obrok, tj. večera treba da bude najkasnije u 20h, kao što smo već naveli, i do doručka narednog dana se ne konzumira ništa.
• Smatra se da medicinska dijeta sama po sebi obezbeđuje optimalan unos minerala i vitamina, zbog čega nema konzumacije dodataka ishrani (suplemenata).
• VMA dijeta, koja traje 15 dana, podrazumeva izbegavanje voća (osim pomorandže i ponekad jabuke), testenine, žitarica i krompira.
• Medicinska ili bolnička dijeta smatra da se u umerenim količinama smeju jesti jaja, meso, zelena salata, riba, pa čak i kafa.
• VMA dijeta, ukoliko se poštuju sva njena pravila, tvrde protagonisti ovakvog režima ishrane, redukuje od 7 do 15 kilograma u periodu od 15 dana.

VMA dijeta – Šta (ni)je sve dozvoljeno?

Na više mesta smo istakli da je medicinska dijeta, tj. VMA dijeta vrlo rigorozna i striktna. Tačnije, VMA dijeta je veoma kalorijski restriktivna, što znači da će osoba, koja praktikuje ovu dijetu, biti u znatnom kalorijskom deficitu. Evo i šta sve nije dozvoljeno konzumirati za vreme ovog petnaestodnevnog režima ishrane.

Šećer je zabranjen!

Najvažnije pravilo, kada je u pitajnu bolnička dijeta, sastoji se u kompletnoj elimininaciji unosa šećera. Ovo se pre svega odnosi na rafinisani šećer, što iz hrane, što iz pića. Takođe, na VMA dijeti je isključena konzumacija i veštačkih zaslađivača, budući da oni mogu stimulisati glad i žudnju za šećerima.

Nema unosa alkohola!

Bolnička dijeta isključuje upotrebu bilo kog alkoholnog pića, iako je ovo pravilo koje važi za većinu dijeta za mršavljenje. Ne samo što alkoholna pića sadrže šećere (neka u većoj, a neka u manjoj količini), već je poznato i to da alkohol može izazvati brojne zdravstvene probleme i dovesti do razvoja mnogih hroničnih bolesti.

Dakle, svaka vrsta alkoholnog pića je zabranjena tokom VMA dijete, a to uključuje čak i bezalkoholno pivo.

Nema ni cigareta!

Potpuno isključivanje cigareta iz upotrebe ne treba da bude samo pravilo za dijetu, već i za svakodnevni život. Iako je to posebna tema, istaći ćemo samo da pušenje može uzrokovati brojne zdravstvene probleme, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak pluća, tuberkuloza, neplodnost, moždani udar, hronična opstruktivna bolest pluća, akutna mijeloidna leukemija i slično.

Ugljeni hidrati, voće i margarin

Napomenuli smo da je šećer strogo zabranjen na VMA dijeti. Da li to znači da bolnička dijeta isključuje konzumaciju svih ugljenih hidrata, makar oni bili i iz voća i povrća? Postoje mnoge podele UH, a jedna od njih je na rafinisane (industrijske, veštački napravljene, procesuirane) ugljene hidrate i prirodne, nerafinisane UH.

Svi rafinisani UH su trogo zabranjeni, kada je u pitanju bolnička dijeta. Na primer, u rafinisane UH ulaze testenine, belo brašno, peciva, testa, zaslađene žitarice, sladoledi i slično. S druge strane, bolnička dijeta dozvoljava unos nerafinisanih, prirodnih UH, ali u veoma skromnim i ograničenim količinama.

Na primer, medicinska dijeta dozvoljava konzumaciju pomorandži (zaštitni simbol ovog režima ishrane), paradajza, zelene salate, kuvanog povrća.. Sve navedene namirnice sadrže UH (najviše pomorandža), ali u minimalnim količinama.

Dakle, s jedne strane, ove namirnice sadrže zaista minimalnu količinu UH (što znači da skok šećera u krvi i, posledično, insulina, neće biti veliki), dok s druge strane, unos ovakvih namirnica je veoma ograničen. Zato i ne treba da čudi što se bolnička dijeta naziva i brza dijeta, jer se kilogrami brzo gube, usled kalorijskog deficita podstaknutog minimalnim unosom ugljenih hidrata.

Osim pomorandže (i ponekad jabuke), voću, kao prirodnom slatkišu, takođe nema mesta u medicinskoj dijeti, zbog visokog sadržaja šećera. Margarin, kao rafinisana i nezdrava imitacija putera, strogo je zabranjena u VMA dijeti.

Konzumacija vode

Kada je u pitaju unos vode, bolnička dijeta zagovara stav da dnevno treba piti minimum 2 litra vode (to je otprilike 8 čaša dnevno). Ovo je pravilo kojeg se treba pridržavati čak i ako niste na bilo kakvom dijetetskom režimu (naravno, količina vode koju treba uneti je individualna kategorija, i najviše zavisi od životnih navika, potreba, zdravstvenog stanja osobe).

Osim vode, VMA dijeta dozvoljava unos kafe, limunade ili biljnih čajeva (recimo, zeleni čaj).

Kako izgleda VMA dijeta po danima – VMA dijeta jelovnik

Kada je u pitanju VMA dijeta jelovnik, odnosno VMA dijeta po danima, prvo što se može primetiti jeste da je svakog od 5 dana (u ponavljanju od 3 puta), doručak uvek isti. Evo i kako doručak izgleda:

• 1 pomorandža
• 1 komad dvopeka (dozvoljena su ili 4 krekera umesto dvopeka, odnosno ukoliko vam dvopek svakog dana za doručak dosadi)
• 1 šoljica kafe ili čaja (bez bilo kakvog prirodnog ili veštačkog zaslađivača)

Evo kako i izgleda VMA dijeta po danima, tj. VMA dijeta jelovnik u trajanju od pet dana. Da ponovimo da samo jedan ciklus traje pet dana, a treba “obrnuti” tri ciklusa, jer bolnička dijeta traje ukupno 15 dana, nakon čega se pravi obavezno pauza.

1) VMA dijeta po danima – VMA dijeta jelovnik za 1. dan

Ručak: 1 kuvano jaje, 1 dvopek, 1 kiselo mleko (ili 2 kašike kisele pavlake ili šolja jogurta) 1 pomorandža i opciono 1 komad dvopeka.

Večera: 2 paradajza (može uz dodatak jednog krastavca), 2 kuvana jaja i opciono 1-2 komada dvopeka.

2) VMA dijeta po danima – VMA dijeta jelovnik za 2. dan

Ručak: 1 pomorandža, 1 kuvano jaje, 1 kiselo mleko (ili dve kašike kisele pavlake ili šolja jogurta), 1 šolja biljnog čaja (bez zaslađivača) ili kafe (bez zaslađivača) i 2 komada dvopeka opciono. Pomorandža se jede odvojeno, kao dezert

Večera: 125 grama mlevenog mesa, 1 paradajz, 1 pomorandža, 1 komad dvopeka. Pomorandža se jede na kraju, kada se završi sa konzumacijom mlevenog junećeg mesa, dvopekom i paradajzom.

Vidimo da je večera proteinska, zbog toga što je cilj da duže vreme drži sitim.

3) VMA dijeta po danima – VMA dijeta jelovnik za 3. dan

Ručak: 1 pomorandža, 1 kuvano jaje, 1 kiselo mleko (ili dve kašike kisele pavlake ili šolja jogurta), 1 glavica zelene salate ili 1 svež krastavac. Pomorandža se jede odvojeno, kao dezert.

Večera: 125 grama mlevenog mesa, 1 paradajz, 1 pomorandža, 1 šolja čaja ili kafe (bez zaslađivača u oba slučaja). Slično kao i drugog dana, pomorandža i čaj/kafa se uzimaju nakon konzumacije mlevenog mesa i paradajza.

4) VMA dijeta po danima – VMA dijeta jelovnik za 4. dan

Ručak: 125 grama mladog sira, 1 pomorandža, jedan dvopek, a može se dodati i jedan svež paradajz. Dvopek pojesti sa mladim sirom i paradajzom, nakon čega se jede pomorandža kao dezert.

Večera: 125 grama mlevenog mesa, 2 paradajza, 1 jabuka, 1 dvopek (ili 4 krekera). Jabuka se jede kao dezert, što znači da se prvo pojede mleveno meso, paradajz i dvopek (ili krekeri).

5) VMA dijeta po danima – VMA dijeta jelovnik za 5. dan

Ručak: 200 grama kuvanog mesa ili ribe, 1 paradajz i 1 dvopek (ili 4 krekera).

Večera: 1 tvrdo kuvano jaje i poa kilograma kuvanog povrća (šargarepa, karfiol).

U svim danima kada se jede meso i povrće, ove namirnice se mogu začiniti vegetom. Čaj i kafa se konzumiraju bez bilo kakvih prirodnih ili veštačkih zaslađivača.

Koje su prednosti medicinske dijete?

Postoje li neke prednosti kada je u pitajnu bolnička dijeta? Za protagoniste ovog režima ishrane – tako nešto se ne dovodi u pitanje. Naravno, najveća prednost VMA dijete je brzi gubitak suvišnih kilograma. Čak u prvih pet dana se može izgubiti od 3 do 5 kilograma. Videli ste kakav je VMA dijeta jelovnik, te ne treba ni da čudi što se kilogrami zaista brzo skidaju.

Pristalice ove dijete smatraju, a što pokazuju i pojedina medicinska dijeta iskustva, da bolnička dijeta, bez obzira na to što je veoma restriktivna, ne izaziva osećaj slabosti, umora, razdražljivosti, malaksalosti, glavobolje i vrtoglavice, kao što to čine druge niskokalorične dijete.  

Takođe, smatra se da medicinska dijeta čisti organizam od svih toksina, da smanjuje gastrointestinalne probleme, naročito probleme sa nadutošću i gasovima. Pristalice ove dijete tvrde da nakon 15-odnevnog režima ovakve ishrane neće doći do tzv. “jo-jo efekta”, odnosno povratka izgubljenih kilograma (pod uslovom da način ishrane nakon dijete bude uravnotežen i normalan – tzv. djetalna ishrana).

Isto tako, smatra se da bolnička dijeta može pogodovati ljudima sa određenim zdravstvenim tegobama u smislu suzbijanja simptoma bolesti. To se odnosi na srčane bolesnike i dijabetičare, a takođe jedan od pozitivnih efekata medicinske dijete je nestanak, odnosno smanjenje celulita.

Bolnička dijeta i njene mane i nedostaci

Bez obzira na to što je bolnička dijeta veoma popularna na internetu, to ne znači da je ova medicinska dijeta lišena nedostataka. Naprotiv, može se reći čak da VMA dijeta ima više nedostataka nego prednosti, što znači da sa sobom može nositi i ozbiljne zdravstvene rizike. Upravo zato, treba biti veoma obazriv i oprezan pre nego što se odlučite da implementirate ovu dijetu kao način za mršavljenje.

1) Lekari se ograđuju od ove dijete

Na prvom mestu, a to smo videli i na početku ovog teksta, lekari sa Vojnomedicinske akademije se ograđuju od ove dijete i ne preporučuju je kao zdrav režim mršavljenja, Kada jedan medicinski autoritet, kao što je VMA, zvanično saopšti ovako nešto, onda odmah morate znati da kod medicinske dijete postoje crvene zastavice.

Bolnička dijeta je osmišljena za, kao što i naziv sugeriše – za bolničke pacijente koji treba da izgube kilograme pred operaciju, a ne za svakoga ko želi da izgubi kilograme. Efekti VMA dijete ne mogu biti isti za, primera radi, dve osobe sa viškom kilograma, ukoliko te dve osobe imaju potpuno različite životne navike, zdravstvena stanja, različit uzrast, pol, nutritivne potrebe i slično.

2) Medicinska dijeta ima isti pristup prema svima, a to je loša stvar

Bilo koja dijeta, pa i bolnička dijeta, ne može se jednoobrazno primeniti na svaku osobu, jer je svako od nas različit, odnosno organizam svakoga od nas različito reaguje na različite dijetalne promene, tj. promene u ishrani. Dakle, VMA dijeta ne uzima obzir osobu kao individuu, kod nje ne postoji indiviudalni pristup i individualne potrebe pojedinca, već prema svima pristupa jednako i na isti način.

U tom smislu, navedena medicinska dijeta nije podvrgnuta bilo kakvom naučnom istraživanju, gde bi se sa stručne strane moglo reći da VMA dijeta daje rezultate – što u pogledu gubitka kilograma, što u pogledu zdravstvenog statusa.

Za sada, jedino svedočanstvo o rezultatima bolničke dijete jesu medicinska dijeta iskustva različitih ljudi, o kojima će kasnije biti više reči. Pozitivno iskustvo jedne osobe sa ovakvim režimom ishrane ne znači da će svako drugi imati pozitivne efekte od istog načina ishrane.

3) Gubitak masnih naslaga (sala) nije isto što i gubitak mišićne mase

Videli smo da se kao prednost VMA dijete navodi brzi gubitak kilograma. Međutim, ovde treba istaći dve stvari.

Prvo, svaki brz gubitak kilograma je svojevrstan šok za organizam i svako brzo mršavljenje NIJE prirodno i zdravo mršavljenje. Brzo mršavljenje može dovesti do metaboličkog i hormonalnog disbalansa, kada organizam može reagovati veoma burno, što dalje može uzrokovati zdravstvene probleme.

Drugo, kada se gube kilogrami i mršavi, apsolutno nije isto da li se gube kilogrami masnih naslaga (salo) ili kilogrami vode i mišićne mase. Na primer, nije isto izgubiti 10 kilograma – od kojih 8 kilograma sala i 2 kilograma mišića, i 10 kilograma – od kojih 8 kilograma mišića, 1 kilogram vode i 1 kilogram masnih naslaga. Dakle, postoji razlika između smanjenja telesne težine (gubitka kilograma) i topljenja masnih naslaga.

Svaka veoma niskokalorična dijeta, kao što je VMA dijeta, nosi sa sobom veliki rizik da se u procesu mršavljenja izgubi veliki i značajan procenat mišićne mase i vode, a manji procenat masnih naslaga. To znači da opisana bolnička dijeta ima veliki rizik od mišićne atrofije.

Zbog čega ovo nije dobro?

Kada osoba u procesu mršavljenja izgubi značajan deo mišićne mase, ne samo da dolazi do malaksalosti, već i do usporavanja metabolizma. Manjak mišićne mase znači da naš organizam ima smanjeni bazalni metabolizam, odnosno u mirovanju naše telo troši manje energije. Ukoliko osoba ima više mišićne mase, metabolizam je brži, što znači da može sagoreti više kalorija – iz masnih naslaga.

Gubitak mišićne mase može dovesti do brojnih zdravstvenih poremećaja, kao što su osteoporoza, smanjena pokretljivost tela, srčane bolesti, dijabetes, hronični umor, lak zamor, smanjenje opšte snage, ali i skraćenje životnog veka. Studije [3] su pokazale da su ljudi sa mišićnom masom dugovečniji.

Kada osoba mršavi – gubi masne naslage, a istovremeno ne gubi ili pak nabacuje mišićnu masu – ne samo da izgleda bolje, već se i oseća bolje. Bolnička dijeta, medicinska dijeta ili VMA dijeta u velikom broju slučajeva nema taj efekat. Naprotiv, čini suprotno, smanjuje mišićnu masu, što može biti uvod u brojne probleme kao što su pad imuniteta, ubrzavanje procesa starenja, pad opšte snage i nivoa fizičke spreme i slično.

Da li je moguće održati rezultate VMA dijete?

Nesumnjivo je da bilo koja dijeta za mršavljenje, pa i bolnička dijeta, ako se pridržavate njenih pravila, može dovesti do gubitka kilograma. Međutim, šta nakon postignutog cilja? Kakav režim ishrane treba biti da se ne bi povratili izgubljeni kilogrami? Da li je moguće nakon VMA dijete izbeći “jo-jo efekat”, odnosno da li je moguće održati postignute rezultate?

Videli smo da bolnička dijeta može za 15 dana dovesti do gubitka čak 15 kilograma. Teorijski posmatrano – sasvim je moguće održavati postignute rezultate ove dijete, ukoliko osoba kompletno promeni način ishrane i sve životne navike koje su dovele do nabacivanja suvišnih kilograma. Jedan od takvih načina ishrane, nakon držanja ove dijete, mogla bi da bude dijetalna ishrana.

Međutim, pristalice medicinske dijete tvrde da su rezultati VMA dijete apsolutno održivi, dugoročni i da nema “jo-jo efekta”, ako osoba nastavi da se hrani normalno, ali i ako jednom nedeljno primenjuje tzv. mini VMA dijetu.

U pitaju je mini bolnička dijeta za jedan dan ili jednodnevna VMA dijeta, što znači da se jednom nedeljno (uglavnom ponedeljak) praktikuje medicinska dijeta.

Evo i kako izgleda VMA dijeta jelovnik za taj jedan dan:

Doručak: Jedna čaša soka od celog limuna ili grejpfruta (2dl), bez bilo kakvih prirodnih ili veštačkih zaslađivača.

Ručak: 1 komad dvopeka (ili komad peciva od integralnog brašna) i 1 sveža jabuka.

Večera: 1 tvrdo kuvano jaje, jedan dvopek (ili 4 krekera) i 1 paradajz.

Na osnovu samog broja namirnica, može se videti da je i ova mini bolnička dijeta, odnosno jednodnevna VMA dijeta takođe kalorijski, ali i nutritivno veoma restriktivna. Zato je sasvim moguća pojava napada gladi, zbog čega pristalice ove mini dijete smatraju da se tokom ovog dana treba piti mnogo vode, koja će sprečiti dehidriranost i smanjiti osećaj gladi.

Takođe, zbog značajnog kalorijskog i nutritivnog deficita, smatra se da narednog dana treba postepeno povećavati količinu hrane koja se konzumira, kako ne bi došo do prejedanja, kalorijskog šoka i poništavanja svih pozitivnih efekata mršavljenja.

Kakva su medicinska dijeta iskustva?

Dolazimo do poslednje, ali veoma značajne stavke kada je u pitanju bolnička dijeta, a to su svedočanstva ljudi koji su praktikovali ovu dijetu. Dakle, šta govore medicinska dijeta iskustva, da li su to samo pozitivna, samo negativna ili kombinacija različitih iskustava?

S obzirom na to da ne postoji bilo kakvo naučno istraživanje o opravdanosti VMA dijete sa navedenim pravilima, principima i jelovnikom, ljudi koji žele da primene ovu dijetu na sebi, često mogu da se oslone samo na medicinska dijeta iskustva.

Budući da se na internetu mogu naći brojna lažirana iskustva o ovoj dijeti sa ciljem prodavanja upitnih programa za mršavljenje (što je još jedan od razloga zbog čega treba biti obazriv i oprezan prema ovoj dijeti), mi ćemo pokušati medicinska dijeta iskustva da sublimiramo sa foruma i medicinskih portala.

Medicinska dijeta iskustva u praksi

“Držala sam ovu dijetu prije 20 godina, za 15 dana smršala sam 10.5 kg, danas opet počinjem. S obzirom da sada imam 43 godine, kao i da je metabolizam sada usporeniji, javljam se posle 15 dana sa rezultatima. Inače sada imam 25 kg viška, pa ću dva kruga napraviti sa pauzom od 15 dana. Srećno svima koji počinju!”

“Pre godinu dana sam držala dijetu 2 sedmice i smršala sam oko 7 kg, a da pri tom se nisam striktno pridržavala. Jela sam sve po redosledu, ali sam umela da nekada samo dodam još nešto između, inače bih smršala još više, tako da ne morate pun tempo, imajte strpljenja i rezultati će doći.”

“Sa djetom sam za manje od 15 dana skinula 6kg, nisam ništa ni vežbala, čak sam ponekad malo prekršila. Dijeta je super, opet sam krenula, danas mi je prvi dan. “

“Imam 15-20kg viška. Ovo mi je treća nedelja, prve nedelje sam smršala samo 1.2kg, isto toliko i druge nedelje. Nemam rezultate kao većina vas, a strogo sam se pridržavala dijete. “

“Samo da vam kažem da dijeta djeluje. Za 3 sedmice sam smršala 10 kg. Prve sedmice je otišlo 6 kg. Druge samo 1 kg i 3 nedelje još 3 kg. Ovo nije ishrana za dugoročno, ali par mjeseci savršeno!”

“Jednom sam sa ovom dijetom skunula 5 kg. Drugi put ništa.”

“Bila sam na ovoj dijeti prije mjesec, dva, 10 dana i skinula sam 5 kg, i baš juče sam ponovo počela sa dijetom.”

“Ja sam je držala pre godinu dana nekih 10, 15 dana. Splasnula sam, stomak je splasnuo poprilično, smršala sam milslim 3, 4 kg. Međutim, čim sam krenula da jedem normalno, vratilo se sve u roku od par dana. To što sam smršala je voda bila. Mislim da od ovih brzinskih dijeta nema vajde.”

“Krenula sam sa dijetom pre 4 dana, na početku dijete sam imala 68kg, a sada 65,2kg. Osećam vrtoglavicu i malaksalost, ali nije strašno.”

Šta nam govore ovakva i slična medicinska dijeta iskustva?

Naravno, postoje još brojna svedočanstva i iskustva ljudi sa bolničkom VMA dijetom, a mnoga od njih možete pronaći na medicinskim portalima i forumima. Ali, šta nam kazuju navedena medicinska dijeta iskustva, dok su brojna nenavedena iskustva gotovo identične prirode i suštine (što možete i sami pronaći pretražujući internet)?

S jedne strane, možemo videti da bolnička dijeta, odnosno VMA dijeta ima dejstva, odnosno njome se postiže željeni rezultat, a to je gubitak kilograma.

S druge strane, vidimo da veliki broj ljudi u svojim iskustvima navodi kako “ponovo kreću na dijetu”. To znači da su mnogi ljudi, uprkos postignutim rezultatima, nakon ove 15-odnevne dijete, povratili kilograme (što je i logično, ukoliko neko ponovo počinje sa režimom ishrane za mršavljenje). Dalje, to znači da kod mnogih ljudi rezultati VMA dijete nisu održivi, o čemu, zapravo, eklatantno govori jedno iskustvo gde se navodi da to nije ishrana na duži rok, dok druga medicinska dijeta iskustva govore da su izgubljeni kilogrami, zapravo, nezdravo izgubljeni i da većinu tih kilograma čini voda.

S treće strane, u pojedinim iskustvima se može videti da uprkos gubitku kilograma, tokom ove dijete nastupaju nuspojave za koje pristalice VMA dijete smatraju da ne dolazi do njih. Govorimo o umoru, malaksalosti i izgladnelosti. Međutim, reputacija i popularnost VMA dijete je na našim prostorima velika, zbog čega poneki ljudi smatraju da navedeni problemi, zapravo, nisu problemi (koji, inače, mogu biti uvod u znatno veće zdravstvene poremećaje koji mogu potrajati), već normalna i propratna posledica ovakvog režima ishrane.

RESOURCES

[1] Takozvana VMA dijeta nije preporuka lekara sa VMA http://www.vma.mod.gov.rs/sr-lat/lekarski-saveti/vma-dijeta

[2] Šta je Scarsdale dijeta i kome je namenjena? https://www.healthline.com/nutrition/scarsdale-diet

[3] Indeks mišićne mase kao prediktor dugovečnosti kod starijih odraslih osoba https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4035379/