Šta je melanholija i kako ponovo osetiti sreću?

Melanholija – Više od tuge, manje od depresije

Reč melanholija opisuje stanje koje karakteriše izrazito depresivno raspoloženje, osecaj praznine, osecaj bezvrednosti i kompletan nedostatak entuzijazma.

Opšta monotonost koju neka osoba oseća, definiše se kao stanje koje se naziva melanholija. Ujedno, ovo stanje se neretko pogrešno naziva melaholija i opisuje sta je melanholija.

Svi ljudi na svetu ponekad imaju osecaj tuge, osecaj potistenosti i vekovima unazad taj osećaj su pokušavali da dokuče. Tražeći „lek“ za to stanje i osecaj bezvoljnosti, sam koncept stanja melaholija se menjao.

Sve do 18. veka, za stanje melanholija verovalo se da je nenormalno, takoreći neprirodno.

U 20. veku, melanholija je izgubila vezu sa abnormalnim verovanjima i u uobičajenoj upotrebi postala je u potpunosti sinonim za depresiju.

Nemački psihijatar Emil Krapelin¹ je 1907. godine predložio postojanje stanja koje je nazvao involutivna melanholija, za koje je mislio da može pomoći da se objasni češća pojava depresije kod starijih ljudi.

Pretpostavio je da su kod starijih osoba procesi involutivnosti (oronulosti, potrošenosti) u telu pogodni da izazovu osecaj praznine i osecaj bezvrednosti.

Gordon Parker² i Dušan Hadži-Pavlović³ su 1996. godine opisali stanje melaholija kao specifičan poremećaj pokreta i raspoloženja. Oni su taj termin priložili konceptu endogene depresije za koju se tvrdi da je uzrokovana unutrašnjim silama, a ne uticajima okoline.

Godine 2006, Majkl Alan Tejlor i Maks Fink su takođe definisali melanholija znacenje kao sistemski poremećaj koji se može identifikovati skalama za procenu depresivnog raspoloženja.

Smatrali su da stanje melanholija karakteriše depresivno raspoloženje, abnormalne motoričke funkcije i abnormalni vegetativni znaci.

Opisali su nekoliko oblika, uključujući retardiranu depresiju, psihotičnu depresiju i postporođajnu depresiju.

Melanholija znacenje – Kako se danas definiše ovaj termin?

Melanholija znacenje menjalo se vekovima. Za potrebe medicinske dijagnostičke klasifikacije, termini „melanholija“ i „melanholik“ su još uvek u upotrebi za specifikaciju određenih karakteristika, iako se često poistovećuju sa depresijom.

One mogu biti prisutne u teškoj depresiji, koja se naziva depresija sa melanholičnim karakteristikama⁴ kao što su:

• teško depresivno raspoloženje, pri čemu se osoba često oseća očajno ili prazno,
• pervazivna anhedonija – gubitak interesovanja za aktivnosti koje su inače prijatne,
• nedostatak emocionalnog reagovanja na uobičajeno prijatne stimuluse ili situacije,
• terminalna nesanica – neželjeno rano jutarnje buđenje,
• izražena psihomotorna retardacija ili agitacija,
• gubitak apetita ili gubitak težine.

Specifikator je u suštini potkategorija bolesti, koja objašnjava specifične karakteristike ili simptome koji se dodaju glavnoj dijagnozi.

S tim u vezi, melanholija znacenje ili specifikacija „melanholičnih karakteristika“ može se primeniti na:

• Velika depresivna epizoda, pojedinačna epizoda
• Velika depresivna epizoda, ponavljajuća epizoda
• Bipolarni poremećaj I, poslednja epizoda depresije
• Bipolarni II poremećaj, poslednja epizoda depresije

Važno je napomenuti da ljudi koji pate od melanholične depresije ne moraju imati melanholične karakteristike u svakoj depresivnoj epizodi.

Veruje se da su uzroci melanholičnog depresivnog stanja uglavnom biološki faktori koji mogu biti nasledni.

MRI (magnetno-rezonantni imidžing) studije su pokazale da melanholični depresivni pacijenti imaju problema sa vezama između različitih regiona mozga, posebno insule (dela mozga gde se telesne reakcije pretvaraju u osećanja) i fronto-parijetalnog korteksa (moždana kora koja pokriva prednji deo frontalnog režnja).

Melanholične osobe imaju osecaj tuge, osecaj bezvoljnosti, osecaj potistenosti bez jasno definisanog razloga.

Melanholične osobe su emocionalno prisutne i analitične, uvek pokušavaju da dođu do emotivne suštine, sami sa sobom, ili sa nekim drugim.

Osnovna razlika između osećanja melanholija i biti tužan jeste u tome što kada smo tužni, osećamo se utučeno. Imati osećaj melaholija znači biti tužan onda gde je osoba nekada bila srećna, a prvobitna osećanja su nestala.

Imati osećaj melanholija je više od imati osecaj tuge.

Sta je melanholija?

Mnogi se pitaju sta je melanholija i da li se razlikuje od depresije. Melaholija je podtip depresije. Ljudi sa melanholičnom depresijom imaju nedostatak entuzijazma.

Stalno su prisutni monotonost, osecaj tuge, osecaj bezvoljnosti i osecaj praznine. Melanholične osobe se bore da osete bilo kakvu sreću, čak i kada im se u životu dešavaju dobre stvari.

Danas se melanholija više ne navodi kao samostalan problem mentalnog zdravlja. Umesto toga, Dijagnostički i statistički priručnik navodi sta je melanholija kao specifikaciju za depresivne poremećaje.

Umesto da dobije dijagnozu za melanholiju, veća je verovatnoća da će osoba dobiti dijagnozu velike depresije sa melanholičnim karakteristikama.

Melanholija se takođe može javiti tokom depresivne faze bipolarnosti.

Da bi se dijagnostikovala melanholična depresija⁵, osoba mora imati najmanje jedan od ovih simptoma:

• Gubitak uživanja u svim (ili skoro svim) aktivnostima;
• Nedostatak pozitivnog odgovora na prijatne događaje.

I najmanje tri od sledećih:

• Očaj koji nije povezan sa gubitkom ili tugom;
• Gubitak apetita ili težine;
• Psihomotorne promene: fizički nemir ili usporeno kretanje;
• Dnevne varijacije raspoloženja: loše raspoloženje koje je lošije ujutru;
• Buđenje najmanje dva sata ranije nego što je normalno;
• Osecaj krivice.

Melanholija može izgledati veoma različito od nemelanholične depresije. U poređenju sa osobom sa drugom vrstom depresije, neko sa melanholijom obično:

• Razvija simptome u kasnijem dobu;
• Ima teže simptome. Umesto umora, osoba možda uopšte nema energije. Umesto da ima loše raspoloženje, možda neće moći da oseti sreću;
• Veća je verovatnoća da će imati psihomotorne simptome;
• Veća je verovatnoća da će imati anksioznost ili samoubilačke misli.

Melanholična depresija (melanholija znacenje) se može javiti zajedno sa drugim simptomima. Na primer, neko ko je u stanju melanholija može imati sezonski obrazac simptoma.

Istraživanja pokazuju sta je melanholija, odnosno da je melanholija češća kada su sunčeva svetlost i temperatura niski.

Melaholija se može pojaviti zajedno sa postporođajnom depresijom i depresijom sa psihotičnim karakteristikama.

Koji su simptomi melanholije i kako je prepoznati?

Simptomi melanholije su brojni i nije ih teško primetiti.

Melanholija se ponekad naziva „endogena depresija„, što znači „depresija koja dolazi iznutra“. Stanje melanholija može da bude nasledno.

Smatra se⁶ da društveni i psihološki faktori retko doprinose pojavi stanja melaholija na način na koji bi mogli da utiču na druge podtipove depresije.

Simptomi melanholične depresije uključuju:

• Izrazito depresivno raspoloženje koju karakteriše duboka malodušnost, očaj ili praznina;
• Depresija koja se stalno pogoršava ujutru;
• Rano jutarnje buđenje (najmanje dva sata ranije nego što je uobičajeno);
• Psihomotorni poremećaji ili retardacija, što je usporavanje normalnog pokreta, ili agitacija, koja je pojačana i/ili nepravilan pokret;
• Anoreksija ili gubitak težine;
• Preterani osećaj krivice.

Simptomi melanholije su slični opštim simptomima depresije, ali su uglavnom teži. Većina ljudi sa melanholijom se oseća usporeno.

Njihovi pokreti, misli i govor mogu biti veoma spori. Neki ljudi sa melanholijom doživljavaju uznemirenost i nemir, ali to je manje uobičajeno.

Ako imate melanholiju, možete:

• Osećati se sporo i biti ravnodušni;
• Pokazivati vrlo malo emocionalnog izražavanja ili odgovora;
• Izgubiti apetit i težinu;
• Spavati loše, sa previše ili premalo sna;
• Imati problema sa koncentracijom i pamćenjem stvari;
• Imati jaka osećanja beznađa ili krivice;
• Imati osecaj potistenosti, osecaj bezvoljnosti,
• Imati osecaj praznine;
• Osecaj bezvrednosti;
• Razmišljati o samopovređivanju.

Simptomi su obično najizraženiji ujutru.

Ako često imate osecaj praznine, osecaj bezvrednosti i nedostatak entuzijazma važno je da posetite svog lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje.

Oni mogu precizno proceniti koji su simptomi melanholije i savetovati vas o najboljem postupku.

Melanholija – Koji su uzroci nastanka?

Početak melanholičnih epizoda obično nije uzrokovan određenim događajem. Čak i kada se nešto dobro desi, raspoloženje pojedinca se ne popravlja, čak ni na kratko vreme. U tom slučaju, uglavnom nastaje melanholija.

Stariji ljudi, bolesnici i oni koji pokazuju psihotične karakteristike su u većem riziku od toga da postanu melanholični. Često je prisutan osecaj bezvrednosti.

Tačni uzroci pojave melanholija nisu jasni, ali genetika, porodična istorija, trauma iz prošlosti, hemija mozga i hormoni mogu imati važnu ulogu.

Veruje se da melanholična depresija ima snažno biološko poreklo.

Ljudi sa melanholijom verovatno imaju porodičnu istoriju problema sa promenama raspoloženja ili samopovređivanja.

Društveni i psihološki faktori retko doprinose melanholiji na način na koji bi mogli da utiču na druge podtipove depresije.

Istraživanja sugerišu da razlike u mozgu mogu biti odgovorne za stanje melanholija. Neko sa melanholijom može imati manje neurona koji se povezuju sa njihovom insulom (deo mozga odgovoran za pažnju).

Takođe mogu imati izmenjen hipotalamus, hipofizu ili nadbubrežne žlezde. Ove promene mogu uticati na apetit, nivo stresa i još mnogo toga.

Uzroci melanholije su multifaktorski i uključuju ekološke, psihološke i genetske faktore. Iako se čini da su biološki faktori najzastupljeniji, razvoj melanholije može se pratiti kombinacijom faktora.

Smatra se⁷ da melanholija može biti posledica:

1. Životne sredine
2. Psiholoških faktora
3. Genetskih faktora

Životna sredina

Ekološki uzroci stanja melaholija su prvenstveno spoljašnji i uključuju hronični stres, finansijske poteškoće, traumatske događaje, pa čak i promenu godišnjeg doba.

Članak pod nazivom Podtipovi depresije kod pacijenata sa PTSP-om, sugeriše da pacijenti kojima je dijagnostikovan PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) imaju veću verovatnoću da dožive epizode ​​melanholične depresije.

Veza između hroničnog stresa i depresije sa melanholičnim osobinama nije sasvim izučena. Međutim, članak iz 2004. godine sugeriše da hronični stres može vremenom da izazove depresiju.

Okruženje može izazvati melanholiju, jer stalno izlaganje negativnim faktorima okoline šteti mentalnom zdravlju. Javljaju se osecaj tuge, osecaj potistenosti, osecaj bezvoljnosti koji su dovoljni da nastane melanholija.

Psihološki faktori

Psihološki uzroci stanja melanholija mogu biti unutrašnji ili spoljašnji i uključuju traumu, zlostavljanje, negativan razgovor sa sobom i razmišljanje.

U članku iz 2001. godine sugeriše se da će se depresija (sa ili bez specifikacija poput melanholije) verovatno razvijati zajedno sa drugim mentalnim stanjima, kao što su anksiozni poremećaji.

Trauma iz detinjstva i drugi psihološki faktori uzrokovati da se pojave simptomi melanholije, kao što su nezainteresovanost za nekadašnje hobije (anhedonija), nesanica ili preterano spavanje, i osecaj tuge, monotonost.

Genetski faktori

Genetski faktori koji mogu izazvati pojavu melanholija odnose se na porodičnu istoriju depresije ili određene genetske markere koji su predisponirani za ovaj poremećaj.

Članak iz 1991. godine navodi da su melaholija i drugi veliki depresivni poremećaji nasledni. Ovo podržava argument da su depresija i njene karakteristike genetske prirode.

Još uvek su potrebna dalja istraživanja da bi se u potpunosti razumeo uticaj koji genetika ima na razvoj depresivnih poremećaja.

Međutim, ustanovljeno je da određeni genetski faktori povećavaju verovatnoću nastanka depresije.

Ko može da se nađe u stanju poznatom kao melanholija?

Stanje melanholija može da se zadesi kod nekoga ko ima porodičnu istoriju depresije. Onda je verovatnije će razviti depresiju sa melanholičnim osobinama.

Traumatski životni događaji, hronična medicinska stanja ili zloupotreba supstanci su potencijalni okidači koji povećavaju rizik da neko razvije melanholičnu depresiju.

Ako je dijagnostikovana melanholija, možete očekivati da ćete iskusiti kombinaciju simptoma kao što su umor, promene apetita, samoubilačke misli, poremećaj sna i nezainteresovanost za bivše hobije.

Mnogi pacijenti takođe opisuju fizičke simptome kao što su glavobolja, bolovi u stomaku i grudima.

Šta je involutivna melanholija?

Involutivna melanholija je mentalni poremećaj koji se javlja tokom involucionog perioda i karakterišu ga simptomi kao što su zabrinutost, anksioznost, uznemirenost i teška nesanica.

Često je praćeno osećanjem krivice i somatskim preokupacijama, koje mogu dostići zablude. Ovaj poremećaj se razlikuje od manično-depresivne bolesti, šizofrenije i psihotične depresivne reakcije.

Somatske preokupacije odnose se na preteranu zabrinutost ili preokupaciju fizičkim simptomima ili telesnim funkcijama.

Involutivna melanholija obuhvata period involucije, stariji uzrast, često se javlja kod žena usled hormonskih promena.

Involutivni period kod žena uglavnom podrazumeva klimakterijum.

To je termin koji se odnosi na involutivni period koji obuhvata 5 godina pre i nakon menopauze, a označava vreme u kome dugotrajni nedostatak ženskog hormona estrogena vodi ka generalizovanoj atrofiji kože, smanjenju čvrstine kostiju, osteoporozi i sklonosti ka razvoju bolesti razvoju srca i mozga što se može završiti infarktima ovih organa.

Žene u ovom peridu mogu da razviju stanje melanholija i da imaju osecaj bezvrednosti, osecaj tuge, da osećaju monotonost.

Ujedno, involutivna melanholija javlja se i kod starijih muškaraca ukoliko su stalno prisutni osećaji kao što su osecaj bezvoljnosti, osecaj praznine, nedostatak entuzijazma.

Involutivna melanholija se posebno koristi u kontekstu afektivnih poremećaja kod starijih osoba, i danas se najčešće podvodi pod dijagnozu depresije u starijoj životnoj dobi, odnosno involucione depresije.

Najčešće se javlja u periodu između 50. i 70. godine života.

Involutivna melanholija simptomi su isti kao i kod pojave stanja melanholija:

• Izraženi anksioznost i strah, često bez jasnog povoda.
• Opsesivne misli, posebno o zdravlju (hipohondrija), krivici, kazni.
• Psihomotorna retardacija – usporeno mišljenje, govor, pokreti.
• Moguće zablude (npr. Kotardov sindrom – uverenje da je neko mrtav ili da ne postoji).
• Insomnija, gubitak apetita, telesna iscrpljenost.

Stanje melaholija može da se leči, ali je potrebno posavetovati se sa stručnom osobom.

Melanholija lecenje – Kako pomoći melanholičnoj osobi?

Melanholija lecenje zavisi od toga da li je dijagnostikovana klinička melanholija (kao oblik teške depresije), ili egzistencijalna melanholija (kao životno stanje ili emocionalna reakcija).

Svakako se pre bilo kakvog pristupanja bilo kakvoj metodi lečenja treba posavetovati sa lekarom i stručnjakom za tu oblast medicine.

Melanholija lecenje kao vid stanja egzistencijalna melanholija odnosi se na osećaj takozvane „tihe tuge“ koja dolazi iz razmišljanja o smislu života, prolaznosti, gubitku, lepoti i tragediji postojanja.

Često je prisutna kod umetnika, filozofa, introvertnih ljudi i slično.

Lečenje ne podrazumeva farmakoterapiju, već terapiju razgovorom i radom.

Ovaj metod melanholija lečenje podrazumeva, najpre, prihvatanje melanholije kao stanja. To znači da osoba spozna i da dobije saznanje o tome da ima stanje melanholija. Važno je prihvatiti melanholiju, ona ne mora uvek da se leči, već može biti tu da bi nas nečemu naučila.

Melanholija lecenje može da se sprovede i kroz terapiju radom, odnosno hobijem. Odavanje umetnosti, muzici ili pisanju može da pomogne u lečenju melanholije.

Ukoliko osoba nije u stanju da započne bavljenje hobijem, odnosno ukoliko je neko toliko melanholičan da nema volje da se bavi time, treba sačekati. Bolje je prvo upotrebiti terapiju razgovorom.

Mogu da pomognu bliski razgovori sa prijateljima, porodicom, topli razgovori ispunjeni razumevanjem. Takođe, melanholija lecenje može da se sprovede i boravkom u prirodi u ovim slučajevima, egzistencijalne melanholije.

Važno je melanholičnoj osobi postaviti pitanje: „Šta bi sada radio da nisi melanholičan“. Ono što melanholična osoba odgovori, treba ustati i raditi baš to.

Na primer: išao bih u bioskop, u šetnju pored reke, popio bih sok u kafiću i slično. Kada osoba odgovori na pitanje, treba je podržati i raditi baš to.

Melanholija lecenje – Klinička melaholija

Melanholija lecenje kliničkog tipa podrazumeva obaveznu konsultaciju sa lekarom.

Tri grane psihoterapije mogu da pomognu u melanholija lecenje procesu.

1. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT). Ona pomaže da se prepoznaju negativni obrasci mišljenja i zamene realističnijim.
2. Psihodinamska terapija. Ona istražuje dublje, potisnute uzroke tuge.
3. Egzistencijalna terapija koja je korisna kod osećaja besmisla, kada neko ima osecaj bezvoljnosti i osecaj praznine.

Takođe, ne isključuje se ni terapija lekovima. Osobama koje imaju stanje melanholija propisuju se antidepresivi.

Mogu biti preporučeni ako simptomi traju duži vremenski period i utiču na svakodnevno funkcionisanje.

Propisuje ih psihijatar, a ne treba ih uzimati na svoju ruku.

IZVORI

1. Ko je Emil Krapelin? Izvor: Vikipedija https://en.wikipedia.org/wiki/Emil_Kraepelin ↩︎
2. Ko je Gordon Parker? Izvor: Vikipedija https://en.wikipedia.org/wiki/Gordon_Parker_(psychiatrist) ↩︎
3. Dušan Hadži-Pavlović, Škola psihijatrije, Univerzitet Novi Južni Vels, Australija https://scholar.google.com.au/citations?user=EiqF1FcAAAAJ&hl=en ↩︎
4. Melanholija: Sveobuhvatni vodič https://www.goodtherapy.org/learn-about-therapy/issues/melancholia ↩︎
5. Šta je melahnolična depresija? https://www.verywellmind.com/what-is-melancholia-379852 ↩︎
6. Koji su simptomi melanholične depresije? https://www.verywellmind.com/what-is-melancholia-379852#toc-symptoms-of-melancholic-depression ↩︎
7. Koji su uzroci melanholije? https://diamondrehabthailand.com/what-is-melancholia/#What_are_the_causes_of_melancholia ↩︎