Manija i Hipomanija

Manija i hipomanija – Zašto je “povišeno raspoloženje”, zapravo, poremećaj?

Na prvu loptu, zaista, može zvučati čudno da se povišeni nivoi energije i raspoloženja u psihijatriji smatraju mentalnim poremećajem. Zašto bi nečije izuzetno visoko (dobro) raspoloženje ili energičnost bilo problem, u psihološkom smislu te reči? Zar nije to “ono što se traži” u današnjem svetu gde je depresija poprimila epidemijske razmere?

Iako ovakva pitanja jesu logična, odgovor je u suštini veoma jednostavan. Manija i hipomanija su takva stanja ekstremnog ponašanja koja su veoma neprijatna i iritantna za ljude oko hipomanične, odnosno manične osobe.

Ne samo da je osoba naporna po okolinu, već manična/hipomanična osoba može vrlo lako postati svadljiva i agresivna. Osim toga, osoba sa manijom ili hipomanijom može biti i samoj sebi neprijatna i naporna. Takva osoba je veoma aktivna, veoma komunikativna, mnogo priča, ne spava mnogo, misli da može “pobediti svet”, ali isto tako je sklona svađama i incidentima.

Njihove trkačke misli (konstantno se smenjuju ideja za idejom, misao za mišlju) dovode do toga da manična i hipomanična osobe donose izbrzane i iracionalne odluke. Na primer, troše sulude iznose novca, ulaze u riskantne poslove, ne mogu da budu mirni, prave i započinju mnoge aktivnosti i planove, ali ih se nikada ne pridržavaju.

Zbog svega navedenog, manija (ređe hipomanija) onemogućava osobu da normalno funkcioniše na svakodnevnom nivou. U zavisnosti od jačine i intenziteta manije/hipomanije, osoba može donositi jako neutemeljene i pogrešne procene i odluke. Recimo, osobu može karakterisati jak promiskuitet, sklonost ka konzumiranju psihoaktivnih supstanci, zadužuje se, kupuje stvari od novca koji ne može da vrati…

Iz svih navedenih razloga, manija i hipomanija smatraju se poremećajem, jer i osobi sa ovim stanjem, ali i njenoj porodici i prijajteljima može naneti mnogo štete. Obično osoba sa ovim poremećajem nije svesna da ima poremećaj, ali to primećuje njena okolina.

Sta je manija?

Videli smo neke karakteristije manije i hipomanije. Kasnije ćemo više govoriti o razlikama između manije i hipomanije. Ali, da biste mogli bolje da razumete ovu razliku, kao i karakteristike i simptome ova dva stanja, neophodno je prvo videti sta je manija.

Manija se može definisati kao poremećaj raspoloženja, odnosno kao stanje sa abnormalno i konzistentno povišenim, ekspanzivnim i razdražljivim raspoloženjem. Ovakvo povišeno raspoloženje je često praćeno uzbuđenjem, vrlo visokim nivoima energije, preteranom aktivnošću, uznemirenošću, preteranim optimizmom, osećajem grandioznosti, ali i narušenom sposobnošću rasuđivanja.

Ako se pitate “sta je manija”, treba znati i to da simptomi ovog poremećaja mogu uključivati dugotrajan period preteranog, ekstremnog i, ponekad, opasnog ponašanja. Manija se obično povezuje sa bipolarnim poremećajem.

Ali, čak i ako osoba nema bipolarni poremećaj, ona može doživeti maniju, odnosno maničnu epizodu. Ukoliko je to slučaj (manija koja nije praćena bipolarnim poremećajem, ranije poznatim pod nazivom manična depresija, odnosno depresija manija), to znači da postoji neki drugi uzrok ili faktor koji doprinosi maniji.

Dakle, manija je stanje mentalnog zdravlja koje uzrokuje da osoba doživi nerazumno visoke nivoe euforije i intenzivna raspoloženja, hiperaktivnost i sumanute ideje. Treba istaći i to da manija (manične epizode) može biti veoma opasno stanje iz nekoliko razloga. Ljudi sa manijom možda neće spavati ili jesti dok su u maničnoj epizodi.

Kao što smo već istakli, oni se mogu ponašati riskantno, nanoseći štetu i sebi i svojoj okolini. Takođe. osobe sa manijom imaju veći rizik da dožive halucinacije i druge poremećaje percepcije.

Manija i hipomanija – Koja je granica između normalno povišenog raspoloženja i abnormalno povišenog raspoloženja?

Svako od nas je makar jednom u životu imao period kada je bio izuzetno dobro raspoložen, veseo, energičan i veoma optimističan. Međutim, da li to znači da je svako od nas i doživeo fazu manije, odnosno maničnu epizodu? Naravno da ne. Manija i hipomanija su nešto sasvim drugačije.

Naime, manija i hipomanija, videli smo, odlikuju se pojačanim aktivnostima i energičnim ponašanjem koje odudara od uobičajenog ponašanja tog pojedinca. Dakle, manija i hipomanija su stanja koja se karakterišu abnormalnim i prekomernim ponašanjem koje drugi ljudi mogu primetiti i odmah pomisliti da nešto nije u redu. Manično ili hipomanično ponašanje odražava ekstremno veliki nivo energije, sreće ili razdražljivosti.

Na primer, osoba može biti veoma uzbuđena zbog ideje da napravi najnoviju, zdravu poslasticu koju niko do sad nije napravio. Osoba veruje da je ova ideja može učiniti milionerom preko noći, a istina je da ta osoba nikada u životu nije napravila samoj sebi obrok, da nema novca da investira u svoj biznis plan, niti zna kako da taj biznis plan razradi.

Drugi, nazovimo moderniji primer, bio bi kada osoba u potpunosti nije saglasna sa nekim stavom ili mišljenjem influensera na društvenim mrežama. Tada manična osoba može, recimo, ne samo napisati veoma dugačak komentar (od 2 do 3 hiljade reči), već istražiti sve veb-sajtove koji su povezani sa tim influenserom kako bi svuda mogla da objavi svoj komentar.

Možda ste već viđali ovakve primere (naročito drugi) i može vam zvučati kao uobičajeno i normalno ponašanje. Međutim, osoba sa manijom će potrošiti izuzetno mnogo vremena i energije, uključujući i neprospavane noći radeći na stvarima poput spomenutih.

Dakle, imati nekada povišene nivoe energije i raspoloženja ne čini osobu automatski maničnom. Manija i hipomanija su takva ponašanja koja već na prvi pogled odudaraju od društveno uobičajenog ponašanja, kao i uobičajenog ponašanja samog pojedinca.

Da li postoje i koje su vrste manije?

Kao što smo videli, manija se manifestuje kao stanje povišenog raspoloženja. Tačnije, manija je poremećaj koga odlikuje povišeni nivo aktivnosti, energije, izražena emocionalnost, razdražljivost, uzbuđenost, veselost, komunikativnost, kao i smanjena potreba za snom i hranom.

Prema tome, ako imate nedoumicu sta je manija, ovako bi mogla da zvuči generalizovana definicija ovog stanja. Međutim, manični poremećaji često mogu biti raznoliki. Tačnije, manični poremećaj se može javiti kombinovano sa depresivnim epizodama ili se manija, kao takva, može ponavljati.

Prvo, može se dogoditi da osoba doživi izdvojenu maničnu epizodu jednom, koja se, dakle, ne ponavlja. Ukoliko je to slučaj (dakle, manična epizoda se jednom dogodila i nije pojavila) i ako pre i posle maniče epizode osoba nije imala depresivno raspoloženje, onda govorimo o klasičnoj maničnoj epizodi.

Drugo, može se dogoditi da osoba doživi manične epizode koje se ponavljanju, a da takvim maničnim fazama prethodi ili sledi depresivna epizoda. Ukoliko to je slučaj, onda govorimo o maničnoj depresiji (manično-depresivni poremećaj), poznatijoj kao bipolarni poremećaj. Neki od drugih naziva su i ciklotimični poremećaj (mada je on više podtip bipolarnog poremećaja), bipolarna depresija ili manično-depresivna psihoza.

S druge strane, manični poremećaji se mogu podeliti i prema tome da li se u slučaju manične epizode javljaju simptomi psihoze. U pitanju su simptomi koji se odlikuju gubitkom kontakta osobe sa realnošću (halucinacije, bizarne misli, sumanute ideje, sumanuta uverenja).

Recimo, tokom manične epizode, osoba može imati osećaj grandioznosti, smatrajući sebe veoma važnom na svetskoj sceni, koja je predodređena da učini velika i spektakularna dela. U znatno težim slučajevima manije, osoba može verovati da ima nadljudske i natprirodne moći i slično. U tom smislu, manični poremećaji se mogu podeliti na – manija sa simptomima psihoze i manija bez psihotičnih simptoma.

Depresija manija – Koje su razlike između ova dva stanja?

Na početku teksta smo istakli da je manija poremećaj raspoloženja čije su karakteristike suprotne od depresije. Hajmo sada da pogledamo u čemu se sastoje konkretne razlike kada je u pitanju depresija manija.

Nivoi energije

Prvo, videli smo da maniju odlikuje povišeno raspoloženje, nivoi energije i aktivnosti, pri čemu osoba, recimo, može trošiti velike sume novca. Depresiju odlikuje znatno nizak nivo energije, letargija, gubitak interesovanja za sve aktivnosti i hobije koje su osobu ranije činile srećnom.

Spavanje

Drugo, kod manije osoba ima smanjenu potrebu za snom, što može dovesti do insomnije. Depresiju karakterišu poremećeni obrasci spavanja. Tačnije, osoba ima problema da se uspava ili da ostane u snu, nekada se prerano budi i ne može da spava (insomnija), a ponekad može prekomerno spavati (hipersomnija).

Misli i osećanja

Treće, maniju odlikuje preveliki nivo optimizma, osoba je dobro raspoložena, uzbuđena i ushićena. Shodno tome, osoba može misliti da je posebna, nadarena, a i libido joj može biti povećan. Maničnu i hipomaničnu osobu preplavljuju konstantno jedna misao za drugom (trkačke misli), pa se često, zbog intenzivnosti emocija, može osećati uznemireno, razdražljivo i svadljivo.

Osoba sa depresijom se oseća beznadežno, tužno, očajno, bezvredno, sa veoma niskim samopoštovanjem. Depresivnoj osobi je narušena sposobnost logičkog razmišljanja, koncentracije, donošenja racionalnih odluka i motivacije. Ona misli da je beskorisna i da je teret sebi i drugima, zbog čega često pomišlja na samoubistvo i smrt.

Govor i senzacije

Četvrto, manija se odlikuje time da je osoba preterano govorljiva i komunikativna, u toj meri da je to naporno i ljudima oko nje. Osoba sa manijom često toliko mnogo i brzo priča, da nije u stanju da kanališe tok svojih misli i da verno prenese sve svoje ideje. Osim toga, ona ima pojačanu percepciju i senzibilnost.

Osoba sa depresijom može pričati veoma usporeno. Njena senzibilnost i percepcija stvari su inhibirane, ali u nekim slučajevima mogu biti i pojačane (recimo, čulo mirisa i ukusa).

Halucinacije i sumanute ideje

Peto, u teškim slučajevima manije, osoba može imati megalomanske i grandiozne ideje. Recimo, ona može pomišljati da je nju Bog poslao na Zemlju ili da je ona super heroj koji treba da obavi tačno određeni zadatak i da je ona predodređena za to. S druge strane, u teškim slučajevima depresije, osoba može ima krajnje nihilističke zablude ili Kotarov sindrom [1] (na primer, ona može verovati da joj se telo raspada).

Šta uzrokuje maniju i koji su okidači za maničnu epizodu?

Za sada nisu u potpunosti razjašnjeni tačni uzroci manije. Međutim, došlo se do saznanja da manija može biti uzrokovana kombinacijom sledećih faktora:

• Porodična istorija. Ukoliko osoba ima roditelja, brata ili sestru koji je već iskusio manične poremećaje, postoji verovatnoća da će i sama osoba doživeti maničnu epizodu tokom života. Dakle, u pitanju je samo verovatnoća, odnosno rizik, a ne izvesnost da će se manija pojaviti.
• Razlike u strukturi mozga. Ljudi sa bipolarnim poremećajem i drugim mentalnim poremećajima imaju primetne razlike u mozgu. Jedna studija iz 2019. godine [2], u kojoj je učestvovalo 73-oje ljudi, otkrila je da se aktivacija i povezanost amigdale (deo mozga uključen u pamćenje, emocije i odgovor “bori se ili beži”) razlikuju kod ljudi sa bipolarnim poremećajem u poređenju sa opštom populacijom.
• Faktori životne sredine. Promene životne sredine mogu izazvati maniju. Stresni životni događaji, kao što je smrt voljene osobe, mogu doprineti maniji. Finansijski stres, odnosi i bolest takođe mogu izazvati manične epizode. Stanja poput hipotireoze takođe mogu doprineti maničnim epizodama.

Fizička stanja koja su povezana sa manijom uključuju:

• Zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;
• Tumor na mozgu;
• Povreda mozga;
• Porođaj (postpartalna psihoza);
• Demencija;
• Encefalitis;
• Lupus;
• Neželjeni efekti lekova;
• Nedostatak sna (nesanica);
• Moždani udar.

Istraživanja [3] sugerišu da neurotransmiteri – noradrenalin i dopamin – mogu igrati ulogu u prelasku osobe na maničnu epizodu.

Manija i okidači ovog poremećaja

Okidači manične epizode ​​su jedinstveni za svaku osobu. Ali, uobičajeni okidači kojih treba biti svestan uključuju:

• Veoma stimulativna situacija ili okruženje (na primer, mnoho buke, jako svetlo ili velike gužve);
• Velika životna promena (kao što je razvod, brak ili gubitak posla);
• Nedostatak sna;
• Upotreba supstanci, kao što su rekreativne droge ili alkohol.

S druge strane, postavlja se pitanje – šta se događa sa osobm nakon manične epizode? Kada se završi faza manije, kako se osoba oseća i ponaša? Kako razmišlja, o čemu misli? Ovde postoji nekoliko scenarija:

• Osoba se može osećati srećno ili izuzetno posramljeno zbog svog ponašanja;
• Osećaj intenzivne nelagodnosti zbog svih aktivnosti koje je osoba pristala da preduzme u fazi manije;
• Osoba ima slabu memoriju ili nejasna sećanja na ono što se dogodilo tokom manične epizode;
• Umor i osobi je potreban san;
• Depresivno raspoloženje (ako je manija deo bipolarnog poremećaja).

Manija i hipomanija – Koji su simptomi ovih psiholoških poremećaja?

Kada su u pitanju manija i hipomanija, simptomi ova dva poremećaja se u velikoj meri preklapaju. Ključna razlika je u tome što hipomanija nije praćena psihotičnim simptomima, odnosno nije dovoljno intenzivna da izazove značajne probleme u funkcionisanju i ne zahteva hospitalizaciju.

Da bi neko stanje moglo da se klasifikuje kao manija, simptomi moraju da traju najmanje nedelju dana, što dovodi do poteškoća sa funkcionisanjem ili takvi simptomi zahtevaju hitnu hospitalizaciju osobe.

1) Manija i trkačke misli

Osoba koja ima maničnu epizodu takođe ima tzv. trkačke misli. To je naziv za stanje kada se misli i ideje, kao što smo već nekoliko puta istakli u ovom tekstu, veoma brzo smenjuju jedna za drugom. Za takve osobe se često kolokvijalno može reći da im mozak radi “300 na sat”.

Zbog ovakvih misli, osoba često ne može ni da smisleno izgovori sve što misli, niti je u stanju da artikuliše svoje misli tako da je druga osoba razume. U razgovoru sa takvom osobom, ona vrlo brzo prelazi sa teme na temu.

2) Smanjena potreba za snom

Tokom maničnih epizoda, postoji značajno smanjena potreba za snom. Interesantno je da poremećaji sna, odnosno insomnija može intenzivirati težinu manije. Međutim, ne znači da svako ko ima nesanicu istovremeno doživljava maničnu epizodu. Postoji zaista mnogo razloga zbog kojih se obrasci spavanja mogu poremetiti.

3) Povećana pričljivost ili brz govor

Dok neki ljudi prirodno govore više, češće ili brže od drugih, ljudi sa manijom to rade samo tokom manične epizode. To je primetna razlika u odnosu na njihov uobičajeni govor i sposobnost komunikacije, što drugim ljudima omogućava da lakše spoznaju promenu.

Takođe, govoriti glasnije nego obično je još jedan simptom manije.

4) Manija i hipomanija – Euforija

Kao simptom manije i hipomanije izdvaja se euforija. U pitanju je stanje povišenih i naglašenih emocija, uključujući preteranu i nerazumnu sreću, nadu i uzbuđenje. Simptomi euforije, što je najvažnije, nisu direktna posledica konzumiranja psihoaktivnih supstanci, alkohola ili lekova.

Na primer, supstance kao što su alkohol i kokain mogu izazvati maniju. Antidepresivi koji se izdaju na recept takođe mogu imati ovaj efekat, čak i kod ljudi bez bipolarnog poremećaja. Poznato je da elektrokonvulzivna terapija [4], koja se ponekad koristi za lečenje velike depresije otporne na lekove, izaziva maniju kod nekih ljudi.

Euforija se u početku može doživeti kao olakšanje, ako je osoba prethodno iskusila depresivnu epizodu. Problem je u tome što euforična i dobra osećanja vrlo brzo eskaliraju do nekontrolisanih misli i neprijatno visokih nivoa energije.

5) Povećani nivoi energije i aktivnosti

Povećanje aktivnosti usmerenih ka određenom cilju (društvene, akademske, radne ili seksualne aktivnosti), kao i psihomotorne aktivnosti u obliku uznemirenosti, karakteristične su za maniju. Ova povećana energija ili aktivnost takođe može doprineti problemima sa spavanjem (nesanica).

6) Manija, nervoza i uznemirenost

Simptomi nervoze i uznemirenosti mogu biti povezani sa osećanjem anksioznosti i razdražljivosti, povećanim nivoima energije i aktivnosti, kao i osećajem nemira u kombinaciii sa neumornošću. U nekim slučajevima nervoza i uznemirenost mogu poprimiti oblik ponavljajućeg ponašanja.

Na primer, ljudi tokom manične epizode mogu izgledati uznemireno i izvoditi repetitivne pokrete, kao što su vrpoljenje ili hodanje u krug, kako bi ublažili svoju napetost. U nekim slučajevima [5] osoba može postati agresivna.

7) Povećani libido

Povećanje seksualnog nagona i želje (libido), kao i povezani seksualni stres, takođe mogu biti prisutni tokom maničnih epizoda. Iako, samo površinski posmatrano, ovo može izgledati kao dobra stvar i pozitivno za osobu, stanje pojačanog libida tokom faze manije može osobu dovesti do rizičnih seksualnih ponašanja ili seksualne indiskrecije.

8) Riskantno ponašanje

Osoba koja ima maniju neće se ustručavati da se upusti u neko rizično ponašanje. U pitanju je svako ponašanje, odnosno postupak koji ima visok potencijal da se okonča štetni, negativnim ili bolnim ishodom. Između ostalih, ova ponašanja mogu uključivati:

• Trošenje velike količine novca;
• Rizično seksualno ponašanje poput promiskitetnog ili nebezbednog polnog odnosa;
• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci (alkohol i drugi narkotici), deljenje zajedničkih igala ili uzimanje veće doze leka od preporučenog;
• Samopovređivanje.

Inače, kada se manična epizoda okonča, uobičajeno je da se osoba oseća iscrpljeno, depresivno, pa čak i razočarano, Može se desiti da se osoba, nakon manične epizode, oseća beznadežno, ali uz adekvatno lečenje, može se raditi na stabilizaciji ovih uspona i padova.

Međutim, osoba sa manijom retko kada traži pomoć sama od sebe. Čak i kad članovi porodice ili prijatelji ponude da pomognu osobi, ona se smatra uvređenom i često uzraća besom ili ljutnjom. Verovali ili ne, u praksi su zabeleženi slučajevi da je u dovođenju maničnog pacijenta na lečenje (jer ovo stanje zahteva hospitalizaciju) morala čak i policija da interveniše.

9) Manija i psihotični simptomi

• Sumanute ideje, bizarne misli. U pitanju su pogrešna, iluzorna i neutemeljena uverenja ili ideje koje ne koincidiraju sa realnošću ili činjenicama. Na primer, osoba može imati pogrešno uverenja da je ljudi na svakom koraku uhode ili prate.
• Halucinacije. To znači da osoba, tokom manične epizde, vidi, čuje, oseća, miriše ili ima ukus nečega što u stvarnosti ne postoji. Primer bi bio da osoba čuje glasove drugih ljudi i da priča sa njima, iako oni uopšte ne postoje u realnosti.

Koliko dugo manična epizoda traje?

Rani simptomi manije (prodromalni simptomi ili prodromalna faza manije), odnosno znaci koji upućuju na to da bi osoba mogla da doživi maničnu epizodu traju nedeljama ili mesecima. U slučaju da se osoba nije podvrgla lečenju, epizode manije povezane sa bipolarnim poremećajem mogu trajati između tri i 6 meseci.

Uz efektivnu medikamentoznu terapiju i psihoterapiju, manična epizoda može trajati i značajno kraće – do tri meseca.

Šta je hipomanija?

Na više mesta smo istakli i pojam “hipomanija”. Zato se postavlja pitanje – šta hipomanija bolest? U čemu se manija i hipomanija razlikuju?

Ponekad se kaže da je hipomanija bolest, iako ona, poput manije, predstavlja psihološki poremećaj.

U osnovi, hipomanija bolest predstavlja ublaženu verziju manije koja traje kraće od manične epizode. Dakle, hipomanija je manje naglašena manija, gde osoba takođe doživljava povišene nivoe energije, aktivnosti, raspoloženja, ali ne sa toliko visokim nivoima kao i manija.

Poput manije, i hipomanija može biti deo bipolarnog poremećaja. Ali, isto tako, hipomanija bolest se može javiti i zasebno, izolovano, kao hipomanična epizoda, nevezano od nekog drugog psihološkog poremećaja. Osim bipolarnog poremećaja, hipomanija se može javiti u kombinaciji sa šizoafektivnim poremećajem ili pospartalnom psihozom.

Prema tome, hipomanija je, poput manije, poremećaj raspoloženja, odnosno stanje u kojem osoba ima period abnormalno povišenih i ekstremnih promena u raspoloženju, emocijama, komunikativnosti, nivoima energije ili aktivnosti.

U odnosu na maniju, hipomanija obično traje nekoliko dana, iako dužina trajanja hipomanije može varirati od osobe do osobe. U ekstremnim slučajevima, može trajati i do nekoliko meseci.

Za razliku od manične epizode, hipomanična epizoda ne mora nužno značajno da poremeti rad, funkcionisanje, društveni život i aktivnost osobe. Osim toga, kod hipomanije se ne javljaju psihotični simptomi, poput halucinacije i bizarnih ideja.

Manija i hipomanija – Koje su razlike između ova dva poremećaja?

Ključna stvar koju treba zapamtiti jeste da je hipomanija vrsta manije. Dakle, ova dva stanja, odnosno poremećaja se u svojoj suštini i karakteristikama ne razlikuju značajno. Glavna razlika odnosi se na intenzitet simptoma. Drugim rečima, hipomanija je samo ublažena verzija manije.

No, hajmo malo konkretnije da pogledamo u čemu se manija i hipomanija razlikuju.

Prvo, da bi stanje moglo da se okarakteriše kao hipomanija, ono mora trajati najmanje četiri dana zaredom. S druge strane, manija traje duže i minimum 7 dana zaredom.

Drugo, hipomanija bolest nije toliko ozbiljna da bi narušavala sposobnost odobe da funkcioniše na svakodnevnom nivou. Dakle, i pored hipomanije, osoba može normalno funkcionisati kod kuće, na poslu ili u školi. Manija, s druge strane, značajno narušava ove sposobnosti osobe i ona ne može normalno da funkcioniše tokom manične epizode.

Treće, kod hipomanije ne postoji potreba za hospitalizacijom, dok kod manije u najvećem broju slučajeva (u zavisnosti od intenziteta simptoma) postoji potreba za bolničkim lečenjem.

Hipomanija bolest – Pozitivne i negativne strane ovog poremećaja

Za nekoga ko doživi hipomaničnu epizodu, nalet energije, navala ideja ili interesovanje za postizanje ciljeva mogu doprineti njegovom generalno pozitivnom iskustvu. Međutim, može postojati nejasna linija između funkcionalnog perioda hipomanične produktivnosti i težeg stanja koje ukazuje na to da je potrebno lečenje ovog poremećaja.

Hipomanija bolest, međutim, može uključivati negativne aspekte (uključujući razdražljivost) i može povećati rizik od nanošenja štete sebi ili drugima, kao posledica rizičnih ponašanja. Ponekad se hipomanija može poklopiti sa simptomima depresije.

Treba istaći i to da ne znači da osoba ima poremećaj raspoloženja ukoliko iskusi neke simptome hipomanije, o kojima će uskoro biti više reči. Hipomanična epizoda je ključna za psihijatrijsku definiciju bipolarnog poremećaja tipa II, koji takođe uključuje veliku depresiju i povezan je sa visokim rizikom od samoubistva.

Ali, može li neko sa hipomanijom biti potpuno funkcionalan?

Hipomanija može biti pozitivna kada se simptomi ovog stanja spoje na taj način da je osoba izuzetno skoncentrisana i orijentisana na postizanje cilja. Funkcionalni ljudi u hipomaničnoj fazi su u stanju da održe svoje ciljeve racionalnim i konciznim, i mogu da planiraju svoje aktivnosti u skladu sa tim.

Frojd je verovao, na primer, da su ljudi potpuno funkcionalni kada zadrže sposobnost da rade tri stvari: posao, igru i ljubav. Hipomanija može postati problem, ako se osoba upusti u rizično ponašanje ili ako se hipomanična epizoda pretvara u maniju ili depresiju.

Koji su hipomanija simptomi?

Hipomanija simptomi su isti kao kod manije, samo su manje intenzivni. Međutim, hipomanija simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Između ostalih, oni podrazumevaju sledeće:

• Osoba ima abnormalno visok nivo energije i aktivnosti;
• Osoba se oseća izuzetno srećno, veselo, optimistično, usplahireno i uzbuđeno;
• Osoba ne spava ili spava samo nekoliko sati, ali se i dalje oseća odmorno;
• Osećaj grandioznosti i prevelikog samopouzdanja (osoba misli da je nepobediva);
• Osoba je pričljivija nego inače, ona govori toliko brzo da drugi ljudi ne mogu da je prekinu, niti da prate tok njenih misli;
• Trkačke misli, odnosno osoba ima mnogo misli o mnogim temama u isto vreme;
• Osobu lako ometaju nevažne ili nepovezane stvari;
• Opsednutost i potpuna fokusiranost na aktivnost kojom se osoba bavi;
• Ispoljavanje, ponekad, besmislenih pokreta, kao što je hodanje u krug po kući satima ili često vrpoljenje dok osoba sedi;
• Ispoljavanje impulsivnog ponašanja koje može dovesti do loših odluka, kao što su kupovina stvari koje nisu potrebne, naglo trošenje velike svote novca, nepromišljena poslovna ulaganja ili nebezbedan seks.

U čemu je razlika između hipomanije i “osećati se jako dobro”?

Potrebno je vreme da se raspozna razlika. Svi, naravno, uživaju u tome da su srećni i da se osećaju dobro. Ali osećati se dobro ne znači uvek i da je osoba zaista dobro. Potrebno je da osoba oslušne sebe. Vremenom će početi da razume sebe i naučiće da prepoznaje znake upozorenja kada možda počinje da doživljava znatno povišene nivoe raspoloženja i energije koji se razlikuju u odnosu na običan “dobar osećaj”.

Pričajte sa porodicom i bliskim prijateljima kojima verujete i sa kojima imate česte kontakte da vam daju povratne informacije. Zamolite ih da vam kažu kada vide neuobičajene promene u vašem raspoloženju i ponašanju.

Kako izgleda hipomanija i kako se osoba sa hipomanijom oseća i ponaša?

Kako će se ponašati i osećati osoba tokom hipomanične epizode – zavisi od pojedinca do pojedinca. Međutim, daćemo neke konkretnije primere hipomaničnog ponašanja:

• Osoba počinje intenzivno da čisti sve površine u svakoj sobi u svom domu;
• Osoba ostaje budna do ranih jutarnjih sati (3, 4 ujutru) ili ne ide uopšte u krevet, a narednog dana se ni najmanje ne oseća umorno;
• Osoba započinje novi projekat ili rad na više projekata bez prestanka, istovremeno, 20 sati uzastopno;
• Osećaj da osoba ne može da ne uspe u bilo čemu što želi da radi, čak i ako nema iskustvo u tome;
• Osoba poziva ili šalje SMS poruke svim svojim prijateljima po ceo dan i noć, ili postavlja veliki broj fotografija i komentara na društvenim mrežama;
• Osoba govori vrlo brzo i skače sa teme na temu kada priča.

RESOURCES

[1] „Kotarov sindrom“, opis dva slučaja. Zabluda negacije u melanholiji naspram iluzije negacije u paranoji https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33735056/
[2] Aktivacija amigdale i povezanost sa emocionalnom obradom razlikuje asimptomatske pacijente sa bipolarnim poremećajima i unipolarnom depresijom https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S2451902218302362?via%3Dihub
[3] Noradrenalin igra ključnu ulogu u prelasku na manične epizode ​​i tretmanu depresivne epizode https://www.dovepress.com/noradrenaline-plays-a-critical-role-in-the-switch-to-a-manic-episode-a-peer-reviewed-fulltext-article-NDT
[4] Elektrokonvulzivna terapija u maniji: pregled 80 godina kliničkog iskustva https://ajp.psychiatryonline.org/doi/10.1176/appi.ajp.2020.20030238
[5] Smernice Kanadske mreže za tretman raspoloženja i anksioznosti (CANMAT) i Međunarodnog društva za bipolarne poremećaje (ISBD) 2018. godine za lečenje pacijenata sa bipolarnim poremećajem https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/bdi.12609