Poremećaji Ličnosti

Poremecaji licnosti nisu isto što i karakter osobe (osobine ličnosti)

Pre nego što objasnimo detaljnije šta su to poremecaji licnosti i kako prepoznati poremecaj licnosti, neophodno je napraviti razliku između ovog poremećaja i osobina ličnosti. Ovo želimo da istaknemo prvo, zato što se često, naročito u kolokvijalnom govoru, ova dva pojma mešaju.

Ličnost ili personalitet neke osobe predstavlja način razmišljanja, ponašanja, osećanja koji tu osobu čini jedinstvenom. Drugim rečima, osobine ličnosti (karakterne osobine) čine jednu osobu drugačijom od svih ostalih ljudi. Mi stičemo utisak i mišljenje o nekoj osobi na osnovu njegove ličnosti, odnosno na osnovu njegovih karakternih osobina.

Iako je normalno i prirodno da tokom godina osoba menja način razmišljanja, a samim tim i i način ponašanja, ličnost (persona) osobe se načelno ne menja. Jedino što se menja je način na koji osoba ispoljava sebe i svoju ličnost, odnosno karakter.

Postoji mnogo načina da se razume ličnost i različite teorije o osobinama, karakterima i tipovima ličnosti. Na primer, neki ljudi pripadaju ekstrovertnim tipovima ličnosti (otvoreni, društveni i više vole da budu sa drugim ljudima). Dok drugi ljudi mogu više biti introvertni tipovi ličnosti (zatvoreniji, vole da provode vreme sa sobom ili sa nekolicinom ljudi).

Dakle, svako ima jedinstvenu kolekciju osobina koje skupa čine njegovu ličnost. Ličnost osobe utiče na njeno ponašanje i razmišljanje.

S druge strane, imamo pojam “poremećaji ličnosti”. Možda ovaj termin “poremecaji licnosti” nije u potpunosti adekvatan i može dovesti do društvene stigmatizacije. Naime, nikome nije prijatno da mu se kaže da nešto nije u redu sa njegovom ličnošću. Na primer, neko ko voli da izlazi ili ko je česti ili povremeni uživalac alkoholnih pića može smatrati da nešto nije u redu sa osobom koja ne pije i ne voli da izlazi. Ali, to ne znači da ni prvi, ni drugi tip osobe ima razvijen poremećaj licnosti.

S tim u vezi, neki ljudi takođe mogu koristiti termin “poremecaji licnosti” neprikladno kako bi uvredili ili diskriminisali drugu osobu koja im se ne dopada. Međutim, poremećaji ličnosti su pravi poremećaji psihičkog zdravlja koji izazivaju uznemirenost i zahtevaju odgovarajući medicinski (psihološki) tretman.

Šta su poremećaji ličnosti?

Poremećaji ličnosti predstavljaju psihički poremećaj koji podrazumeva dugotrajne i sveobuhvatne obrasce razmišljanja, ponašanja, raspoloženja i odnosa sa drugim ljudima koji odudaraju od očekivanog. Ovi obrasci kod osobe izazivaju nevolje kod osobe i narušavaju njenu sposobnost da normalno funkcioniše.

Dakle, da bi nešto moglo da se, u navedenom smislu, okvalifikuje kao poremećaj ličnosti, onda ovo stanje treba da uzrokuje probleme u svakodnevnom funkcionisaju i da traje duži vremenski period. Postoji 10 različitih, odnosno 10 vrsta poremećaja ličnosti, od kojih svaki ima sebi svojstvene karakteristike i simptome. O ovim vrstama poremećaja ličnosti će uskoro biti više reči.

Rekli smo da je ličnost osobe od ključnog značaja za definisanje onoga ko smo i šta smo mi kao individue. Kao takva, ličnost uključuje jedinstvenu kombinaciju osobina — uključujući stavove, misli i ponašanja — kao i način na koji te osobine izražavamo u našim interakcijama sa drugima i sa svetom oko nas.

Poremecaji licnosti mogu izazvati iskrivljenu percepciju stvarnosti, abnormalno ponašanje i uznemirenost u različitim aspektima života – uključujući posao, porodične i prijateljske odnose, kao i društveno funkcionisanje. Pored toga, ljudi sa poremećajem ličnosti u velikom broju slučajeva neće prepoznati svoje zabrinjavajuće ponašanje ili negativan efekte koji imaju na druge ljude.

Poremecaji licnosti se često manifestuju u kasnom adolescentskom dobu ili u ranoj odrasloj dobi. U slučaju da se poremecaji licnosti ne lece, ovo stanje psihičkog zdravlja može biti hronično, dugotrajno i ostaviti trajne negativne posledice za ceo život. Zato je bitno znati kako prepoznati poremecaj licnosti.

U suštini, poremecaji licnosti predstavljaju i kvantitavna i kvalitativna oštećenja ličnosti koja se negativno odražvaju na gotovo sve životne aspekte osobe.

Kako prepoznati poremecaj licnosti i koga ovaj poremecaj najčešće pogađa?

Ako se pitate kako prepoznati poremecaj licnosti na osnovu pola, uzrasta, imovinskog stanja, društvenog statusa i slično, nećete naći odgovor koji tražite. To je zato što poremecaji licnosti zaista mogu pogoditi svakoga, odnosno ovaj poremećaj ne diskriminiše ljude.

Međutim, treba istaći to da različite vrste poremećaja ličnosti, o kojima će uskoro biti više reči, različto utiču na ljude. Poremecaji licnosti najčešće utiču na dve od sledećih oblasti:

• Način razmišljanja o sebi i drugima;
• Način emotivnog odgovora i reakcije;
• Način na koji se osoba povezuje sa drugim ljudima;
• Način na koji kontroliše sopstveno ponašanje.

Većina poremećaja ličnosti, istakli smo, počinje u tinejdžerskim (adolescentskim) godinama kada se ličnost osobe i dalje razvija i sazreva. Kao rezultat toga, skoro svi ljudi sa dijagnozom poremećaja ličnosti imaju više od 18 godina. Jedan izuzetak u ovom pogledu je antisocijalni poremećaj ličnosti. Otprilike 80 odsto ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti počeće da ispoljava simptome ovog poremećaja do navršene jedanaeste godine.

Antisocijalni poremećaji ličnosti češće pogađaju muškarce. S druge strane, neki drugi poremećaji ličnosti, kao što su histrionični, granični i zavisni poremecaji licnosti, češće pogađaju žene.

Poremecaji licnosti i njihove vrste

Da bismo znali kako prepoznati poremećaj ličnosti, potrebno je znati koji su to različiti tipovi, odnosno vrste poremećaja ličnosti. Naveli smo ranije da se svi poremecaji licnosti mogu svrstati u 10 različitih tipova poremećaja, a sve vrste poremećaja ličnosti se mogu podeliti u tri osnovne kategorije (klastere) – klaster A, klaster B i klaster C.

Poremećaji ličnosti i klaster A

Poremecaji licnosti koji pripadaju grupi poremećaja ličnosti A uključuju neobično ekscentrično i abnormalno razmišljanje i ponašanje. U ovu grupu poremećaja ličnosti ulaze:

• Paranoidni poremećaji ličnosti. Glavna karakteristika ovog stanja je paranoja koja predstavlja nemilosrdno nepoverenje i sumnju prema drugima bez adekvatnog razloga za sumnju. Paranoja je jedan od simptoma psihoze. Ljudi sa paranoidnim poremećajem ličnosti i paranoidnom psihozom često veruju da drugi pokušavaju da ih ponize, povrede ili da im prete.
• Šizoidni poremecaji licnosti. Ovo stanje je obeleženo doslednim obrascem odvojenosti, disocijacije i opšte nezainteresovanosti za međuljudske odnose. Ljudi sa šizoidnim poremećajem ličnosti imaju ograničen spektar emocija u interakciji sa drugima.
• Šizotipni poremecaji licnosti. Ljudi sa ovim stanjem pokazuju konzistentan obrazac intenzivne nelagodnosti i ograničene potrebe za bliskim odnosima sa drugim ljudima. Svaka veza, povezanost, odnos i interakcija sa drugim ljudima može biti narušena, usled toga što osoba sa šizotipnim poremećajem ličnosti ima iskrivljeni pogled na stvarnost, iskazuje sujeverje i neobično ponašanje.

Poremecaji licnosti i klaster B

Poremecaji licnosti koji pripadaju klasteru B uključuju dramatično i nekonzistentno ponašanje. Ljudi sa ovim tipovima poremećaja ličnosti pokazuju intenzivne, nestabilne emocije i impulsivno ponašanje.

Poremećaji ličnosti grupe B uključuju:

• Antisocijalni poremećaji ličnosti. Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti pokazuju nedostatak poštovanja prema drugima i ne prate društveno prihvaćene norme ili pravila. Osobe sa ovim poremećajem mogu prekršiti zakon ili fizički, verbalno i emotivno nauditi drugima. Štaviše, oni mogu odbiti da preuzmu odgovornost za svoje ponašanje i postupke, i/ili da pokažu potpunu nezainsteresovanost za negativne posledice svojih postupaka.
• Granični poremećaji ličnosti. Ovo stanje karakterišu problemi i poteškoće u regulisanju i kontroli emocija, što rezultira niskim samopoštovanjem, čestim promenama raspoloženja, impulsivnim ponašanjem i kasnijim poteškoćama u svakom odnosu sa ljudima. Ovi poremecaji licnosti pogađaju, prema statističkim podacima, svaku stotu osobu.
• Histrionični poremecaji licnosti. Ova vrsta poremećaja ličnosti ispoljava se u vidu intenzivnih i nestabilnih emocija, kao i iskrivljenom slikom o sebi. Za ljude sa histrioničnim poremećajem ličnosti, njihovo samopoštovanje zavisi od toga kako ih i da li ih drugi ljudi vrednuju ili ne. Drugim rečima, osećaj samopoštovanja, kada su u pitanju histrionični poremecaji licnosti, ne potiče od istinskog osećaja sopstvenih kvaliteta i vrednosti, već od vrednosne procene drugih ljudi. Ljudi sa ovim poremećajem ličnosti imaju ogromnu želju da ih drugi primete i mogu ispoljiti dramatično i/ili neprikladno ponašanje u želji da privuku pažnju.
• Narcistički poremecaji licnosti. Ovi poremećaji ličnosti uključuju konzistentan obrazac sopstvene percipirane superiornosti i grandioznosti, preteranu potrebu za pohvalom i divljenjem od drugih ljudi, kao i nedostatak empatije prema drugima. Ovakve misli i ponašanja često potiču od niskog samopoštovanja i nedostatka samopouzdanja.

Poremecaji licnosti i klaster C

Poremecaji licnosti klastera C podrazumevaju tešku anksioznost, napetost, teskobu i strah. Između ostalih, ovi poremecaji licnosti uključuju:

Poremecaji licnosti izbegavajućeg tipa. Ljudi sa ovim stanjem imaju hronična osećanja neadekvatnosti i nepripadnosti, i veoma su osetljivi na to da ih drugi ljudi negativno osuđuju. Iako bi želeli da komuniciraju sa drugima, osobe sa poremećajem ličnosti izbegavajućeg tipa izbegavaju društvenu interakciju zbog intenzivnog straha da će biti odbačeni i osuđeni.

Zavisni poremecaji licnosti. Ovo stanje okarakterisano je stalnom i prekomernom potrebom osobe da se neko drugi brine o njoj. Takođe, ovi poremecaji licnosti uključuju submisivnost (pokornost), potrebu za stalnim uveravanjem i nemogućnost donošenja samostalnih odluka. Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti često postaju veoma bliski sa drugom osobom i ulažu veliki trud pokušavajući da na svaki način udovolje toj osobi. Oni imaju tendenciju da pokažu pasivno ponašanje i imaju strah od odvajanja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. OKP poremećaji ličnosti je stanje koje karakteriše dosledna i ekstremna potreba za urednošću, perfekcionizmom i rigidnim kontrolisanjem stvari (bez prostora za fleksibilnost), što narušava sposobnost osobe da funkcioniše na svakodnevnom nivou i da obavlja jednostavne stvari. Isto tako, opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti može u velikoj meri narušiti i međuljudske odnopse.

Iako slični, opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti nije isto što i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP poremećaj), koji ulazi u kategoriju anksioznih poremećaja. Dok su ljudi sa OKP poremećajem obično svesni da OKP uzrokuje njihovo ponašanje i način razmišljanja, i prihvataju da moraju da se promene, ljudi sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti obično imaju malo (ili nimalo) samosvesti o svom ponašanju.

Ljudi mogu imati veći broj simptoma, odnosno kombinaciju simptoma više od jedne vrste poremećaja ličnosti.

Kako prepoznati poremecaj licnosti i uzroci nastanka ovog poremećaja

Da bismo znali kako prepoznati poremecaj licnosti, neophodno je poći od korena stvari, odnosno od onoga što je na prvom mestu uzrokovalo da se jave poremećaji ličnosti.

Interesantno je da su poremećaji ličnosti među najmanje shvaćenim i istraženim stanjima psihičkog zdravlja. Naučnici i dalje pokušavaju da detektuju i otkriju pravi uzrok nastanka ovih poremećaja. Takođe, poremecaji licnosti veoma često utiču na pojavu, razvoj i posledice nekih drugih psihičkih poremećaja, zbog čega se u poslednje vreme stavlja veliki akcenat na istraživanje ovog poremećaja i njegovih uzroka.

Smatra se da sledeći faktori rizika mogu doprineti razvoju poremećaja ličnosti.

Poremecaji licnosti i genetika

Identifikovan je, odnosno pronađen je gen koji može biti faktor rizika u nastanku i razvoju pomenutog opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti. I dalje su pod lupom naučne istrage genetske veze sa agresijom, anksioznošću i strahom, što su osobine koje mogu igrati ulogu u poremećajima ličnosti.

Promene u mozgu

Istraživanja su pokazala da postoje suptilne razlike u mozgu kod ljudi sa određenim poremećajima ličnosti u odnosu na ljude koji nemaju ovaj poremećaj.

Na primer, nalazi u studijama o paranoidnom poremećaju ličnosti ukazuju na izmenjeno funkcionisanje amigdale. Amigdala [1] je deo mozga koji je uključen u obradu strašnih, uznemirujućih i pretećih stimulusa. U studiji o šizotipnom poremećaju ličnosti, otkriveno je volumetrijsko smanjenje prednjeg režnja mozga osoba koje imaju ovu vrstu poremećaja ličnosti.

Trauma iz detinjstva

Jedna studija [2] je otkrila da postoji veza između trauma iz detinjstva i razvoja poremećaja ličnosti. Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti, na primer, imali su posebno visoku stopu seksualne traume u detinjstvu. Ljudi sa graničnim i antisocijalnim poremećajima ličnosti imaju probleme sa intimnošću i poverenjem, a oba mogu biti povezana sa zlostavljanjem i traumatskim iskustvima u detinjstvu.

Verbalno zlostavljanje

U jednoj drugoj studiji [3], ljudi koji su doživeli verbalno zlostavljanje kao deca imali su tri puta veći rizik da imaju granične, narcisoidne, opsesivno-kompulzivne ili paranoidne poremećaje ličnosti u odraslom dobu.

Kulturološki faktori

Kada su u pitanju poremecaji licnosti, kulturološki faktori mogu imati veoma veliku ulogu razvoju ovih poremećaja. Dokaz za to su različite stope poremećaja ličnosti između različitih zemalja. Na primer, na Tajvanu, Kini i Japanu ima izuzetno malo slučajeva antisocijalnih poremećaja ličnosti, ali u ovim zemljama postoji značajno viša stopa poremećaja ličnosti koji ulaze u grupu poremećaja ličnosti iz klastera C.

Međutim, nije do kraja utvrđeno i za sada su samo u pitanju opservacione studije da kulturološki faktori mogu doprineti razvoju poremećaja ličnosti.

Kako prepoznati poremećaj ličnosti – Karakteristike ovih poremećaja

Budući da poremecaji licnosti i dalje nisu do kraja istraženi psihološki fenomen, nekada zaista nije lako znati kako prepoznati poremećaj ličnosti. Samo i jedino ovlašćeno stručno lice (lekar, odnosno psiholog ili psihijatar) može, na osnovu uvida u celokupno stanje stvari, postaviti dijagnozu poremećaja ličnosti.

Da bi to profesionalac uradio, on mora da prati utvrđene kriterijume iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje [4], Ovaj priručnik sadrži definicije, simptome i dijagnostičke kriterijume za većinu psihičkih poremećaja i stanja mentalnog zdravlja.

Ukratko, ako osoba ispunjava kriterijume iz navedenog priručnika, stručnjak za mentalno zdravlje će moći da dijagnostikuje poremećaj ličnosti. Dakle, ako se pitate kako prepoznati poremecaj licnosti, neophodno je da odete kod psihologa ili drugog stručanjaka za psihičko zdravlje koji može potvrditi ili odbaciti dijagnozu poremećaja ličnosti.

S obzirom na to da postoji, kako smo naveli, 10 vrsta poremećaja ličnosti, dijagnoza ovog poremećaja neće biti ista za sve. To će zavisiti od specifičnih oštećenja i osobina ličnosti koje mogu najviše uticati na život osobe.

Generalno posmatrano, navešćemo pet kriterijuma koji moraju biti ispunjeni da bi mogla da se konstatuje dijagnoza poremećaja ličnosti.

1. Oštećenja

To su poteškoće koje osoba doživljava u tome kako vidi i odnosi se prema sebi (identitet i samopoštovanje) i kako se povezuje sa drugim ljudima (intimnost). Drugim rečima, ovo se odnosi na ponavljajuće misli, emocije i ponašanja koja mogu biti štetna i za samu osobu, ali i za druge ljude sa kojima je ona u komunikaciji.

2. Patološke osobine ličnosti

To su osobine koje osobi iznova otežavaju interakciju sa drugima ili prilagođavanje promenama. Ili, to mogu biti osobine koje se ne očekuju ili ne prihvataju u kulturi ove osobe.

3. Trajanje i fleksibilnost

Da bi se smatrali poremećajem ličnosti, navedena oštećenja i patološke osobine ličnosti moraju biti rigidne, nefleksibilne i dosledne tokom celog života. Drugim rečima, osoba treba da iskusi navedene poteškoće u jednom dužem vremenskom periodu i više puta u različitim situacijama kako bi moglo da se kaže da su prisutni poremecaji licnosti.

4. Poremecaji licnosti su nezavisni od kulture ili faze razvoja

To znači da se specifično ponašanje i misli, koje su predmet psihoterapije, ne mogu objasniti kulturnim običajima ili mogućnostima i potrebama uzrasta. Na primer, osobina impulsivnosti kod adolescenata je skoro očekivana u nekim okolnostima. Ali, ako je osoba, na primer, u 40-im godinama, ova ista impulsivnost se može drugačije proceniti, u psihoterapijskom smislu.

5. Poremecaji licnosti nisu povezani sa spoljnim faktorima

Psihoterapeut ili psiholog će želeti da se uveri da ponašanja, emocije i misli nisu rezultat supstance koju osoba možda uzima ili rezultat opšteg zdravstvenog stanja, ili pak povrede koju je osoba zadobila.

Kako prepoznati poremecaj licnosti i simptomi ovog poremećaja

Videli smo koje kriterijume osoba mora da ispunjava da bi mogla da bude postavljena dijagnoza poremećaja ličnosti. Međutim, kada se postavi pitanje “kako prepoznati poremecaj licnosti”, pod tim se obično podrazumevaju simptomi ovog poremećaja.

Drugim rečima, poremecaji licnosti se mogu prepoznati na osnnovu određenih znakova, indikatora, simptoma koji mogu ukazivati na na to da je poremećaj ličnosti prisutan. Međutim, ponovimo još jednom – iako simptomi možda mogu ukazivati na postojanje ovog poremećaja, jedino psihoteraput, odnosno psiholog može konstatovati konačnu dijagnozu.

Svaki od 10 tipova poremećaja ličnosti ima svoje specifične znake i simptome. Ali, načelno, poremećaji ličnosti uključuju sledeće probleme.

Identitet i samosvesnost. Ljudima sa poremećajem ličnosti generalno nedostaje jasna ili stabilna slika o sebi (samosvest), a način na koji vide sebe često se menja u zavisnosti od situacije ili ljudi sa kojima su. Njihovo samopoštovanje može biti nerealno visoko ili nisko.

Odnosi sa ljudima. Ljudi sa poremećajem ličnosti se bore da formiraju bliske, stabilne odnose sa drugima zbog svojih problematičnih uverenja i ponašanja. Može im nedostajati empatija ili poštovanje prema drugima, mogu biti emocionalno odvojeni i udaljeni, ili im je previše potrebna pažnja i briga.

Još jedan prepoznatljiv simptom poremećaja ličnosti je da većina ljudi koji pate od ovog poremećaja često nemaju uvid ili samosvest o tome koliko su njihove misli i ponašanja problematični.

Ne možete sa sigurnošću znati da li neko ima poremećaj ličnosti, osim ako postoji profesionalna, medicinska dijagnoza ovog stanja. Važno je razumeti razliku između osobina ličnosti i poremećaja ličnosti. Na primer, osoba koja je stidljiva ili voli da provodi vreme sama ne mora nužno imati izbegavajući ili šizoidni poremećaj ličnosti.

Poremecaji licnosti i njeni uobičajeni simptomi

Razlika između osobina ličnosti i poremećaja ličnosti često se može utvrditi procenom kako ličnost osobe utiče na različite delove njenog života, uključujući:

• Rad i radne odnose;
• Odnose sa drugim ljudima;
• Osećanja, odnosno emocije;
• Samoidentitet;
• Svest o stvarnosti;
• Kontrola ponašanja i impulsa.

Kada su u pitanju poremecaji licnosti, neki opšti znaci, odnosno simptomi uključuju sledeće:

• Ponašanje je nedosledno, čudno, nepredvidivo, frustrirajuće i konfuzno za voljene i druge ljude sa kojima osoba komunicira;
• Osoba (možda) ima problema sa razumevanjem realnih i prihvatljivih načina da se ophodi prema drugima, odnosno osoba ima značajnih poteškoća u odnosima sa drugim ljudima;
• Osoba (možda) nije svesna kako njeno ponašanje uzrokuje probleme njoj samoj ili drugim ljudima;
• Osoba je često sumnjičava i nepoverljiva prema drugima;
• Osoba neretko preuzima rizik;
• Ekstremne i nagle promene raspoloženja i “ekslpozije” emocija;
• Problemi u školi, na fakultetu ili na poslu;
• Potreba sa instant zadovljstvom.

Poremecaji licnosti – Dijagnoza i lecenje

Poremecaji licnosti mogu biti veoma teški i izazovni za dijagnostikovanje, jer većina ljudi sa poremećajem ličnosti ne misli da postoji problem sa njihovim ponašanjem ili načinom razmišljanja. Upravo zato ljudi sa poremećajem ličnosti obično ne traže stručnu pomoć. Umesto toga, njima najbliže osobe ih mogu uputiti kod stručnjaka za mentalno zdravlje, jer njihovo ponašanje izaziva probleme drugima.

Međutim, ako osoba sa poremećajem ličnosti ipak potraži stručnu pomoć, to često čini zbog stanja kao što su anksioznost, depresija, (zlo)upotreba supstanci, ili zbog problema koje stvara njihov poremećaj ličnosti, kao što su razvod ili nezaposlenost, a ne zbog poremećaja ličnosti, kao takvog.

Već smo naveli koje sve kriterijume osoba mora da ispunjava da bi mogla da se postavi dijagnoza poremećaja ličnosti. Kada stručnjak za mentalno zdravlje, poput psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra, posumnja da bi neko mogao imati poremećaj ličnosti, često postavlja široka, opšta pitanja koja neće stvoriti odbrambeni odgovor ili reakciju osobe.

On postavlja pitanja koja će se odnositi na prošlost osobe, odnose sa drugim ljudima, istorijom radnih odnosa, testiranje realnosti i kontrolu impulsa.

Pošto osoba za koju se sumnja da ima poremećaj ličnosti možda nema uvid u svoje ponašanje, stručnjaci za mentalno zdravlje često rade sa njenom porodicom i kako bi prikupili više podataka i imali bolji uvid o ponašanju te osobe.

Nažalost, poremećaji ličnosti su generalno nedovoljno dijagnostikovani jer se lekari ponekad fokusiraju na simptome anksioznosti ili simptome depresije, koji su mnogo češći u opštoj populaciji nego poremecaji licnosti. Ovi simptomi mogu zaseniti karakteristike bilo kog osnovnog poremećaja ličnosti.

Kako se leče poremećaji ličnosti?

Poremećaji ličnosti su neki od najtežih poremećaja za lečenje u psihijatriji. To je uglavnom zato što ljudi sa poremećajima ličnosti ne misle da je njihovo ponašanje problematično, tako da često, kao što smo istakli, i ne traže stručnu pomoć.

Čak i ako osoba sa poremećajem ličnosti potraži pomoć, modernoj medicini još uvek nedostaju dostupne opcije lečenja. Recimo, trenutno ne postoje lekovi/medikamenti koji su odobreni za lečenje bilo kog poremećaja ličnosti. Ali, postoje lekovi koji mogu pomoći kod simptoma anksioznosti i depresije, koji su uobičajeni kod ljudi sa poremećajem ličnosti.

Psihoterapija igra glavnu ulogu u lečenju poremećaja ličnosti. Naime, psihoterapija je termin za različite tehnike lečenja koje imaju za cilj da pomognu osobi da identifikujete i promeni uznemirujuće emocije, misli i ponašanja. Rad sa stručnjakom za mentalno zdravlje, kao što je psiholog ili psihijatar, može pružiti podršku, obrazovanje i smernice vama i vašoj porodici.

Glavni ciljevi psihoterapije kada je u pitanju lečenje poremećaja ličnosti:

• Smanjenje i regulisanje trenutnog stanja, kao što su anksioznost i depresija;
• Pomaganje osobi da shvati da su njeni problemi unutrašnji i da nisu uzrokovani spoljašnjim faktorima (drugim ljudima ili situacijama);
• Smanjenje nezdravog i društveno nepoželjnog ponašanja;
• Modifikovanje osobina ličnosti koje izazivaju poteškoće.

Postoji nekoliko različitih vrsta psihoterapije, a svaki različiti poremećaj ličnosti zahteva različite vrste i pristupe lečenju.

Na primer, studije pokazuju da je dijalektička bihejvioralna terapija (DBT) efikasna za lečenje ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti. S druge strane, ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti često imaju koristi od kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT).

RESOURCES

[1] Amigdala https://sr.wikipedia.org/sr-el/Amigdala
[2] Trauma iz detinjstva kao faktor rizika za visoko-rizično ponašanje kod adolescenata sa graničnim poremećajem ličnosti https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10163906/
[3] Verbalno zlostavljanje u detinjstvu i rizik od poremećaja ličnosti tokom adolescencije i ranog odraslog doba https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11154711/
[4] Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje https://repository.poltekkes-kaltim.ac.id/657/1/Diagnostic%20and%20statistical%20manual%20of%20mental%20disorders%20_%20DSM-5%20(%20PDFDrive.com%20).pdf