Šta je PTSP

03/07/2024
Redakcija VasDoktor

Sta je PTSP? To je skraćenica koja označava posttraumatski stresni poremećaj PTSP. U pitanju je psihički poremećaj i stanje koji može nastati nakon doživljenog traumatskog iskustva. Uobičajeni PTSP simptomi uključuju negativne misli i uverenja, nekontrolisane i ponavljajuće misli o preživljenoj trauma, košmare, anksioznost, flešbekove (povratne slike i emocije o traumatskoj situaciji), hipervigilnost i još mnogo toga.

Nakon što se konstatuje dijagnoza PTSP, glavni metod lečenja ovog stanja je psihoterapija.

Sadržaj

Sta je PTSP i zašto je ovo stanje kompleksno?

Pre nego što vidimo sta je PTSP tacno, koji su sve PTSP simptomi, moramo imati u vidu i pozadinu ovog mentalnog poremećaja.

Stres je neminovna posledica modernog i brzog načina života. Današnji čovek, evolutivno neprilagođen savremenom tempu življenja, gotovo svakodnevno se suočava sa brojnim stresnim situacijama. Inače, akutni stres je prirodna i normalna reakcija i odgovor našeg organizma na predstojeću opasnost. On nam omogućava da brzo i hitro reagujemo i izbegnemo tu opansnost. U tom smislu, stres predstavlja jedan od prirodnih mehanizama za preživljavanje.

Svi se u životu katkad susrećemo sa određenim stresnim situacijama. Stres kod kuće, na poslu, u školi, tokom fakulteta, stres u saobraćaju i slično.

Međutim, ponekad se događa da osoba ne reaguje adekvatno na stresnu situaciju. Drugim rečima, kada osoba ispolji snažan emocionalni odgovor na ekstremno stresan ili uznemirujući događaj, to može apsolutno narušiti njenu sposobnost da se mentalno i fizički nosi sa stresnim situacijama. U ovom slučaju govorimo o traumi, odnosno traumatičnom iskustvu.

Naravno, doživljena trauma, iako neprijatno iskustvo i vid narušavanja psihičkog mira, ne vodi uvek direktno do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Svakako je korisno za one koji su svedočili nekom traumatskom događaju ili iskusili traumu – kao i njihovu porodicu – da znaju koji sta je PTSP, u čemu se ogleda bolest PTSP, koji su PTSP simptomi i slično.

Svaka trauma može varirati po težini i uticaju. U suštini, otprilike jedna od tri osobe koje dožive teško traumatično iskustvo, takođe će iskusiti posttraumatski stresni poremećaj PTSP.

Uprkos uobičajenoj povezanosti sa ljudima koji su se vratili sa ratišta, preživeli i videli užase ratnog stradanja, PTSP je stanje koje može pogoditi bilo koga. Dakle, osim ratnog aspekta, postoji i tzv. civilni PTSP, o kojem će više reči biti malo kasnije.

Sta je PTSP i bolest PTSP

Ako se pitate sta je PTSP, kao što smo videli, u pitaju je psihički poremećaj čiji je okidač traumatični i zastrašujući događaj. Često se za posttraumatski stresni poremećaj PTSP kaže da je bolest PTSP, što u osnovi i jeste, posmatrano iz psihološke perspektive.

Sve u svemu, posttraumatski stresni poremećaj PTSP je vid anksioznog poremećaja i koji se javlja kao posledica preživljene traume, životno ugrožavajućeg događaja ili događaja koji iz osnova menja život pojedinca.

Prema statističkim podacima, PTSP je uobičajeno stanje koje pogađa 10 odsto žena i 4 odsto muškaraca u nekom trenutku njihovog života. PTSP, kao skraćenica, predstavlja prevod engleskog akronima PTSD. Naime, PTSD znacenje je post-traumatic stress disorder, odnosno u doslovnom prevodu – posttraumatski stresni poremećaj.

Kada osoba prođe kroz određenu životnu traumu, sasvim je normalno da određeni vremenski period ima poteškoća i problema u prilagođavanju i snalažljivosti. Obično, ove poteškoće vremenom nestaju, kako trauma bledi. Ali, u određenim slučajevima, sećanja na ove traume ne nestaju. Naprotiv, ona se intenziviraju, pogoršavaju, izazivaju veliku teskobu, uznemirenost i traju relativno dugo (mesecima ili čak godinama).

Kada poteškoće, izazvane traumatskim iskustvima, ometaju normalno i svakodnevno funkcionisanje osobe, onda govorimo o PTSP-u. Dakle, ako se pitate sta je PTSP, u pitanju je hronično i mentalno (i emotivno) veoma iscrpljujuće stanje koje predstavlja značajnu pretnju po fizičko, psihičko, socijalno i duhovno blagostanje.

Bolest PTSP – Šta kaže statistika?

Ljudi koji imaju posttraumatski stresni poremaćj PTSP doživljavaju intenzivne, ponavljajuće i nametljive misli i osećanja u vezi sa traumatskim iskustvom. Ovakve misli i osećanja traju dugo vremena (minimum mesec dana) i to je jedan od kriterijuma kada se uspostavlja dijagnoza PTSP.

Naime, na pitanje “sta je PTSP”, treba imati u vidu da PTSP uključuje određenje reakcije na stres kao što su:

Anksioznost, depresivno raspoloženje, osećaj krivice i/ili stida;
Imati flešbekove (povratne i nekontrolisane misli i osećanja povodom traumatskog iskustva);
Noćne more i košmari;
Izbegavanje situacija, mesta i aktivnosti u vezi sa traumatskim događajem;

PTSP simptomi svakako izazivaju uznemirenost i ometaju normalno funkcionisanje osobe. Neki od primera traumatskih događaja uključuju prirodne katastrofe, ozbiljne nesreće, terorističke akte, ratna iskustva, silovanje/seksualni napad, nasilje od intimnog partnera, zlostavljanje i maltretiranje,

Videli smo sta je PTSD znacenje. Međutim, posttraumatski stresni poremećaj PTSP je u prošlosti bio poznat pod drugim nazivima, kao što su „šok od granate“ tokom godina Prvog svetskog rata, kao i „borbeni zamor“ nakon Drugog svetskog rata. Dakle, PTSP se prvenstveno vezivao za preživljene ratne događaje i za vojnike, veterane rata. Međutim, kao što smo istakli, bolest PTSP ne diskriminiše i može pogoditi bilo koga, bilo koje etničke, nacionalne ili kulturne pripadnosti i u bilo kom starosnom dobu.

Procenjuje se da oko 3.6% svetske populacije (to je zvanični podatak Svetske zdravstvene organizacije [1]) pati od posttraumatskog stresnog poremećaja. U prevodu, to je oko 250 miliona ljudi koji su pogođeni ovim poremećajem. Prevalencija PTSP-a tokom života kod adolescenata uzrasta od 13 do 18 godina je 8 odsto. Procenjuje se da će svaka jedanaesta osoba imati PTSP tokom svog života. Žene imaju dvostruko veći rizik od PTSP-a od muškaraca. Pet do 10 odsto ljudi koji doživi traumu vremenom će razviti PTSP.

Sta je PTSP i koji su to traumatični događaji?

Ako se pitate “sta je PTSP”, neophodno je znati koja sva to traumatska iskustva, odnosno događaji mogu izazvati ovaj poremećaj.

Naime, posttraumatski stresni poremećaj PTSP je takav da ljudi koji pate od ovog stanja imaju intenzivne, uznemirujuće misli i osećanja u vezi sa njihovim iskustvom i koja, kao što smo napomenuli, traju dugo nakon završetka traumatskog događaja. Oni mogu ponovo da prožive događaj kroz flešbekove ili noćne more.

Takođe, PTSP simptomi uključuju tugu, strah ili bes, a ljudi se mogu osećati odvojeno ili otuđeno od drugih ljudi (disocijacija). Neretko se dešava da ljudi koji imaju PTSP izbegavaju situacije ili ljude koje ih podsećaju na traumatski događaj. Oni mogu imati intenzivne negativne reakcije na tako nešto obično, kao što buka ili slučajni dodir.

Sve u svemu, trauma ili traumatski događaj predstavlja sve ono što ozbiljno ugrožava osećaj sigurnosti kod osobe ili njeno postojanje. To ne mora nužno da bude samo jedan događaj, poput, recimo, saobraćajne nesreće. To može biti i dugotrajna trauma kao što je život kroz ratne godine ili često zlostavljanje tokom godina.

Isto tako, trauma ne mora direktno vama da se dogodi da biste bili u riziku od PTSP-a. Bolest PTSP je takva da može pogoditi i onu osobu koja je samo prisustvovala traumatskom iskustvu ili bila svedok neke uznemirujuće situacije (recimo, osoba je bila svedok pucnjave ili ubistva). Pored toga, bolest PTSP se može javiti i nakon što osoba sazna da se njenoj dragoj osobi dogodio neki traumatski incident.

Primeri traumatskih događaja uključuju (ali nisu ograničeni na):

Ozbiljne nesreće, poput saobraćajne nesreće;
Teška povreda ili iznenadna bolest.
Rat;
Prirodne katastrofe, kao što su tornado, zemljotres, požar ili poplava;
Fizičko zlostavljanje;
Verbalno zlostavljanje;
Seksualni napad ili zlostavljanje (silovanje);
Maltretiranje;
Iznenadna smrt voljene osobe.

Posttraumatski stresni poremećaj PTSP i njegove vrste

Posttraumatski stresni poremećaj PTSP se može podeliti u dve kategorije. Tačnije, postoje dva stanja koja su usko povezana sa PTSP-om.

1) Akutni stresni poremećaj. Ovo je kratkoročno stanje psihičkog zdravlja koje se može javiti u toku prvog meseca nakon doživljenog traumatskog događanja. Simptomi koji traju duže od četiri nedelje mogu ispuniti uslove, odnosno kriterijume da bi mogla da se postavi dijagnoza PTSP.

2) Kompleksni PTSP. Ovo je stanje mentalnog zdravlja koje se može razviti ako osoba doživi hroničnu, odnosno dugotrajnu traumu. Primeri hronične traume uključuju dugotrajno fizičko ili seksualno zlostavljanje dece, dugotrajno nasilje u porodici i rat. Ljudi koji pate od kompleksnog PTSP-a obično pokazuju simptome ovog stanja, pored velikih problema u regulisanju emocija, samosvesnosti i odnosima sa drugim ljudima.

Sta je PTSP i koji su uzroci ovog stanja?

Kada govorimo o tome sta je PTSP, moramo da znamo i šta dovodi do ovog poremećaja. Tačnije, da bi bolest PTSP mogla uspešno da se leči, neophodno je znati šta uzrokuje ovo stanje. Naime, otprilike 61 do 80 odsto ljudi doživi određeni traumatski događaj u nekom trenutku svog života. Ali, kao što smo istakli, posttraumatski stresni poremećaj se javlja u oko 5 do 10 odsto ove populacije.

Nije do kraja jasno zašto ljudi drugačije reaguju na stresne, odnosno traumatske situacije. Međutim, brojne studije su pokazale da ljudi sa ovim poremećajem imaju abnormalne nivoe određenih neurotransmitera i hormona. Pored toga, kod njih se dešavaju određene promene u mozgu.

1) PTSP i promene nivoa neurotransmitera i hormona

Studije pokazuju da ljudi koji pate od PTSP-a imaju normalne do niskih nivoa hormona kortizola („hormona stresa“). Pored toga, oni imaju i povišene nivoe CRH-a (kortikotropin-oslobađajući hormon [2], koji se ranije zvao kortikotropin-oslobađajući faktor), uprkos stalnom stresu.

CRH pokreće oslobađanje norepinefrina (noradrenalina), što dovodi do pojačanog odgovora simpatičkog nervnog sistema. U pitanju je poznata reakcija organizma “bori se ili beži”, što dovodi do povećanja:

Otkucaja srca;
Krvnog pritiska;
Budnosti i svesnosti.

Pored toga, neke studije pokazuju da je kod ljudi sa PTSP-om izmenjeno funkcionisanje drugih neurotransmiterskih sistema, uključujući:

Gama-aminobuterna kiselina (GABA);
Glutamat;
Serotonin.

2) PTSP i promene u mozgu

Posttraumatski stresni poremećaj PTSP je povezan sa promenama u funkcionisanju i anatomiji mozga na sledeći način:

Veličina hipokampusa (deo mozga koji reguliše motivaciju, emocije, učenje i pamćenje) se smanjuje.
Amigdala (deo mozga koji reguliše i obrađuje emocije i reakcije na strah) je previše reaktivna kod ljudi sa PTSP-om.
Medijalni prefrontalni korteks, koji delimično kontroliše emocionalnu reaktivnost amigdale, izgleda da je manji i manje reaguje kod ljudi sa PTSP-om.

Koji su faktori rizika za PTSP?

Ne postoji način da se predvidi kod koga će nastupiti, a kod koga ne PTSP simptomi nakon doživljenog traumatičnog događaja. Ali, praksa je pokazala da je posttraumatski stresni poremećaj PTSP češći kod ljudi koji su iskusili:

Specifične vrste traume, posebno ratno stanje ili seksualno zlostavljanje (silovanje);
Traumu tokom detinjstva;
Povredu tokom važnog događaja;
Osećaj bespomoćnosti ili ekstremni strah u trenutku nekog događaja;
Nedostatak socijalne podrške nakon traumatičnog događaja.
Dugotrajnu, hroničnu ili ponovljenu traumu.
Probleme sa psihičkim zdravljem i/ili zloupotrebu psihoaktivnih supstanci.

Sta je PTSP i koji su PTSP simptomi?

Da bi bila postavljena dijagnoza PTSP, PTSP simptomi moraju da traju minimum mesec dana i da izazivaju značajan nivo stresa ili probleme u svakodnevnom funkcionisanju osobe. Svi PTSP simptomi se mogu grupisati u četiri kategorije:

1) PTSP simptomi i ponovno preživljavanje traume u mislima

Ovi PTSP simptomi uključuju:

Nametljive, ponavljajuće i nekontrolisane misli, kao što su nevoljna sećanja na traumatični događaj:
Noćne more i košmari;
Flešbekovi traumatičnog događaja (osobi se iznenada u bilo kom trenutku vraćaju slike i sećanja na traumatsku situaciju) koji mogu biti veoma živopisni i osobi delovati istinito i stvarno.

2) PTSP simptomi izbegavanja

Izbegavanje svega što bi osobu moglo da podseti na traumatski događaj, kao što su ljudi, mesta, aktivnosti, stvari i situacije;
Izbegavanje sećanja ili razmišljanja o traumatičnom događaju;
Izbegavanje da osoba priča o tome šta se dogodilo ili kako se oseća u vezi sa tim.

3) PTSP simptomi i promene u razmišljanju i raspoloženju

Stalni i konstantni osećaj straha, užasa, teskobe, anksioznosti, besa, krivice ili stida;
Gubitak pamćenja važnih aspekata traumatskog događaja;
Stalne negativne i iskrivljene misli i osećanja o sebi ili drugima;
Iskrivljene misli o uzroku ili posledicama traumatskog događaja koje dovode do pogrešnog okrivljavanja sebe ili drugih;
Osećaj odvojenosti od drugih (disocijacija);
Osoba više ne uživa u aktivnostima koje je nekada sa radošću obavljala; aktivnostima koje ste nekada radili;
Nesposobnost da se iskuse pozitivne i lepe emocije;

4) PTSP simptomi i promene u uzbuđenju i reaktivnosti

Razdražljivost i izlivi besa;
Bezobzirno ili samodestruktivno ponašanje;
Pojačana pažnja osobe na svoju okolinu, odnosno na uočavanje unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja (hipervigilnost);
Osoba se veoma lako zaprepasti, čak i nekim običnim stvarima;
Problemi sa koncentracijom ili spavanjem.

Ako se ovo stanje ne leči, PTSP simptomi se mogu pogoršati! Postoje određena stanja koju su, zapravo, uobičajena kod ljudi sa PTSP-om, a koja navedene simptome mogu intenzivirati i učiniti znatno težim. Tu govorimo o:

Poremećajima raspoloženja;
Anksioznim poremećajima;
Neurološkim stanjima, uključujući demenciju.
Depresiji;
Poremećaju upotrebe psihoaktivnih supstanci, uključujući poremećaj upotrebe alkohola.

Ljudi sa PTSP-om takođe imaju povećan rizik od samoubilačkih misli i pokušaja suicida.

Šta je to civilni PTSP?

Već smo ranije u tekstu napomenuli da se PTSP uglavnom vezivao (a to je i dan danas asocijacija mnogima na pomen posttrumatskog stresnog poremećaja) za ratne veterane, vojnike, odnosno osobe koje su preživele traumatična ratna iskustva. Međutim, postoji i nešto što se, makar u teoriji, naziva civilni PTSP.

Da li je civilni PTSP (ili neratni PTSP) različit u odnosu na ratni PTSP? Da li je u pitanju jedno te isto stanje ili se PTSP simptomi razlikuju kod ova dva stanja?

Realnost je da je u pitanju ista bolest PTSP, isti PTSP simptomi i isto psihički iscrpljujuće stanje. Dakle, civilni PTSP je samo termin, odnosno pojam usmeren na posstraumatski stresni poremećaj kod ljudi koji nisu preživeli horore i užase rata. U tom smislu, traumatski događaji koji izazivaju PTSP mogu biti različiti, ali bolest PTSP ostaje ista.

Takođe, precipitirajuće traume, specifični simptomi i težina simptoma mogu biti različiti. Međutim, milioni i veterana i civila žive sa PTSP-om. Pojedinci mogu razviti posttraumatski stresni poremećaj PTSP kada dožive, budu svedoci ili saznaju za događaj koji uključuje stvarnu smrt ili pretnju smrću, seksualno nasilje ili ozbiljnu povredu. Civilni PTSP može pogoditi svakoga, nevezano od starosne dobi, pola, imovinskog stanja, etničke pripadnosti ili društvenog statusa.

Događaji, odnosno traume koje mogu izazvati civilni PTSP uključuju, ali se ne ograničavaju na:

Porodično nasilje i zlostavljanje;
Fizičko, verbalno, psihičko i emocinalno zlostavljanje i zapostavljanje u detinjstvu;
Prirodne katastrofe;
Seksualni napadi i zlostavljanje (silovanje);
Zločini i krivična dela;
Fizičko nastilje;
Verbalne i pretnje oružjem;
Saobraćajne nesreće;
Svedočenje nasilja i/ili smrti;
Smrt bliskog prijatelja ili člana porodice;
Samoubilački pokušaji;
Otmice i kidnapovanja;
Zatvor;
Svi ostali stvarni ili pretpostavljeni rizici od ozbiljne povrede i gubitka života.

Sta je PTSP i da li je PTSP invalidnost?

Invalidnost je, po definiciji, fizički ili mentalni nedostatak koji ograničava sposobnost osobe da obavlja jednu ili više životnih aktivnosti. Zato se postavlja pitanje – da li je PTSP invalidnost i šta to uopšte znači?

Naime, svaka trauma, bez obzira na to da li je ona teška po definiciji ili je osoba percipira i doživljava teškom, u zavisnosti od osobina ličnosti, može da preraste u posttraumatski stresni poremećaj PTSP. Kao što smo istakli, trauma ne mora nužno da se dogodi osobi koja ima PTSP (iako osoba u ovom slučaju PTSP doživljava intenzivnije i obično duže traje), već PTSP može pogoditi i osobu koja svedoči određenom traumatičnom iskustvu.

Pored svega toga, nekada okidač za PTSP mogu biti i iracionalni, jaki, intenzivni i nekontrolisani strahovi, kao i događaji na koje čovek ne može da utiče. Tu prvenstveno mislimo na prirodne katastrofe poput zemljotresa, cunamija, teških vremenskih nepogoda i slično. Povratno, ovo može izazvati ozbiljan i parališući strah, simptome neuroze, osećaj bespomoćnosti i užasa.

Ovo sve govorimo jer posttraumatski stresni poremećaj PTSP u praktičnom smislu može onesposobiti, odnosno onemogućiti osobi da obavlja svakodnevne životne aktivnosti. Zato američka Uprava socijalnog osiguranja [3] (SSA – Social Security Administration) smatra da je PTSP invalidnost u određenim slučajevima. Tačnije, oni smatraju da je PTSP invalidnost zato što spada u kategoriju traume i poremećaja povezanih sa stresom.

U Srbiji se veliki procenat duševnih bolesti, uključujući PTSP, smatra uzročnicima invalidnosti. Pritom, to se odnosi na borce, vojne invalide i civilne invalide rata što je uređeno ovim zakonom [4].

Poznato je da veliki broj ratnih veterana ima ozbiljne mentalne poremećaje (među kojima je i posttraumatski stresni poremećaj PTSP) koji imaju ulogu u razvoju invalidnosti i radne nesposobnosti. Zato se često PTSP invalidnost naziva i ratnim invaliditetom.

Koji su kriterijumi za PTSP invalidnost?

Kao što smo rekli, američka SSA smatra da je PTSP invalidnost, ali samo ako osoba ispunjava određene uslove, odnosno kriterijume određene u tzv. Plavoj knjizi [5]. U pitanju su sledeći kriterijumi (naglašavamo da se ovi kriterijumi odnose na Sjedinjene Američke Države):

Medicinska dokumentacija koja se mora odnositi na:

– izlaganje smrti ili pretnje smrću, ozbiljne povrede ili nasilje;

– nevoljno ponovno doživljavanje traume nakon tog iskustva, kao što su flešbekovi, nametljiva sećanja i emocije, košmarni snovi;

– izbegavanje spoljašnjih podsetnika na traumatski događaj (aktivnosti, ljudi, mesta ili stvari koje osobu asociraju na traumatsku situaciju);

– poremećaji raspoloženja i/ili ponašanja;

– povećanje reaktivnosti, kao što je poremećaj spavanja;

Gore navedeni kriterijumi moraju biti kombinovani sa sledećim simptomima:

Ekstremno ili izrazito ograničenje najmanje dve od ovih oblasti mentalnog funkcionisanja:

– razumevanje, primena i pamćenje informacija;

– interakcija sa drugima;

koncentracija, upornost ili održavanje tempa;

– prilagodljivost ili snalažljivost

Ili, stanje je ozbiljno, intenzivno i hronično, osoba ima medicinsku dokumentaciju o postojanju PTSP-a u periodu dužem od 2 godine i postoje dokazi o sledećem:

– kontinuirani medicinski tretman, psihoterapija, psihosocijalna podrška ili visoko strukturirano okruženje koje pomaže u smanjenju i ublažavanju PTSP simptoma;

– osoba ima minimalan kapacitet da se prilagodi promenama u svom okruženju ili zahtevima koji su deo svakodnevnog života.

Kako se postavlja dijagnoza PTSP?

Videli smo sta je PTSP, kako izgleda bolest PTSP i koji su PTSP simptomi. Ali, kako se postavlja stručna medicinska dijagnoza PTSP? Naime, ne postoji striktno određeni test kojim se konstatuje dijagnoza PTSP. Umesto toga, lekar, odnosno psiholog ili psihoterapeut, da bi bila postavljena dijagnoza PTSP, postavlja pitanja pacijentu koja se odnose na:

PTSP simptomi;
Medicinska istorija, odnosno istorija bolesti kod pacijenta (anamneza);
Istorija mentalnog zdravlja;
Izlaganje traumatskim događajima, situacijama i iskustvima.

Za pacijenta je ponekad veoma teško da govori o preživljenoj traumi. Zato će on možda želeti da povede voljenu osobu sa sobom kod psihologa radi dodatne podrške, i koja može pomoći psihologu u pružanju i davanju više detalja o simptomima i promenama u ponašanju kod pacijenta, usled preživljene traume.

Da bi bila postavljena dijagnoza PTSP, osoba mora ispunjavati sledeće kriterijue. Tačnije, osoba mora imati sledeće simptome u trajanju od najmanje mesec dana:

Najmanje jedan PTSP simptom ponovnog preživljavanja traume u mislima i emocijama;
Najmanje jedan simptom izbegavanja;
Najmanje dva simptoma koji se odnose na promene u razmišljanju i raspoloženju;
Najmanje dva simptoma koji se odnose na promene u uzbuđenju i reaktivnosti.

Vaš lekar takođe može obaviti fizički pregled i naručiti određene testove (kao što su testovi krvi) da vidi da li neka fizička stanja mogu da izazovu neke od vaših simptoma.