Šizofrenija Simptomi

Šizofrenija simptomi su različiti za svaku osobu

Šizofrenija je bolest koja utiče na način na koji se osoba ponaša, razmišlja, kako se oseća i suočava sa svakodnevnim životnim izazovima. U tom smislu, šizofrenija simptomi zaista mogu biti raznoliki i varirati od pojedinca do pojedinca.

No, pre nego što sagledamo detaljnije šta je šiforenija (shizofrenija), koji su šizofrenija simptomi, koje su vrste šizofrenije i slično, potrebno je napraviti jedan uvod u problematiku ovog stanja

Neko ko živi sa šizofrenijom može imati halucinacije, bizarne, sumanute misli i uverenja (zablude, deluzije), neorganizovano razmišljati, ali imati i nedostatak motivacije za obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. U proseku, 1 od 100 (1 odsto) ljudi će razviti šizofreniju.

U suštini, šizofrenija je ozbiljno duševno oboljenje koje narušava kognitivne, emotivne i voljne sposobnosti osobe. Može se slobodno reći da u svojim najtežim oblicima, šizofrenija simptomi parališu i onemogućavaju osobi da vodi normalan i samostalan život.

Dakle, ponekad šizofrenija može biti životno onesposobljavajuća bolest. Generalno posmatrano, svi šizofrenija simptomi mogu se podeliti na pozitivne (psihotične), negativne i kognitivne. Smatra se da negativni simptomi šizofrenije imaju nepovoljniji i snažniji uticaj na tok i razvoj ove bolesti. Shizofrenija obično počinje još u mladosti, a pretpostavka je da u Srbiji više od 40 hiljada ljudi (zvanično, dok je nezvaničan i neregistrovan broj veći) boluje od šizofrenije.

Mitovi u vezi sa šizofrenijom

Postoje neki uobičajeni mitovi ili pogrešna verovanja o šizofreniji. Pogrešnoj predstavi, mitovima i kolokvijalnoj upotrebi pojma “šizofrenija” ili “shizofrenija” najviše su doprineli mediji.

1) MIT 1: Šizofrenija je isto što i poremećaj podeljene ličnosti (disocijativni poremećaj)

Šizofrenija ne znači da neko ima podeljenu ličnost, bipolarni poremećaj ili poremećaj više ličnosti (disocijativni poremećaj ličnosti). Zapravo, ovo je jedan od najvećih mitova u vezi sa šizofrenijom. Ovaj mit, između ostalog, proizlazi iz činjenice da naziv „shizofrenija“ potiče od dve grčke reči koje znače „razdvojiti“ i „um“.

Osim toga, neki od najčešćih šizofrenija simptomi su halucinacije i zablude (bizarna uverenja, sumanute misli i ideje), koje uključuju da osoba čuje glasove ili vidi stvari koji ne postoje ili da preduzima radnje na osnovu lažnih uverenja. Ovo nije isto što disocijativni poremećaj ličnosti, a što ćemo kasnije detaljnije razjasniti.

2) MIT 2: Šizofreničari su nasilni ljudi

Šizofrenija ne uzrokuje da neko bude nasilan. Ljudi sa dijagnozom šizofrenije će pre biti opasni po sebe, nego po okolinu. Istraživanja pokazuju da samo mali broj ljudi sa ovim oboljenjem može postati nasilan. Stopa samoubistava [1] među ljudima sa šizofrenijom je visoka.

Štaviše, ljudi sa šiforenijom pre mogu postati žrtve nasilja, nego nasilnici. Oni takođe mogu nekada nepromišljeno i nepredvidivo da se ponašaju, ali ljudi sa dijagnozom šizofrenije u velikom broju nisu nasilni.

3) MIT 3: Loše roditeljstvo je glavni uzrok šizofrenije

Shizofrenija je duševno oboljenje, odnosno mentalna bolest. Ljudi znaju da kažu da je jedan od uzroka šizofrenije loše roditeljstvo, pri čemu se naročito okrivljuje majka. Međutim, ovo je samo jedan u nizu mitova u vezi sa šizofrenijom.

Postoji mnogo uzroka šizofrenije, a kasnije ćemo videti da li je šizofrenija nasledna. Između ostalih, u te uzroke ulaze geni, traumatska iskustva i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Greške koje roditelj napravi u vaspitanju i odgajanju deteta neće dovesti do šizofrenije.

4) MIT 4: Ljudi sa šizofrenijom nisu inteligentni i pametni

Šizofrenija ne uzrokuje nužno da neko ima manji koeficijent inteligencije. Neke studije [2] su otkrile da ljudi sa ovim stanjem imaju više problema na testovima određenih psihičkih veština, kao što su pažnja, učenje i pamćenje. Ali, to nikako ne znači da šizofreničari nisu inteligentni ljudi.

Mnogi kreativni i pametni ljudi, posmatrano kroz istoriju čovečanstva, imali su šizofreniju. Naučnici čak istražuju veze između gena koje mogu biti povezane i sa psihozom i sa kreativnošću.

5) MIT 5: Šizofrenija čini ljude lenjim

Šizofrenija ne uzrokuje to da neko bude psihički i fizički intertan, odnosno lenj. Šizofrenija simptomi mogu otežati nekome da brine o svojim svakodnevnim potrebama, kao što su oblačenje i kupanje, odnosno da zanemaruje ličnu higijenu.

Ali, to ne znači da je osoba lenja. To samo znači da joj je potrebna pomoć u svakodnevnoj rutini.

6) MIT 6: Šizofrenija dolazi sa iznenadnim psihotičnim prekidom

Shizofrenija ne nastupa iznenada i odjednom. Neki ljudi mogu doživeti određeno stresno ili traumatično iskustvo koje za njih predstavlja “veliki psihički događaj” i koji može dovesti do dijagnoze šizofrenije. Ali, prvi simptomi shizofrenije se mogu pojaviti postepeno, tokom vremena i nekada ih je teško uočiti.

U tom smislu, kada su prvi simptomi shizofrenije u pitanju (a o kojima ćemo kasnije više pričati), osoba se može ponašati na sledeći način:

• Društveno se izolovati, odnosno postajati manje komunikativnija i socijalnija;
• Osoba počinje da pokazuje manje interesovanje za normalne aktivnosti;
• Povlačenje iz svakodnevnog života.

Drugi uobičajeniji šizofrenija simptomi, kao što su zablude i halucinacije, mogu se pojaviti kasnije.

7) MIT 7: Šizofrenija ne može da se izleči

Upravljanje simptomima šizofrenije i lečenje ovog oboljenja je sasvim moguće. Iako ne postoji poznat lek za šizofreniju, lečenje može pomoći da se regulišu šizofrenija simptomi i da se smanji njihov uticaj na život osobe.

Na primer, antipsihotici mogu pomoći u stabilizaciji i smanjenju rizika od budućih simptoma. Terapija razgovorom i kognitivno-bihejvioralna terapija su takođe korisna sredstva koja mogu pokazati kako da se osoba sa dijagnozom šizofrenije bolje nosi sa stresom i da živi dobro.

Ali, nažalost, šizofrenija simptomi se ponekad može pogoršati tokom vremena. Lečenje je obično potrebno do kraja života. Uz lečenje, mnogi ljudi sa ovim stanjem mogu da žive punim, produktivnim životom.

Šta je šizofrenija (shizofrenija)?

Videli smo koji najčešći mitovi i lažna uverenja okružuju pojam i oboljenje zvano shizofrenija. Ali, šta jeste šizofrenija (shizofrenija)?

Šizofrenija ili shizofrenija je ozbiljno duševno oboljenje koje može uticati na to kako se neko ponaša, misli i oseća. Ljudi sa šizofrenijom mogu izgledati kao da su izgubili kontakt sa stvarnošću, uzrokujući probleme za sebe, svoju porodicu i prijatelje.

Shizofrenija se često dijagnostikuje nakon što osoba prvi put doživi psihozu. Naime, kada osoba doživi psihotičnu epizodu, ona tada ima značajnih poteškoća da razazna šta je stvarno, a šta ne. Psihoza može uključivati halucinacije, zablude (bizarne misli, pogrešna uverenja i sumanute ideje), poremećene misli ili govor. Ovo može biti zastrašujuće i zbunjujuće za osobu, posebno kada se prvi put doživi psihotična epizoda.

Kod šizofrenije se mogu pojaviti i postepene promene u društvenom funkcionisanju, raspoloženju i razmišljanju osobe.

Šizofrenija ili shizofrenija je, dakle, hronično duševno oboljenje i bolest za koju verovatno ne postoji osoba koja nije čula za nju. Shizofrenija u potpunosti menja život pojedinca, tako što vrši dezorganizaciju i deterioraciju (pogoršanje) njegove ličnosti. Šizofrenija simptomi na vrlo specifičan način menjaju i remete važne mentalne funkcije, kao što su osećanja, emocije, mišljenje, voljni mehanizmi.

Kao što smo istakli, prvi simptomi shizofrenije se često mogu sresti još u adolescentskom dobu, ali čak i detinjstvu.

Šizofrenija simptomi i razlika u odnosu na disocijativni poremećaj ličnosti

Već smo rekli da mnogi ljudi mešaju šizofreniju sa disocijativnim poremećajem ličnosti (disocijativni poremećaj identiteta). Međutim, u pitanju su dva različita stanja i šizofrenija simptomi se razlikuju u odnosu na DPL simptome.

Naime, kada osoba ima disocijativni poremećaj ličnosti (DPL), ona ne doživljava halucinacije ili zablude. Ona se odseća “odsečeno” od ostatka sveta, odnosno od sveta oko sebe. Na primer, osoba koja ima DPL može biti neverovatno organizovana i biti u stanju da kontroliše situaciju u kojoj se nalazi. Naravno, to je pod uslovom da u tom trenutku ne oseća odvojenost od sebe.

S druge strane, neko sa šizofrenijom će verovatno doživeti konfuziju – on može verovati, čuti ili videti stvari koje nisu istinite ili realne. Takođe, osoba sa šizofrenijom se može osećati kao da nemaju kontrolu nad sobom.

Za šizofreniju se kaže da je oboljenje sa “više lica”, ali to ne znači da je shizofrenija isto što i disocijativni poremećaj ličnosti. Štaviše, pojedini psihijatri ne pričaju o šizofreniji u jednini, već u množini – šizofrenijama. Kasnije ćemo videti koji su to tipovi i vrste šizofrenije.

Inače, shizofrenija se smatra jednim od deset glavnih uzroka invaliditeta u celom svetu. I pored toga, šizofreniju i dalje prati velika stigmatizacija i simplifikovanje u običnom, svakodnevnom govoru. Zato lečenje šizofrenije zahteva holistički, sveobihvatan pristup – medikamentoznu terapiju, psihoterapiju, ali i društvenu podršku oboleloj osobi.

Ko oboljeva od šizofrenije?

Generalno posmatrano, šizofrenija počinje između 15. i 25. godine za muškarce. Žene mogu oboleti od šizofrenije nešto kasnije, između 25. i 35. godine. Da li šizofrenija češće pogađa muškarce ili žene? Zapravo, shizofrenija ima tendenciju da podjednako utiče i na muškarce i na žene, u to u podjednakom broju.

Oko 20 odsto novih slučajeva šizofrenije javlja se kod ljudi starijih od 45 godina. Ovi slučajevi se češće dešavaju kod muškaraca. Shizofrenija kod dece je retka, ali moguća. Kada šizofrenija simptomi nastupe u detinjstvu, nažalost, obično je u pitanju teži oblik ove bolesti i teže se leči.

Šizofrenija nije česta, ali je uobičajena bolest. Kao što smo rekli, oko 1 odsto populacije oboljeva od šizofrenije. Tačnije, širom sveta, šizofrenija pogađa 221 osobu na svakih 100.000 ljudi.

Da li je šizofrenija nasledna? Uzroci nastanka ovog oboljenja

Često se može čuti pitanje da li je šizofrenija nasledna bolest? Da li je pravilo da će dete oboleti od šizofrenije ako jedan od roditelja ima istu ovu bolest? Na ovo pitanje nije lako dati jedinstven odgovor.

Naime, tačni uzroci šizofrenije i dalje su nepoznanica za mnoge stručnjake. Istraživanja sugerišu da kombinacija fizičkih, genetskih, psiholoških i faktora životne sredine može povećati verovatnoću da osoba oboli od šizofrenije. Neki ljudi mogu biti genetski skloni šizofreniji, a stresni ili emocionalni životni događaji mogu izazvati psihotičnu epizodu.

Ipak, nije do kraja razjašnjeno zašto se kod nekih ljudi ispoljavaju šizofrenija simptomi, a kod drugih ne. Svakako, među glavnim uzrocima šizofrenije navode se genetika, hemijska struktura mozga, okruženje, zloupotreba supstanci i aktivacija imunog sistema.

1) Genetika i da li je šizofrenija nasledna bolest

Pođimo od genetike i pitanja da li je šizofrenija nasledna bolest. Shizofrenija ima tendenciju da se javlja u porodicama, ali se takođe smatra da nijedan gen nije, kao uzrok, odgovoran za ovo stanje. Verovatnije je da različite kombinacije gena čine ljude podložnijim šizofreniji. Isto tako, nasleđivanje takvih gena ne znači nužno da će osoba oboleti od šizofrenije i da će se ispoljiti šizofrenija simptomi.

Međutim, koliko god to komplikovano zvučalo, imati srodnika u prvom stepenu (otac, majka, brat ili sestra) sa šizofrenijom predstavlja jedan od najvećih faktora rizika za dobijanje šizofrenije. Napomenuli smo da u opštoj populaciji svega 1 odsto ljudi oboleva od šizofrenije. Ali, imati srodnika u prvom stepenu sa šizofrenijom povećava rizik na 10 procenata [3].

Ovaj rizik skače na 50 procenata ako je kod oba roditelja dijagnostikovana šizofrenijom, dok je taj rizik od 40 do 65 procenata ako je dijagnostikovana šizofrenija kod blizanca.

Danska studija iz 2017. godine [4], zasnovana na podacima širom zemlje na više od 30.000 blizanaca, sugeriše da je šizofrenija nasledna bolest za 79 odsto. Iako je rizik od šizofrenije veći ukoliko neko od članova porodice boluje od šizofrenije, Genetics Home Reference [5] ukazuje da većina ljudi sa bliskim rođacima sa šizofrenijom neće sami razviti poremećaj.

Svakako, geni nisu jedini faktor koji utiče na razvoj šizofrenije. Druge statistike pak govore da postoji verovatnoća od 11 odsto da dete oboli od šizofrenije ako jedan od roditelja ima ovu bolest. Ova verovatnoća se povećava na 53 odsto u slučaju da su oba roditelja bolesna.

Prema tome, ako se pitate da li je šizofrenija nasledna, treba reći da geni imaju svoju ulogu u razvoju ove bolesti. Međutim, bolest kao bolest se ne nasleđuje, već se genetski nasleđuju određene crte i osobine ličnosti koje kasnije mogu da prerastu u šizofreno ponašanje. A to, opet, zavisi od kombinacije gena, strukture mozga, neurotransmitera, faktora sredine i slično.

2) Hemija mozga

Studije ljudi sa šizofrenijom su pokazale da postoje suptilne razlike u strukturi njihovog mozga. Ove promene se ne vide kod svih sa šizofrenijom i mogu se javiti kod ljudi koji nemaju ovu mentalnu bolest. Ali ovakve promene sugerišu da shizofrenija delimično može biti poremećaj mozga.

Neurotransmiteri su hemikalije koje prenose poruke između moždanih ćelija. Smatra se da ljudi sa šizofrenijom mogu imati različite količine određenih neurotransmitera u mozgu. Lekovi koji pomažu u smanjenju količine određenih neurotransmitera, kao što je neurotransmiter dopamin, mogu pomoći kod simptoma šizofrenije kod nekih ljudi.

Ovo sugeriše da neurotransmiteri mogu imati ulogu u razvoju šizofrenije.

Brojna istraživanja su pokazala da osobe koje boluju od šizofrenije imaju smanjenu veličinu frontalnog režnja. S druge strane, određene abnormalnosti u temporalnom režnju u vezi su sa halucinacijama, koje se ispoljavaju kao glavni šizofrenija simptomi.

Promene u hemiji mozga se odražavaju i na psihičko stanje uma osobe. U tom smislu, osobe sa šizofrenijom odgovaraju introvertom tipu ličnosti, koga odlikuje društvena i socijalna izolacija, senzibilnost, hladnoća u odnosima sa ljudima, sanjarenje i fantaziranje.

3) Šizofrenija simptomi – Trudnoća i komplikacije pri porođaju

Istraživanja su pokazala da postoji verovatnoća da su ljudi, koji razviju šizofreniju tokom života, doživeli komplikacije pre i tokom svog rođenja, kao što su:

• Mala težina pri rođenju;
• Prevremeni porođaj;
• Nedostatak kiseonika (asfiksija) tokom porođaja.

Moguće je da ove stvari imaju suptilan uticaj na razvoj mozga.

4) Stres

Glavni psihološki pokretači šizofrenije su stresni životni događaji, kao što su:

• Gubitak, odnosno smrt drage osobe;
• Gubitak posla ili doma;
• Razvod braka, raskid veze;
• Fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje.

Ovakva iskustva, iako su stresna, ne izazivaju šizofreniju. Međutim, ovi stresori, kao faktori rizika, mogu pokrenuti razvoj šizofrenije kod osobe koja je već podložna ovom duševnom oboljenju.

5) Zloupotreba supstanci (narkomanija)

Studije su pokazale da upotreba droga, posebno kanabisa, kokaina, LSD-a ili amfetamina, može povećati rizik od razvoja šizofrenije, psihoze ili slične bolesti. Nije jasno da li su šizofrenija simptomi, kod ljudi koji su podložni ovoj bolesti, direktna posledica upotreba droga ili su šizofrenija simptomi takvi da podižu verovatnoću od zloupotrebe narkotika.

Ako je osoba ranije imala epizode ​​psihoze ili šizofrenije, upotreba psihoaktivnih suptanci može izazvati recidiv ili zaustaviti suzbijanje, odnosno poboljšanje simptoma šizofrenije.

Istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da će tinejdžeri i mladi odrasli, koji redovno koriste kanabis [6], oboleti od šizofrenije u kasnijoj odrasloj dobi. Rizik može biti veći kada se koriste jači oblici kanabisa/marihuane.

6) Šizofrenija simptomi i faktori sredine

Biti izložen virusima ili toksinima, ili doživeti neuhranjenost pre rođenja, može povećati rizik od šizofrenije.

7) Aktivacija imunog sistema

Šizofrenija se takođe može povezati sa određenim autoimunim bolestima ili upalnim, zapaljenskim procesima.

Koji su najraniji i prvi simptomi shizofrenije?

Prvi simptomi shizofrenije će biti različiti od osobe do osobe. Dakle, postavlja se pitanje kako prepoznati šizofreniju u njenim najranijim fazama i da li je to uopšte moguće?

Kod nekih ljudi se prvi simptomi shizofrenije uopšte ne ispoljavaju dok oni ne pokažu karakteristične znake šizofrenije (halucinacije, zablude…). Drugi ljudi pak pokazuju suptilne promene kod sebe nekoliko godina pre nego što se pojave upečatljivi simptomi pshoze.

Isto tako, prvi simptomi shizofrenije se mogu razlikovati u zavisnosti od uzrasta osobe. Osoba koja razvije šizofreniju u ranom odraslom dobu će verovatno imati mnogo drugačije iskustvo od nekoga kod koga se ovaj poremećaj razvije u detinjstvu.

Prva ili početna faza šizofrenije (faza kada se mogu naslutiti prvi simptomi shizofrenije) naziva se prodromalni stadijum. Istraživanja [7] sugerišu da oko 75 odsto osoba sa šizofrenijom doživljava prodromalnu fazu – suptilne promene u raspoloženju, razmišljanju ili ponašanju – nedeljama, mesecima ili čak godinama pre početka šizofrenije.

Prodromalni (rezidualni) stadijum nije nužno poseban skup simptoma šizofrenije, već evolucija i nastajanje simptoma koji se javljaju tokom određenog vremenskog perioda. Osoba koja razvije šizofreniju u bilo kom uzrastu može doživeti prodromalnu fazu.

Kad su u pitanju šizofrenija simptomi u prodromalnoj fazi, oni uključuju promene u:

• Percepciji vremena i prostora;
• Pažnji;
• Govoru;
• Kretanju;

1) Prvi simptomi shizofrenije kod dece

Shizofrenija u detinjstvu je retkost, a do dana današnjeg nije do kraja razjašnjeno ovo stanje kod dece. Istraživanja kažu da se shizofrenija kod dece javlja u 0.4 odsto slučajeva, kao i tinejdžera uzrasta od 5 do 18 godina. Shizofrenija, kao duševno oboljenje, jako je retka među decom mlađom od 6 godina.

U poređenju sa ljudima kod kojih su šizofrenija simptomi nastupili u odraslom dobu, deca i tinejdžeri koji razviju šizofreniju imaju tendenciju da imaju progresivnije promene u mozgu i jače genetske faktore rizika.

Jedna studija iz 2014. godine [8] kaže da se kod 67 odsto dece sa šizofrenijom pojavljuju sledeći prvi simptomi shizofrenije: smetnje u kretanju, jezičke smetnje, društvene smetnje, kao i smetnje u učenju i poremećaji raspoloženja ili anksioznosti.

Ista studija kaže da 27 odsto dece sa šizofrenijom ispunjava kriterijume za poremećaj autističnog spektra pre nego što nastupe prvi psihotični simptomi. Deca sa šizofrenijom imaju mnoge iste simptome ovog oboljenja kao i odrasli sa ovim stanjem. Ali, veća je verovatnoća da će deca čuti glasove koji ne postoje. Takođe, manje je verovatno da će imati sumanute ideje (zablude) ili formalne probleme sa razmišljanjem dok ne postanu tinejdžeri ili odrasli.

2) Prvi simptomi shizofrenije kod tinejdžera

Kada osoba razvije šizofreniju pre navršene 18. godine, to se naziva šizofrenija sa ranim početkom. Prvi simptomi shizofrenije kod tinejdžera mogu početi iznenada ili se javljaju postepeno tokom vremena, a oni uključuju:

• Ekstreman, uporan strah od određenih situacija ili objekata;
• Lošu posturu tela;
• Sporo hodanje;
• Ekstremna osetljivost na svetlost i zvukove;
• Slušne halucinacije (naročito šaputanje, kolektivno mrmljanje ili glasni zvuci);
• Isključuje druge osobe iz svoje okoline, samoizolacija;
• Iznenadna stidljivost;
• Vizuelne halucinacije, kao što su vrtložna ili trepćuća svetla ili tamne mrlje;
• Poteškoće u razlikovanju snova od stvarnosti;
• Paranoja;
• Ekstremna neraspoloženost;
• Nedostatak emocionalnog izražavanja tokom razgovora;
• Visok nivo anksioznosti;
• Problemi u sklapanju novih prijateljstava i zadržavanju prijatelja;
• Neobično ponašanje ili čudna osećanja;
• Iznenadna uznemirenost ili zbunjenost.

Tinejdžeri koji imaju šizofreniju sa ranim početkom obično nisu svesni da su njihovi šizofrenija simptomi razlog za zabrinutost. U najvećem broju slučajeva, porodica i prijatelji misle da je nešto drugo u pitanju, a najčešće se ni ne pomišlja na šizofreniju.

3) Prvi simptomi shizofrenije kod mlađih odraslih osoba

Šizofrenija kod dece i tinejdžera je retkost. S tim u vezi, shizofrenija, kao takva, najčešće se javlja kod mladih odraslih ljudi – u kasnim tinejdžerskim godinama do ranih tridesetih. U ovom slučaju, šizofrenija simptomi su uglavnom isti kao kod tinedjžera.

S druge strane, neki rani, potencijalni i prvi simptomi shizofrenije kod mlađih odraslih osoba uključuju:

• Nedostatak lične higijene;
• Dezorganizovane misli ili zbrkani, konfuzini govor;
• Društvena izolacija;
• Društveno neprikladno ponašanje ili čudne reakcije;
• “Prazni”, nefoksirani pogledi, emotivna odsutnost i čudni izrazi lica (emotivna otupelost)
• Socijalna samoizolacija;
• Iznenadna ekstremna osetljivost na svetlost i buku.

4) Prvi simptomi shizofrenije kod starijih odraslih osoba

Kada se prvi simptomi shizofrenije jave nakon 45. godine, to se naziva šizofrenija sa kasnim početkom. Šizofrenija sa kasnim početkom čini 15-20 odsto svih slučajeva šizofrenije. Ovaj oblik šizofrenije je češći kod žena, a tada šizofrenija simptomi uključuju:

• Teže paranoične zablude;
• Teže vizuelne, taktilne i olfaktorne (mirisne) halucinacije;
• Manje izražena dezorganizacija i negativni šizofrenija simptomi.

Koji su to šizofrenija simptomi?

Videli smo koji su to prvi i rani simptomi shizofrenije koji mogu davati naznake da se radi o ovom oboljenju. Dakle, prvi simptomi shizofrenije, u suštini, nisu simptomi, već indikatori koji mogu aludirati na postojanje ovog stanja. Zato se postavlja pitanje – koji su to pravi šizofrenija simptomi?

Drugim rečima, koji su to znaci i simptomi po kojima se jasno može, u dijagnostičkom smislu, reći da osoba boluje od ovog duševnog oboljenja?

Kao što smo i na početku ovog teksta istakli, šizofrenija simptomi mogu biti raznoliki. Kada je bolest u punom zamahu i šizofrenija simptomi su ozbiljni, osoba sa ovim oboljenjem ne može da kaže ili da razluči kada su određene ideje i percepcije koje ima – stvarne ili ne. To se dešava sve ređe kako osoba stari.

Ljudi sa šizofrenijom, verovali ili ne, obično nisu svesni da boluju od ove bolesti, dok im to lekar ne potvrdi. Često šizofreni ljudi ni ne shvataju da sa njima nešto ozbiljno nije u redu. Ako slučajno i primete da nešto nije kako treba, kao što je nesposobnost da pravilno razmišljaju, ljudi sa šizofrenijom bi mogli za to da “okrive” druge stvari, kao što su stres ili umor.

Sve u svemu, svi šizofrenija simptomi mogu se podeliti u tri kateogrije:

• Pozitivni (psihotični) šizofrenija simptomi;
• Negativni šizofrenija simptomi;
• Kognitivni simptomi šizofrenije i problemi sa razmišljanjem.

1) Pozitivni šizofrenija simptomi

Pozitivni šizofrenija simptomi su izrazito preuveličane ideje, percepcije ili radnje koje pokazuju da osoba ne može da razlikuje šta je stvarno od onoga što nije. Prefiks “pozitivni” ne znači da su ovi šizofrenija simptomi afirmativni ili dobri, već jednostavno označava prisustvo (a ne odsustvo) simptoma.

Pozitivni šizofrenija simptomi mogu biti toliko živopisni i, iz perspektive osobe sa šizofrenijom, delovati toliko realno, da oni mogu u svakom smislu narušiti sposobnost osobe da obavlja svakodnevne životne aktivnosti. Pozitivni šizofrenija simptomi se nazivaju i psihotičnim simptomima (psihotični prekid), budući da oni u celosti menjaju mentalno stanje osobe.

Osoba tada živi u dve stvarnosti – ona koja je istinita i ona koja je plod njene mašte ili fantazije. Psihotične simptome odlikuje to da osoba nije u stanju da napravi razliku između ove dve stvarnosti.

U tom smislu, pozitivni šizofrenija simptomi uključuju:

Halucinacije

Ljudi sa šizofrenijom mogu čuti, videti, mirisati ili osetiti stvari koje nisu stvarne i koje niko drugi ne može čuti, videti, pomirisati ili osetiti. Tipovi halucinacija kod šizofrenije uključuju:

• Auditorne ili slušne halucinacije. Osoba najčešće čuje glasove u svojoj glavi. Možda su ti glasovi ljutiti ili uzbunjujući i zahtevaju od osobe da nešto uradi. Može biti jedan ili više glasova u isto vreme. Glasovi mogu šaputati, mrmjati, ljutiti se ili zahtevati od osobe da nešto uradi.
• Vizuelne halucinacije. Osoba može videti svetla, objekte, ljude, boje ili šare koje ne postoje. Kada su ljudi u pitanju, često se radi o voljenim osobama ili prijateljima koji više nisu živi. Takođe, kada govorimo o vizuelnim halucinacijama, osobe sa šizofrenijom mogu imati problema sa percepcijom blizine i udaljenosti.
• Olfaktorne i halucinacije ukusa. Ovo može uključivati dobre i loše mirise i ukuse. Drugim rečima, osoba može verovati da nešto miriše na određeni način ili da je određenog ukusa, iako to u stvarnosti nije slučaj. Osoba sa šizofrenijom u ovom slučaju može verovati da se truje i da odbija da jede.
• Taktilne halucinacije. Ovakva vrsta halucinacija stvara osećaj osobi da se određene stvari kreću po njenom telu, poput buba, insekata ili tuđih ruku. Najčešće je to halucinacija o mravinjanju insekata po telu.

Zablude (deluzije, bizarne misli, pogrešna uverenja, sumanute ideje)

Kada su ovi pozitivni (psihotični) šizofrenija simptomi u pitanju, onda govorimo u iluzornim, čudnim, neobičnim, sumanutim, bizarnim i lažnim uverenjima osobe. Dakle, deluzije, zablude ili bizarne misli i ideje su određena uverenja koja se veoma lako mogu dokazati da su pogrešno utemeljena.

Svako od nas ima određena životna uverenja, stavove ili principe o kojima se može raspravljati i sa kojima ne moraju svi da budu saglasni. Tačnije, svako od nas ima određena uverenja koja se mogu poklapati sa stvarnošću, činjenicama i istinitošću.

Na primer, neko može imati uverenja da je kafa štetna, dok neko drugi može misliti da je kafa korisna. Ili, na primer, neko može politički podržavati određenu političku stranku iz ideoloških razloga, dok neko drugi iz svojih ideoloških razloga može biti protiv te iste političke partije.

Međutim, kada su šizofrenija simptomi i zablude, onda ne govorimo o ovakvim i sličnim uverenjima koja mogu biti istinita, ali i osporavana. Naprotiv, ovde govorimo o uverenjima i idejama koje su toliko bizarne i očito pogrešne za opštu populaciju, gde postoje dokazi da takva uverenja apsolutno ne odgovaraju istini i realnosti.

Na primer, osoba koja ima šizofreniju može misliti da neko pokušava da kontroliše njene misli ili da veruje da ima supermoći (da može, recimo, leteti). Isto tako, osoba može biti uverena da je ona poznati glumac, predsednik države ili popularni pevač.

Šizofrenija simptomi u ovom smislu uključuju više vrsta iluzija (deluzionih misli, sumanutih ideja i zabluda):

• Zablude o proganjanju. Osoba ovde ima uverenje da je neko proganja ili lovi, da je drugi ljudi podmeću nešto ili da žele da je prevare.
• Referentne zablude. U ovom slučaju, osoba veruje da su određeni oblici javne komunikacije (stihovi pesme na televizoru ili gestikulacija TV voditelja) posebna poruka koja se odnosi samo na tu osobu.
• Somatske zablude. U ovom slučaju, osoba misli da ima strašnu bolest ili bizaran zdravstveni problem, kao što su crvi ispod kože ili oštećenja od kosmičkih zraka. Svakako, ove zablude ne treba poistovećati sa hipohondrijom.
• Erotomanske zablude. Osoba može biti ubeđena da je slavna ličnost zaljubljena u nju ili da je njen partner vara. Ili, ona može misliti da je proganjaju ljudi koji toj osobi nisu atraktivni ili privlačni.
• Religijske zablude. U ovom slučaju, osoba može imati uverenje da ima poseban odnos sa božanstvom ili da su je zaposeli demoni.
• Grandiozne zablude. Osoba ima veliku iluizju i pogrešno uverenje o vlastitoj vrednosti i veličini. Drugim rečima, osoba sa šizofrenijom u ovom slučaju smatra sebe veoma važnom i istaknutom ličnošću na svetskoj sceni, poput nekog političara. Takođe, ovo nikako ne treba poistovećivati sa narcisoidnim poremećajem ličnosti.

Konfuzne misli i dezorganizovani govor

Ljudi sa šizofrenijom mogu imati poteškoća da organizuju sopstvene misli. Kada neko drugi razgovara sa njima, ona nije u stanju da prati tok razgovora. Umesto toga, osoba može izgledati kao da ima neku vrstu distrakcije (izbegavaju kontakt očima, “prazan” pogled…).

Kada osoba priča, može se činiti da ne može da sastavi rečenicu, da reči nemaju ama baš nikakvog smisla.

Problemi sa koncentracijom

Poteškoće sa fokusom i pažnjom su česte odlike ljudi koji imaju šizofreniju. Na primer, osoba može da izgubi pojam o tome šta se dešava u TV emisiji dok gleda istu.

Poremećaji u kretanju

Neki ljudi sa šizofrenijom mogu izgledati nervozno. Ponekad će praviti iste pokrete iznova i iznova. Ali, ponekad mogu biti savršeno mirni satima u nizu, što stručnjaci nazivaju katatoničnim tipom šizofrenije. Suprotno popularnom verovanju, kao što smo istakli, ljudi sa ovim oboljenjem obično nisu nasilni.

2) Negativni šizofrenija simptomi

Negativni šizofrenija simptomi se odnose na odsustvo ili nedostatak normalnih mentalnih funkcija koje uključuju razmišljanje, ponašanje i percepciju stvarnosti. Ovi simptomi šizofrenije se najčešće manifestuju u vidu nezainteresovanosti osobe za svet oko nje.

Njih karakterišu značajni problemi sa fokusom, pamćenjem, donošenjem odluka. Takođe, postoje dva oblika negativnih simptoma šizofrenije. S jedne strane, postoje primarni negativni šizofrenija simptomi koji su sastavni deo ovog oboljenja. S druge strane, postoje sekundarni negativni šizofreniaj simptomi koji predstavljaju rezultat zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, upotrebe ili izbegavanja upotrebe određenih medikamenata.

Negativni šizofrenija simptomi značajno mogu oštetiti osobu sa ovim oboljenjem. Na primer, oni mogu dovesti do društvene izolacije, udaljavanja od ljudi, apatičnosti, nedostatka bilo kakve motivacije, pa čak i do anhedonije (kada osobi ništa ne pričinjava zadovoljstvo u životu).

Nekada je veoma teško prepoznati negativne simptome šizofrenije, čak i od same porodice osobe. Na primer, osoba može provesti ceo dan u kući, u krevetu, ležeći, ne pričajući ni sa kim, bez apetita i volje za životom, zapostavljajući sopstvenu higijenu. Dakle, osoba može postati depresivna, apatična, povući se u sebe, bez sposobnosti da normalno komunicira ili odgovara na pitanja.

Negativni šizofrenija simptomi uključuju:

• Nedostatak zadovoljstva. Kao što smo već naglasili, osoba ne može više naći zadovoljstvo ni u čemu (anhedonija).
• Problemi sa govorom. Osoba je u stanju da ne govori uopšte ili da govori vrlo malo, ne pokazujući bilo kakva osećanja (alogija).
• Odsustvo emocija (emotivna otupelost). Osoba sa šizofrenijom može izgledati kao da ima težak slučaj mentalne obamrlosti. Kada priča, njen glas i ton mogu zvučati ravno, kao da nemaju emocije. Osoba može imati čak i poteškoća da se smeje ili nije u stanju da se smeje normalno, ne pokazujući uboičajene reakcije, crte i emocije lica kao odgovor na razgovor ili na stvari koje se dešavaju oko nje.
• Društveno povlačenje i izolacija. Ovo može uključivati da osoba više ne pravi planove sa prijateljima, da se ne druži ni sa kim i da postaje “pustinjak”. Dakle, u ovom slučaju negativni šizofrenija simptomi se ispoljavaju i vidu društvenog povlačenja i samoizolacije. Razgovor sa osobom može biti jako naporan i isrcpan – ako želite da dobijete odgovor ili reakciju od nje, morate zaista da se potrudite da ga “izvučete iz petnih žila”. Ovo stanje se ponekad naziva i apatijom.
• Zapostavljanje lične higijene. Osoba sa šizofrenijom može prestati da se kupa, tušira, pere zube i da generalno vodi računa o personalnoj higijeni. Ona može izgledati zapušteno, prljavo, neodgovarajuće i neskladno obučeno, kršeći sve socijalne konvencije i lutajući besciljno po ulicama.
• Nedoslednost. Ljudi sa šizofrenijom imaju problema da se pridržavaju rasporeda ili da završe ono što su započeli. Ponekad uopšte ne mogu da počnu ono što su isplanirali. Ovo stanje se ponekad naziva i avolicija.

Depresija takođe ima neke od sličnih simptoma. Teško ih je uočiti, posebno kod tinejdžera, jer čak i zdravi tinejdžeri mogu imati velike emocionalne i burne psihološke promene.

3) Kognitivni simptomi šizofrenije i problemi sa razmišljanjem

Ovi šizofrenija simptomi odražavaju se na to kako mozak osobe uči, čuva i koristi informacije. Na primer, osoba sa šizofrenijom može imati značajnih poteškoća sa radnom memorijom. Recimo, ona neće biti u stanju da prati različite vrste činjenica u isto vreme, kao što su broj telefona i uputstva.

Pored toga što osoba sa šizofrenijom ima problema sa fokusom i koncentracijom, njoj može biti teško da organizuje svoje misli i donosi odluke.

Koji su tipovi i vrste šizofrenije?

Kada su u pitanju vrste šizofrenije, ovde treba razdvojiti dve stvari.

Prvo, u psihjatrijskom smislu, postoje osnovne vrste šizofrenije, odnosno osnovni podtipovi šizofrenije koji uključuju:

• Paranoidna shizofrenija;
• Dezorganizovana/hebefrena shizofrenija;
• Rezidualna shizofrenija;
• Katatonična shizofrenija;
• Nediferencirana shizofrenija.

O svakom od ovih tipova šizofrenija ćemo govoriti uskoro. Stoga, kao drugu stvar, želimo da napomenemo da određeni psihijatrijski krugovi smatraju da ove vrste šizofrenije nisu bile od koristi za dijagnostikovanje i lečenje šizofrenije. Umesto toga, oni su predložili da se šizofrenija posmatra kao spektar stanja koja uključuju:

• Šizotipni poremećaj ličnosti, koji spada u kategoriju poremećaja ličnosti. Ovo je stanje mentalnog zdravlja obeleženo konzistentnim obrascem intenzivne nelagodnosti bliskim odnosima i društvenim interakcijama. Osoba može imate iskrivljene poglede na stvarnost, biti jako sujeverna i neobično se ponašati.
• Deluzioni poremećaj. Glavna karakteristika ovog poremećaja je prisustvo jedne ili više zabluda, deluzija – nepokolobljiva verovanja u nešto što nije istinito. Ljudi sa deluzionim poremećajem često doživljavaju nebizarne zablude (pogrešno tumačenje određenih percepcija koje bi se mogle dogoditi u pravom životu, ili iskrivljeno tumačenje iskustava), ali i sumanute ideje (bizarne zablude, odnosno uverenja koja su nemoguća u stvarnosti).
• Kratki psihotični poremećaj. Iznenadni, kratkotrajni prikaz psihotičnog ponašanja, kao što su halucinacije ili zablude, koje se javlja kao posledica nekog stresnog događaja.
• Šizofreniformni poremećaj. U pitanju je kratkotrajno duševno oboljenje koje uzrokuje psihozu, a glavni šizofrenija simptomi u ovom slučaju su halucinacije, sumanute ideje (zablude), dezorganizovan govor i/ili ponašanje, koj traju više od jednog meseca, ali ne duže od šest meseci.
• Šizoafektivni poremećaj. U pitanju je psihičko oboljenje sa simptomima šizofrenije i poremećaja raspoloženja. Ljudi sa šizoafektivnim poremećajem mogu doživeti depresiju, maniju i psihozu.
• Drugi poremećaji spektra šizofrenije (navedeni ili nespecifikovani). Ova dijagnoza omogućava psihijatrima da dijagnostikuju neobične varijacije šizofrenije.

Vrste (podtipovi) šizofrenije i njihovi simptomi

1) Paranoidna šizofrenija

Ovaj podtip šizofrenije je onaj koji često ljudima pada na pamet kada se uopšte i spomene shizofrenija. Takođe, paranoidna shizofrenija je tip ili vrsta šizofrenije koja se najčešće oslikava u medijima i popularnoj kulturi.

Fiktivna, lažna uverenja koja su u sukobu sa stvarnošću (zablude, sumanute ideje) glavno su obeležje paranoidne šizofrenije. Halucinacije, posebno glasovne (auditivne ili auditorne halucinacije), takođe su česte.

Paranoidna šizofrenija simptomi prvenstveno uključuju pojavu osobina, osećanja ili ponašanja kojih ranije nije bilo. U pitanju su pomenuti pozitivni simptomi šizofrenije:

• Preokupacija jednom ili više zabluda, odnosno sumanutim idejama ili bizarnim mislima;
• Auditorne halucinacije.

Kod paranoidne šizofrenije, sledeći simptomi obično nisu prisutni (ili ako jesu, nisu u toj meri izraženi):

• Dezorganizovan govor;
• Dezorganizovano ili katatonično ponašanje;
• Emocionalna otupelost.

2) Dezorganizovana (hebefrena) šizofrenija

Dezorganizovana šizofrenija se takođe naziva hebefrenična ili hebefrena šizofrenija. Ovaj podtip šizofrenije karakterišu simptomi koji prekidaju, ometaju i narušavaju razmišljanje i komunikaciju osobe (dezorganizovani šizofrenija simptomi).

Kada su u pitanju vrste šizofrenije, ljudi sa ovim podtipom šizofrenije mogu imati sledeće simptome:

• Dezorganizovan govor;
• Dezorganizovano ponašanje;
• Emocionalna otupelost.

Evo nekih uobičajenih izazova sa kojima se ljudi sa hebefrenom šizofrenijom mogu suočiti:

• Poteškoće sa obavljanjem rutinskih zadataka kao što su lična higijena i briga o sebi;
• Emocionalno reagovanje na načine koji nisu u skaldu sa datom situacijom;
• Problemi u komunikaciji;
• Zloupotreba reči ili njihovo postavljanje pogrešnim redosledom;
• Poteškoće sa jasnim razmišljanjem i odgovarajućim reagovanjem;
• Nelogičan govor (upotreba besmislenih reči ili izmišljanje reči);
• Brzo kretanje između misli bez logičkih veza;
• Zaboravljanje;
• Koračanje ili hodanje u krugovima;
• Poteškoće u razumevanju svakodnevnih stvari;
• Davanje nepovezanih odgovora na pitanja;
• Ponavljanje fraza ili reči;
• Problemi sa obavljanjem zadataka ili ispunjavanjem ciljeva;
• Izazovi sa kontrolom impulsa;
• Nemogućnost uspostavljanja kontakta očima;
• Pokazivanje dečjeg i infantilnog ponašanja;
• Društveno povlačenje i samoizolacija, poteškoće u socijalnim odnosima.

3) Rezidualna shizofrenija

Rezidualna šizofrenija nije isto što i rezidualna (pomenuta prodromalna) faza šizofrenije. Naime, rezidualna faza šizofrenije je period kada šizofrenija simptomi nisu toliko intenzivni i kada se čak ne mogu svrstati u prave, karakteristične simptome.

S druge strane, rezidualna šizofrenija može biti dijagnostikovana ako osoba ima istoriju psihoze, ali pokazuje uglavnom negativne simptome šizofrenije, kao što su sporo kretanje, loše pamćenje, nedostatak koncentracije i loša higijena.

Osoba sa rezidualnom šizofrenijom trenutno nema izražene zablude, halucinacije, dezorganizovan govor ili izrazito dezorganizovano ili katatonično ponašanje. Umesto toga, kao što smo rekli, ona pokazuje negativne simptome šizofrenije uz dva ili više drugih dijagnostičkih simptoma šizofrenije, ali u blažem obliku (kao što su čudna uverenja, sumanute ideje ili neobična perceptivna iskustva).

Simptomi rezidualne šizofrenije mogu uključivati:

• Emocionalna otupelost (problemi u izražavanju emocija, smanjene facijalne ekspresije i gestovi);
• Čudna uverenja;
• Neobične percepcije;
• Društveno povlačenje.

4) Katatonična šizofrenija

U pitanju je vrsta šizofrenija koja se najređe dijagnostikuje. Osoba sa katatoničnom šizofrenijom ispunjava kriterijume za dijagnozu šizofrenije, ali takođe ima simptome katatonije. Katatonija uključuje prekomerno kretanje (ekscitatorna katatonija) ili smanjeno kretanje (retardirana katatonija), što utiče i na govor i na ponašanje.

Simptomi katatonične šizofrenije mogu uključivati:

• Katalepsija (mišićna rigidnost, nedostatak odgovora na spoljašnje stimuluse);
• Voštana fleksibilnost (udovi ostaju neuobičajeno dugo u položaju u koji ih postavlja neko drugi)
• Stupor (nereagovanje na većinu stimulusa);
• Prekomerna motorička aktivnost (naizgled besmislena aktivnost na koju spoljni stimulansi ne utiču);
• Ekstremni negativizam (osoba ne reaguje na nešto što se dešava oko nje ili se aktivno opire onome što se dešava oko nje bez racionalnog razloga);
• Mutizam (nedostatak govora);
• Posturizam (dobrovoljno zauzimanje neprikladnih ili bizarnih telesnih položaja);
• Stereotipni pokreti (nevoljni fizički pokreti koji se ponavljaju);
• Pravljenje grimasa (izobličenje lica u izrazu, obično grimasa bola, gađenja ili neodobravanja);
• Eholalija (ponavljanje onoga što drugi kažu);
• Ehopraksija (imitiranje pokreta drugih).

5) Nediferencirana shizofrenija

Osoba sa nediferenciranom šizofrenijom ima simptome koji odgovaraju dijagnozi šizofrenije, ali se ne uklapaju u potpunosti sa paranoidnim, katatoničnim ili hebefrenim podtipom. Ne postoje specifični simptomi koji ukazuju na nediferenciranu šizofreniju. Umesto toga, osoba pokazuje mnogo simptoma koji ne ispunjavaju pune kriterijume za određeni podtip.

Između ostalih, nediferencirana šizofrenija simptomi mogu uključivati:

• Zablude (sumanute, bizarne ideje i uverenja);
• Halucinacije;
• Paranoja;
• Preuveličana ili iskrivljena percepcija, verovanja i ponašanja;
• Neobičan ili dezorganizovan govor;
• Agitacija;
• Zanemarivanje lične higijene;
• Društveno povlačenje i samoizolacija;
• Prekomerno spavanje ili nedostatak sna;
• Poteškoće u pravljenju planova;
• Problemi sa emocijama i emocionalnim izražavanjem;
• Problemi sa logičkim razmišljanjem;
• Bizarno ponašanje;
• Abnormalni pokreti.

RESOURCES

[1] Samoubistvo u šizofreniji: Edukativni pregled https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6681260/
[2] Pacijenti koji boluju od šizofrenije sa visokom inteligencijom: Klinički različit podtip šizofrenije? https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25752725/
[3] Šta je šizofrenija (shizofrenija)? https://www.nami.org/About-Mental-Illness/Mental-Health-Conditions/Schizophrenia
[4] Naslednost šizofrenije i spektra šizofrenih poremećaja na osnovu nacionalnog danskog registra blizanaca https://www.biologicalpsychiatryjournal.com/article/S0006-3223(17)31905-4/abstract
[5] Šizofrenija https://medlineplus.gov/genetics/condition/schizophrenia/
[6] Povezanost između upotrebe kanabisa i šizofrenije: Uzrok ili lek? Sistematski pregled https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7442038/
[7] Razumevanje prodroma šizofrenije https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5806335/
[8] Šizofrenija sa početkom u detinjstvu i poremećaji spektra šizofrenije sa ranim početkom https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3771646/