Nervoza i napetost – Rešite ih se zauvek!

Zašto su nervoza i napetost postale sinonim za našu svakodnevnicu?

Živimo u vremenu u kojem su nervoza i napetost emocionalna stanja sa kojima se većina ljudi gotovo svakodnevno suočava. Nevezano od toga da li smo doživeli stres na poslu, finansijske probleme, svađu u porodici ili, još banalnije, čekanje u redu na kasi u supermarketu – sve ove stvari mogu izazvati nervozu i napetost.

Ponekad se unutrašnji nemir i nervoza mogu javiti čak i bez očiglednog uzroka. Drugim rečima, događa se da se unervozimo kada to najmanje očekujemo ili kada uopšte ne očekujemo. Isto tako, nervoza i napetost se mogu dogoditi i u situacijama na koje ne možemo da utičemo (na primer, prirodna katastrofa, iznenadni nestanak struje, smrt voljene osobe…).

Ali, u velikom broju slučajeva, nervoza i napetost mogu da nas obuzmu i u krajnje očekivanim situacijama. Na primer, osoba može biti napeta pred ispit, pred razgovor za posao, u slučaju čekanja važnih laboratorijskih rezultata… Isto tako, osoba može postati nervozna ukoliko ne stiže da završi sve obaveze na vreme, u slučaju gužve na putu prilikom vožnje, pa čak i ako gleda neke vesti na televiziji ili internetu…

Nervoza i napetost se mogu desiti i bez navedenih okidača. Tačnije, neko može biti izrazito napet i nervozan čak i pri samoj pomisli, odnosno kada očekuje da će se desiti nešto što može izazvati stres.

Prema tome, zaista efemerne stvari i sitnice mogu kod nekih ljudi izazvati stanje napetosti, unutrašnje tenzije, nervoze i nemira. S druge strane, kada su u pitanju nervoza i napetost, ponekad okidači ovih emocionalnih stanja zaista mogu biti ozbiljni, vidljivi, realni i objektivni.

Nervoza i napetost u trenutku mogu da parališu osobu u svom emocinalnom, psihičkom i fizičkom blagostanju. Iako nisu prijatne emocije, “sreća u nesreći” je što u većini slučajeva nervoza i napetost nestaju kada nestane i njihov okidač. Problem je konstantna napetost, odnosno konstantna nervoza.

Nervoza i napetost i anksioznost – Postoje li i koje su razlike između ovih stanja?

Videli smo da su nervoza i napetost emocije koje se javljaju na svakodnevnom nivou, gotovo kod svakoga od nas. Normalna “doza” nervoze, odnosno napetosti, generalno posmatrano, nije problem, naročito u situacijama kada na ova stanja ne možemo da utičemo. Međutim, ako se nervoza i napetost “produže”, odnosno ako neko svoje stanje opisuje kao “stalna napetost” ili “konstantna nervoza”, onda to može biti signal za uzbunu.

U kolokvijalnom govoru, nervoza i napetost označavaju jedno te isto. Konkretnije, kada neko kaže da je “napet”, onda se podrazumeva da je on i nervozan i da doživljava određenu vrstu emocionalnog distresa. Tačnije, napetost je čest pratilac nervoze, a i obratno.

Nervoza i napetost i te kako mogu biti simptomi anksioznosti. Ali, takođe, sasvim je realan scenario da osoba s vremena na vreme bude nervozna i napeta, a da ne pati od bilo kog vida anksioznog poremećaja. Kada je prisutna konstantna nervoza i stalna napetost, onda je verovatno prisutan i određeni anksiozni poremećaj.

No, ipak, postoje tanane razlike između napetosti i nervoze, ali i anksioznosti.

1) Šta je napetost?

Kada se neko oseća pod presijom, odnosno pritiskom, onda on(a) često ume za sebe da kaže da je napet(a). Tačnije, pojam psihološke napetosti gotovo da se podudara sa pojmom stresa, odnosno simptomima stresa. Dakle, napetost predstavlja izraz za jednu čitavu plejadu tenzionih, nekomfornih i neprijatnih emocija.

Prema tome, napetost je jedna vrsta emocionalne prenapregnutosti ili tenzije. Iako u pitanju mentalno, odnosno psihičko stanje, simptomi napetosti su uglavnom fizičke prirode. Odnosno, napetost, kao emocionalna kategorija, u velikoj meri utiče na fizičko stanje osobe.

Na primer, osoba koja je emotivno napeta, može biti i fizički napeta, imati “zategnuto” držanje i stav, ukočenost mišića, zategnutost udova i slično. Kada je osoba napeta, onda je ona veoma uznemirena, neraspoložena, i u stanju da u trenutku izrazi gnev i bes.

U svemu navedenom, napetost i nervoza su i te kako slične kategorije emocija. Međutim, u odnosu na nervozu, napetost se uglavnom može poznati po fizičkim znacima i simptomima.

2) Šta je nervoza?

Ne postoji osoba na svetu koja makar jednom u životu nije bila nervozna. Osećati nervozu ponekad je normalno stanje, a čak može biti i korisno jer nas priprema za određeni stresni događaj i pojačava naš fokus. Nervoza se može načelno opisati kao skup negativnih emocija, kao što su strah, teskoba i briga, i nervoza je veoma često praćena napetošću.

Nervoza je u najvećem broju slučajeva privremeno emotivno stanje i traje dok se ne završi određena stresna situacija. Prestankom okidača za nervozu i nervoza nestaje. Ali, ponekad i nije tako. Tačnije, nervoza može biti simptom nekog ozbiljnijeg anksioznog poremećaja i upravo se u tome nervoza i napetost razlikuju.

Nervoza može biti vrlo indikativan znak i prvi simptom početne faze nekog emotivnog stanja (ne nužno mentalnog poremećaja). Kao takva, nervoza se može javiti kod svakoga, nevezano od uzrasta i pola. Kada je osoba nervozna, onda ona ima navalu negativnih emocija i energije koja se mora osloboditi – na ovaj ili onaj način.

Pa tako, možemo videti već da su nervozne osobe nemirne, da ne mogu mirno da sede, grickaju nokte ili usne, tapkaju nogom, lupaju prstima, pucketaju olovkom i slično. Zato je veoma lako prepoznati nervozne osobe.

Naravno, različite osobe se na različite načine nose sa nervozom, odnosno na različite načine oslobađaju tu negativnu energiju. Dok jedni mogu ići na trening, drugi mogu praktikovati vežbe dubokog disanja i meditacije, a treći mogu da posegnu za lekovima za smirenje. Osoba koja je nervozna može ubrzano disati i imati brže otkucaje srca.

Osim toga, nervozu odlikuju i simptomi kao što su suva usta, oznojeni dlanovi, vrtoglavica, osećaj kada osoba sumnja u samu sebe i slično. Ovi i slični osećaji mogu biti neprijatni, ali se ponekad ne mogu ni kontrolisati.

3) Nervoza i napetost – Razlike u odnosu na anksioznost

Ponekad se dešava da se nervoza i napetost mešaju sa anksioznošću. Međutim anksioznost i simptomi anksioznosti su kompleksniji od prethodna dva stanja. Zapravo, anksioznost je umnogome slična nervozi, dok stalna nervoza i stalna napetost mogu predstavljati vrlo jasne simptome anksioznih poremećaja.

Nervoza i napetost su privremena stanja i, kao što smo istakli, ona nestaju kada prestane situacija koja je izazvala ove neprijatne emocije. Naravno, ovo govorimo u najvećem broju slučajeva. Međutim, anksioznost je složeno i hronično stanje, kada osoba živi u stalnom stanju straha, teskobe i nervne prenapregnutosti.

Dakle, dok su nervoza i napetost privremeni, anksioznost, kao mešavina brojnih emocija (strah, fobija, ljutnja, umor, nervoza i napetost) je uporna. Naravno, intenzitet anksioznosti može biti različit, ali on ne nestaje.

Na primer, osoba može biti napeta i nervozna prilikom odlaska kod lekara, u iščekivanju dijagnoze. Međutim, ako je prisutna stalna nervoza i napetost koje u toj meri parališu osobu, da ona razvije strah, usled koga u potpunosti izbegava odlazak kod lekara, onda je u pitanju anksiozni poremećaj.

Isto tako, nervoza i napetost ne sprečavaju osobu da radi stvari koje je čine nervoznom ili napetom (npr., odlazak kod zubara, polaganje ispita…). Dok anksioznost u potpunosti sprečava osobu da radi i stvari u kojima uživa, otežavajući svakodnevno funkcionisanje. Dakle, kod anksioznosti osoba izbegava ljude, događaje ili situacije koje je čine anksioznom.

Nervoza i napetost predstavljaju odgovor našeg organizma na neku konkretnu i specifičnu situaciju. Anksioznost je opštija kategorija. Drugim rečima, osoba može osećati anksioznost, iako ne može tačno da utvrdi razlog svog straha i zabrinutosti.

Nervoza i napetost – Neprijatna stanja koja mogu imati pozitivan uticaj

Nervoza i napetost predstavljaju prirodnu reakciju našeg organizma na stvarnu ili percipiranu pretnju, ili opasnost. Kao što smo i više puta u našim blogovima istakli, ova reakcija je deo našeg odbrambenog “bori se ili beži” mehanizma, koji je neophodan za opstanak. Na primer, iako javni govor ne predstavlja opasnost, naše telo to može percipirati na taj način, usled čega dolazi do treme, ukočenosti, nervoze i napetosti.

Nervoza i napetost su način na koji nam telo govori da budemo i ostanemo budni. U tom smislu, ova dva stanja imaju pozitivne funkcije, jer nam pomažu da budemo bezbedni, da opstanemo, a takođe nam daju energiju, pomažući nam da budemo više i bolje skoncentrisaniji.

Ovakve telesne reakcije imaju smisla, kada uzmemo u obzir da su naši preci takođe osećali prolaznu nervozu i napetost, kao sredstvo za suočavanje sa potencijalnim pretnjama od predatora, zveri ili drugih oapsnosti. Danas, ove “pretnje” sa kojima se suočavamo izgledaju malo drugačije. Umesto napada lava, recimo, imamo prvi susret sa nekom osobom ili pomenuti odlazak kod lekara. Međutim, naša tela fiziološki reaguju na isti način.

Kao što smo napomenuli, nervoza može biti i od pomoći, pa čak i poboljšati naš učinak. Jedan vrlo jasan primer za pozitivan uticaj nervoze jesu sportisti koji svoju nervoznu energiju mogu pretvoriti u fokus. Tek kada su prisutni stalna nervoza i napetost, odnosno kada to predstavlja permanentno i hronično stanje osobe, tada nervoza i napetost prelaze u anksioznost.

Šta uzrokuje nervozu i napetost?

Nervoza i napetost mogu biti uzrokovane najrazličitijim faktorima. S jedne strane, svako doživljava nervozu na svoj način, svako se nosi sa napetošću na svoj način i ono što izaziva nervozu kod jedne osobe ne mora nužno izazvati nervozu kod nekog drugog.

Na primer, neko može biri nervozan pred intervjuu za posao, neko ne. Vađenje krvi za nekoga može predstavljati izuzetno tenzioni i napeti događaj, dok neko drugi to tako neće doživeti. Analogno se to odnosi i na situacije kao što su polaganje testa iz vožnje, ispita na fakultetu, obavljanje radnih zadataka u kratkom roku, pokušaje da se uradi neka stvar po prvi put i slično.

Upravo zbog navedene varijabilnosti i različith okidača, pokušaćemo da navedemo neke uobičajne faktore rizika koji doprinose tome da osoba bude nervozna i/ili napeta.

Faktori rizika i okidači nervoze i napetosti

• Stres. Sigurno je da je stres jedan od najvećih okidača, kada su nervoza i napetost u pitanju. Bez obzira na to da li je u pitanju stres kod kuće, u školi ili na poslu, on može izazvati stanje ozbiljne nervoze i napetosti.
• Hronični fizički i psihički umor. Nepostojanje slobodnog vremena za relaksaciju, prekomerno radno opterećenje na poslu ne samo da može dovesti do nervoze i napetosti, već i do sindroma pregorevanja (burnout) [1].
• Anksioznost. Videli smo da nervoza može biti jedan od prvih simptoma anksioznosti. To znači da anksioznost, kao posledica brojnih faktora (genetika, trauma, hronični stres, zdravstveni problemi, potiskivanje emocija) i te kako može izazvati nervozu i napetost.
• Hronične bolesti. Hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, kao i brojni drugi hronični zdravstveni problemi mogu biti okidač za nervozu i napetost.
• Neizbalansirana i nezdrava ishrana. Rafinisane namirnice, mnogo kofeina, ultra prerađena hrana bogata šećerima, trans mastima i zasićenim masnim kiselinama, mogu biti okidači za nervozu i napetost.
• Manjak fizičkih aktivnosti. Redovno vežbanje i fizičke aktivnosti pomažu da se osećamo bolje i da budemo raspoloženiji, tako što se reguliše nivo stresa. Suprotno, nedostatak fizičkih aktivnosti, sedentarni i pasivni način života mogu dovesti od ozbiljnih nivoa nervoze i napetosti.

Nervoza i napetost – Uobičajeni simptomi ova dva stanja

Načelno posmatrano, nervoza i napetost se mogu ispoljiti na brojne načine. Tačnije, kada smo napeti ili nervozni, naš organizam reaguje širokim spektrom simptoma, kako bismo znali šta se dešava sa nama.

Nervoza i napetost jesu emocionalna i psihička stanja, ali se često prepoznaju po određenim fizičkim simptomima. Kada govorimo o psihološkim simptomima, nervoza i napetost se odlikuju teskobom, emotivnom tenzijom, strahom, zabrinutošću, pesimističnim mislima, poteškoćama u koncentraciji, nedostatkom samopouzdanja i slično. Dakle, to je unutrašnji nemir i nervoza koji se lako može prepoznati po određenim fizičkim simptomima.

U tom smislu, evo nekih fizičkih znakova, odnosno signala po kojima se nervoza i napetost prepoznaju:

• Prekomerno znojenje;
• Znojenje dlanova ili ispod pazuha;
• Ubrzan srčani rad;
• Ubrzano disanje;
• Suva usta;
• Kratak dah;
• Hiperventilacija;
• Nesanica i problemi sa snom;
• Ukočenost, odnosno ukrućenost mišića (osećaj zgrčenosti u vratnom i ramenom delu);
• Zategnutost pokreta;
• Glavobolja;
• Gastrointestinalni problemi (nadutost, dijareja ili konstipacija)
• Napeto, odnosno kruto telesno držanje;

Ovde je ključno razumevanje da su ove reakcije, odnosno simptomi prirodni i privremeni. Oni su način na koji naše telo reaguje na stres. Dakle, nervoza i napetost se aktiviraju kada se osoba suoči sa određenom izazovnom, odnosno stresnom situacijom. Kao što smo istakli, kada stresne okolnosti nestanu, zajedno sa njima nestaju nervoza i napetost.

Zašto se ponekad dešavaju stalna nervoza i napetost?

Do sada smo mogli da vidimo da su nervoza i napetost normalna i, nadasve, uobičajena i kratkoročna emotivna stanja. Ali, šta kada nervoza i napetost potraju? Šta ukoliko ova dva stanja, ipak, nisu privremena kao što bi trebalo da budu? Zašto se nekada mogu desiti stalna nervoza i napetost?

Konstantna nervoza, odnosno konstantna napetost mogu biti znak da je kod osobe prisutan neki oblik anksioznog poremećaja. Između ostalih, To može biti generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, opsesivno kompulzivni poremećaj i drugo.

Nakon stresnog događaja ili perioda, potrebno je vreme da se osoba vrati u normalno stanje. Upravo to za neke ljude može biti izazovno i teško, naročito kod osoba koje imaju nizak prag tolerancije na stresne situacije. Kod takvih ljudi, čak i sitnica i najbezazleniji okidač za nervozu, praćenu napetošću, može dovesti do burne reakcije.

Recimo, ukoliko su kod osobe prisutni nervoza i napetost, neke stresne životne situacije poput gubitka posla, smrti voljene osobe, preseljenje, problemi sa novcem i slično, mogu još više podstaći ove negativne emocije, čineći ih gotovo nemogućim za prevazilaženje bez stručne pomoći.

Ovakvi faktori mogu uzrokovati burne emotivne reakcije i emotivni doživljaj kod osobe koja je pod stresom. Drugim rečima, usled ovakvih okidača i situacija može nastupiti konstantna nervoza i stalna napetost. Čak i da je osoba emotivno stabilna i da nema nizak prag osetljivosti na stres, hronična izloženost stresu može pojačati osećaj nervoze i napetosti, a koji vremenom može postati uporna, hronična, kontinuirana i konstantna napetost.

Konstantna napetost i konstantna nervoza osobu “vrte u krug”

Stalna nervoza i napetost zaista osobu mogu baciti u jedan začarani krug iz kojeg se teško izlazi bez stručne pomoći ili dugoročnih održivih tehnika smanjenja stresa. Naime, konstantna napetost, kao i konstantna nervoza narušavaju emotivno, fizičko i psihološko blagostanje osobe.

Stalna napetost i nervoza utiču na osećaj manjka samopouzdanja i samopoštovanja. Pod stalnim stresom može doći do kompromitovanja i slabljenja imunog sistema, usled pojačanog lučenja hormona stresa (kortizola i adrenalina). Konstantna nervoza i, shodno tome, nervozne i ishitrene reakcije, narušavaju odnos osobe sa porodicom, prijateljima, kolegama.

Takođe, konstantna nervoza i napetost mogu narušiti kvalitet sna, uzrokovati nesanicu, smanjiti sposobnost osobe da obavlja redovne zadatke i svakodnevne aktivnosti, Takođe, stalna nervoza i napetost mogu uzrokovati probleme sa varenjem, ali i prerasti u znatno ozbiljnije mentalne poremećaje kao što anksioznost i depresija.

Povratno, sva navedena psihosomatska stanja (nesanica, oslabljeni imunitet, depresija…) mogu povratno uticati na pojačan osećaj nervoze i napetosti.

U osnovi, hronično akumulirani stres može dovesti do toga da osoba bude stalno napeta i nervozna. Kada smo pod stresom, telo nakuplja određenu (negativnu) energiju koja mora da se oslobodi, odnosno isprazni, kako bi se organizam vratio u normalno i uobičajeno stanje. Ako osoba tu energiju “drži u sebi”, pojaviće se nervoza i napetost.

Ukoliko je naš nervni sistem konstantno napregnut, pod tenzijom, i ako stresne reakcije postanu hronične i stalne, rezervoari energije koja treba da se oslobodi vremenom će se isprazniti. Posledica toga jeste hronični umor, opšta iscrpljenost i stanje pregorevanja (navedeni burnout sindrom, kao bolest savremenog doba).

Posledično, zbog hroničnog umora i emotivne iscrpljenosti i premorenosti, osoba još više postaje zabrinutija, nervoznija i napetija, usled čega se ponovo aktivira stresna reakcija i stimulacija nervnog sistema. Na taj način uspostavlja se jedan začarani krug, iz koga je moguće izaći jedino uz pomoć i podršku stručnih lica.

Šta je to unutrašnji nemir i nervoza?

Sigurno ste do sada čuli za izraz unutrašnji nemir i nervoza. Izraz koji, kao takav, nije prihvaćen u psihologiji, ali se veoma često koristi u svakodnevnom govoru. I ne samo što se koristi, već je za veliki broj ljudi unutrašnji nemir i nervoza stanje kroz koje svakodnevno prolaze.

Misli vam se vrte u krug. Ruke vam drhte. Loše spavate. Osećate se kao da ste u konstantnoj borbi – ne sa drugim, već sa samim sobom, što dovodi do paralize volje za bilo čim. Želite da uradite neku stvar koja može oduševiti i vas i druge (na primer, planinarenje ili egzotični put oko sveta), ali istovremeno vam ta misao izgleda zastrašujuće.

Želite da napustite posao na kojem niste zadovoljni, ali tamo vam je zona komfora, posao je dobro plaćen, ali istovremeno imate strah da zakoračite u nešto novo. Imate velike ambicije i volju da upišete fakultet koji prima mali broj studenata, pa vam ta misao sputava ambiciju i motivisanost.

Unutrašnji nemir i nervoza se mogu pojaviti usled najrazličitijih situacija, u skladu sa subjektivnim osećajem osobe. Ponekad unutrašnji nemir i nervoza mogu biti privremeni – tada su bezopasni, ali dosadni. Ali, ako unutrašnji nemir i nervoza postanu hronično stanje, ako je prisutna unutrašnja stalna napetost, odnosno unutrašnja konstantna nervoza, onda to može narušiti i fizičko i psihičko zdravlje.

Unutrašnji nemir i nervoza predstavljaju stanja unutrašnjeg konflikta, previranja, tenzije i napetosti osobe. Iako je to psihološka kategorija, unutrašnji nemir se često može manifestovati i na fizičkom nivou, u vidu, recimo, drhtanja ili znojenja.

Kada su kod osobe prisutni unutrašnji nemir i nervoza, ovo stanje može biti jako stresno i demorališuće za nju. U takvim slučajevima kontrola impulsa može biti narušena, usled čega čak i mirna osoba može ispoljiti neverovatan bes i agresiju.

1) Unutrašnji nemir i nervoza kao psihološka kategorija

Kao što smo istakli, unutrašnji nemir i nervoza su prvenstveno psihološke prirode. Dakle, ovo stanje podrazumeva splet, odnosno mešavinu različitih emocija – mentalno previranje, zabrinutost, uznemirenost, deprimiranost, nervoza i napetost.

Evo kako, generalno posmatrano, izgleda začarani krug misli koji dovode do toga da su kod osobe prisutni unutrašnji nemir i nervoza.

• Uznemirujuće misli se stalno ponavljaju.
• Čini se kao da ove misli kontrolišu postpuke, osećanja, aktivnosti i volju osobe;
• Kao rezultat toga da su osećanja osobe izvan kontrole, nastupa element straha;
• Unutrašnja uznemirenost, odnosno unutrašnji nemir i nervoza se same od sebe hrane što više imate fokus na uznemirujućim mislima;
• Pronalaženje izlaza iz ove unutrašnje tenzije izgleda nemoguće, što vodi ka rastućoj bespomoćnosti i osećaju deprimiranosti.

Ako zastanete na trenutak i razmislite o bilo čemu što vas je duboko zabrinulo ili učinilo da se osećate deprimirano, primetićete ovaj začarani krug. Da biste pobegli od svog unutrašnjeg nemira, svaka od navedenih stavki mora da se obrne.

• Uznemirujuće misli se moraju smiriti;
• Morate da znate da niste žrtva svog uma i emocija;
• Element straha se mora osloboditi;
• Unutrašnja agitacija treba da se smanjuje iz dana u dan;
• Morate povratiti dovoljno snage da ponovo osetite kontrolu nad samim sobom.

Unutrašnja nervoza i napetost kao osećanja emotivnog kolebanja, raspeća i raskršća osobe…

Svako od nas je makar jednom u životu doživeo stanje unutrašnjeg nemira, nervoze i mentalnog vrtloga. Kada su unutrašnji nemir i nervoza u pitanju, osoba je rastrgana između dve ili više opcija. S jedne strane, želite da napravite promenu, da se suočite sa svojim strahovima, svesni da je promena dobra stvar za vas. S druge strane, misao da bi takav poduhvat mogao da se okonča neuspehom ili porazom parališu vašu želju da preduzmete bilo šta.

Nekada osobe, koje se nađu na ovakvom raskršću emocija, odluče da prokrastiniraju – što se samo u prvi mah čini kao dobro rešenje, ali na duže staze to je samo odlaganje rešavanja stvari, i unutrašnji nemir i nervoza postaju sve jači i intenzivniji.

Život je napravljen tako da uvek moramo da donosimo odluke i da biramo između onoga što smatramo da je dobro po nas, čak i ako se možda čini da je to štetno po nas i ako su posledice tog izbora neminovnost. Unutrašnji nemir i nervoza nastaju kada ne prihvatamo da napravimo taj izbor, kada nemamo snage sebi da kažemo “biće u redu, čak i da ne uspe”.

Jednom kada donesemo odluku i izaberemo ono što verujemo da može biti potencijalno najbolje rešenje za nas, kakav god ishod da bude i kakve god posledice bile, unutrašnji nemir i nervoza mogu brzo nestati. Tek tada se možemo uveriti da smo otporniji nego što smo mislili, i da unutrašnja nervoza i napetost neće nestati same od sebe, dok ne preduzmemo prvi korak i pokrenemo se napred.

2) Unutrašnji nemir i nervoza kao fizička kategorija

Do sada smo govorili o tome da su unutrašnji nemir i nervoza emocionlna stanja, odnosno potpadaju pod psihološku kategoriju. Unutrašnja nervoza i napetost pratilac su mnogih stresnih događaja, kao što su razvod braka, gubitak posla, smrt voljene osobe i slično. Kratkoročno – ovo je dobar znak, jer vam telo govori da su vaše granice stresa prekoračene.

Međutim, unutrašnji nemir i nervoza ponekad mogu biti i simptom ozbiljnih fizičkih zdravstvenih problema. U tom smislu govorimo o unutrašnjem nemiru i nervozi kao fizičkoj kategoriji, jer određene fizičke bolesti (ne samo mentalno stresne situacije) mogu biti okidač za ovo stanje.

• Prekomerna konzumacija kofeina, nikotina ili alkohola;
• Kratkotrajna nervoza i napetost pre važnih događaja, npr. pre govora ili važnog ispita;
• Nizak krvni pritisak;
• Hipoglikemija;
• Unutrašnji nemir i nervoza kao prateći simptomi menopauze;
• Uzimanje određenih lekova, kao što su antidepresivi, lekovi protiv gripa i lekovi za astmu, može izazvati unutrašnji nemir;
• Psihovegetativni opšti poremećaji (tegobe bez organskog uzroka)
• Hipertireoza;
• Nervoza srca;
• Unutrašnji nemir i nervoza kao prateći simptomi depresije i drugih mentalnih bolesti, kao što su anksiozni poremećaji.
• Upotreba droga, odnosono psihoaktivnih supstanci;
• Predstojeća plućna embolija [2] često je praćena unutrašnjim nemirom;
• Prilikom odvikavanja od uzimanja lekova ili droge, kao i kod prestanka pušenja, često dolazi do unutrašnjeg previranja.
• Unutrašnji nemir može, u retkim slučajevima, ukazivati na početak šizofrenije.

Nervoza i napetost – Tehnike za dugoročno upravljanje ovim stanjima

Nervoza i napetost, koliko god bili normalna i uobičajena stanja, mogu biti veoma nelagodna i neprijatna. Ali, ipak, postoje određene strategije pomoću kojih možete na duži rok da upravljate ovim stanjima

• Vežbe relaksacije, disanja i mentalne samosvesti. Tehnike kao što su dijafragmatično disanje (ponekad se naziva i trbušno disanje ili duboko disanje), meditacija, joga i progresivna relaksacija mišića mogu vam pomoći da se smirite.
• Promena životnog stila. Konzumiranje zdravih namirnica, fizička aktivnost i adekvatan san mogu pomoći u smanjenju ukupnog stresa koji rezultira nervozom i napetošću.
• Prepoznajte okidače nervoze i napetosti. Budite svesni stvari koje vas čine nervoznim i napetim, kako biste našli načine da ih rešite ili sprečite da se dogode.
• Društvena podrška. Razgovarajte sa prijateljima i članovima porodice, ili čak sa terapeutom, o tome šta vas čini nervoznim i napetim.
• Pripremite se. Budite unapred spremni za situaciju za koju znate da će vas učiniti nervoznim i napetim. Na primer, dajte sebi dovoljno vremena da učite za test, uvežbate prezentacije, budite informisani ili planirajte šta ćete da radite. Takođe vam može pomoći da pripremite rezervni plan, kako biste bili spremni za bilo kakva iznenađenja.
• Bodrite sebe. Najvažnija podrška vama ste vi sami. Pokušajte da se ohrabrite, da izazovete kod sebe pozitivnu energiju koja će vam dati potreban podsticaj samopouzdanju. Vizualizujte svoj uspeh i nervoza i napetost nestaju.
• Uvek imajte na umu da su nervoza i napetost normalne emocije. Kada nervoza i napetost nastupe, podsetite se da su to prirodne emocije i da se svako od nas nekada tako oseća.
• Postavljanje granica. Naučite da kažete “ne” kada vam je to potrebno, kako biste izbegli nepotreban stres.
• Uvek imajte vreme za sebe. Imajte svoj “kutak” vremena i radite stvari koje vas ispunjavaju (čitanje knjiga, šetnja..).

RESOURCES

[1] Izgaranje na poslu (sindrom „pregoravanja“ na radnom mestu) https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11148311/
[2] Začepljenje krvnih sudova pluća (Izvor: Vikipedija) https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BF%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D1%83%D1%9B%D0%B0