Panicni napad je iznenadno, intenzivno i veoma jako osećanje straha koje izaziva snažne fizičke reakcije poput ubrzanog disanja, ubrzanog srčanog rada i znojenja. Neko ko doživi napad panike više puta vremenom može razviti panični poremećaj, što je vrsta anksioznog poremećaja.
Kako izgleda napad panike? Kako savladati napad panike i da li je to uopšte moguće?
Kako se smiriti kod napada panike? Napad panike nije opasan ili jeste? Da li je moguće i kako spreciti panicni napad?
Pre nego što vidimo šta je to panicni napad, kako izgleda napad panike, koji su panicni napad simptomi i slično, neophodno je razumeti prirodu ovog stanja.
Mnogi ljudi neretko koriste u kolokvijalnom govoru termin “panicni napad”, odnosno često se šale da su doživeli “napad panike”, ni ne znajući šta zapravo ovo stanje podrazumeva. Ovakav način banalizovanja pojma “panicni napad” doprinosi njegovoj stigmatizaciji i opštem nerazumevanju ljudi koji zaista pate od paničnog poremećaja.
Svakome od nas se makar jednom u životu dogodilo da se susretnemo sa nekom iznenadnom, neočekivanom i stresnom situacijom u kojoj nemamo adekvatan odgovor i za koju nismo spremni da reagujemo na odgovarajući način.
Recimo, nekome se dogodilo da ne može da nađe novčanik sa dokumentima ili ključeve na mestu gde se obično nalaze. Vama bliskoj osobi se iznenada slošilo ili se povredila. Slučajno posečete jagodicu na prstu u kuhinji dok spremate hranu i započinje obilno krvarenje. Vaš auto proklizava u pokušaju da zakočite na snegu ili na poledici.
U ovakvim i sličnim situacijama osobu može da preplave intenzivna osećanja straha. Taj strah obično prati hladan znoj, ubrzani rad srca, mučnina u stomaku, osobi počinje da se vrti u glavi… Možda u tom trenutku vi kažete sebi, ili osoba koja se u tom trenutku našla sa vama kaže “Nemoj da paničiš”.
Uprkos tome, i dalje ste zatečeni, zaprepašćeni i čini vam se da ne vladate situacijom i da gubite kontrolu nad sobom. Zbog čega se ovo dešava? Kada osoba paniči, preplavljujući osećaj straha je odgovor organizma na stvarnu ili pretpostavljenu opasnost. U trenucima panike imamo jak osećaj gubitka kontrole nad sobom i situacijom, i zbog toga se, kao odgovor na taj strah, reaguje isto tako intenzivno i iracionalno.
Jednostavno, napad panike parališe osobu, sprečava je da trezveno, jasno i logično razmišlja, oduzima joj sposobnost da reaguje mirno, “hladne glave” i racionalno. Dakle, u osnovi, panicni napad predstavlja odgovor našeg organizma na akutnu (ekstremnu) stresnu situaciju i eventualnu opasnost.
Svako nekada u životu doživi napad panike i to je normalno. Kako smo već opisali, panicni napad predstavlja jedan kratkotrajni i privremeni odgovor našeg tela na izraženu stresnu situaciju ili opasnost. U tom smislu, panicni napad, kao reakcija našeg organizma, uključuje intenzivne anksiozne (psihološke) simptome i fiziološke (telesne) reakcije.
Sve u svemu, panicni napad predstavlja epizodu iznenadnih, privremenih, ali veoma jakih i naprasnih osećanja straha, teskobe, anksioznosti, napetosti i nelagodnosti. Napad panike se fizički manifestuje u vidu određenih telesnih reakcija na situacije koje u najvećem broju slučajeva ne predstavljau pravu pretnju ili opasnost.
Kada govorimo o takvim telesnim reakcijama, to su, u suštini, panicni napad simptomi koji uključuju prekomerno znojenje, poteškoće sa disanjem (osećaj kao da se osoba guši), lupanje srca i osećaj kao da osoba doživljava srčani udar (iako to nije slučaj).
Dakle, panicni napad je iznenadni, kratki, neočekivani, nekontrolisani i sveprožimajući osećaj užasa, straha. Napad panike simptomi mogu biti toliko jaki, da osoba u takvim trenucima može misliti da umire. Ono što je interesantno je da ne postoji prekursor ili uvod za panicni napad. Drugim rečima, panicni napad se dešava iznenada, bez bilo kakvog prethodnog upozorenja i najave.
Obično, napad panike traje u proseku od pet do 15, 20 minuta. U ekstremnim situacijama može trajati i do sat vremena. Iskustvo svake osobe sa paničnim napadima je različito i u tom smislu, napad panike simptome mogu varirati.
Šta uzrokuje panicni napad? Zbog čega se uopšte dešava napad panike, koji su njegovi okidači?
Videli smo da je panicni napad odgovor našeg tela i mozga na stvarnu ili pretpostavljenu opasnost, pretnju i veliki stres. Tokom napada panike, amigdala (deo mozga zadužen za regulaciju emocija) može postati hiperaktivna i izazvati konfuziju o tome šta je prava opasnost ili pretnja, a šta ne.
Nažalost, kada je panicni napad u pitanju, ne postoji jednostavan univerzalan uzrok. S jedne strane, panicni napad može biti izazvan osećajem intenzivnog stresa ili uznemirujućim mislima. S druge strane, sasvim je moguće da se napad panike dogodi i kada nema specifičnog uzroka i okidača, odnosno očiglednog razloga.
Zapravo, panicni napad uzrokovan je reakcijom našeg tela koja se može opisati kao “bori se ili beži”. Ovo je mehanizam našeg organizma koji se aktivira u opisanim stresnim situacijama i predstavlja odgovor našeg tela na stvarnu ili anticipiranu pretnju.
Iako ne postoji tačno objašnjeni uzrok napada panike, naučnici su otkrili da panicni napad, i s njim povezani panični poremećaj, ima tendenciju da se javlja u porodicama. Dakle, genetika je jedan od prvenstvenih mogućih uzroka napada panike, odnosno napad panike u dobroj meri ima svoju istoriju u porodicama (na primer, ako su majka ili otac skloni paničnim napadima, postoji verovatnoća da dete razvije istu sklonost).
Ako je osoba sklona negativnim emocijama, anksioznim reakcijama i uznemirujućim mislima, neurozi, ili često doživljava negativne, stresne emocije, i tada postoji rizik od napada panike. Takođe, osoba koja ima opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP poremećaj) može doživeti panicni napad kada joj se opsesivne misli ili prisilne radnje prekinu.
Pojedinci koji pate od specifičnih fobija mogu biti skloni ka napadima panike i paničnom poremećaju. Na primer, osoba koja ima agorafobiju može doživeti panicni napad ako se nađe na otvorenom, javnom mestu. Slično tome, osoba koja je klaustrofobična može doživeti intenzivni napad panike ako se nađe u skučenom, malom ili zatvorenom prostoru.
Kod osoba sa dijagnozom GAP-a (generalizovani anksiozni poremećaj, kao stanje esktremnog straha ili zabrinutosti), doživljaj anksioznosti, odnosno anksioznog straha može lako prerasti u panicni napad.
Slično tome, osoba koja pati od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ima već rizik od razvoja napada panike i paničnih poremećaja u odnosu na ostale ljude. Takođe i depresija može biti okidač za povremeni panicni napad (ali, nije nužno i obratno – napad panike ne znači da osoba ima neki mentalni poremećaj, odnosno depresiju).
Napad panike je najčešće povezan sa stresom. U tom smislu, okidač za panicni napad može biti (i jeste) određena životna situacija koja je za osobu emocionalno i mentalno veoma stresna. Verovali ili ne, napad panike se, na primer, može dogoditi i na radnom mestu kada osoba postane preplavljena radnim obavezama, zadacima, kratkim rokovima i očekivanjima poslodavca. Ne samo da ovo stanje može urokovati napad panike, već ako se ponavlja često može izazvati i mentalnu iscrpljenost.
Traumatski događaji iz detinjstva, poput zlostavljanja, nasilja u porodici, ali i drugih stresora, mogu kasnije voditi ka paničnim napadima i razvoju paničnog poremećaja. Panicni napad može biti izazvan i organskim uzrokom. Govorimo u slučaju kada štitna (tiroidna) žlezda luči isuviše hormona ili kada dođe do naglog pada šećera u krvi.
Korišćenje supstanci (previše kofeina ili nikotina), psihoaktivnih supstanci, droge i alkohola takođe mogu biti okidači za panicni napad.
Kako se može prepoznati napad panike? Odnosno, u čemu se sastoje panicni napad simptomi? Koji su jasni znaci da osoba doživljava napad panike?
Kao što smo već istakli, napad panike se događa neočekivano i iznenada. i napad panike simptomi će varirati od osobe do osobe. Verovali ili ne, sasvim je moguće da osoba doživi panicni napad u snu, a o tome ćemo govoriti malo kasnije. Isto tako, panicni napad simptomi traju najčešće od 5 do 15 minuta, doživljavajući svoj vrhunac i najveći intenzitet oko 10. minuta.
Pored iznenadnog osećaja straha, strepnje i intenzivne anksioznosti, panicni napad simptomi mogu biti sledeći:
Napad panike simptomi mogu imitirati, odnosno biti slični simptomima nekih drugih zdravstvenih komplikacija. Na primer, panicni napad simptomi mogu ličiti na simptome nekih bolesti pluća, na simptome srčanog udara ili probleme sa štitnom žlezdom.
U praksi se često dešava da osoba koja doživi panicni napad traži hitnu medicinsku intervenciju, zato što misli da doživljava infarkt (srčani udar).
Neko ko ima napad panike može biti uhvaćen u ciklus: strah koji doživi tokom napada panike može povećati njegovu anksioznost, što može povećati težinu ili dužinu njihovih simptoma. To znači da je važno pokušati prekinuti ciklus napada panike kako bi se panicni napad simptomi ublažili.
Postavlja se pitanje kako izgleda napad panike? Kako osoba, generalno posmatralno, doživljava jednu epizodu paničnog napada?
Naime, panicni napad zaista osobu vrti u krug, odnosno osoba postaje uhvaćena u jednom ciklusu. Strah koji osoba doživi tokom napada panike može samo povećati njenu anksioznost. Intenzivirana anksioznost povećava, odnosno produbljuje težinu i stepen simptoma napada panike. Zato je veoma važno znati kako spreciti panicni napad, odnosno kako se smiriti kod napada panike i prekinuti ovaj začarani krug. No, o tome će više reči biti malo kasnije.
Ali, kako izgleda napad panike? Već smo rekli da panicni napad karakteriše intenzivan osećaj straha. Međutim, napad panike je mnogo više od straha. Spomenuti odbrambeni mehanizam “bori se ili beži”, nastupa munjevitom brzinom i može se dogoditi i u najbenignijim situacijama – dok hodamo ulicom, dok čitamo knjigu, dok peremo sudove…
Kada nastupi, panicni napad je u toj meri neočekivan i naprasan, da se osoba oseća bespomoćno i bez predstave šta treba da uradi, ili u kom smeru treba da razmišlja. Zapravo, mehanizam “bori se ili beži”, koji se javlja kao želja našeg organizma da se suprotstavi onome što ga ugrožava, predstavlja posledicu navale hormona adrenalina.
Panicni napad simptomi traju kratko, odnosno mogu se umiriti za nekoliko minuta. Problem je u tome što se oni mogu vrlo brzo ponoviti, u talasima, odnosno u nekoliko navrata. Neke osobe dožive panicni napad jednom ili nekoliko puta u životu, dok drugi mogu napad panike doživljavati veoma često. Kada se panični napadi dešavaju često, vrlo verovatno je reč da osoba pati od paničnog poremećaja.
Za vreme paničnog napada, ljudi imaju utisak da će “poludeti”, da će “izgubiti razum”, da će se onesvestiti ili da će, kao što smo već spomenuli, doživeti srčani udar. U najgorem slučaju, oni tada pomišljaju da će umreti.
S tim u vezi, možemo u nekim generalizovanim crtama, korak po korak, objasniti kako izgleda napad panike.
Usled navale adrenalina, dolazi do ubrzanja srčanog rada koji mnogi opisuju kao teško lupanje srca (“kao da srce hoće da iskoči iz grudi”). To, ujedno, može izazvati i bol u grudima, usled čega i disanje može postati plitko, ubrzano i otežano. Slabije se dolazi do daha.
Panicni napad izgleda tako što može doći i osećaja teskobe u grlu, kao da se grlo stegne, odnosno kao da postoji “knedla u grlu” koja se ne može progutati. Osoba koja doživljava napad panike misli da će se ugušiti ili da će povraćati.
Ako se pitate kako izgleda napad panike, treba imati u vidu da se često tokom ovih napada dešava vrtoglavica i glavobolja. Osoba počinje da se oseća malaksalo i da ima utisak da se “cela soba vrti”. Tu može doći do spomenute depersonalizacije i derealizacije – osećaja da je osoba odvojena od okruženja, ali i od sopstvene ličnosti.
Tokom napada panike osobu počinje da obliva hladan znoj. Često počinju dlanovi da se znoje, ali i druga mesta (na čelu, ili ispod pazuha). Zbog toga osoba može imati i osećaj jeze i drhtavice. Celo telo počinje da se trese.
Protok krvi je usmeren na srce, mišiće i unutrašnje organe, odnosno krv se povlači sa perifernih delova tela (telo tada brani vitalne organe). Zbog toga, može doći do osećaja peckanja, odnosno trnjenja i “mravinjanja” u rukama i nogama.
Osećaj straha je normalna i prirodna reakcija svakoga od nas koji se može javiti u raznim životnim situacijama (pri osnivanju sopstvenog biznisa, pri ulasku u vodu sa ajkulama, pri započinjanju novog posla i slično).
Ali, kada je panicni napad u pitanju, osećaj straha nadilazi prirodnu strepnju. Osećaj straha kod napada panike je toliko izražen, sveobuhvatan i intenzivan, da se osoba oseća potpuno bespomoćno, preplašeno i užasnuto.
Panicni napad izgleda tako što osoba ima strahoviti osećaj da će se nešto katastrofalno dogoditi, da će ona, ili njoj bliske osobe, umreti i da je to neizbežno – iako je svesna da to nije istina. Dakle, osoba koja doživljava panični napad je psihički uravnoteženena, odnosno ona ne pati od paranoje ili drugih simptoma psihoze.
Osoba je svesna šta se događa, ali ona ne može da obuzda neopisivi subjektivni strah da će se nešto loše dogoditi. Zbog toga, ona može početi da jeca, urla ili da brizne u plač, da viče i da traži pomoć.
Zbog straha od narednog napada panike, osoba počinje da se povlači u sebe, da se izoluje od ljudi i svih društvenih aktivnosti. Inače, pokazalo se da žene imaju dva puta veći rizik da dožive panicni napad u odnosu na muškarce, ali nije utvrđeno zbog čega je to tako.
Često ljudi koriste u govoru naizmenično, kao sinonime, panicni napad i panični poremećaj. Iako, naravno, dva povezana stanja, napad panike nije isto što i panični poremećaj.
Videli smo da se napad panike može dogoditi svakome – neočekivano, iznenada, spontano – i to u najobičnijim životnim situacijama. Neko više puta doživi panicni napad, a neko svega nekoliko puta. Panicni napad NIJE znak da osoba ima bilo kakav mentalni poremećaj, odnosno nije signal da osoba automatski pati od paničnog poremećaja.
Međutim, ako se napadi panike iznova i iznova dešavaju, neočekivano i ako osoba provodi mnogo vremena strahujući od novog napada panike, onda je verovatno prisutan panični poremećaj. Ljudi sa paničnim poremećajima mogu se plašiti da će doživeti više napada panike i žive u stalnom stanju straha koji ugrožava kvalitet njihovih života i narušava sposobnost da funkcionišu normalno.
Osoba koja pati od paničnog poremećaja često menja svoje ponašanje i navike u toj meri samo da bi izbegla da doživi novi panični napad. Dakle, panicni napad je trenutak intenzivnog straha koga osoba u tom momentu doživljava ugrožavajuće po sebe. Nakon što prestane napad panike, osoba može da nastavi sa svojim uobičajenim, normalnim aktivnostima.
Panični poremećaj, s druge strane, remeti svakodnevne aktivnosti osobe. Zbog straha od novog napada panike, osoba je u stanju da se izoluje od drugih ljudi, da propusti sve važne društvene događaje i dešavanja, da ne dođe na posao ili u školu.
Ljudi sa paničnim poremećajem imaju česte napade panike sa mentalnim i fizičkim simptomima. Panični napadi se dešavaju bez upozorenja i mogu trajati nekoliko minuta do sat vremena.
Iako mnoge žene trudnoću mogu smatrati divnim životnim periodom, što u osnovi i jeste, nije uvek svih devet meseci period blaženstva. Stres i anksioznost tokom trudnoće mogu biti veoma izraženi. Ono što je takođe interesantno jeste da je panicni napad u trudnoci takođe česta pojava. Statistika je pokazala da se čak 10 odsto svih trudnica bori sa napadima panike tokom trudnoće.
Svaka žena koja je doživela panicni napad u trudnoci verovatno se seća osećaja – kratak dah, stezanje u grudima, trkačke misli (kada misli “jure”), osećaj kao da se doživljava srčani udar… Mnogi, uključujuči lekare, prijatelje i članove porodice, mogu sugerisati da je jedna doza anksioznosti za vreme trudnoće prirodna i normalna stvar. Međutim, panicni napad u trudnoci može imati štetne posledice i za mamu i za bebu.
Postoji mnogo razloga zbog kojih žena može da doživi anksioznost tokom trudnoće, počev od osnovnog anksioznog poremećaja do opštih briga oko roditeljstva, porođaja, zdravstvenih ishoda, finansija, itd. Međutim, pojedine trudnice su izložene većem riziku da dožive panicni napad tokom drugog stanja, a neki od faktora rizika za to su:
Panicni napad u trudnoci, kada su u pitanju simptomi, ne razlikuje se naročito mnogo od napada panike u bilo kom drugom životnom trenutku. U tom smislu, panicni napad simptomi tokom trudnoće mogu biti:
Neke žene opisuju panicni napad u trudnoci kao osećaj da će doživeti srčani udar, dok se druge žene osećaju kao da će umreti. Na svu sreću, postoji način kako se smiriti kod napada panike.
Postavlja se pitanje – da li i kako su povezani napad panike i visok pritisak? Drugim rečima, da li panicni napad može uzrokvoati ili pogoršati visok krvni pritisak?
Videli smo da napad panike simptomi mogu biti raznorazni i uključuju brojne fizičke reakcije, da je u takvim trenucima strah za sopstveno zdravlje neverovatno veliki. Verovali ili ne, ako se napadi panike često dešavaju, to može biti okidač za tzv. zdravstvenu anksioznost, odnosno hipohondriju. Zato je važno znati kako se izboriti sa napadima panike.
Sve u svemu, panicni napad, ali i anksioznost generalno, može povećati krvni pritisak. Dva su faktora koja doprinose rastu krvnog pritiska tokom paničnog napada:
I jedno i drugo dovodi do visokog krvnog pritiska, a u nekim retkim slučajevima i do pojave teške hipertenzije. Na više mesta smo istakli da ljudi koji dožive panicni napad opisuju ovo stanje kao da imaju srčani udar (infarkt). Zapravo, ljudi su tada u strahu da je njihovo srce preopterećeno, uzrokujući misao da panični napad može biti i smrtonosan.
Ali, panicni napad, u jednom opštem smislu, ne može uzrokovati smrt. Ako se pitate da li napad panike nije opasan ili jeste, znajte da ne postoji scenario u kojem napad panike može ubiti čoveka, budući da nije uzrokovan fizičkim tegobama, niti on stvara bilo kakvu trajnu fizičku štetu.
Kao što smo rekli, napad panike i visok pritisak su povezani tako što panicni napad svakako uzrokuje povišeni krvni pritisak. Ukoliko osoba već ima neke kardiovaskularne probleme, visok krvni pritisak tokom napada panike može dodatno opteretiti srce. Ali, realnost je da je čak i tada izuzetno malo verovatno (gotovo nemoguće) da će panicni napad dovesti do bilo kakvih zdravstvenih problema.
Treba istaći da jedna studija iz 2005. godine [2] sugeriše da panicni napad može pogoršati srčane probleme kod ljudi koji boluju od koronarne bolesti.
Ako imate nedoumice da li napad panike nije opasan ili jeste, kao što smo videli, ovo stanje nije smrtonosno, ne može ubiti čoveka, niti uzrokovati ozbiljnije zdravstvene posledice. Ali, to ne znači da se panicni napad, u pogledu zdravstvenog stanja, može ignorisati.
Panicni napad svakako može biti uznemirujuće i veoma zastrašujuće iskustvo. Panicni napad simptomi mogu varirati od iznenadnog naleta straha, koji traje nekoliko minuta, sve do intenzivnog lupanja srca i kratkoće daha koji oponašaju simptome srčanog udara.
Ali ne čine samo simptomi napada panike ovo stanje iscrpljujućim iskustvom. Kada osoba doživljava panicni napad, ona se oseća kao da nema kontrolu nad sobom. Gubitak kontrole, nerazumevanje zbog čega se panicni napad dogodio ili strah od toga kada će naredni napad panike nastupiti – sve to može učiniti obavljanje svakodnevnih zadataka veoma teškim.
Sve u svemu, iako su panicni napad simptomi veoma neprijatni, i iako osobu tokom paničnog napada obuzima strah koji ne može da kontroliše, napad panike nije opasan, odnosno ne može uzrokovati fatalne posledice.
Kao i tokom dana, sasvim je moguće da osoba doživi panicni napad u snu, odnosno tokom spavanja. Drugi naziv za panicni napad u snu je noćni panicni napad (nokturalni panicni napad).
Panicni napad u snu predstavlja stanje iznenadnog naleta straha koji osobu probudi. Tačnije, kada osoba doživi panicni napad u snu, ona se budi u paničnom stanju i doživljava snažne fizičke reakcije poput ubrzanog srčanog rada, preznojavanja, “hvatanja daha”, i otežanog disanja.
Panicni napad u snu ne treba mešati sa noćnim terorom (noćni strah) ili noćnom morom (košmarom). Iako međusobno imaju sličnosti, sva tri stanja su različita.
Prvo, noćni teror (noćni strah) je poremećaj spavanja (parasomnija). Simptomi noćnog terora su slični kao kod simptoma paničnog napada u snu. Osoba je prestravljena, uplašena, zbunjena, sa brzim otkucajima srca, znojenjem, ali i uz vrištanje. Razlika noćnog straha u odnosu na panicni napad u snu jeste svesnost osobe.
Osoba koja doživljava noćni strah često nije ni svesna da ga ima. Ona može izgledati kao da je budna – može vrištati ili čak skočiti iz kreveta – ali ona, zapravo spava i teško ju je probuditi (to se i ne preporučuje). Panicni napad u snu osobu budi iz sna. Osoba je svesna osećaja straha i drugih simptoma napada panike, a kada se panicni napad završi, osobi će verovatno biti potrebno mnogo vremena da se ponovo uspava.
Nakon buđenja, osoba je svesna svih emocija i telesnih reakcija koje je iskusila tokom paničnog napada u snu, što nije slučaj sa noćnim strahom. Panicni napad u snu obično pogađa tinejdžere i odrasle, dok noćne strahove ćešće imaju deca (ali ih mogu imati i odrasli).
Osoba koja doživljava noćni strah može se uznemireno pomerati, odnosno mlatiti rukama i nogama, vrištati ili čak skočiti iz kreveta, dok to nije slučaj kada je u pitanju panicni napad u snu.
Drugo, noćne more su poznatije i pod nazivom košmari ili ružni snovi. U pitanju su snovi koji uglavnom predstavljaju nešto što je zarobljeno u našoj podsvesti. Odnosno, noćne more su posledice nečega što na svesnom nivou potiskujemo, a što nas muči, tišti ili proganja.
Osoba koja ima noćnu moru ne mora da se probudi iz sna, dok panicni napad u snu probudi osobu. Nije retkost da se osoba nekada i ne seća košmarnih snova kada se probudi (iako se, naravno, i te kako može sećati i odraziti se na ceo naredni dan). Kod paničnog napada u snu, osoba se seća svih reakcija i simptoma koje je doživela i veoma teško se vraća u REM fazu spavanja.
Noćne more se mogu ispoljiti u vidu ubrzanog rada srca i preznojavanja (baš kao i kod paničnog napada u snu), s tim što se ovi simptomi vrlo brzo nestaju i osobi se vrlo brzo normalizuje san.
Inače, panicni napad u snu može imati sledeće simptome:
Neki od uzroka paničnog napada u snu su posttraumatski stresni poremećaj, astma, generalizovani anksiozni poremećaj, aritmija, zloupotreba psihoaktivnih supstanci (među kojima i alkohola).
Na kraju, kada smo videli kako se panicni napad ispoljava i kako može osobu ostaviti bespomoćnu, postavljaju se sledeća pitanja. Kako savladati napad panike? Odnosno, kako se smiriti kod napada panike i kako se izboriti sa napadima panike?
Najbolji način kako savladati napad panike jeste da osoba nauči kako da u tim trenucima pomogne samoj sebi i da iskontrolise panicni napad. Znamo da ovo zvuči tešji, a ponekad u praksi i jeste teško, ali je i izvodljivo. Detaljne smernice u tome kako se izboriti sa napadima panike osobi treba da pruži kvalifikovani stručnjak za mentalno zdravlje – psiholog ili psihoterapeut. On će to proceniti na osnovu simptoma napada panike, stepena i intenziteta ovog napada.
Iako su panicni napad simptomi uglavnom fizičke prirode, napad panike je u osnovi psihološka kategorija, jer potiče “iz glave” osobe. Kada znamo da je intenzivni strah okosnica paničnog napada, onda je važno ne dopustiti da ovaj strah poprimi velike dimenzije.
Dakle, da biste znalli kako se smiriti kod napada panike, potrebno je znati kako kontrolisati, suzbiti i umanjiti strah u samom startu napada panike.
Već smo rekli da napad panike nije opasan, odnosno da panicni napad simptomi ne mogu biti fatalni po osobu (iako tako izgledaju). Bez obzira na to što osoba ima osećaj da će doživeti srčani udar, to se neće dogoditi. Sa ovim saznanjima, osoba će moći trezvenije da razmišlja i pronaći način kako se smiriti kod napada panike.
Korisno je, pokazale su brojne studije, da osoba u toku paničnog napada bodri sebe, pa čak i da podvikne na sebe rečima “Prekini”, “Preteruješ”, “Ovo ti ne treba”, “Dosta je bilo” i slično. Takođe, efikasna metoda kako savladati napad panike je i distrakcija, odnosno odvraćanje pažnje.
Važno je istaći da se napadu panike, kada se dogodi, ne treba silom suprotstavljati kako se ne bi napad panike simptomi pogoršali. Ovo je kratkotrajno stanje i, kada se okonča, važno je sagledati njegove aspekte sa racionalne strane. Razumevanje da će panicni napad proći i da ne postoji organski uzrok za to predstavlja važnu veštinu u tome kako se smiriti kod napada panike.
Istakli smo da panicni napad dolazi iznenada, neočekivano i često bez posebnog okidača. Zato se postavlja pitanje – da li je moguće prevenirati panicni napad? Kako spreciti panicni napad?
U kasnijem delu ćemo malo više govoriti o psihoterapiji, ali želimo da kažemo da vaš psihoterapeut može da vam pomogne da identifikujete specifične okidače koji kod vas izazivaju napade panike. S druge strane, možete primeniti neke od sledećih tehnika koje će vam pomoći da znate kako spreciti panicni napad.
Evo 10 saveta kako se izboriti sa napadima panike, odnosno kako spreciti panicni napad na prirodan način.
Kada prepoznate da imate panicni napad, a ne srčani udar, onda možete sebe u tom trenutku podsetiti da je ovo stanje privremeno, da će brzo proći i da je sve u redu sa vama.
Pokušajte da ostavite po strani strah da možda umirete ili da vam se priprema neka katastrofa ili opasnost. Strah od umiranja i strah od nadolazeće katastrofe su samo napad panike simptomi, a ne realnost koja vam se sprema. Ovo vam može omogućiti da se fokusirate na druge načine kako savladati napad panike.
Svakako je razumljivo da po svaku cenu želite da izbegnete napad panike ili da mu se opirete kada on nastupi. Ali, važno je da ne dozvolite da strah kontroliše vaš život. Na primer, nemojte izbegavati mesta na kojima ste u prošlosti imali napade panike. Ako i tada doživite panicni napad, ostanite gde jeste, ako je objektivno bezbedno i zaista nema nikakve stvarne opasnosti po vas.
Kada se napad panike završi, shvatićete da se ništa strašno nije dogodilo i kada to uvidite, znaćete naredni put kako se izboriti sa napadima panike brzo.
Kada osetite da dolazi panicni napad, podsetite sebe odmah da osećate strah i anksioznost, a ne da vam preti prava opasnost. Pokušajte direktno da se “pozabavite” sa strahom. Podviknite sebi “Ne plašim se” ili “Ovo će proći”.
Ako prijatelja, voljenu osobi ili čak kolegu na poslu obavestite da trenutno doživljavate napad panike, onda vam osoba do vas može pomoći da se osećate manje usamljeno, kao i da bolje kontrolišete svoj strah.
Svaka osoba od poverenja u vašoj blizini može vam pomoći da se smirite. Možda bi bilo korisno da unapred kažete da ste skloni paničnim napadima, kako bi oni znali šta da očekuju i, s tim u vezi, da biste vi znali kako se smiriti kod napada panike.
Osim toga, ako želite da znate kako savladati napad panike, jedna od odličnih tehnika je da nađete objekt na koji ćete se fokusirati. Drugim rečima, pokušajte da pronađete nešto na šta ćete usmeriti svu svoju pažnju za vreme napada panike. Izaberite jedan predmet na jasnom vidiku i svesno zabeležite sve što možete o njemu.
Na primer, možete primetiti kako se kazaljka na satu “trza” kada otkucava i da je malo nagnuta. Opišite sebi šare, boju, oblike i veličinu predmeta. Usredsredite svu svoju energiju na ovaj objekat i vaši napad panike simptomi mogu nestati.
Već smo rekli da panicni napad izaziva hiperventilaciju [3], odnosno ubrzano disanje, U tom slučaju, možete praktikovati određene tehnike disanja kako bi došlo do ublažavanja simptoma napada panike. Probajte sledeće:
Trebalo bi da počnete da se osećate bolje za nekoliko minuta. Možda ćete se posle toga osećati umorno, ali će napad panike simptomi nestati ili se svesti na minimum.
U jednoj studiji [4], objavljenoj 2017. godine, 40 ljudi se pridružilo ili terapijskoj grupi koja je praktikovala duboko ili dijafragmalno disanje, ili kontrolnoj grupi. Nakon 20 intenzivnih treninga, oni koji su praktikovali duboko disanje primetili su poboljšanja u nivou pažnje i emocionalnog blagostanja.
Isto tako, jedna recenzija iz 2018. godine [5] otkrila da je usporeno disanje ima slične efekte.
Svesnost i vežbanje prisutnosti u trenutku mogu vam pomoći da, tokom napada panike, uočite stvarnost onoga što je oko vas. Panicni napad može izazvati osećaj derealizacije (odvojenost od realnosti) i osećaj depersonalizacije (odvojenost od sebe). Upravo zato tehnika samosvesnosti vam može dati jedan od odgovora kako se smiriti kod napada panike.
Obratite pažnju na pet stvari koje možete videti oko sebe. Zatim, na četiri stvari koje možete dodirnuti. Tri stvari koje možete čuti. Dve stvari koje možete pomirisati. Jednu stvar koju možete da okusite. Kada ostanete “na zemlji”, narodski rečeno, i kada ste svesni svega što se oko vas dešava, to vašem mozgu daje signal da se usredsredi na nešto što je realno, a ne na strah i brigu.
Panicni napad se “hrani” mislima, odnosno pitanjima poput “šta ako”. “Šta ako umrem?” “Šta ako ne mogu da izdržim ovo?” “Šta ako doživim srčani udar?” “Šta ako mi se sada svi smeju?”
Na taj način ćete samo potpomoći da vaši panicni napad simptomi postanu još gori. Stoga, umesto pitanja “šta ako”, pređite na “pa, šta?”. Ponekad najgori scenario i nije tako loš kao što se čini.
Osim toga, pokušajte da ponavljate jednu internu mantra, koja će vam pomoći da se opustite i umirite tokom napada panike. Makar bila i jednostavna floskula poput “I ovo će proći”, bitno je da odredite sebi mantru koju ćete ponavljati za vreme napada panike.
Dovoljnim ponavljanjem ovakvih i sličnih mantri, možete uticati na svoju podsvest koja vam može pomoći da znate kako da prepoznate panicni napad, ali i kako savladati napad panike istog trenutka kada se dogodi.
Kada strah obuzme vaš um tokom napada panike, pokušajte da ocenite njegov intenzitet na skali od 1 do 10 i to svakih nekoliko minuta. Ovo će vas sve vreme držati u sadašnjem trenutku, što je povezano sa prethodno pomenutom stavkom (5). Osim toga, ovo će vam biti odličan podsetnik da niste sve vreme na broju 10, kada je u pitanju stepenovanje straha.
Kofein može učiniti da se osećate nervozno. Takođe, ova supstanca vas može držati budnim i mimo normalnog biološkog ritma organizma, kada mu je vreme da odmori, što može kasnije izazvati umor.
S druge strane, nikotin i alkohol mogu da učine da se u početku osećate smireno, a zatim da budete nervozni dok ih telo obrađuje. Sve tri supstance – kofein, nikotin i alkohol – mogu izazvati napade panike ili ih pogoršati. Najbolje je da ih izbegavate.
Fizička aktivnost smanjuje stres, koji je jedan od glavnih okidača i uzroka napada panike. Dakle, ako želite da znate kako se izboriti sa napadima panike, odnosno kako ih sprečiti na prvom mestu, potrebno je da redovno rekreativno trenirate.
Treniranje, posebno ono koje na svesnom nivou ubrzava rad vašeg srca, može vam pomoći da se kasnije smirite. U krajnjoj liniji, čak i desetominutna šetnja može značajno olakašti stres.
Istraživanja objavljena 2021. godine [6] pokazuju da redovno vežbanje može ne samo da održi vaše telo zdravim i vitalnim, već i da smanji šanse za razvoj anksioznosti, stresa i, posledično, napada panike.
Ako se pitate kako se izboriti sa napadima panike, postoji jedna tehnika koja se zove progresivna relaksacija mišića.
Napetost mišića je simptom anksioznosti, a tehnike opuštanja mišića mogu pomoći u smanjenju mišićne tenzije i njihovom opuštanju tokom napada panike. Progresivna relaksacija mišića ima za cilj oslobađanje napetosti u jednoj mišićnoj grupi istovremeno kako bi se opustilo celo telo.
Slično kao i duboko disanje, tehnike opuštanja mišića mogu pomoći u tome da znate kako se smiriti kod napada panike, tako što kontrolišu odgovor vašeg tela na intenzivan strah što je više moguće.
Pored navedenih prirodnih metoda za smirivanje tokom napada panike, postoji i medicinski tretman koji svakako može biti efikasan odgovor na pitanje kako savladati napad panike, odnosno panični poremećaj. Drugim rečima, profesionalni medicinski tretman može svakako smanjiti intenzitet i učestalost paničnih napada.
Lečenje je dvojako i sastoji se iz psihoterapije i medikamentozne terapije.
Kognitivno-bihejvioralna terapija je jedna od najefikasnijih tretmana za lečenje napada panike i paničnog poremećaja. Tokom kognitivne bihejvioralne terapije, razgovarate sa psihologom ili psihoterapeutom o svojim iskustvima sa paničnim napadima, i učite kako da drugačije reagujete na situacije.
KBT terapija vas uči kako da se bolje nosite sa svojim osećanjima i da prevaziđete strahove od situacija koje ste možda izbegavali zbog napada panike. U nekim slučajevima, moguće je učestvovati u kognitivno-bihevioralnoj terapiji virtuelno, kao što je online sastanak sa psihoterapeutom ili putem video poziva, a ne lično.
Jednostavno, kognitivno-bihejvioralna terapija ima za cilj da vam pomogne da promenite način na koji vidite izazovne, stresne ili zastrašujuće situacije, ali i da vam pomogne da pronađete nove načine da pristupite ovim izazovima kad se pojave. Pored promene ponašanja, postoje neki dokazi [7] koji govore u prilog tome da KBT terapija može uticati na strukture u mozgu koje su odgovorne za simptome panike.
Uz to, kognitivno-bihejvioralna terapija nije jedini terapijski modalitet koji može dati odgovor na pitanje kako se izboriti sa napadima panike.
Osim psihoterapije, za lečenje paničnog poremećaja i stavljanja pod kontrolu simptoma napada panike koristi se i medikamentozna terapija u kombinaciji sa prethodno spomenutom KBT terapijom. Lekovi sami po sebi i sami za sebe ne mogu zauvek iskoreniti panicni napad, zato što oni deluju na simptome, a ne na uzrok ovog stanja.
Zato je prvenstvena medicinska okosnica u lečenju paničnih napada psihoterapija, sa akcentom na KBT terapiju.
No, neki lekovi mogu pomoći u smanjenju simptoma povezanih sa napadima panike. Postoji mnogo opcija kada su lekovi u pitanju, a ako jedan lek ne deluje na vas, vaš lekar vam može prepisati drugi lek. Inače, svi lekovi koji se koriste u ove svrhe imaju rizik od neželjenih efekata (kontraindikacije), zbog čega je najbolje rešenje da se konsultujete sa svojim lekarom o optimalnom izboru leka za vaše konkretno stanje.
Benzodiazepini, kao što je Ksanaks (Ksalol), mogu pomoći u lečenju simptoma panike kada se pojave. Međutim, oni neće pomoći u lečenju osnovnog anksioznog poremećaja i mogu brzo dovesti do zavisnosti. Iz tog razloga, lekari benzodiazepine preporučuju samo za kratkotrajnu upotrebu.
U nekim slučajevima, lekar može propisati antidepresive za dugotrajnu upotrebu.
[1] Adrenalin https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD
[2] Studija perfuzije miokarda napada panike kod pacijenata sa koronarnom bolešću https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0002914905011641
[3] Hiperventilacija https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0
[4] Uticaj dijafragmalnog disanja na pažnju, negativan uticaj i stres kod zdravih odraslih osoba https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5455070/
[5] Kako vam kontrola disanja može promeniti život: sistematski pregled psiho-fizioloških korelacija sporog disanja https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6137615/
[6] Fizička aktivnost je povezana sa nižom dugotrajnom incidencom anksioznosti u studiji velikog populacionog obima https://www.frontiersin.org/journals/psychiatry/articles/10.3389/fpsyt.2021.714014/full
[7] Kognitivno-bihejvioralna terapija za poremećaje anksioznosti: Ažuriranje empirijskih dokaza https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4610618/
Panicni napad je iznenadno, intenzivno i veoma jako osećanje straha koje izaziva snažne fizičke reakcije poput ubrzanog disanja, ubrzanog srčanog…
Postanite deo naše zajednice! Prijavom na naš newsletter osiguravate da ne propustite ni jednu važnu informaciju ili savet koji vam može pomoći da poboljšate zdravlje.
Dobrodošli na portal VasDoktor koji je nastao iz jedinstvene i duboko psihički ukorenjene
potrebe ljudi da dođu do saznanja i istina o zdravlju.
Copyright © 2024 Vaš Doktor | Sva prava zadržana
