Da li vam se ikada dogodilo da kažete ili pomislite kako OD SUTRA krećete na dijetu, dok istovremeno uzimate krofnu sa hrskavom glazurom od čokolade i prinosite je ustima? Ne brinite, niste jedini! Nemate problem sa kilogramima, već je reč o pojmu koji se zove kognitivna disonanca.
DA LI „PATITE“ OD KOGNITIVNE DISONANCE?
– Kognitivna disonanca nije ništa drugo do neusaglašenosti između misli koje imamo i radnje koju obavljamo.
– Samo prepoznavanje kognitivne disonance može mnogo da pomogne u svakodnevici, pa čak i da promeni život;
– Termin „kognitivna disonanca“, poznat je i kao „kognitivna distorzija“;
– Postoji 8 upečatljivih načina kako se kognitivna disonanca ispoljava;
– Kognitivna disonanca može veoma lako da se otkloni, ali je neophodna upornost i doslednost;
– Zamislite da neku konfliktnu situaciju sprečite i/ili rešite jednostavnim postavljanjem pitanja samom sebi „A šta ako to baš i nije tako“…;
– Kada nestane kognitivna distorzija, smetaće vam osobe koje se ponašaju onako kako ste se vi ponašali sa kognitivnom disonancom.
Kognitivna disonanca, ili kognitivna distorzija nije ništa drugo do neusaglašenosti između misli koje imamo i radnje koju obavljamo.
Verovali ili ne, imaju je svi, svakodnevno, samo se ona ispoljava u različitim situacijama i okolnostima.
Kognitivna disonanca uzrokuje pojavu osećaja da dok radimo nešto što nije u saglasju sa našim mislima – osećamo se nekako nelagodno, kao da zavaravamo sami sebe ili da baš i ne verujemo u ono što govorimo.
Kao da tešimo sebe nečim za šta znamo da nije korektno. Neusklađenost misli i radnji izaziva nelagodu, i to je kognitivna disonanca.
Svi ljudi na svetu se svakodnevno ovako osećaju i, veoma često, ispravljaju kognitivnu disonancu, a da toga nisu ni svesni.
Samo prepoznavanje pojave kognitivna distorzija može mnogo da pomogne u svakodnevnom životu, pa čak i da promeni život i percepciju kako posmatramo određene situacije i događaje.
Sama svest o postojanju kognitivne disonance menja mnogo toga. Ujedno, njena spoznaja i otklanjanje mnogo su korisniji kada je otklanjamo svesno, jer onda to možemo da uradimo i kada se naizgled nalazimo u bezizlaznoj situaciji.
Na primer: brzo i lako možete da rešite problem sa partnerom, detetom, kolegom ako postanete svesni da mu povišenim tonom govorite „smiri se“.
Ukoliko ono što govorite uskladite sa umirujućim tonom, umesto povišenim, sam tok komunikacije će se promeniti.
Da biste svakodnevno mogli da započnete sa aktivnim otklanjanjem pojave poznate kao kognitivna disonanca, hajde da prvo definišemo šta je ona tačno.
Kognitivna disonanca predstavlja doslovno psihološki „sukob“ koji je rezultat neusklađenih uverenja i stavova kod jedne osobe. Sta je kognitivna disonanca – ona je rezultat suprotstavljenih uverenja i stavova koje osoba ima istovremeno.
Najjednostavnije ju je prikazati kod uživaoca cigareta, jer pušači znaju da su cigarete štetne po zdravlje, a istovremeno ih konzumiraju. Reč je o neusklađenosti između ponašanja i misli, koja je zapravo odgovor na pitanje sta je kognitivna disonanca.
Termin „kognitivna disonanca„, poznat i kao „kognitivna distorzija“ prvi put je upotrebljen 1957. godine.
Psiholog Leon Festinger1 definisao je fenomen kognitivne disonance kada je objavio definiciju da osoba može istovremeno imati dve misli, odnosno obavljati jednu radnju, a imati drugu misao. Disonantne ideje su u međusobno suprotstavljenom odnosu.
Nesklad između dve kontradiktorne misli, ili između misli i ponašanja, stvara nelagodu. Festinger je tvrdio da je kognitivna disonanca intenzivnija kada osoba ima mnogo disonantnih stavova i ti stavovi su joj važni.
Sta je kognitivna disonanca – reč je o pravilima koja osoba postavlja sama sebi. Neretko svoje mišljenje ljudi uzimaju kao činjenicu. Zapravo, mišljenje koje osoba ima je samo njen, ili njegov, prikaz stvarnosti.
Mišljenje se formira na osnovu doživljaja koja osoba „skuplja“ tokom života. Formiraju se na osnovu iskustva, naučenih stvari i prenetih doživljaja od strane drugih osoba od interesa u njihovim životima.
Naša priča je za nas istina! Odatle, postavljaju se pitanja: „šta pričamo sami sebi“ i „šta pričamo o sebi“? Da li smo u pravu za baš sve što mislimo? Šta bi bilo kada ne bismo imali neko određeno mišljenje?
Sta je kognitivna disonanca – ništa drugo nego greška u razmišljanju. Da bismo ispravili tu grešku, najvažnije je, za početak, da je budemo svesni.
Kognitivno značenje – odnosi se na skup mentalnih sposobnosti potrebnih za sticanje, obradu i korišćenje informacija za rešavanje određenog izazova. Najpribližniji sinonim za kognitivno značenje jeste spoznajno.
Kognitivno značenje se neretko dovodi u vezu sa sticanjem znanja i razumevanja putem misli, iskustva i kroz čula (vid, sluh, dodir, miris, ukus).
Kognicija je termin koji se koristi za mentalne procese koji se odvijaju u mozgu, uključujući razmišljanje, pažnju, jezik, učenje, pamćenje i percepciju. Reč je o nizu različitih veština koje međusobno deluju, uzajamno, i koje nam zajedno omogućavaju da funkcionišemo u svakodnevnom životu.
Kognitivno značenje odnosi na skup veština koje su uključene u sve oblike komunikacije, od razumevanja drugih do artikulisanja misli.
Takođe, kognitivno značenje odnosi se i na prevođenje informacija dobijenih našim čulima u doživljaj i iskustvo. Učenje je proces prihvatanja novih informacija i njihovog kombinovanja sa postojećim znanjem.
Pažnja je sposobnost fokusiranja na jednu određenu stvar, a razmišljanje je uključeno u sve druge oblike saznanja.
Takođe, ono obuhvata i složenije mentalne procese kao što su donošenje odluka, rešavanje problema i rasuđivanje.
Kako smo prethodno objasnili, kognitivna disonanca se javlja kada osoba u svom umu istovremeno dve suprotstavljene misli. Disonanca značenje obuhvata nesklad, nepostojanje harmonije.
S obzirom na to da kognitivno značenje podrazumeva spoznaju i razumevanje, kognitivna disonanca bi se, možda, najbolje opisala kao nesklad spoznavanja.
Kognitivna disonanca je teorija socijalne psihologije koja opisuje nelagodu koja se doživljava kada su dve misli nekompatibilne jedna sa drugom.
Kognicija je deo znanja, kao što su:
Disonanca značenje, odnosno nekompatibilnost, može nastati kada osoba uradi nešto što je protiv jedne od njenih vrednosti.
Kao ljudi, mi generalno volimo da naš svet ima smisla. Kognitivna disonanca može biti uznemirujuća. Zato često reagujemo na kognitivnu disonancu anksioznošću, unutrašnjim nemirom i slično.
Simptomi kognitivne disonance su, manje ili više, kod svake osobe drugačiji i kod svakoga se ispoljavaju na drugačiji način.
Svi doživljavaju kognitivnu disonancu u određenom stepenu, ali to ne znači da ju je uvek lako prepoznati.
Neki simptomi kognitivne disonance mogu da budu:
Ukoliko u nekom trenutku nešto kažete, pomislite ili uradite, a da bilo gde u telu možete da locirate neku neprijatnost, odnosno negativan osećaj, razmotrite da li baš tog momenta imate kognitivnu disonancu.
Simptomi kognitivne disonance mogu da deluju prikriveno, ali ukoliko pogledate u sebe, sigurno ćete je pronaći.
Važno je da se osveste simptomi kognitivne disonance, jer je sama svest o njenom postojanju prvi i možda najvažniji korak u njenom prevazilaženju.
Tada možete da dobijete potpuno nov pogled na svet.
Kao što disonanca značenje podrazumeva nesklad, distorzija označava iskrivljenu sliku stvarnosti.
Kognitivna distorzija je isto što i kognitivna disonanca.
Kognitivna disonanca, odnosno kognitivna distorzija može da se ispolji na osam različitih načina.
Simptomi kognitivne disonance mogu da se prepoznaju i putem načina njenog ispoljavanja.
Kognitivna disonanca može da se ispolji kao crno-belo razmišljanje, odnosno da se predstavi kao neka „ili-ili“ situacija. Osoba koja razmišlja na ovaj način ide iz krajnosti u krajnost i ne vidi da postoji ništa između.
Ovakva kognitivna distorzija izaziva napeto stanje kod osobe koja je ima i veoma je naporna. Odaje utisak težine. Može da utiče veoma negativno na motivaciju, jer osoba ima fatalistički pogled na svet.
Kognitivna disonanca primeri crno-belog razmišljanja:
Osoba koja razmišlja crno-belo ne vidi druge opcije osim dve koje nudi. Simptomi kognitivne disonance mogu veoma lako da se sakriju u crno-belom razmišljanju kada mislimo da nemamo nijednu drugu opciju na raspolaganju osim dve date.
Osobe koje imaju pojavu koja se zove kognitivna distorzija u vidu preterane generalizacije, jedan loš događaj generalizuju i prenose na sve.
Smatraju da je jedno iskustvo ili doživljaj situacije koja se odigrala dovoljno da donesu zaključak o svemu što može da bude u vezi sa onim što su doživeli.
Generalizacijom se lični doživljaj prenosi na opšti.
Kognitivna disonanca primeri preterane generalizacije:
Preterana generalizacija dovodi do pogrešnih i nekorisnih uverenja, kao i bilo koja kognitivna distorzija i njenim otklanjanjem može u potpunosti da se promeni pogled na svet.
Kognitivna disonanca u vidu brzog zaključivanja predstavlja ništa drugo do pogrešnu interpretaciju stvarnosti ili čak misli neke druge osobe.
Kognitivna disonanca primeri brzog zaključivanja:
Prebrzo zaključivanje ogleda se kao čitanje misli. Dovodi do nerazumevanja, sukoba i konfuzije.
Kognitivna distorzija u vidu doslovnog praćenja pravila bez odstupanja, po bilo koju cenu i u bilo kojoj situaciji, može da bude veoma nekorisno.
Daleko od toga da treba stalno kršiti pravila, ali pravila koja osoba sama sebi nametne, mogu da budu štetna za nju.
Često su to zahtevi da nešto mora ili treba da se uradi. Takođe, često se tim predstavljanjem zahteva zadaju nerealni zadaci i ciljevi.
Ukoliko se to ne isprati onako kako je neka osoba zamislila, postavlja se temelj za razvoj osećaja krivice, neuspeha i stavlja se pritisak na sebe i druge ljude.
Kognitivna distorzija primeri doslednog praćenja pravila:
Praćenje pravila je dobro za nas, ali samo ako ne ode u krajnost gde više nije korisno.
Kognitivna distorzija može da se ogleda i u vidu takozvanih katastrofičnih misli. One su često upakovane u brigu gde osoba zaista deluje tako kao da se brine o nekome ili o nečemu, a to predstavlja kao katastrofu.
Osoba može katastrofično da gleda na ishod svake, ili skoro svake situacije.
Kognitivna disonanca primeri katastrofičnih misli:
Osoba koja katastrofično gleda na svakodnevne situacije može da bude veoma nesrećna.
Važno je šta mislimo i šta govorimo sebi, pa ako i makar zbog rominjanja kiše kažemo da je to katastrofa, osećaćemo se lošije, nego da samo konstatujemo da pada kiša i uzmemo kišobran.
Stvari su takve kakve jesu, naročito ako se dešavaju van našeg uticaja, kao što je padanje kiše.
Kognitivna distorzija u vidu etiketiranja veoma je slična preteranoj generalizaciji. Preslikava se na to da jednu karakteristiku nekoga prenesemo na sve.
Na primer: ukoliko neko zaplače dva dana za redom, pa kažemo za njega da je preosetljiv.
Osoba koja je plakala dva dana za redom, ne znači da je preosetljiva, nego je jednostavno, plakala dva dana za redom („plakanje dva dana za redom“ je opis situacije, a „preosetljivost“ je naša interpretacija nekoga).
Ukoliko neko naglo krene kolima na semaforu, možemo da kažemo za njega da je bahat. Ipak, možda i nije, možda mu je skliznula noga sa gasa i slično.
Kao bića smo skloni etiketiranju na osnovu sopstvenih interpretacija stvarnosti. Zapravo, to je ništa drugo nego kognitivna distorzija.
Kognitivna disonanca može da se ogleda i u tome da sve personalizujemo i shvatamo lično. Ovakve osobe smatraju da je sve upućeno njima i da se sve odnosi na njih, i dobro i loše.
Često su nervozne i pojavljuju se simptomi neuroze.
Neretko smatraju da svi hoće da im naude ili da ih sputaju. Često su i teoretičari zavere. Simptomi kognitivne disonance mogu da budu jasno izraženi u ovakvim modelima ponašanja.
Na primer: ukoliko sretnu nekoga na ulici koga poznaju, a ta osoba prođe pored njih i ne javi im se, misliće da je ljuta na njih.
Samim tim, razviće loš odnos i misli o toj osobi, a zapravo je možda istina da je ta osoba bila zamišljena i nije ga prepoznala.
Kognitivna disonanca koja se odnosi na to da sve u životu mora da se zasniva na jednakosti i pravičnosti naziva se zabluda pravičnosti. U životu to nije uvek tako i to je normalno.
Osoba koja ima ovu distorziju, može da se ponaša kao pravednik i da svoja merila i interpretacije predstavlja kao merilo za pravičnost.
Kognitivna disonanca primeri zablude pravičnosti:
Ovakva disonanca može da uzrokuje mnogo svađa i netrepeljivosti. Sta je kognitivna disonanca u ovim primerima?
Uverenje da je fer i pošteno nešto što je neka osoba zamislila, a zapravo nije u skladu sa stvarnosti. Osoba svoje misli predstavlja kao jedine ispravne.
Kognitivna disonanca može veoma lako da se otkloni, ali je neophodna upornost i doslednost u tome.
Prvi korak jeste da postanemo svesni toga da postoji kognitivna disonanca.
Možda prvog sledećeg puta kada budemo „upali u vatru“ i započeli svađu sa partnerom i kada uhvatimo sebe da mu kažemo: „Ti nikad ništa ne radiš po kući!“ Potrebno je zastati i pomisliti „dobro, generalizacija, da li baš nikada ništa ne radi po kući?“…
Sama svest da postoji kognitivna disonanca veoma je korisna i da se otklone simptomi kognitivne disonance.
Važna je svesnost u trenutku, da vladamo našim mislima, a ne da pustimo da one vladaju nama i našim ponašanjem. Nije neki događaj kriv za našu reakciju, već naše misli koje kreiraju naše ponašanje.
Ukoliko neko odluči da tokom vikenda leži i odmara, nije jedina opcija našeg ponašanja da ga etiketiramo kao nekoga ko je lenj.
Jednostavno – ta osoba želi da odmori. Važno je ne interpretirati druge ljude tako da ih etiketiramo, već se držati opisa.
Neretko se javlja pitanje: „Dobro, a šta da radim ako ON svakog vikenda leži i ne radi ništa?“
U tom slučaju, zapitajte se da li je to tako baš svakog vikenda… Ukoliko jeste porazgovarajte sa tom osobom, ali se i dalje držite opisa, dok izbegavate interpretaciju.
Obratite se na sledeći način: „Prethodnog vikenda si gledao televiziju i spavao. Vikend pre toga si proveo sa prijateljima. Ovog vikenda planiraš da budeš van kuće. S obzirom na to da se tvoja odsutnost ponavlja, osećam se kao da ne mogu da računam na tebe. Šta treba da se desi, pa da mi pomogneš sa kućnim poslovima?“
Na taj način se držite opisa, ne interpretirate, govorite o sebi, kako se VI osećate naspram nečijeg ponašanja i tražite preporuku za dalje postupanje.
Tako izbegavate konflikt. Takođe, važno je da se sagovornik seća šta je radio i da oko toga nema spora.
Potrebno je identifikovati problematičnu misao. U ovom slučaju, to je „on je lenj“. Od te misli dalje kreće naša potencijalno burna reakcija i spremnost za konflikt.
Nakon identifikacije problematične misli, sledi redefinicija.
To je najlakše postići opisom, na primer: imao je stresnu nedelju, potreban je odmor, potrebna je regeneracija. Korisno je potražiti i minimalno tri drugačija mišljenja i razmotriti ih. Na taj način tražimo „nijanse sive“ i ne razmišljamo samo crno-belo.
Još jedan veoma efikasan način za otklanjanje pojave poznate kao simptomi kognitivne disonance jeste takozvano „bušenje“ pitanjima.
Kognitivna disonanca: U Srbiji niko ne može da uspe!
Pitanje: Da li znaš nekoga ko je iz Srbije i ko je uspešan? Šta za tebe znači uspeh?
Kognitivna disonanca: Ti ne radiš subotom, sigurno ti nije stalo do posla!
Pitanje: Ako budem radio samo subotom, da li to znači da ćeš misliti da mi je stalo do posla?
Kognitivna disonanca: Mene nikad niko ne sluša!
Pitanje: Da li te baš niko nikada nije slušao? Da li te ja sada slušam?
Kognitivna disonanca: Sve je meni jasno!
Pitanje: Šta ti je tačno jasno?
Kognitivna disonanca: Paradajz mora da se seče ovako i nikako drugačije!
Pitanje: Šta će se tačno desiti ako se iseče drugačije?
Kognitivna disonanca: Na poslu mi je jezivo svakog dana!
Pitanje: Da li ti je baš svakog dana jezivo?
Kognitivna disonanca: Ja sam šetala psa dva puta, sad ti moraš dva puta!
Pitanje: Gde piše da ja moram bilo šta? Na osnovu čega misliš da je to u redu?
Cilj postavljanja pitanja da se „buši“ kognitivna distorzija jeste da se osoba zapita kako je moguće da je pomislila da je to u redu i da počne da preispituje svoje misli.
I to tim redosledom.
Albert Ajnštajn je rekao: „Sve treba učiniti jednostavnim i nikako jednostavnijim od toga“2.
Zamislite da neku konfliktnu situaciju sprečite i/ili rešite jednostavnim postavljanjem pitanja, samom sebi, „a šta ako to baš i nije tako“…
Ljudi koji nastoje da izbegnu kognitivnu disonancu ne razmišljaju šta je tačno ili netačno, već da li je to nešto korisno ili nekorisno za njih.
Razmišljanjem tačno/netačno lako upadamo u interpretaciju iz koje nastaje disonanca, a potom i uverenje koje može da bude nekorisno za nas.
Na primer: možemo da verujemo da je neko lenj, dok je on samo umoran. S tim u vezi, može da bude pogrešan način na koji razmišljamo.
Osvestite uzroke negativnih emocija, jer tako ćete najjednostavnije odbaciti kognitivne distorzije.
Kada nestane kognitivna distorzija, smetaće vam osobe koje se ponašaju onako kako ste se vi ponašali sa kognitivnom distorzijom. Nećete to moći više da slušate. Smetaće vam osobe koje ste vi nekada bili.
Tada počinje novo poglavlje života!
Da li vam se ikada dogodilo da kažete ili pomislite kako OD SUTRA krećete na dijetu, dok istovremeno uzimate krofnu…
Postanite deo naše zajednice! Prijavom na naš newsletter osiguravate da ne propustite ni jednu važnu informaciju ili savet koji vam može pomoći da poboljšate zdravlje.
Najnovije objave
Copyright © 2025 Vaš Doktor | Sva prava zadržana
