Hronicni umor je vrsta umora koji traje dugo i konstantno.
Osoba stalno oseća nedostatak energije i umor, malaksalost i bezvoljnost.
Naučite kako da proučite svoje aktivnosti i odredite tempo koji je najbolji za vas da se osećate bolje.
DA LI IMATE UTISAK NIKADA NISTE DOVOLJNO ODMORNI?
– Osoba koja ima hronicni umor oseća stalnu apatiju i gubi interesovanje i motivaciju.
– Sindrom hroničnog umora sve je češći među ljudima bez obzira na pol i godine.
– Najčešći uzrok hroničnog umora jeste psihički faktor i stalna izloženost stresu.
– Psihicki umor je najčešće posledica nezadovoljstva svakodnevicom.
– Promenite način života, vežbajte, korigujte ishranu, više spavajte i manje se izlažite stresu.
– Konkretan lek za hronicni umor ne postoji, ali možete da poboljšate svoje zdravlje generalno.
Da li vam se nekada desilo da se nakon odmora, ponovo osećate umorno? Jeste li nekada spavali više sati, a onda osećali umor baš kao i pre odlaska na spavanje? Imate li nekada osećaj kao da ne možete da odmorite? Ukoliko je odgovor potvrdan, onda je veoma moguće da imate hronicni umor.
Pojava kada osoba stalno oseća iscrpljenost, poznata i kao hronican umor, odlika je psihičkog, a ne fizičkog umora.
Previše stresa, skokova dopamina tokom dana, ali i drugih hormona, poput kortozola, koji se poslednjih godina luče mnogo više nego ranije, uzrok su pojave hronicni umor.
Sindrom hroničnog umora sve je češći među ljudima bez obzira na pol i godine. Tempo života je ubrzan, a teško je postići sve što čovek postavi ispred sebe kao cilj.
Ako ste ikada imali utisak da se vrtite u krug, da ne možete da odmorite i ako često osećate umor i pospanost, ali i nedostatak energije i umor, zasigurno imate hronicni umor.
Psihicki umor simptomi neretko se deklarišu kao hronicni umor.
Njegove glavne odlike su malaksalost i bezvoljnost. Čak i ako osoba treba da uradi nešto što joj je ranije predstavljalo zadovoljstvo, umor i nemoc u telu je sprečavaju kada ima hronični umor.
Sindrom hroničnog umora je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao neurološki poremećaj. Ovaj sindrom pogađa mnoge delove tela, uključujući mozak i mišiće, digestivni, imuni i srčani sistem.
Istraživanja su otkrila da hronicni umor utiče na:
Sindrom hroničnog umora pogađa muškarce, žene i decu svih uzrasta, etničkih grupa i socioekonomskih sredina.
Procenjuje se da čak 80% ljudi ima hronicni umor uzrokovan načinom života.
Hronicni umor je vrsta umora koji traje dugo i konstantno. Osoba stalno oseća nedostatak energije i umor, malaksalost i bezvoljnost. Slično je onome kako se osećate kada imate grip ili osećaju kada nekoliko dana zaredom loše spavate. Ako imate hronični umor, možete se probuditi ujutru sa osećajem kao da niste spavali.
U ponekim slučajevima, postoji zdravstveni razlog za osećaj umora.
To mogu biti alergijski rinitis, anemija, depresija, fibromijalgija, hronična bolest bubrega, bolest jetre, bolest, bakterijska ili virusna infekcija ili neko drugo zdravstveno stanje.
Sam osećaj umora može se smatrati simptomom za sindrom hroničnog umora, ali postoje i drugi parametri koji mogu da se koriste za dijagnostikovanje ovog stanja.
Česti umor i pospanost ukazuju na hronicni umor.
Nedostatak energije i umor su vrsta mentalne ili fizičke iscrpljenosti koje otežavaju svakodnevno funkcionisanje. Stalni osećaj pospanosti takođe je simptom pojave hronicni umor.
Tada se osoba oseća kao da se bori da ostane budna, a umor može da bude prisutan i nakon spavanja. Osoba oseća umor i nemoc u telu.
Poteškoće u razmišljanju takođe su jedan od simptoma. Teško je fokusirati se, razumeti, jer naizgled jednostavne stvari deluju komplikovano i teško.
Osoba koja ima hronicni umor oseća stalnu apatiju i gubi interesovanje i motivaciju.
Postoje, uopšteno govoreći, tri vrste umora:
Hronicni umor najčešće je uzrokovam psihičkim stanjem, a psihicki umor simptomi razlikuju se od osobe do osobe, kao i uzroci.
Upravo zato, lecenje hronicnog umora razlikuje se od osobe do osobe.
Sindrom hroničnog umora se ispoljava kroz simptome koji se razlikuju od osobe do osobe. Velika je razlika u tome da li je hronicni umor uzrok psihološkog faktora, ili nekog drugog stanja u kom se neko nalazi.
Osoba može izgledati zdravo, a da istovremeno vodi borbu sa iscrpljenošću i nizom simptoma kojima ne zna uzrok.
Sindrom hroničnog umora može da se manifestuje kao stalan, iscrpljujući umor koji ne prolazi ni nakon odmora. Hronicni umor može da bude toliko intenzivan da ometa svakodnevne aktivnosti.
Hronicni umor može da se manifestuje i kao post-egzertiona malaksalost. Reč je o pogoršanju simptoma umora nakon čak i malog napora.
Može se javiti sa zakašnjenjem od 12 do 48 sati i trajati danima. Na primer šetnja, obrok ili razgovor mogu da dovedu do značajnog pada energije.
Pospanost i umor u toku dana mogu da se javljaju povremeno ili svakodnevno.
Hronicni umor uzrokuje i kognitivne smetnje, pa je osoba zaboravna i oseća se konfuzno. Ujedno, moguća je pojava i problema sa koncentracijom, ali i obradom informacija, pa osoba ne može da razume jasno ni obične stvari.
Česte su i pojave otežanog govora, ili da neko ne može da se seti kako se kaže neka reč.
Sindrom hroničnog umora može da utiče na i ritam sna, pa se javljaju poremećaji spavanja. Zbog hroničnog umora, osoba može da ima poteškoće sa tim da zaspi, ali i da se često budi tokom noći.
Česta je i pojava promene dnevnog i noćnog ritma, pa osoba može da bude pospana tokom dana, a noću da ne može da spava.
Najbolji lek protiv umora jeste da se prethodnog dana tačno isplanira vreme odmora. Važno je da osoba prati svoj tempo u kontinuitetu.
Sindrom hroničnog umora iskustva drugih pokazuju da je precizno planiranje vremena aktivnosti i perioda odmora neophodno.
Sindrom hroničnog umora može da uzrokuje i pojavu bolova u mišićima i zglobovima.
Tom prilikom, ne postoje otoci ili upale, već se bez jasnog uzroka javlja bol u nekom delu tela. Takođe, moguća je i pojava glavobolja čiji intenzitet može da varira.
Neretka je i pojava osetljivosti tela na dodir.
Ona može da bude slična fibromialgiji, bolesti koju karakterišu dugotrajni i rasprostranjeni bol u mišićima i kostima, osetljivost pojedinih tačaka u mekim tkivima i izražena malaksalost i bezvoljnost, zajedno sa umorom.
Kada neko ima problem sa pojavom kao što je hronični umor, javljaju se i vrtoglavica, slabost, kao i mučnina pri stajanju ili sedenju. Učestali su i problemi sa niskim pritiskom, a samim tim i nesvesticom.
Prilikom pojave hronicni umor, javljaju se i odbrambeni mehanizmi kod osobe koja ga je iskusila. Tada ona postaje osetljiva na svetlost, buku, mirise, pa čak i na dodir.
Sindrom hroničnog umora se ispoljava i kroz preosetljivost na stresne situacije. Osoba koja oseća hronicni umor, imaće mnogo burniju reakciju na bilo koju stresnu situaciju, nego osoba koja nema simptome tog sidroma.
Ujedno, osećaće digestivne smetnje. Nadimanje, bol u stomaku, dijareja ili konstipacija, česta su pojava prilikom pojave hroničnog umora. Ovakvi simptomi su slični simptomima sindroma iritabilnih creva.
Lecenje hronicnog umora počinje onda kada otkrijete pravi uzrok umora i promenite način života.
Poznat i kao mentalni ili psihološki umor, mentalna iscrpljenost može izgledati drugačije kod svakoga. Ipak, uvek je psihicki umor simptomi jedan konstantan, a to je osećaj iscrpljenosti i nemogućnosti jasnog razmišljanja.
„Mentalna iscrpljenost je poput ekstremnog umora koje je fizičko, emocionalno i psihološko“, kaže psihoterapeut Tesa Gordon2. „Nivoi energije opadaju, prokrastinacija raste, obavljanje svakodnevnih zadataka, poput nameštanja kreveta, oblačenja, spremanja hrane, može se doživljavati kao ekstremni napor.“
Postoji mnoštvo vidova na koje se psihički umor manifestuje i isto toliko razloga zašto se pojavljuje.
Ipak, stalni priliv informacija, složenih zadataka i odgovornosti koje svi moramo redovno da obavljamo mogu uzeti svoj danak kada mentalno opterećenje svih tih zahtevnih kognitivnih zadataka postane preveliko.
Svakodnevno smo izloženi velikom broju zadataka, podataka, ljudi često misle više na druge, nego na sebe i sve to uzrokuje hronicni umor.
Sindrom hroničnog umora iskustva mnogih pokazala su da preopterećenost ljudi dovodi do masovnog zasićenja.
Psihicki umor simptomi najčešće je, pak, posledica nezadovoljstva svakodnevicom. Može se čak i reći hroničnog nezadovoljstva.
Ponekad sam čin, na primer, odlaska na posao, nije zamoran sam po sebi, ali se ljudi osete umornim od osećaja koji im ta radnja izaziva. Svakodnevno ponavljanje te radnje, koja može da bude bilo šta, uzrokuje hronicni umor na psihičkoj bazi.
Ljudima se hronični umor stvori od osećaja koji stalno imaju. Nedostatak energije i umor, malaksalost i bezvoljnost, često se javljaju kada neko ima loš osećaj zbog nečega.
Taj osećaj može da se javi čak i pri samoj pomisli na obavljanje te radnje, jer se osećaj umora i bezvoljnosti javlja i kada se samo razmišlja o tome. Osoba zna šta je čeka, unapred zna kako će se osećati i taj osećaj proživljava kao da se to upravo dešava.
Ujedno, ljudi vole da pričaju o tome zbog čega se osećaju loše, a onda se ponovo osećaju loše, jer razgovorom i pričom o tome, ponovo proživljavaju te situacije.
Mozak ne poznaje prošlost, sadašnost i budućnost, već kada neko priča o onome zbog čega se oseća loše, naš mozak to percipira kao da se sada dešava.
Na taj način, proživljavamo jednu istu lošu situaciju neprekidno. Komentarišemo je i analiziramo. Nakon toga, javljaju se umor i pospanost, a samim tim i hronicni umor.
Iako uzroci mentalne iscrpljenosti mogu značajno da variraju, ono što je zajedničko svim je obično stres, koji je i krivac za mnogo hroničnih zdravstvenih problema, ali i psihički hronicni umor.
„Mentalna iscrpljenost često proizilazi iz akumulacije hroničnog i ogromnog stresa, bez vremena za odmor i omogućavanje telu da završi ciklus odgovora na stres“, kaže pomenuti Gordon. Ovu vrstu stresa mogu izazvati:
Posao, škola, problemi sa bliskim osobama su uglavnom uzroci odakle nastaju umor i nemoc u telu. Hronicni umor može nastati od intenzivnog fokusa na jedno od ovih područja ili kada postoje okidači u nekoliko ili svim ovim aspektima života.
Takođe, intenzivne emocije poput besa, tuge, anksioznosti, pa i uzbuđenja mogu izazvati mentalnu iscrpljenost i pospanost i umor u toku dana.
Sindrom hroničnog umora iskustva se razlikuju. Ovaj sindrom je za svaku osobu drugačiji.
Osobe kod kojih se hronicni umor blago ispoljava, mogu biti u stanju da nastave da rade ili idu u školu uz pažljivo planiranje aktivnosti.
Te strategije im mogu omogućiti da nastave da učestvuju u društvenim i porodičnim aktivnostima.
Umereno oštećene osobe koje imaju sindrom hroničnog umora mogu imati problema sa održavanjem redovnog dnevnog rasporeda.
Osobe koje imaju sindrom hroničnog umora u teškom obliku mogu biti zavisne od invalidskih kolica i vezane za kuću ili krevet. Taj osećaj može trajati mesecima ili čak godinama.
Samim tim, sindrom hroničnog umora iskustva ljudi se razlikuju i potpuno su individualna. Svako doživljava hronicni umor na drugačiji način.
Ljudi su masovno osećali hronicni umor, pospanost i umor u toku dana, kao i malaksalost i bezvoljnost nakon pandemije COVID-19.
U tom periodu, veliki broj ljudi je istraživao sta je dobro za umor i koji je najbolji lek protiv umora.
Kada se prevazilazi sindrom hroničnog umora, podjednako su važne podrška porodice i pomoć lekara. Sindrom hroničnog umora iskustva drugih to pokazuju.
Lecenje hronicnog umora može da se odvija paralelno sa lečenjem uzroka umora.
Ujedno, sindrom hroničnog umora iskustva ljudi koji su to prebrodili pokazuju da je važno pokazati svoje pravo lice bliskim osobama, jasno reći sa čime se suočavamo i pokazati emocije.
Česti umor i pospanost imaju svoje razloge i uzroke i ne treba ih kriti.
Rešenje uvek postoji.
Ukoliko se pitate sta je dobro za umor, važno je najpre da spoznate svoje granice.
Proučite svoje aktivnosti i odredite tempo koji je najbolji za vas da se osećate bolje.
Neki od zadataka koje obavljate, ili misli koje ima, mogu vam iscrpeti mnogo energije i učiniti da se osećate umornije. Zato pažljivo birajte aktivnosti svakog dana i obavljajte važne poslove ranije tokom dana, ne uveče.
Važno je da promenite način života, vežbajte, korigujte ishranu, više spavajte i pokušajte da se manje izlažete stresu.
Konkretan lek za hronicni umor ne postoji, ali možete da poboljšate svoje zdravlje generalno.
Umereno vežbanje može pogoršati umor kod mnogih ljudi koji imaju hronicni umor.
Trebalo bi da radite na svom tempu kako biste uravnotežili fizičke napore sa odmorom. Vežbajte u okviru svojih granica.
Uvek prestanite sa vežbanjem pre nego što osetite umor.
Hranite se uravnoteženo. Ako je moguće, idite u krevet i ustajte u isto vreme svaki dan. Ne gledajte televiziju dok ležite i sklonite sve druge tehničke uređaje što dalje od sebe, naročito mobilni telefon.
Postavite razumne granice za sebe.
Pokušavanje da uradite mnogo stvari u toku dana pogoršava stanje. Umesto toga, planirajte svoje dnevne aktivnosti u periodu kada se osećate bolje.
Uvek imajte na umu sta je dobro za umor. Lecenje hronicnog umora može da traje dugo, ali i da bude veoma efikasno.
Ujedno, tehnike opuštanja, poput dubokog disanja, meditacije i masaže, mogu vam pomoći u upravljanju stresom i mogu neutralisati psihicki umor simptomi.
Hronicni umor može da vam promeni način života. Možda ćete proći kroz loše faze ili recidive, nakon čega slede bolji, ali važno je da sami za sebe otkrijete najbolji lek protiv umora.
Kada je osoba u recidivu, može joj biti teško da obavi čak i jednostavne jutarnje rutine. Važno je da planirate da izdvojite dodatno vreme za zadatke koji su teški.
Kada se ponovo budete osećali dobro, možda ćete želeti da pokušate da uradite više toga tokom dana. Nemojte, to je najbolji lek protiv umora – da znate svoje granice.
Ako se previše naprežete, kasnije ponovo možete da kolabirate. Odredite sami svoj tempo, bez obzira na to kako se osećate u pojedinom trenutku.
Sindrom hroničnog umora iskustva drugih su pokazala da je ishrana bogata polinezasićenim i mononezasićenim mastima, izbegavanje zasićenih masti i rafinisanih ugljenih hidrata, poput mediteranske dijete, korisna.
Konzumirajte nekoliko manjih obroka tokom dana. Na primer, tri obroka i tri užine mogu pomoći u održavanju nivoa energije3.
Manji obroci takođe mogu pomoći u kontroli mučnine, koja se ponekad javlja kada postoji sindrom hroničnog umora.
Ako vam se često javljaju umor i pospanost, izbegavajte:
Neki ljudi kod kojih su česti umor i pospanost imaju povremeni gubitak pamćenja.
Korisno je pisati dnevnik da biste pratili svoj raspored i zapamtili stvari koje treba da uradite. Podesite podsetnike na svom telefonu kada je vreme da negde odete ili nešto uradite.
Slagalice, igre rečima i igre kartama, mogu da pomognu o održavanju uma aktivnim i mogu pomoći u poboljšanju pamćenja.
Oko polovine osoba koje imaju hronicni umor jeste zaposleno. Ipak, pospanost i umor u toku dana otežavaju izvršavanje poslovnih zadataka, pa je samim tim i produktivnost niža.
Korisno je da, ako imate hronični umor, da imate i fleksibilan raspored, mesto za odmor na poslu i pisana uputstva.
Prilagođavanja zavise od vrste posla, simptoma i kako oni utiču na sposobnost obavljanja posla.
Odnosi sa kolegama, prijateljima, porodicom i voljenima može biti teška ako oni ne razumeju šta znači hronicni umor.
Hronicni umor, nedostatak energije i umor, mogu uticati i na lične odnose. Gubitak energije, bol i malaksalost i bezvoljnost mogu sprečiti užitak u aktivnom društvenom životu.
Najbolji lek protiv umora jeste da se prvenstveno razgovara o tome i potraži pomoć.
Hronicni umor je tema o kojoj je poželjno pričati sa bliskim osobama. Možda ćete se osećati bolje kada razgovarate sa drugim ljudima koji imaju isti problem.
Nije retkost ni da neko ko ima hronicni umor razvije depresiju.
Neki simptomi depresije su slični kao i sindrom hroničnog umora, tako da može biti teško uočiti razliku.
Osobe koje imaju depresiju mogu imati i osećaje beznađa, tuge, krivice ili bezvrednosti, ili misli o samoubistvu i smrti.
Koji god da je uzrok osećaja hronicni umor, važno je da se posavetujete sa lekarom i/ili psihologom.
Da bi se sprovelo lecenje hronicnog umora, neophodno je utvrditi njegov uzrok. Na taj način, moći ćete da utvrdite sta je dobro za umor, a onda će umor i nemoc u telu zauvek nestati.
Hronicni umor je vrsta umora koji traje dugo i konstantno. Osoba stalno oseća nedostatak energije i umor, malaksalost i bezvoljnost....
Provereno, korisno, besplatno i bez spama. Šaljemo Vam korisne savete, ideje i zdrave recepte direktno na Vaš email.
Najnovije objave
Copyright © 2025 Vaš Doktor | Sva prava zadržana
