Placebo značenje – Koliko je naš um moćan?

Šta je placebo znacenje?

Psiha čoveka je jedno od najvećih čuda sveta. Ona nije samo skup misli, emocija i sećanja, već je i sila koja oblikuje način na koji vidimo svet, kako reagujemo na bol, uspeh, stres, ljubav… Naša verovanja i misli mogu postati najjači lek, ali i najteži teret, a taj efekat se najbolje oslikava kada se definiše placebo znacenje.

Ukoliko se pitate sta je placebo, ili sta je placebo efekat, najjednostavniji odgovor je upravo moć ljudske psihe. Kada čovek veruje u nešto, njegovo telo i um počinju da se usklađuju sa tim uverenjem.

Mozak aktivira procese koji podržavaju napredak, regeneraciju i fokus. Doslovno može da se kaže da “um vodi telo” i tako nastaje placebo znacenje.

Moć psihe leži u sposobnosti da promeni stvarnost iznutra. Placebo efekat je kada se fizičko ili mentalno zdravlje osobe naizgled poboljšava nakon uzimanja placeba ili “lažne” terapije.

Placebo znacenje potiče od latinskog izraza za “ugodiću sebi”. Odnosi se na tretman koji zaista deluje, ali je osmišljen tako da nema terapeutsku korist. Placebo može biti šećerna pilula, injekcija fiziološkog rastvora ili čak lažna hirurška procedura.

Placebo efekat se pokreće verovanjem osobe u korist tretmana i očekivanjem da će se osećati bolje, a ne karakteristikama placeba¹.

Placebo efekat se često koristi u kliničkim ispitivanjima kako bi se razumeo stvarni efekat ovakvog tretmana, a analiziraju se i pozitivne koristi i mogući neželjeni efekti.

Placebo je supstanca ili tretman koji nema stvarno farmakološko dejstvo, ali može da izazove psihološko poboljšanje, jer osoba veruje da prima lek.

Recimo, ako pacijent uzme tabletu za glavobolju koja sadrži samo šećer, ali mu se bol smanji, jer veruje da dobio lek, desio se placebo efekat.

Osim toga, reč placebo znacenje postoji i metaforički. Koristi se za bilo šta što deluje utešno ili privremeno korisno, ali u suštini ne rešava pravi problem.

Placebo znacenje – Kako da znamo šta nam pomaže?

Placebo znacenje je nešto što deluje kao da pomaže, ali zapravo ne sadrži stvarnu moć izlečenja. Efekat poboljšanja dolazi iz verovanja, a ne iz supstance ili delovanja samog leka.

Placebo efekat je psihološko i fiziološko poboljšanje zdravstvenog stanja koje se događa zbog vere osobe da prima pravi tretman, iako zapravo prima placebo, odnosno lažni lek ili terapiju bez stvarnog dejstva. Drugim rečima, telo reaguje kao da je dobilo lek, iako lek uopšte ne sadrži aktivnu ili lekovitu supstancu.

U primerima iz prakse, u kliničkom ispitivanju lekova, polovina učesnika na testiranju dobije pravi lek, a druga polovina placebo (na primer, tabletu od šećera).

Ako se i učesnici koji su dobili placebo osećaju bolje, to znači da deluje placebo efekat, a ne sam lek.

Placebo efekat pokazuje koliko su um i telo povezani. Ponekad vera i očekivanje mogu imati stvaran, merljiv fiziološki uticaj, čak i bez pravog leka.

Placebo znacenje objašnjava kako moć psihe utiče na telo i zdravlje. Kada osoba veruje da prima lek, iako je u pitanju placebo, telo reaguje kao da zaista prima terapiju.

Mozak pokreće lučenje endorfina, smanjuje stres i stvara osećaj poboljšanja. To pokazuje koliko su misli, emocije i očekivanja snažni pokretači fizičkih promena.

Placebo efekat je dokaz da vera u isceljenje može imati stvarne rezultate, čak i bez pravog leka. U širem smislu, odgovor na pitanje sta je placebo označava unutrašnju moć uma da utiče na naše telo, raspoloženje i percepciju bola.

Placebo znacenje povezuje se sa neverovatnom moći ljudske psihe. Kada osoba veruje da će joj neki tretman pomoći, njen mozak aktivira iste mehanizme kao da je primila pravi lek.

Placebo efekat pokazuje da misli mogu menjati fizičko stanje i da je vera često jača od hemije.

Sta je placebo – nije samo “lažni lek”, već dokaz da unutrašnje uverenje ima stvarnu snagu nad telom.

Kako tačno nastaje placebo efekat?

Kroz naučna ispitivanja utvrđeno je da placebo efekat zaista postoji, kao i sta je placebo, ali još uvek nije poznato tačno kako funkcioniše. Brojne su teorije koje nastoje da objasne placebo efekat i placebo znacenje.

Samoograničavajući poremećaji koji obuhvataju mnoga stanja, poput obične prehlade, će se sama rešiti, sa ili bez placeba ili lekova, a kraj simptoma je samo slučajnost.

Simptomi nekih poremećaja, poput multiple skleroze i lupusa, mogu doći i proći. Remisija (period kada simptomi nestaju) tokom korišćenja placeba može biti slučajnost, a ne posledica placeba.

Placebo povremeno izaziva i promene u ponašanju. Može povećati motivaciju osobe da bolje brine o sebi. Poboljšana ishrana, redovna vežba ili odmor mogu biti odgovorni za ublažavanje simptoma.

Tumačenje simptoma od strane osobe može se promeniti sa očekivanjem da će se osećati bolje. Na primer, mogu tumačiti oštar bol kao neprijatno peckanje.

Uzimanje placeba i očekivanje da će se osećati bolje može biti umirujuće i smanjiti nivo stresa koje telo proizvodi, poput adrenalina. Takođe, placebo može pokrenuti oslobađanje prirodnih hemikalija u mozgu (endorfin) za ublažavanje bola.

Placebo efekat može pomoći mozgu da se seti vremena pre pojave simptoma, a zatim donese promene u telu. Ova teorija se naziva “zapamćeno blagostanje”.

Neke druge stvari koje pomažu da placebo efekat deluje podrazumevaju još neke faktore.

Ako pilula izgleda stvarno, osoba koja je uzima će verovati da sadrži aktivni lek. Istraživanja pokazuju da veće pilule ukazuju na jaču dozu od manjih pilula. Generalno, injekcije imaju snažniji placebo efekat od pilula.

Takođe, ako osoba očekuje da će lečenje delovati, šanse za placebo efekat su veće, ali placebo i dalje može delovati čak i ako je osoba skeptična prema uspehu.

Moć sugestije je moćna. Ujedno, ako osoba veruje svom lekaru, veća je verovatnoća da će verovati da će placebo delovati.

Sta je placebo u kliničkim ispitivanjima?

Odgovor sta je placebo daju klinička ispitivanja i ova metoda “lečenja” se dugo koristi. Takođe, predstavlja suštinski deo istraživanja novih tretmana. Koriste se kako bi se testirala efikasnost novog zdravstvenog tretmana, kao što je lek.

Iz etičkih (moralnih) razloga, ljudima koji učestvuju u kliničkim ispitivanjima se govori da će im se možda dati “lažni” tretman.

Obično jedna grupa ljudi uzima lek dok druga grupa (“kontrolna grupa”) uzima placebo. Placebo može biti šećerna pilula. U nekim slučajevima, nijedan od učesnika ne zna da li uzima aktivnu ili neaktivnu (placebo) supstancu. Ponekad čak ni istraživači ne znaju (ovo se naziva dvostruko slepi test).

Poređenje rezultata obe grupe trebalo bi da pokaže efekte leka.

U proseku, jedna trećina ljudi koji uzimaju placebo za zdravstvene tegobe (uključujući bol, glavobolju i morsku bolest) će osetiti olakšanje od simptoma.

Da bi se pokazalo da je novi tretman efikasniji nego što se može da objasni samo placebo efekat, rezultati ljudi koji uzimaju novi tretman se upoređuju sa rezultatima ljudi koji uzimaju placebo.

Placebo efekat je fenomen gde ljudi prijavljuju stvarno poboljšanje stanja nakon uzimanja lažnog ili nepostojećeg tretmana, nazvanog placebo. Pošto placebo zapravo ne može da izleči nijedno stanje, svi prijavljeni korisni efekti su posledica verovanja ili očekivanja osobe da se njihovo stanje leči.

Placebo znacenje – Da li ljudi izmišljaju bolest?

Ako se simptomi osobe ublaže uzimanjem placeba ili podvrgavanjem “lažnoj proceduri”, može izgledati logično pretpostaviti da je njihova bolest morala biti izmišljena.

To nije slučaj. Placebo znacenje je drugačije.

Medicinska istraživanja su pokazala da stanje uma igra važnu ulogu u razvoju bolesti. Na primer, poznato je da stres povećava krvni pritisak, što je zauzvrat faktor rizika za srčana oboljenja. Dakle, baš kao što um može doprineti fizičkom poremećaju, može doprineti i njegovom izlečenju.

Godinama se efekat placeba² smatrao znakom neuspeha. Placebo se koristi u kliničkim ispitivanjima za testiranje efikasnosti tretmana i najčešće se koristi u studijama lekova.

Istraživači mogu da mere da li lek deluje upoređujući kako obe grupe reaguju. Ako obe imaju istu reakciju, poboljšanje ili ne, smatra se da lek ne deluje.

Međutim, nedavno su stručnjaci zaključili da reagovanje na placebo nije dokaz da određeni tretman ne deluje, već da može biti prisutan drugi, nefarmakološki mehanizam.

Kako placebo deluje još uvek nije u potpunosti shvaćeno, ali to uključuje složenu neurobiološku reakciju koja uključuje sve, od povećanja neurotransmitera koji izazivaju dobro raspoloženje, poput endorfina i dopamina, do veće aktivnosti u određenim delovima mozga povezanim sa raspoloženjem, emocionalnim reakcijama i samosvesti.

Sve to može imati terapeutsku korist. Placebo efekat je način na koji mozak kaže telu šta mu je potrebno da bi se osećalo bolje.

Sta je placebo – Primeri

Primeri najbolje pokazuju sta je placebo, kako se manifestuje i placebo znacenje.

U studiji, učesnicima se daje placebo, ali im se kaže da je to stimulans. Dok govore o “leku”, istraživači su ubedljivi i pozitivni u pogledu očekivanih rezultata.

Nakon što učesnici uzmu pilulu, njihov krvni pritisak i puls se povećavaju, a brzina reakcije se poboljšava.

Međutim, kada se istim ljudima da ista pilula i kaže im se da će im pomoći da se opuste i spavaju, oni umesto toga izveštavaju da su doživeli opuštanje.

Ako ispitivana osoba očekuje da će tretman nešto učiniti, sopstvena hemija tela može izazvati efekte slične onima koje je mogao izazvati lek. Pored toga, entuzijazam istraživača može doprineti placebo efektu³.

Brojna istraživanja pokazuju da osoba koja misli da ima dobro zdravstveno stanje živi oko 10 godina duže od one koja misli da ima loše zdravstveno stanje, iako je stvarno zdravstveno stanje obe osobe isto.

Eksperiment je sproveden na čistačima jednog hotela. Polovini radnika je rečeno da sagorevaju mnogo kalorija i da poboljšavaju svoje zdravlje vežbanjem čišćenja koje obavljaju svakodnevno, dok drugoj polovini radnika nije rečeno ništa.

Nakon nekoliko meseci, primećeno je da su radnici kojima je rečeno o blagodetima njihovog rada po zdravlje pokazali poboljšanje nivoa holesterola, a neki su čak i izgubili na težini, dok kod druge polovine radnika nije bilo takvog poboljšanja zdravstvenog stanja⁴.

Druga studija je sprovedena na grupi ljudi koji su patili od glavobolja. Nekima je data mala bela placebo pilula, dok je drugima data velika crvena placebo pilula.

Primećeno je da su ljudi koji su uzimali velike crvene pilule osećali veće olakšanje od glavobolje u poređenju sa onima koji su uzimali male bele pilule. Iako su obe pilule bile bez aktivnog sastojka, podsvest ljudi je očekivala da su velike crvene pilule efikasnije od malih belih pilula.

Negativan placebo efekat – Postoje podeljena mišljenja o korišćenju placeba

Placebo znacenje je takvo da je odgovor na pitanje sta je placebo, zapravo, “lažan lek”. Iako je placebo efekat stvaran i koristan, postoje podeljena mišljenja o korišćenju ovakvog tretmana.

Placebo ima moć da izazove neželjene nuspojave. Mučnina, pospanost i alergijske reakcije, poput kožnih osipa, prijavljeni su kao negativan placebo efekat. Oni su poznati i kao nocebo efekti.

Obmanjivanje ljudi je pogrešno, čak i ako pomaže da nečiji simptomi nestanu.

Nocebo efekat opisuje negativne ishode (kao što su bol ili mučnina) koji se javljaju zato što je osoba očekivala da će ih iskusiti. Nocebo efekat se može javiti ako osoba uzima pravi ili aktivni lek, a može se javiti i ako joj se da placebo.

Ovo očekivanje neželjenih efekata može se pokrenuti kada se pacijentu kaže koje neželjene efekte može iskusiti pre početka lečenja.

Iako placebo efekat može pokazati moć psihe i ponekad doneti privremeno olakšanje, placebo se ne sme koristiti kao zamena za pravi lek.

Može odložiti pravo lečenje. Ako se koristi umesto stvarne terapije, bolest može da napreduje dok osoba misli da se leči. To je opasno kod težih stanja poput infekcija, srčanih oboljenja ili kancera.

Istovremeno, postoji i moralni problem. Korišćenje placeba bez znanja pacijenta znači obmanu. U medicini je iskrenost između lekara i pacijenta ključna. Zato je upotreba placeba dozvoljena samo u kontrolisanim istraživanjima, uz saglasnost pacijenta.

Placebo efekat je kratkotrajan. Deluje uglavnom na simptome (na primer: bol, umor, anksioznost), ali ne leči uzrok bolesti. Može da pruži lažni osećaj poboljšanja dok se pravi problem pogoršava.

Placebo znacenje je takvo da može da izazove zavisnost. Osoba može da se navikne da veruje da joj “bilo šta pomaže”, što smanjuje racionalan pristup zdravlju i pravi rizik od samozavaravanja.

Placebo je koristan za istraživanja i razumevanje moći uma, ali nikada ne treba da zameni stvaran, naučno dokazan tretman.

Placebo znacenje u psihologiji

Placebo znacenje se u psihologiji koristi u prenesenom značenju, a ne samo kao lek. U tom smislu, placebo znacenje je nešto što ne rešava problem, ali privremeno smiruje, teši ili stvara lažni osećaj sigurnosti.

Primeri:

• Njegovo izvinjenje je placebo… Lepo zvuči, ali ništa ne menja.
• Kupovina novih stvari mu je placebo za stres.
• Motivacione poruke su ti kao placebo — deluju dok ne naiđeš na prvi problem.

Dakle, placebo u konverzaciji opisuje reč, gest ili ponašanje koje donosi privremenu utehu, ali ne menja suštinu situacije.

U psihologiji, placebo se odnosi na psihološki fenomen gde osoba doživljava poboljšanje svog stanja zbog vere ili očekivanja da dobija pravi tretman, čak i kada tretman nema stvarno dejstvo.

Placebo je dokaz koliko psihički faktori utiču na fizičko i emocionalno stanje. To pokazuje da um i telo funkcionišu kao jedinstven sistem, gde očekivanje i uverenje mogu izazvati stvarne promene.

U psihološkim testovima, osobama sa blagom anksioznošću dat je “novi umirujući napitak” koji zapravo nije imao aktivnu supstancu. Kao rezultat, placebo efekat je bio takav da se nivo subjektivnog stresa smanjio kod većine učesnika. Zaključeno je da očekivanje i sugestija mogu promeniti emocionalno stanje.

U kliničkim studijama depresije, deo učesnika dobijao je placebo umesto stvarnog leka. Kao rezultat, kod značajnog broja pacijenata primećeno je poboljšanje raspoloženja.

Pojava je objašnjena pozitivnim očekivanjem, pažnjom istraživača i rutinskim kontaktom sa terapeutom pojačali su efekat.

Placebo efekat u psihologiji pokazuje da očekivanje, uverenje i sugestija mogu promeniti emocionalno i fizičko stanje. Mozak reaguje na ono što verujemo, što potvrđuje moć psihe nad telom. Sta je placebo – najbolji pokazatelj snage uma.

Moć psihe nad telom

Placebo efekat je jedan od ključnih pokazatelja kolika je moć psihe nad telom. Ljudska psiha ima ogroman uticaj. Misli, uverenja i emocije mogu izazvati stvarne fizičke promene. Ovo se vidi kroz.

Pored toga, stres i imunološki sistem još jedan su od pokazatelja. Hronični stres slabi imunitet, dok smirenost i pozitivno razmišljanje jačaju otpornost organizma.

Takođe, mozak može pokrenuti lučenje endorfina, dopamina i serotonina, što smanjuje bol i poboljšava raspoloženje.

Ujedno, u sportu, učenjem ili kreativnim zadacima, pozitivna očekivanja često poboljšavaju rezultate.

Psihičko stanje oblikuje fizičko stanje. Um i telo su neraskidivo povezani, a pozitivna psiha može doslovno lečiti i jačati telo.

IZVORI

1. Šta je placebo efekat? https://www.betterhealth.vic.gov.au/health/conditionsandtreatments/placebo-effect ↩︎
2. Moć placebo efekta https://www.health.harvard.edu/newsletter_article/the-power-of-the-placebo-effect ↩︎
3. Šta je placebo efekat? Definicija i primeri https://www.scribbr.com/research-bias/placebo-effect/ ↩︎
4. 8 primera placebo efekta u pravom životu https://www.rightexample.com/placebo-effect-examples/ ↩︎