Posesivnost – Kada veza postane trka za kontrolom

Šta je posesivnost?

Stihovi jednog nepoznatog autora neodoljivo podsećaju na to koliko posesivnost nije zdrav osećaj.

„Ja ne želim da te imam. Ja hoću da ti se dam. I tada ćeš znati šta je ljubav. Shvatit ćeš da mogu da se vole samo oni koji su slobodni. Shvatit ćeš da nema ljubavi tamo gde postoji zavisnost.“

Naučnici opisuju posesivnost kao nešto što je prirodno i deo je svakog čoveka, ali samo u granicama za koje većina kaže da su normalne.

Biti posesivan prema svojim stvarima ili vezama donekle je dobro, ali kada se pretvori u ljubomoru ili nesigurnost, onda može postati razlog za uništavanje nekih zdravih odnosa u životu.

Dakle, osećaj posesivnosti je prirodan u ljudskom ponašanju i može se opisati kao želja za posedovanjem ili kontrolom nečega ili nekoga. Posesivnost značenje ukazuje na ponašanje koje je očigledno u svakodnevnom životu, kao što su veze koje mogu biti prijateljske, porodične ili romantične.

Ljubomora, nesigurnost ili kontrolišuće ponašanje su neke od osobina koje se pokazuju kada je u pitanju posesivna osoba.

Mnogi faktori stoje iza pojave posesivnost, poput straha ili potrebe za kontrolom. Posesivna osoba je često zabrinuta zbog gubitka objekta svoje naklonosti ili kontrole i može pokazati posesivnost prema njemu.

Iako je uobičajena umerena posesivnost u vezi, povremeno osoba može kontrolisati svog partnera, što može biti toksično za bilo koju vezu. Bilo da je u pitanju posesivni muskarac, ili se javi posesivnost kod zena, veza može postati nezdrava.

Pokazivanje posesivnosti može se interpretirati kao način iskazivanja ljubavi i privrženosti prema drugoj osobi.

Štaviše, ova osobina može pojačati osećanja nedostatka samopouzdanja i niskog samopoštovanja kod osobe, što šteti vezi, pa čak i dovodi do raskida.

Posesivnost značenje – Kako se definiše i karakteriše ovaj osećaj?

U svačijem životu, obrasci povezanosti imaju ogromnu ulogu. Socijalni agensi i svi naši negovatelji iz prošlosti su doprineli formiranju naših obrazaca ponašanja i povezanosti sa nekim ili nečim.

Sve što smo usvojili u mladosti, ispoljava se u našem odraslom dobu.

Posesivnost značenje određuje se kao jak pokušaj uspostavljanja kontrole. Sve što smo naučili u prošlosti, određuje kako se ponasa posesivna osoba.

Anksiozna vezanost za nekoga ili nešto je vrsta povezanosti u nesigurnosti. Ovakvu pojavu karakteriše snažna želja za nezavisnošću i osetljivost na preveliku bliskost sa drugima.

Ljudi koji imaju stresnu vezanost traže potvrdu od svojih partnera. Tada se javlja posesivnost. Štaviše, kada ne dobiju pažnju koja im je potrebna, onda se pojavljuju osećanja ljubomore i posesivnosti.

Ova ponašanja mogu oštetiti vezu i izazvati sukobe među partnerima.

Pored toga, postoji još jedna vrsta veze koju ljudi uspostavljaju, a to je izbegavajuća povezanost. Obeležje ovog načina povezivanja je snažna sklonost ka autonomiji i strah od prevelike intimnosti sa drugima.

Ljudi sa ovakvom vrstom stvaranja povezanosti takođe mogu imati poteškoća da održe intimnost sa svojim partnerom, jer postaju nesigurni ili ljubomorni dok njihov partner, na primer, razgovara sa drugima.

Tada se ponovo javlja posesivnost, jer će posesivna osoba nastojati da uspostavi kontrolu.

Osnovni koren svake od ovih vrsta povezanosti leži u našem ranom detinjstvu sa glavnim negovateljima.

Briga i interesovanje koje dete dobija od glavnih staratelja određuju formiranje ovih stilova vezanosti, ali i kako se ponasa posesivna osoba.

Nesigurni stilovi vezanosti mogu biti rezultat nedoslednosti, nepouzdanosti ili zanemarivanja, jer se dete možda nije uvek osećalo voljeno i zbrinuto. Kao rezultat toga, oseća strah od napuštanja¹ i nije u stanju da brine o drugima. Samim tim, javlja se posesivnost.

Posesivnost značenje – Zbog čega još nastaje posesivnost?

Naše društvo je stvorilo ideju za sve nas o romantičnoj vezi, jer veza čini naš život ispunjenim uspehom i ljubavlju. Partner pruža osećaj potvrde i samopoštovanja. Međutim, to nije uvek tako.

Da bi se održale dugotrajne veze, ljudi ne bi trebalo da se oslanjaju samo na traženje spoljne potvrde.

Posesivnost značenje dobija kada veza postane nezdrava.

Potvrda ljubavi može biti imati partnera koji pruža podršku, pomaže u izgradnji samopoštovanja i samopouzdanja. Samim tim, posesivnost značenje može da se posmatra i kao nedostatak samopouzdanja koji rađa snažan podsticaj da se dominira nad nekim, ili nečim.

Tako nastaje i posesivnost u vezi.

Kada ste posvećeni nekoj osobi, onda ljudi pokušavaju da ponude osećaj ljubavi svojim partnerima. Imati partnera može pomoći u povećanju samopoštovanja, što može pomoći u otklanjanju ličnih nesigurnosti i negativnih misli.

Koren samopoštovanja se ne rešava putem ove prolazne spoljne potvrde. Međutim, ključno je shvatiti da je stvarno i trajno samopoštovanje nešto što ne možemo tražiti spolja i da dolazi iznutra, kao i da je posesivnost u vezi nepotrebna.

Ukoliko osoba, ili posesivna osoba ne može samostalno da dovede sebe u stanje da se oseća samopouzdano, tada na scenu stupa terapija. To je samo jedan od načina kako izleciti posesivnost.

Terapija može pomoći pojedincima da izgrade snažan osećaj samopoštovanja, što im omogućava da poboljšaju način na koji doživljavaju sebe i kako se osećaju.

Štaviše, ona osigurava da ljudi prepoznaju svoje misli i emocije na neosuđujući način. Terapija takođe omogućava ljudima da saznaju više o svojim negativnim mislima i idealima.

Kako se ponasa posesivna osoba?

Na početku veze, ili bilo kog odnosa, nije uvek lako proceniti da li će kasnije javiti posesivnost. Zapravo, bilo koji posesivni muskarac, ili ako se javi posesivnost kod zena, na početku neće davati znakove posesivnosti.

Delovaće kao idealni partneri u ranim fazama veze, pa je teško reći kako se ponasa posesivna osoba pre nego što nastane posesivnost. Znaci upozorenja se ne pojavljuju uvek preko noći i mogu se pojaviti i intenzivirati kako se veza razvija.

Svaka veza je drugačija, a posesivnost ne izgleda uvek isto. Jedna karakteristika koja je zajednička većini onih koji su posesivna osoba je da posesivni partner pokušava da uspostavi ili stekne moć i kontrolu kroz mnogo različitih metoda, u različitim trenucima.

Kako se ponasa posesivna osoba – neki od znakova upozorenja na koje treba obratiti pažnju, mogu da se predstave kao uobičajeni obrasci ponašanja².

Čak i jedno ili dva od ovih ponašanja u vezi mogu da znače alarm da može biti prisutna posesivnost.

• Prebacivanje posesivnog partnera da nikada ništa ne radite kako treba.
• Pokazivanje ekstremne ljubomore prema vašim prijateljima ili vremenu provedenom daleko od partnera.
• Sprečavanje ili obeshrabrivanje da provodite vreme sa prijateljima, članovima porodice i slično.
• Vređanje, ponižavanje ili sramoćenje, posebno pred drugim ljudima.
• Sprečavanje da sami donosite odluke.
• Kontrolisanje finansija u domaćinstvu bez razgovora, uključujući uzimanje vašeg novca ili odbijanje da se obezbedi novac za neophodne troškove.
• Vršenje pritiska na vas da imate seks ili obavljate seksualne radnje sa kojima se ne osećate prijatno.
• Vršenje pritiska na vas da koristite droge ili alkohol.
• Zastrašivanje pretećim pogledima ili postupcima.
• Pretnja da će vam posesivna osoba nauditi ili oduzeti decu ili kućne ljubimce.
• Zastrašivanje oružjem.
• Uništavanje vaših stvari ili doma.

Posesivna osoba često neće birati sredstva kojima će pokušati da uspostavi kontrolu. U tom trenutku, važno mu je samo da uspostavi dominantnost, da ima moć.

Posesivnost u vezi

Kada je u pitanju suočavanje sa osećanjima ljubomore ili nesigurnosti, parovi mogu preći granicu od ljubavi do posesivnosti. Tada se javlja posesivnost u vezi.

Kada se pojavi posesivnost kod zena ili je u pitanju posesivni muskarac, oni često prelaze međusobne granice i ne poštuju međusobnu urođenu nezavisnost.

Posesivnost se ogleda i u tajnim pretragama mobilnih telefona, osećaju krivice kada jedan partner izlazi sa prijateljima, izlivima besa i sličnim situacijama.

Postoji mnogo suptilnih i ne tako suptilnih načina na koje ljudi pokušavaju da kontrolišu partnere u vezi, a to koriste kao sredstvo za smirivanje sopstvenih emocija. Posesivnost u vezi je česta pojava, naročito ako postoji nesigurnost.

Osećaj povezanosti sa nekim ne znači da je u redu ponašati se kao da imamo pravo na njega ili vršiti moć nad njim. U stvari, pokušaji vršenja moći nad našim partnerima zapravo služe smanjenju i umanjivanju naše sopstvene privlačnosti prema njima³.

Kada pokušavamo da kontrolišemo nekoga ko nam je blizak, ograničavamo ga na načine koji ga čine manje onim što jeste. Želimo da naši partneri budu ispunjeni, ali posesivnost to neutrališe.

Kada, na primer, nateramo našeg partnera da se oseća krivim zato što je odlučio da provodi vreme sa prijateljima, mi zapravo smanjujemo njegov svet. Uvek treba da težimo da proširimo međusobni svet, a ne da ga ograničavamo.

Posesivnost dovodi do nezadovoljstva i destruktivnog ponašanja.

Posesivnost tada ima sledeće značenje – posesivna osoba guši vezu.

Kako izleciti posesivnost?

Ako se pitate kako izleciti posesivnost, prvi korak je da razumete zašto se upuštate u kontrolišuće ponašanje. Drugi korak je da se nosite sa osnovnim osećanjima koja vas vode ka nejednakoj dinamici u vezi.

Osećanja straha i nesigurnosti iz kojih se rađa posesivnost, mogu proisteći iz dubljih borbi koje imamo sa poverenjem, niskim samopoštovanjem, strahom od odbacivanja, gubitka ili same intimnosti. Ove duboko ukorenjene emocije mogu dovesti do želje za kontrolom.

Umesto da istražujemo odakle dolaze ova osećanja, skloni smo da ih projektujemo na partnera i počinjemo da se ponašamo kontrolišuće, nadajući se da će ublažiti ova bolna osećanja. Ali to nije odgovor na pitanje kako izleciti posesivnost.

Strahovi, na kojima uglavnom počiva koren posesivnog ponašanja, uglavnom se nalaze u detinjstvu i ranom periodu odrastanja.

Na primer, možemo se na nekom suštinskom nivou osećati kao da nas niko nikada ne bi izabrao. Ova negativna samokoncepcija može nas dovesti do toga da ispoljavamo sve vrste ljubomornog ili nesigurnog ponašanja prema partneru.

Možemo se ponašati kao žrtva i povređeni bilo kojim komentarom ili radnjom koju možemo protumačiti kao ignorisanje ili odbacivanje. Možemo otvoreno grditi partnera ili postavljati pravila o tome gde može, a gde ne može da ide, šta može, a gde ne može da radi. Svi ovi obrasci ponašanja imaju mnogo više veze sa nama nego sa našim partnerom.

Posesivnost u vezi – Kako se razvija tokom perioda odrastanja?

Posesivnost u vezi može da se javi u ranom detinjstvu. Kao deca, razvijali smo strategije ili odbrane u nastojanju da se zaštitimo od teških ili bolnih stanja.

Ova rana iskustva oblikovala su naša očekivanja o vezama, a odbrane koje smo tada formirali i danas primenjujemo u našim životima.

Razumevanje sopstvene prošlosti i istraživanje naših ranih obrazaca vezanosti može biti veoma korisno u razumevanju naših osećanja posesivnosti kao odraslih. To je jedan od odgovora na pitanje kako izleciti posesivnost.

Na primer, ako smo iskusili anksiozni obrazac vezanosti dok smo odrastali, možda smo osećali veliku neizvesnost oko zadovoljavanja naših potreba i osećali smo se kao da moramo da se držimo roditelja da bi se brinuli o nama.

Kao odrasli, možemo projektovati ova osećanja na svog partnera, osećajući da moramo da ih podsećamo da nas primete. Možda imamo veliku anksioznost zbog njihovog kretanja, plašeći se odbijanja ili napuštanja.

Kao rezultat toga, ponovo proživljavamo prošlost, držeći se ili ulažući napore da kontrolišemo svog partnera, kako bismo se osećali sigurno.

Ponavljamo obrasce ponašanja iz detinjstva, delujući na svoje nesigurnosti i često gurajući svog partnera dalje u tom procesu, stvarajući posesivnost u vezi.

Obrasci ponašanja koje formiramo odrastajući možda su bili adaptivni našem detinjstvu, ali mogu naštetiti našim trenutnim odnosima.

Kako izleciti posesivnost – Šta konkretno možemo da uradimo?

Kako izlečiti posesivnost – najpre treba shvatiti zašto smo takvi i kako se ponasa posesivna osoba. Ukoliko priznamo sebi da posesivnost postoji, već smo na pola puta da damo odgovor na pitanje kako izleciti posesivnost.

Ako je nesigurnost u korenu našeg posesivnog ponašanja, moramo početi da tražimo načine da unesemo više samopouzdanja u svoje živote. Moramo preduzeti korake da prevaziđemo svog unutrašnju kritiku i zaista prihvatimo da smo vredni i da smo u redu sami, nezavisni od bilo koga.

Ukoliko nas partner odbaci ili izda, moramo znati da naš svet neće propasti.

Oduprite se ljubomornom, autoritativnom ili kažnjavajućem ponašanju. Radnje poput nadzora samo će odaljiti partnera. Pored toga, dovode nas do toga da se osećamo loše u vezi sa sobom.

Koliko god nas to čini anksioznim, moramo se odupreti porivu da ispoljavamo moć nad svojim partnerom.

Prihvatite da su osećanja koja imate iz prošlosti.

Anksioznost nikada neće popustiti dok se ne pozabavimo odakle zaista dolazi. Trenutni događaji pokreću stari, prvobitni bol. Pronađite načine da smirite svoju anksioznost.

Vežbe pažnje i vežbe disanja nam omogućavaju da naučimo da sedimo sa svojim mislima i osećanjima, a da nas one ne preplave ili da im dozvolimo da kontrolišu naše ponašanje.

Jedan od najvažnijih koraka koje možemo preduzeti kada se nosimo sa posesivnim osećanjima i impulsima jeste da se fokusiramo na sopstveni život.

Kako izleciti posesivnost – okrenite se sebi.

Kada su u pitanju odnosi, uvek je bolje da verujemo partneru i da budemo povređeni nego da ga ograničavamo. To je jedini način da zaista znamo da nas voli i bira slobodna osoba.

Jačanjem našeg osećaja za sebe, uživanjem u našoj nezavisnosti i istinskim cenjenjem prave bliskosti koju osećamo sa nekim koga volimo, možemo biti samouvereni.

Posesivnost i emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija i posesivna osoba ne idu “ruku pod ruku”.

Kod posesivnih osoba često se emocionalna inteligencija ispoljava na specifičan i složen način.

Iako emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim i tuđim emocijama, kada se javi posesivnost te veštine mogu biti narušene ili iskrivljene.

Posesivna osoba ima tendenciju da doživljava intenzivan strah od gubitka, što je navodi na preteranu kontrolu nad bliskim osobama.

Posesivna osoba može biti veoma osetljiva na emocije partnera ili prijatelja, ali njena interpretacija tih emocija često biva obojena ličnim strahovima i pretpostavkama, a ne realnim stanjem stvari.

Emocionalna empatija kod posesivnih osoba može biti izražena, ali ne i funkcionalna.

Na primer, mogu brzo prepoznati kada je druga osoba uznemirena, ali umesto da reaguju podrškom, mogu reagovati optuživanjem. Takođe, mogu manipulativno koristiti emocije kako bi održale osećaj sigurnosti u odnosu, čime zapravo ugrožavaju emocionalnu slobodu voljene osobe.

Emocionalna inteligencija i posesivni muskarac ili kada se javi posesivnost kod zena, je nerazvijena i neuravnotežena.

Neki aspekti mogu delovati izraženo, ali drugi, kao što su samoregulacija, samopouzdanje i zdrav odnos prema granicama, često nedostaju.

Rad na sebi, kroz terapiju i introspekciju, može značajno pomoći u razvoju zdravijih emocionalnih obrazaca i odnosa.

Jačanje emocionalne inteligencije – Kako izleciti posesivnost?

Unapređenje emocionalne inteligencije je proces koji zahteva samoposmatranje, iskrenost prema sebi i spremnost na promene. Kako izleciti posesivnost – budite spremni na promenu koja će vam otvoriti nove vidike.

Vodite dnevnik emocija.

Beležite kako se osećate u različitim situacijama i zašto je to tako. Postavljajte sebi pitanja: „Zašto sam ovako reagovao?“ ili „Šta me je zaista povredilo?“ To će vam pomoći u razumevanju sebe.

Kontrolišite se pre reagovanja.

Duboko dišite, brojte do 10 i analizirajte situaciju pre nego što reagujete impulsivno. Razvijajte toleranciju na frustraciju. Vežbajte mirno prihvatanje činjenice da ne možete kontrolisati sve ljude i situacije.

Aktivno slušanje je, takođe, veoma važno. Fokusirajte se na sagovornika bez prekidanja i svesno pokušajte da razumete njegove emocije. Zamislite sebe na mestu druge osobe. To razvija saosećanje i smanjuje osuđivanje.

Vežbajte otvorenu i asertivnu komunikaciju. Izražavajte svoje potrebe bez agresije, ali i bez povlačenja. Radite na rešavanju konflikata.

Postavite lične ciljeve koji nisu vođeni spoljnim nagradama, već ličnim razvojem i vrednostima.

Na taj način ćete osnažiti svoje resurse koje zasigurno imate u sebi, a posesivnost će, uzročno-posledično, ubrzo postati deo prošlosti.

IZVORI

1. Psihologija posesivnosti https://www.psychologs.com/the-psychology-behind-possessiveness/ ↩︎
2. Prepoznajte znake posesivnog i kontrolišućeg ponašanja https://www.blinn.edu/counseling-services/possessive-and-controlling-behaviors.html ↩︎
3. Budi moj(a): Suočavanje sa posesivnošću u vezi https://www.psychologytoday.com/us/blog/compassion-matters/201702/be-mine-dealing-with-possessiveness-in-a-relationship ↩︎