Granični poremećaj ličnosti predstavlja kompleksno psihičko stanje koje je u poslednje vreme prilično aktuelizovano i popularizovano.
Utičući na način kako se osoba oseća povodom same sebe ili drugih, granicni poremecaj licnosti je, zapravo, emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti koji se karakteriše neprilagođenim emocijama i vezama sa drugim ljudima, kao i nesigurnošću i sumnjom u sebe.
Granični poremećaj ličnosti karakteriše emocionalna nestabilnost u brojnim životnim aspektima. Dakle, emocionalna nestabilnost je glavna okosnica ovog poremećaja i ona utiče na to kako osoba vidi sebe, druge oko sebe i ciljeve u životu.
Granični poremećaj ličnosti je takav da osobu čini zbunjenom u vezi sa samom sobom. Posledično, granicni poremecaj licnosti, kao stanje mentalnog zdravlja, otežava osobi da se oseća sigurno, dobro i udobno u svojoj koži.
Mnogi ljudi koji imaju granični poremećaj ličnosti deluju impulsivno, imaju intenzivne emocije i doživljavaju disocijaciju (osećaj odvojenosti od stvarnosti), kao i paranoične misli kada su najviše uznemireni. Emocionalna nestabilnost, kao glavna karakteristika graničnog poremećaja ličnosti, može izazvati značajna previranja i “emotivne vrteške” u odnosima sa drugim ljudima.
Takođe, granicni poremecaj licnosti se karakteriše i nemogućnošću osobe da sama sebe umiri u, za nju, emocionalno teškim stanjima. Posledica toga može biti impulsivno, iracionalno i potpuno nepromišljeno ponašanje.
Za ljude koji imaju granični poremećaj ličnosti često se kaže da su na “ivici nerava”, i da su veoma napeti. Kolokvijalno, za njih se kaže da su “tempirane bombe”. Međutim, kasnije ćemo videti da je to neprimeren izraz za ljude koji imaju ovaj poremećaj. To je zato što je stepen njihove uznemirenosti, iritacije i ljutnje veoma visok, tako da se oni mogu veoma lako uvrediti. Oni se bore sa uverenjima i mislima o sebi i drugima, što može uzrokovati poteškoće u mnogim aspektima njihovog života.
Ljudi koji žive sa ovim poremećajem (BPD) često imaju intenzivan strah od životne nestabilnosti, nesigurnosti, neizvesnosti, ali i od napuštanja. Kao rezultat toga, oni imaju problema da budu sami.
Šta je granicni poremecaj licnosti u suštini (BPD)? Koji su granični poremećaj ličnosti simptomi? Šta dovodi do ovakvog stanja, odnosno koji su granični poremećaj ličnosti uzroci? Saznajte sve o ovom poremećaju u našem blogu.
Granicni poremecaj licnosti je, zapravo, uobičajen poremećaj mentalnog zdravlja koji se može uspešno lečiti. Inače, skraćenica za granični poremećaj ličnosti je anglicistički akronim BPD. Dakle, ako se pitate sta je BPD znacenje, BPD je skraćenica od borderline personality disorder, što u doslovnom prevodu znači granični poremećaj ličnosti.
Svako od nas vidi svet drugim očima, odnosno svako od nas ima svoj vrednosni sistem i način (pr)ocenjivanja stvari – kako sebe samih, tako i drugih. Međutim, osoba koja ima granični poremećaj ličnosti ima abnormalno izobličen pogled na sebe i okruženje oko sebe.
Granicni poremećaj ličnosti je stanje koje je poznato po intenzivnim i nekontrolisanim emocijama. Tačnije, glavna odlika osobe koja pati od ovog poremećaja je emotivna, ali i svaka druga neprilagođenost i nesigurnost u brojnim životnim sferama.
Često se za osobu koja je ljuta, samodestruktivna, samokritična i zahtevna kaže da ima granicni poremecaj licnosti. Međutim, ovo je malo simplifikovana (pojednostavljena), neopravdana i nekritička upotreba pojma graničnog poremećaja ličnosti, jer je ovaj poremećaj mnogo više od toga.
Tačno je svakako da se granični poremećaj ličnosti karakteriše time da osoba ima nestabilnost doživljavanja sebe i sveta oko nje. Tačnije, osoba ima problema sa utvrđivanjem vlastitog identiteta, a posledično dolaze i problemi sa raspoloženjem i u međuljudskim odnosima.
Granicni poremecaj licnosti (BPD) se takođe karakteriše ljutnjom, promenama raspoloženja i impulsivnošću osobe. Ove osobine i načini ponašanja mogu odvratiti ljude da budu u blizini osobe koja ima granicni poremecaj licnosti. Osim toga, mnogi ljudi sa ovim poremećajem se bore sa samosvešću i sa načinom na koji ih drugi ljudi doživljavaju. Nije neuobičajeno da granicni poremecaj licnosti bude veoma težak za razumevanje od drugih ljudi.
Upravo zato, granični poremećaj ličnosti osobu čini veoma osetljivom i ranjivom na tuđe kritike, komentare, podsmehe.
Sve u svemu, granični poremečaj ličnosti je čest poremećaj i predstavlja stanje uma i duha. Granični poremećaj ličnosti simptomi počinju da se manifestuju tokom ranih tinejdžerskih godina i, uopšteno posmatrano, postepeno se poboljšavaju i smanjuju tokom odraslog života.
Inače, granični poremećaj ličnosti je jedan od 10 tipova poremećaja ličnosti i pripada grupi poremećaja iz klastera B. O tome smo već pisali u našem ranijem blogu, koji možete pročitati OVDE.
Videli smo, dakle, da ljudi koji pate od graničnog poremećaja ličnosti imaju poteškoća sa regulisanjem, odnosno kontrolisanjem emocija. Zbog toga, oni su skloniji ka rizičnom, impulsivnom i po život opasnom ponašanju, kao što su bezobzirna vožnja ili pretnje samopovređenjivanjem. Granični poremećaj ličnosti osobi, jednostavno, otežava uspostavljanje i održavanje normalnih društvenih odnosa, a to se odnosi i na granični poremećaj ličnosti u vezi.
Mnogi ljudi koji žive sa graničnim poremećajem ličnosti nisu ni svesni da pate od ovog poremećaja i možda ne shvataju da postoji zdraviji način ponašanja i odnosa sa drugima.
Inače, veoma često se granični poremećaj ličnosti meša sa bipolarnim poremećajem. To je zato što se i bipolarni poremećaj odlikuje velikim promenama, odnosno fluktuacijama u raspoloženju i ponašanju. Međutim, ipak se bipolarni poremećaj razlikuje od graničnog poremećaja ličnosti.
Kod graničnog poremećaja ličnosti, raspoloženje i ponašanje osobe se veoma brzo menjaju, kao odgovor na značajan stres ili emotivno tešku situaciju. Ovo se naročito događa kada je osoba, koja ima granicni poremecaj licnosti, u interakciji sa drugim ljudima.
S druge strane, kod bipolarnog poremećaja, promene raspoloženja i ponašanja (manija, depresija) trajnije su i manje reaktivne. Drugim rečima, često ljudi koji imaju bipolarni poremećaj, između ciklusa manije i depresije, imaju relativno duže periode (nedelje, mesece, pa čak i godine) bez bilo kakvih simptoma bipolarnog poremećaja.
Granični poremećaj ličnosti je takav da emocinalna nestabilnost i neprilagođenost, odnosno promene raspoloženja i ponašanja mogu biti svakodnevne, čineći da ta osoba ima veoma haotičan život i odnose sa drugim ljudima.
Treba istaći i to da ljudi sa bipolarnim poremećajem takođe imaju značajne promene u energiji i aktivnostima, za razliku od onih koji pate od graničnog poremećaja ličnosti.
Granicni poremecaj licnosti simptomi (većina njih) nastupaju u tinejdžerskom i adolescentskom dobu, kada se telo i um osobe i dalje razvijaju. Tačnije, tada počinje proces sazrevanja i formiranja ličnosti, i upravo je u ovom osetljivom periodu za mlade osobe, koje “traže sebe i svoju ličnost” najčešće prisutan granični poremećaj ličnosti.
S tim u vezi, skoro sve osobe kojima je dijagnostikovan granični poremečaj ličnosti starije su od 18 godina. Dakle, granicni poremecaj licnosti je psihorazvojni poremećaj, odnosno formira se za vreme ranog razvoja ličnosti osobe. Da budemo precizniji, granicni poremecaj licnosti se javlja kao posledica emocionalnih, stresnih i drugih problema koji nastaju za osobu u ovom životnom periodu.
Granični poremećaj ličnosti simptomi počinju da se manifestuju u ranijem detinjstvu ili tokom adolescencije. Nakon toga, svoj vrhunac dostižu za vreme mladog odraslog doba, traju tokom godina, a granicni poremecaj licnosti simptomi obično slabe vremenom i mogu postati manje izraženi (što zavisi od načina života, da li je osoba išla na psihoterapiju, od stresova i slično).
Statistike kažu da je granicni poremecaj licnosti prisutan kod 1 do 2 odsto celokupne populacije, što nije slučaj sa narcisoidnim poremećajem ličnosti.
Generalno posmatrano, svako može da oboli od graničnog poremećaja ličnosti, nevezano do godina, pola, imovinskog statusa, rase i slično. Međutim, rizik od dobijanja ovog poremećaja je veći kod ljudi koji imaju porodičnu istoriju graničnog poremećaja ličnosti. Isto tako, ljudi koji imaju druge psihičke probleme, poput depresije, anksioznosti, poremećaja ishrane i slično, takođe se nalaze u riziku da imaju granicni poremecaj licnosti.
Dakle, genetski faktori predstavljaju neke od glavnih uzroka za nastanak ovog poremećaja. Uskoro ćemo malo više govoriti o tome koji su granični poremećaj ličnosti uzroci.
Skoro 75 odsto ljudi kojima je dijagnostikovan granicni poremecaj licnosti su, zapravo, žene. S druge strane, istraživanja sugerišu da i muškarci mogu biti podjednako pogođeni graničnim poremećajem ličnosti. Problem je u tome što se neretko kod muškog pola, umesto BPD-a, pogrešno dijagnostikuje depresija ili posttraumatski stresni poremećaj.
Kada su u pitanju granični poremećaj ličnosti uzroci, većina stručnjaka je saglasna da ne postoji samo jedan, jedinstveni razlog zbog kojeg nastaje BPD. Tačnije, smatra se da su granični poremećaj ličnosti uzroci kombinacija nasleđenih ili unutrašnjih (internih) bioloških i spoljašnjih faktora okoline, kao što su traumatska iskustva u detinjstvu.
Postoji mnogo kompelsknih i složenih procesa koji se dešavaju u mozgu kod ljudi koji imaju granicni poremecaj licnosti. Uprošćeno posmatrano, delovi mozga koji su zaduženi za kontrolu i regulaciju emocija kod ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ne funkcionišu na ispravan način. Ovo utiče na način na koji mozak radi, a to se odražava na raspoloženje, emocionalnu nestabilnost i ponašanje osobe.
Drugim rečima, ovo može uzrokovati impulsivno i agresivno ponašanje osobe, poteškoće u regulaciji destruktivnih nagona, ali i depresiju.
To znači da, ako osoba ima granicni poremecaj licnosti, njen mozak se nalazi u “stanju pripravnosti”. Stvari za tu osobu su strašnije i stresnije nego za druge ljude. Mehanizam odbrane, poznatiji kao “bori se ili beži”, vrlo lako se aktivira, a kada se aktivira, praktično se osoba više ne razmišlja racionalno i pokreću se primitivni nagoni preživljavanja koji nisu uvek saobrazni datoj situaciji ili okolnostima.
Dobra vest je da se mozak u ovom smislu može promeniti, odnosno može se naučiti drugačijim obrascima reagovanja. Svaki put kada osoba vežba i praktikuje novi odgovor na suočavanje sa stresnom situacijom ili primenjuje novu tehniku samoumirivanja, u mozgu se stvaraju novi neuronski putevi. Što se više ovo vežba, ovi putevi postaju jači i automatizovaniji.
Dakle, uz adekvatnu psihoterapiju, s vremenom i posvećenošću, može se promeniti način na koji osoba razmišlja, oseća i deluje prema sebi, ali i drugim ljudima.
Čak 70 odsto ljudi kojima je dijagnostikovan granični poremećaj ličnosti doživeli su seksualno, emotivno, psihičko ili fizičko zlostavljanje u detinjstvu. Rano razdvajanje od majke, rani razvod roditelja, neprikladne porodične situacije, nasilje u porodici, poremećaj upotrebe supstance od roditelja takođe mogu uzrokovati da dete kasnije razvije granicni poremecaj licnosti.
Osim toga, depresija, anksioznost ili neki drugi problem sa psihičkim zdravljem takođe je povezan sa nastankom graničnog poremećaja ličnosti. S druge strane, neki drugi stresni događaji mogu biti okidač za nastanak ovog poremećaja. Tu govorimo o prekidu emotivne veze, smrti bliske osobe, ostanka bez posla.
Kada doživljavaju stres, mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti mogu iskusiti simptome posttraumatskog stresnog poremećaja, kao što su košmari, psihoze, noćne more, flešbekovi, osećaj nepripadanja svetu, kao i napadi panike.
Studije su pokazale da granični poremećaj ličnosti ima genetskih predispozicija. Drugim rečima, ako osoba ima porodičnu istoriju graničnog poremećaja ličnosti, onda postoji velika verovatnoća da se kod osobe formira ovaj poremećaj.
Verovatnoća nasleđivanja gena za granični poremećaj ličnosti, prema pojedinim studijama, iznosi oko 40 odsto [1].
Granični poremećaj ličnosti simptomi mogu biti veoma različiti, odnono ovaj poremećaj se na različite načine može manifestovati kod različitih ljudi. Međutim, svi granični poremećaj ličnosti simptomi se mogu grupisati u 9 kategorija.
Da bi bila postavljena dijagnoza granicni poremecaj licnosti, osoba mora da ispunjava najmanje 5 od sledećih 9 kriterijuma, odnosno simptoma BPD-a. Svi granični poremećaj ličnosti simptomi moraju biti konzistentni, uporni i dugotrajni, tako da se negativno odražavaju na svakodnevno funkcionisanje osobe.
Ljudi koji imaju granični poremečaj ličnosti često strahuju, odnosno plaše se da budu napušteni ili ostavljeni sami. Čak i nešto tako bezazleno poput toga da voljena osoba kasno dolazi kući s posla ili odlazi za vikend negde može kod osobe sa BPD-om izazvati preplavljenost strahom.
Ovo će se neminovno odraziti na ponašanje osobe sa graničnim poremećajem ličnosti, tako što će uložiti besomučne napore da se druga osoba po svaku cenu zadrži blizu. Na primer, osoba može moliti, držati drugu osobu, početi da se svađa, pratiti kretanje voljene osobe ili čak fizički sprečavati drugu osobu da napusti prostoriju, stan ili kuću.
Recimo, osoba može postati veoma ljuta i razjarena na drugoga, ukoliko zakasni na neko okupljanje, makar i samo nekoliko minuta. Iz perspektive ljudi koji imaju granicni poremecaj licnosti, svako napuštanje se shvata lično i tumači se kao da osoba nije dovoljno dobra.
U praksi, ovakvo ponašanje veoma često ima suprotan efekat, odnosno na ovaj način samo se voljena osoba tera dalje od sebe.
Prema tome, granični poremećaj ličnosti simptomi, u vidu straha od napuštanja, ispoljavaju se tako što osoba nemilosrdno beži od mogućnosti da iskusi pravo ili zamišljeno (imaginarno) napuštanje.
Ljudi koji imaju granicni poremecaj licnosti poseduju tendenciju da imaju veze koje su intenzivne, napete i kratkotrajne. Na primer, osoba se može vrlo brzo zaljubiti i izraziti intezivna afektivna osećanja, verujući da je svaka nova osoba ta koja će učiniti da se osoba sa BPD-om oseća upotpunjeno – da bi se samo brzo razočarala.
Odnosi osobe sa graničnim poremećajem ličnosti ili izgledaju savršeno ili su užasni, bez bilo kakve sredine. Partner, bračni drug, prijatelji ili članovi porodice mogu se osećati kao da imaju emocionalne udarce kao rezultat brzih promena odnosa osobe – od idealizacije do obezvređivanja, besa i mržnje. Uskoro će biti više reči o tome kako izgleda granični poremećaj ličnosti u vezi.
Dakle, osobe sa BPD-om veoma često osciliraju između bliskosti i distance i kod njih je izražena afektivna nestabilnost. Neretko ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti imaju intenzivne osećaje besa i ljutnje koje ne mogu da kontrolišu i koji nisu prikladni datoj situaciji.
Pored toga, u odnosima sa drugim ljudima pristuna je impulsivnost, akumulacija i iskazivanje stresa, veoma nizak prag tolerancije na stresne situacije i slično. To može rezultirati time da osoba sa graničnim poremećajem ličnosti preterano troši novac, zloupotrebljava psihoaktivne supstance, ima problema sa ishranom, rizično vozi i slično.
Videćemo kasnije, da granični poremećaj ličnosti simptomi, koji su povezani sa nestabilnim odnosima sa ljudima, dovode i do samodestruktivnog ponašanja, uz suicidalni rizik.
Osoba sa BPD-om ima prilično nejasnu, nestabilnu i neprilagođenu sliku o samoj sebi, odnosno ima značajnih poteškoća sa utvrđivanjem vlastitog identiteta. Na primer, osoba se nekada može osećati dobro u vezi sa sobom, ali već narednog trenutka može mrzeti sebe ili smatrati druge ljude podlim, pokvarenim ili zlim.
Osoba koja ima granicni poremecaj licnosti u velikom broju slučajeva nema jasnu predstavu o tome ko je, šta je, šta su njeni ciljevi i šta želi od sebe u životu. Kao rezultat toga, osoba može često menjati poslove, prijatelje, partnere, vrednosne sisteme, ciljeve, pa čak i religiju, ali i seksualni identitet.
Veoma često se dešava da se osoba sa graničnim poremećajem ličnosti upušta u rizična, impulsivna i po nju štetna ponašanja, naročito kada je uznemirena ili je pod stresom.
Kao što smo rekli, tada osoba može impulsivno trošiti novac koji ne može da priušti, može se prejedati, nesmotreno voziti, upuštati se u rizične seksualne odnose, preterivati sa drogom i alkoholom, ali i izvršiti krivično delo poput krađe.
Ovakva rizična ponašanja osobi mogu ”pomoći”, pod navodnicima i uslovno rečeno, da se oseća bolje u ovom trenutku – jer je oslobađaju od napetosti. Međutim, na duži rok, ovakvo ponašanje donosi samo štetu ne samo osobi sa BPD-om, već i njenoj porodici i prijateljima.
Samoubilačko ponašanje i namerno samopovređivanje su uobičajeni kod ljudi koji imaju granični poremećaj ličnosti. Suicidalno ponašanje uključuje razmišljanje o samoubistvu, samoubilačke gestove ili pretnje, ali i stvarno izvođenje pokušaja samoubistva.
Samopovređivanje obuhvata sve druge pokušaje da osoba povredi sebe bez samoubilačke namere. Uobičajeni oblici samopovređivanja uključuju sečenje i paljenje.
Nestabilne emocije i promene raspoloženja su glavni granični poremećaj ličnosti simptomi. Zapravo, emocionalna nestabilnost, kao što smo na početku istakli, predstavlja okosnicu graničnog poremećaja ličnosti.
Osoba u jednom trenutku se može osećati srećno, a već narednog trenutka može se osećati očajno i tužno. Čak i efemerne stvari i mali gestovi od drugih ljudi mogu osobu uvesti u emocionalni vrtlog, odnosno u pomenutu emotivnu vrtešku. Ove promene raspoloženja su intenzivne, ali imaju tendenciju da prođu prilično brzo. Obično traju nekoliko minuta ili sati.
Upravo u tome se ogleda glavna razlika između graničnog poremećaja ličnosti i bipolarnog poremećaja, odnosno emocionalnih promena kod depresije.
Ljudi koji imaju granicni poremecaj licnosti neretko govore da se osećaju isprazno, kao da unutar njih postoji neka rupa ili praznina. U krajnjoj liniji, osoba se može osećati kao da je “niko i ništa”. Ovaj osećaj je jako neprijatan, pa osoba može pokušati da “popuni prazninu”, stvarima kao što su psihoaktivne supstance, neumereno prejedanje i rizični seksualni odnosi.
Ali, ništa na kraju nije istinski zadovoljavajuće, što znači da nakon upražnjavanja ovih aktivnosti, osoba ponovo oseća hroničnu prazninu.
“Kratak fitilj”, intenzivni izlivi besa i agresije i temperamentno ponašanje su takođe granični poremećaj ličnosti simptomi. U trenucima eksplozivnih izliva besa i ljutnje, osoba može imati značajnih poteškoća da kontroliše sebe – počeće da viče, da baca stvari i slično.
Takođe, osoba može izraziti svoj gnev oštrim sarkazmom, gorčinom ili ljutitim gestovima. Ove epizode besa često prate, nakon što se završe, osećanja stida i krivice.
Važno je napomenuti da ovaj bes nije uvek usmeren ka spoljnim, eksternim faktorima. Drugim rečima, neretko će se desiti da osoba provede mnogo vremena osećajući se besno i ljuto na samu sebe. Osoba će postati vrlo osetljiva na stvari koje se dešavaju oko nje, a čak i najmanji okidač može izazvati erupciju besa.
Verovali ili ne, ljudi koji imaju granicni poremecaj licnosti neretko se bore sa paranojom ili sumnjivim mislima o motivima drugih ljudi. Štaviše, kada je osoba pod stresom, može čak i izgubiti svaki kontakt sa realnošću – iskustvo poznato kao disocijacija. U takvim renucima, kada se ovakvi granični poremećaj ličnosti simptomi ispoljavaju, osoba može imati utisak kao da je izvan svog tela.
Ali, treba istaći i to da se granični poremećaj ličnosti retko kada dijagnostikuje sam za sebe, bez prisustva drugih mentalnih problema. Uobičajeni poremećaji koji se istovremeno javljaju sa BPD-om uključuju:
Kada se granični poremećaj ličnosti uspešno leči, onda se efektivno tretiraju i poboljšavaju simptomi drugih poremećaja. Ali, nije uvek i obrnuta situacija. Na primer, osoba može uspešno lečiti simptome depresije, ali imati velikih poteškoća sa graničnim poremećajem ličnosti.
Granični poremećaj ličnosti u vezi može biti prilično intenzivno, neprijatno, nelagodno i impulsivno iskustvo za oba partnera.
Granični poremećaj ličnosti u vezi se, zapravo, odigrava u ciklusima. To znači da neće svaki trenutak veze biti obeležen emocionalnom nestabilnošću osobe koja pati od ovog poremećaja, već će katkad dolaziti do “uspona i padova”, koji drugu osobu mogu ostaviti zbunjenom i frustriranom.
I zaista, granični poremećaj ličnosti u vezi ima svojih velikih izazova, jer osoba može u jednom trenutku da bude veoma ljubopitljiva, a već u narednom trenutku može iskaliti intenzivni bes i ljutnju na partnera.
Emocionalne epizode nestabilnosti (neprilagođenost) ili ciklusi BPD-a su često stvarnost za ljude koji žive sa graničnim poremećajem ličnosti. U tom smislu, granični poremećaj ličnosti u vezi i ciklus BPD-a u vezi odnosi se na ponavljajuće i kontinuirane nizove uspona i padova u vezi.
Isprva, sve je ohrabrujuće, lepo i bezbedno, odnosno osoba sa BPD-om može svog partnera smatrati najomiljenijom osobom na svetu.
Na početku veze, osoba sa graničnim poremećajem ličnosti mogla bi da idealizuje partnera i sve što on čini. Ona može svu svoju pažnju usmeriti na partnera, hvaleći ga, ali i zahtevati njegovu nesebičnu pažnju. U ovom ciklusu, osoba sa BPD-om možda vidi samo pozitivne stvari i oseća da partner u celosti odgovara njenim interesovanjima, htenjima i emocijama.
Ali, kako vreme u vezi odmiče, idealizacija se smanjuje, odnosno stvara se prostor za devalvaciju. Tada granični poremećaj ličnosti u vezi počinje da dobija drugi smer. Osoba se može iznenada osećati kao da njenom partneru nije stalo do veze ili do same osobe. Tada akcenat počinje da se stavlja na negativne aspekte, zbog čega će osoba, koja ima granični poremećaj ličnosti u vezi, početi da se oseća nesigurno u tom odnosu.
Prema tome, granični poremećaj ličnosti u vezi je takav da osoba na početku veze može u svakom segmentu idealizovati svog partnera. Osoba sa ovim poremećajem zahteva da se sa njom provodi mnogo vremena i da partner podeli sa njom mišljenje i najintimnije tajne o svemu – čak i na samom početku veze!
Ali, čim osoba sa BPD-om pomisli ili vidi da partner ne pridaje toliko pažnje ili da mu nije dovoljno stalo, onda dolazi do brze i nagle promene mišljenja i kompletnog obezbređivanja (devalvacije) osobe. Osoba koja ima granični poremećaj ličnosti u vezi može biti veoma brižna, ali pod uslovom da je njen partner tu kada treba zadovoljiti njene potrebe.
Prema tome, idealizacija (neko je divan i savršen) i devalvacija (obezvređivanje, partnera treba ga kazniti) često se dešavaju kada je u pitanju granični poremećaj ličnost u vezi. A upravo je to poznatije kao ciklus BPD odnosa. To ne znači da svi sa graničnim poremećajem ličnosti deluju na isti način ili ponavljaju iste obrasce ponašanja.
Ciklus graničnog poremećaja ličnosti u vezi može uključivati šest faza.
Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti može svog partnera smatrati savršenim, idealnim i dati mu prioritet u odnosu na sve druge stvari. Ovo se može dogoditi ubrzo nakon što ste se upoznali ili uspostavili vezu.
Zauzvrat, osoba sa BPD-om može zahtevati mnogo vremena i pažnje na sebe, kako bi izgledalo da i partner predano ulaže sebe u vezu.
Osećaj anksioznosti i strah od napuštanja može početi da se javlja kod osobe. Tačnije, osoba koja ima granični poremećaj ličnosti može postati preosetljiva na neke stvari, poput kašnjenja ili odlaganja datuma viđanja.
Granični poremećaj ličnosti simptomi, kao što su strah od napuštanja ili paranoične misli povezane sa stresom, mogu navesti partnera da veruje da ovi izolovani incidenti znače da osoba sa BPD-om više nije zainteresovana za vezu i da želi da je okonča.
U trećoj fazi, kao odgovor na strah od napuštanja, osoba koja ima granični poremećaj ličnosti u vezi može početi da testira partnera i da pokazuje gestove koji su usmereni na “odguravanje od sebe”.
Ovi testovi mogu rezultirati svađama i partner ih može videti kao način borbe za vezu.
U ovoj fazi, osoba koja ima granični poremećaj ličnosti u vezi može se osećati veoma nezadovoljno i nesigurno u vezi. Posledica toga može biti da se osoba sa graničnim poremećajem ličnosti namerno, ali prividno samo, distancira od partnera, u pokušaju da je emocionalno ostavi, pre nego što partner napusti nju.
Ovo bi moglo biti zbunjujuće, frustrirajuće i emotivno bolno za oba partnera. Možda čak i učvrsti percepciju partnera da je njihova veza u velikom problemu.
Tokom ove faze, osoba koja pati od graničnog poremećaja ličnosti mogla bi se fokusirati na misli da će je partner napustiti, ali takve misli može sakriti, održavajući privid da je sve u redu. Tada bi osoba mogla naizmenično više puta tražiti potvrdu osećanja i interesovanja za vezu od partnera.
Ako je prisutan granični poremećaj ličnosti u vezi, odnosno ako jedna osoba u vezi ima granicni poremecaj licnosti, a partner toga nije svestan, onda ovo može biti i faza u kojoj se veza završava.
Možda partner neće razumeti zašto su stvari krenule nizbrdo. Možda će biti značajno zbunjen zbog promena u stavu i ponašanju osobe sa graničnim poremećajem ličnosti. U ovoj fazi, osoba koja ima granicni poremecaj licnosti u vezi može pokušati da sve objasni iznenada, kao poslednji pokušaj da sačuva vezu.
Ako je veza okončana, osoba koja ima granicni poremecaj licnosti može početi ima ima misli o tome da je loša, da ne valja, da ima veoma nizak prag samopoštovanja i samovrednovanja, što može uzrokovati pojavu simptoma depresije.
Osoba može samoj sebi reći da je bezvredna ili doživeti tako nestabilne emocije, što može rezultovati upuštanjem u neka rizična i opasna ponašanja. Štaviše, ona može uložiti značajne napore da povrati nazad partnera i da pokuša da obnovi vezu, razmišljajući o tome koliko je njen partner bio savršen i divan.
Treba istaći da su ove faze generalizovano pravilo, i da se možda uopšte neće dogoditi u vezi ili da će biti različite u svakoj vezi.
Takođe, treba shvatiti i to da je granični poremećaj ličnosti u vezi upravo to – poremećaj – i da je osobi potrebna stručna i profesionalna pomoć. Drugim rečima, ciklusi BPD-a, smene emocija, nisu pokušaj osobe da sabotira vezu. Iza svakog ovakvog poanašanja i emocinalne nestabilnosti, krije se velika emotivna bol.
Pogrešno je i shvatanje da svi ljudi koji imaju granični poremećaj ličnosti u vezi zahtevaju potpunu pažnju na sebe.
Odgovor je – da, moguće je. Granični poremećaj ličnosti u vezi ne znači da zdravi, stabilni i uspešni odnosi u vezi nisu mogući. Ali, činjenica je da je uspostavljanje takvih odnosa izazov za oba partnera. Međutim, ti izazovi se mogu prevazići uz stručnu psihoterapijsku podršku.
Jedna studija je otkrila da granični poremećaj ličnosti u vezi, iako indikativan za niži nivo zadovoljstva i viši nivo problema, ne znači nužno da će doći do raskida te veze. Romantična veza sa nekim ko ima granični poremećaj ličnosti može biti burna, ali osoba sa ovim stanjem može biti izuzetno brižna, empatična, saosećajna, odana i privržena.
Prema tome, granični poremećaj ličnosti u vezi nije determinanta za nedostatak ljubavi ili odlika toksične veze. Kao što smo rekli, to može predstavljati izazov koji se uspešno, uz stručnu pomoć, može prevazići.
[1] Genetika graničnog poremećaja ličnosti: Sistematski pregled i predlog integrativnog modela https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24456942/
Granični poremećaj ličnosti predstavlja kompleksno psihičko stanje koje je u poslednje vreme prilično aktuelizovano i popularizovano. Utičući na način kako...
Postanite deo naše zajednice! Prijavom na naš newsletter osiguravate da ne propustite ni jednu važnu informaciju ili savet koji vam može pomoći da poboljšate zdravlje.
Najnovije objave
Copyright © 2025 Vaš Doktor | Sva prava zadržana
